000061 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
т jam - - vMrtaMM АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W. ФАШИЗМА! Toronto 1, Out. SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcv 9917 Цена годпшњој претплатв за Каиаду 4 долара. а пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the 1 год. 2.50. За вностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942 Год. 7. Број 392. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, FEBRUARY 28TH 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 392. НАВРШИЛ0 CE 100 ГОДИНА 0Д ПРВ0Г ИЗДАЊА ЊЕГ0ШЕТ0Г 'Т0СК0Г ВЕНЦА" У органу Народпог фроита Народнс Рспублике Црне Pope "ПОБЈЕДИ" изашао је члаиак НИКЛ НЛВИћЛ 12 јапуара о павршетку 100 го-да- иа од првог издап.а 11ЕГО-НШВОГТОРСКО- Г ВИЈЕН. ЦЛ". О зиачају сто-годи- ш к.ице, која he се прославпти ко целој Југославнји, a наро-чит- о о "Ввјенцу" Нико Иа-nii- h иишс следепе: Hon однос прсма културноа насллђу је један дио култур нс рсволуцнје, која сс развп ја у новој Југославнји као посл-сдпц- а дубосих полпти чеих и друштвено-економ-скн- х промјепа у жпвоту ае mix народа, као посллдица пародпо-ослободилачк- с борб; а иароднс револуције Из-грлдит- н та) правилаи одиос, ирсрадитк културио наслсђс иашнх народа, освјсглавају 1ш га са научио-исторнско- г, дпјалсктичко - матсријалистн-чко- г становишта, претставлл крупап задатак. Чни-ениц- а је, да сс у иовој Југославијн нри пио рсшавашу овога нробле-ма- . У раду на оствареп.у ово-г- а задатка значајио мјссто за-узима- ју прославе знамсннтнх датува из наше кудтурис вс-торнј- с, јер оне свестраио мо билишу и потстичу културне и научнс раднпке па стшара-лачм- ! рад, а нстоврсмсно пружају најболу прилику да сс иајширс масс наших иа-оод- а правилно уиознају са fcaojou славномпрошлошћу са иодвнзииа н паноримл прошлих поко.тиа. To је no-каза- ла нрошлогодпиииа про-слав- а стогодншвице pobciua Свстозара Марковппз, велп-ко- г сина сриског народа. Ова, 1947 годииа, јс годн-н- а када сс иавршава сто го-дн- па од првог нздаља Jbero-шсв- ог "Горског вијенца", ео-ј- и је штамнаи нрви иут ночсг ком 1сЧ7 годннс. ато ис ова година бнта посвсћсна нро-слав- и стогодишанцс геиијал-ио- г ијссннчког дјсла пајвспег црногорског ијссиика, дјсла којс јс проинјсло славу црно-горск- ог иарода шнром свнјс та. Двије стварн морају бити основнс у извођса.}' овснро-слав- е. Нрво, иако јс о "Гор-ско- м вијснцј" врло маого mi-ca но. иако jc он често изда- - ван, комсатарнсаа и прево-- hen на страие јсзнкс, свс jc то рађеао, углавиои са идеали-стнчко-метафизичк- ог а фор-малистнчк- ог становашта, та-к- о да ао ирв" заДатак остајс да сс дјсло апализнра и обја-а- ш у живој нсторнској cieap-iioCT- it у којој је поникло, да сс нодвучс iberoB борбснн, пациоиално. - рсволуцвонар-н- п карактер, да се негова пјеснпчка суштпна н нацпо-палао-пдсолош- ка снага обја-си- п са иаупног, прогресввпог станоипшта. II друго, сви ра-до- ви KOju буду иредузегп у оквиру иросдавс uopajy пматд широки иуолццнтет, рапени, eoihlo jc to пајвпше Jioryhc, за широке иароднс масе. На тај аачин омогуинћеио да до-ђ- с до изражаја висока морал-иоваста- на улога "Горскога внЈснца", која jc такође била заиоставлна у бнвшој ueua-роди- ој Југославнји. Опај бор-бси- л д)6оки натриотнзам, оиа дубока мржн.а прсма за-воЈева- чу, утетачу иарода, tupauiiju над чо.јском, оиа дубока мр;кл и нрсзир нрс-м- а издајцнцима п одродима, оно самопоузда1ке и всдра вјс-р- а у jciijcx борбс која сс ог-noHH- itc у иајтежим условика, она искрсаа лубав н дивлси--с ?а човјска борца u ствараоца историје — све оио шго из-вп- ре нз личцостк цриогор-скн- х сслака u апховпх воћа у борби за слободу прстстав-л- а сажстн, впсокнк ндеа-iuw- a и цп-свим- а падахнуги, моби-лизаторс- кп програм борбе за нациоиалпу слободу и аеза-впснос- т Taj живп извор спа- - гс н иадахпућа па хсројске подпигс н јуначка стварала-чк- а дјела за добро своје п будућих покол.еи,а треба да постапе прпступачаи иашпи Ш№тШШШк Владика Раде — ЊЕГОШ народима, iiaumw радпим лу дима, а изнад свега иашој оиладмки. Јер баш иаше да- - нашње херојско ноко.генс ко јс је испунило идеале великог Њсгоша и тсжњс наших прс-дак- а, остварујући кроз хсрој-ск- у иародно - ослободплачку борбу пуиу нацпоналну сло-бод- у и исзависпост свих на-род- а Југославијс, пајпогпу-ниј- е he uohii да ужива н учи ШЗадГорскога внЈсица", yjsoi мс с прнказак почетак велнке борбс за слободу иаших иа-род- а. Прослава с т о годпшапцс трајс од јануара ијсссца па дал.с. Она he бнги пзвоћеиа по свниа пашнм иародипм републиЕаиа. Главие свсчано-стн- , прнродио, 6nhc одржане у нашој Рспублнци, у Цеш-it- y, no свој прилнци у другој iioioBitiiii uaja ијсссца. Ha-unt задацн у всзц са просла-n- o м 6nhe расподијс.гепи пре-к-о нарочнтог одбора за иро- - НА НА У најновнјсм издаау спн-диса- та ра,-ни- ка у Канади упозорује сс ганадско радништво иа по-суш- аје подузећа да влада усвојн такав закон који ба imao за цил. да разбије рад-нич- ес снндиЕатс. У листу се спецмјално обраћа чланови-м- а yitiija: "Вн знате да сте члаи сии-днкат- а, (упија). Ви схваћате una значс ваши за вашу заштиту, 11и рачунате на снндиехшс акцнје којс he заштнтнтп породпце од налета новс кризе. Алп, да лп ви вндите да се Радничвом закону у Каиадн угрожава? Да постоЈИ оиасносг да he владз усвојитн закон да помо-гн- е поиодавцима у разбнја-п.- у вашнх Онда се у всзи акција рад-нншт- ва по питаиу ка-ж- с у лнсту: "Bit морате агговати сада! Заједно са свнм члаиовпма вашег локала вп требате ele-cta почетп са органнзоваием паридних протеснпх аЕЦПЈа у вашем iiacciy, да се тако onevoryhii попуштање владс saxicoiiva крупиог капптала no пнтањнма радништва, раз-бија- па унпја, као што је она поступила по пптаау цена. Крзчшп капптал покушава да разбије сппдпкалпп покрет, тако да може водитп у по-в- у денресију без оргализова-н- е опозицпје радног ларода. шЛк oiaoy. Оли су широки и раз-новрс- ин. Првнм припрсмама већ сс приступпло. Дужпости нашс како по садржајној та-- к н по техннчсој страпн овс шачајис прославе, морају бн-i- ii i чнаћене као један од иај-oeh- nx наишх послнјсратинх аи.Јка, чијим Правнлннм innof)ribcw ii за-iaraite- M за та-иа- и н шареас треба да се до-croj- ao идужнмо успомени ге-iiiijajt- ior гворца "Горског ви-Јсн- ца , uajoeher сина из про-iiuocT- ii nauier народа. У то одаваи-- с najuchc части u wa-ne всш1.оме патриотн Ibero-ш- у мораио укд.учнти као са-став- ни дио задатка прославс да у нснои оквиру такиичао-ск- и појачамо па свима културпо-нросвјстни- и ироб-леилм- а у нашој Ренублици. Америчко-кападско- и дспартмснту." Поздравллјући УПРАВОМ Увађање новог радничког закона и радништва Канади РАДНИЧКИ СИНДИКАТИ УП030РАВАЈУ 0ПАСН0СТ РАДНИЧКОМ ЗАК0НУ ПОЗИВАЈУ РАДНИШТВО АКЦИЈУ ДАЗАШТИТИ ПРАВА Електричарских ваше спнднката?" томе рад Појачаас и иобилизација свнх снага за борбу протнв иепнсмсностм .отвараас што всћсг 6poja ишго болд орга-иизацн- ја аналфабетских теча-Јсв- а, течајева за опште обра-зоваа- е, поболшапе наставе u учеиа код иаставиика и ђака no iiauiuu школама, што бол.и it интепзнвнпји рад свпх др-жави- их н uacoBiiux просвјст-но-културиихустаио- ва н дру-шгав- а, нашнх библиотека н чмтаоцима, нашсг Музсја и Нозоришта, за што бод.ц кул турао-просвјетн- и рад наших синднката, Народие оилади-н- е н Лншфашистнчког фрон-т- а жена, за што sehy лрст-плат- у it што болс растурап.с naue штампс, пашнх повииа и часописа. Само iia тај иа Ч11Н. т.ј. ако година 1947 — стогодишанца од првог нзда-ч- л "Горског вијенца" — бу-д- е нстоврсмеио година всли-ки- х yenjexa у цјиокуппом просвјстио-кулгурно- м ствара-лаштв- у у нашој Републици, само -- ада itohn heuo Јкћн да смо се, уз достојио извоћеше ирославс, одужидц всликом задатку којн она прсд иас ио-став- лл. Нико ПАВ1Ш. На 31 марта Раднички за huit "IIC1I 1003 губи дејство. Влада нредлаже нови Инду-стриск- м закои за спорова, којн има све one абс стране предратпог За-кон- а, а п нске пове. За врсме 1ата влада је обепала иови Нацнокаши радннчки закон за послератпн псрнод. Шта она сада предлаже јесте Акт (закон) Еоја би стварно оку-ражи- о (ovoryhiio) послодав-ц- е да оелабс спадикате рађе него uito on појачао руку радника у рсшавању (споро-ва- ) са послодавциха. Овде су неЕолнЕО тнх опа-сни- х у предлогу: Отстраи.ује се обавеза по-слодав- ца да воде преговоре (у споровнка са радипцима и радничЕим уаајана) па леи, добар начпн. У новп за-кчз- н се иеук.1.учује сву ипду-стриј- у (свн радовп), иего са-v- o трапспортацпја, водпи транспорти п рударство. Но-С!одап- ац иоже тражптп да спадакаги (уааја) сваке го-дп- не подносе податке о сво-је- м стану члавства за нозс цертнфакате (дозвате за пра-в- о пословапл), ouoryhyjyh'i па тај иачин успоставллас Еомпанискпх унпја пли про тивнпх vaiija. Нова Закоп he ограаичптп услове за упаси-ваа- е чланова (уппје) иа vou-папнск- е премлје. Компаапје могу током a,t.ie годнне бнтн у преговориуа, а да ие пот-паш-у уговор, н онда да загро-з- е уппсЕои праву пословапл. ЈЕДИНСТеО КАНИДСКОГ НАРОДА У БОРБИ ПРОТИВ ЛРЕТВАРАЊА КАНАДЕ У БОЈНЕ БАЗЕ Главпп директор просвете Радпичкс прогреспвнс пао-тпј- е у Канди, Степли Б. Ра jqicou, одржао jc у среду ве-ч- с у Торонту зпачајпо пре-даваи- е. On je иарочто под-вуса- о важност зајсдннчке акције Сп Си Еф п Радпи-чк- е прогресивне паргнје у кародпој борбп протпв кру-лин- х иокопола н "за досде-дп- у полптнку мира ICana-дс- ", пагласујуЉи да је то од питалног нптсреса за парод otic зсм.гс. "Спол.на иолитика Кннго-в- е владе, која је изражена у попом војпом пакту и сумирана у недавиом говору потсекрета ра Л. Б. Пнрсоиа, jecie угро-жаоајућ- а постојаности једнн-ств- у Уједпиеиих нацнја и свстском мпру", рекао је Рајсрсон. "Умесго јединства Велике тројнце као тсмелх УНц Ми-кенз- н Книг активно загова-p- a imixob раздор." Кинг "ак-тује- " у тоие правцу ynocchii полнтнку Лнгло - алерпчког војног савсза, која јс инспи-рисап- а од Чсрчила. Следсћи ту полнтнку Кннг став.га "Канаду па пошуно распо-.larai- te америчком ратиом изјаву Си Си Еф-овск- ог мииистра no-- КЛИКУ У ТРЕБА у И СВ0ЈА сннднкатн оп рсшаваи-- е к.1азула " Тбронто," Онт. — Ургнра се на све чланство сппдпка-т- а у саџиницама да пступе на нзборе за прогрссивне спндп-калн- с каидидате. Сада спадикатима у граду углавном руководи бирократ-ск- а iwiiiEa чијн јс рекорд скандалозаи. Нскојико месе-ц- н назад установ.гсио је да је украдено 18.000 долара којс су члаиови тсшко зарадилв u билн уплатклн у своје сии- - дисате. Узрок томе јс што јс успоставл-еи- а таква нсодго- - Носшдавци хогу у свако до-б-а заговаратн компаниске синдикатс сем опда када се прсговори налазе пред "Ла-бо- р {елсша борду." Ово јс шта радиици треба-ј- у у повом закоиу: "Да се онемогупи органи зовак.е конпаииских уннј). Да сс одредн време преговора н да процед"ра о захтсвииа аутоматски ступа на cuarj-с- а цсртификатом у току ие-рио- да преговора. Да се обаве- - же послодавце за плаЛаае днсвпнца радничкии члано- - вииа KOMiitcTa за оно време, док се налазс на преговорим. Да сс забранн индустријп протпв радниш-тва- # угрожаван. и претн за-гиарап- -ем посла, фабраЕа п rove слпчно. Нра-в- о сапдпЕата да траже и до-би-ју цертнфиЕатс (дозвшу) да могу пословатп за коЈе се иађе 25 посто упослепих рад-ни-ка у дотпчном предузепу. Да Bchiuia гласова од тога процеита може одлучптн о дозволп. To се у главвон каже у ro ue СПНДИЕХТНОЈС ЛНСТу у В€- - 311 поЕушаја предузећа да се уведс такав раднпчкп закон који бп стварво в овемогупавао легално де-лова- ие ралвпчЕпх спидиката в o Tosic шта бл још требало уветп у постојећи радввчси закон, којп је доиешен тоеоу овог рата. ллпривреде у Саскачевапу, Наета, којп је оштро крп-тиЕов- ао АмерпчЕО-кападск- п војпп пакт сао опаспост no мир, Гајерсоп је рекао: "Постојп потпупа осиова за врло шпроко радпичсо п народпо једппство против аолптпке милптзризацнје са страве срупиог капитала, аротив претваранд овс зс-и- ље у патпу базу скспанзно-ниси- а Вол стрпте и упропа-- БИРОКРАТСКУ СИНДИКАТИМА GAT0BA ЗАМЕНИТИ ПРОГРЕШШМ захтеви шпијунажа преиештан.СЈ забраапвао штавања сувсренитета и бсз-Седнос- тп Кападе. Каиаћаин xohe прнјатслство са Совјет-скн- м Савезом, а нс антн-Со-вјетк- у полнтику; онк xohc испуилваае рсзолуције Уј;-дшвен- нх иација о редуцнра-и.- у наоружа.а (за коју је Капада гласала), а ие за вој-н- с скспаизијс. "Борба за мнр иеодвојсна је од борбе а домаћем фрон-t- y протпв моиопола. Раднн-чк- о и народпо јсдннство за noepaheibc цена иазад, за прнстојие плате, доморс, со-цнја-- но осигурашс — једиин је одговор прогј)аму Дру-а- , Дуплеснја и Кннта н еко-иоиск- их кра.ква за којс они говоре. Јсднпство Сн Си Еф и коиуинста, н антифашн-стичк- а народна коалиција за прогрес и сталии мир — то су витхте потребе Канадс данас." ворна адмниистрација Koja'je to oiioryhiua да сс догода. To је само један спмптом. Никасве мере сс пс подузн-мај- у за повишнцу плата иако су контрактн повол.аи. Ппрократска Елика чак ко-ч- п н изборе. ICniEa која коп-трола- ше снадиЕатс подуза-- а мере да спреча правалнс изборе комитета н азбор но-штев- их каадпдата. Та маши-в- а јс онемогуппда двојици вапредввх кандадата да се каидпдују иа основа певаж-ни- х техначкнх недостатака. Она нна главву подршку од реакциоварца Давида Ду-бинско- г. претседника "На-тернешев- л", окорелог испри- - јатсга. СовјетсЕог Савсза, пе-вријате- ла демократске Иол.-ск- с п друшх дсиократсЕнх европских земалла такође и велпЕог противвиЕа Совјет-се- с Украјиве н Совјетског Савеза уовште. Тавав јс, ра-зум- е се, а протпв демократп-ј- е у сшгдикатима. Јсдинв пут за аз.1аз нз оа-б- е ситуације у синдикатнма пронзва!ача сатова овде у Торонгу, јсста да се азабсру прогрссивви кандидати у ко-мит- ет. Ургира се ва прогрс-снвн- е увисЕе члановс да иза-ђ- у ва пзборе н гласају за прогресввне Еандндатс. Бројно стање Комуши- - чких партија у свету Лондои, 26 феб. — На ЕОхунистпчЕој ковферевцајк соја је одржава у Ловдону н сојој су врисуствовалв прег-ставвв- цп свих Комупистк- - чевх нартпја пз домпапоиа п брнтанскпх Еоловвја взја-влев- о је да давас постоје 67 комунпстпчЕнх партпја у свстј. 57 од овпх КокупиствчЕпх партпја иају члавства 18 мнлвова и 500 хнхада. У тај број ввсу се урачупале Ко-мувиств- чЕе партпје Југосла-ввј- е, Албанвје. Фнлипина, Индонезпје, Португала в члавова, фравцусса п Нталвја 2 шплвова п Грчки народ грчка влада су два супротна контраста (Спецнјалио Српском Гласипку) Нише: В. ЛЕОНТЈЕВ Комисија Сапста безбедво-ст- и за нспитипам.е ситуације па ссвериии границама Гр-чк-е почсла јс својам радои у Лтшш. Као што јс уопвгге позаато, грчка влада пастојп да докажс да су кривци ио-гранача- ах пнцидсиата соја су сс одагра.1и послсдаах мссеца, Албаннја, Југослапн-ј- а а Бугарска, којс су тобож указалс ннлнтариу помоћ гр-чка- м гсрилцпиа. Иретставаи-ц- н дсмократских балкапских држава азасли су праву прн-род- у дога!;аја. Факта убед-лав- о доказују, да су кравцм пограанчнах инцидсиата шо-вааистачк- а слсмсата грчкс армијс, а да је гсрилска ио-кр- ст у Грчкој борба самог народа протав рсакцпоиарно Цалдарис Максамоса плад-ко- ја сс ослап-- а аа страиим ба јоастама. f Фактн такођс убедљаво ио-казу- ју да грчки аарод који сс херојски борно протав фаши-зи- а заслужујс бол.у судбнну, on jc азоловаи од источчжс томс што нрава lie а Централнс hBponc свсрп полатачках а економ-ски- х одиоса. Носледп.ах мсссца грчка ионархистачка штампа била je acnyiLciia огавшш клевет-аачки- м ааиадииа противсло-всискп- х држава, протав Сов-јстског-Сав- сза Атааскенот ваас су сковале бајку о аа-водн- ој "пЈШТиваоста" a "ае-прпјател.ск- ом расположеа.у према Грчкој са страас СССР-- а н свих словспсках аарода. Папримср, грчка штампа је тск псдавао об-јава- ла говор гсасрала Вснст-сапас- а Кстссасп, шсфа вала-тарн- ог иодручја an. у којсм jc он дозвошо да устврда, да "папславнста- - чис itiC uuyi: идс jiut ii'u-- Припреме нову омладин-ск- у пругу Шамац-Сарајев- о Београд. (Таајуг) Са прпб1ижсиси npaieTiie гра-ђевинс- ке ссзопе у чатавој Југославпја вршс се све жа- - ИЗГРАДЊЕ МАШИНСКО- - ТРАКТОРСКИХ СТАНИЦА У ФНРЈ Нова Сад. (ТЛНЈУГј -- Само у току 1946 годаае у Југооаввја је осповаио 90 машинско тракторскпх ста-аиц- а којс су paciiopcbcae no свнм аароднам рспуолика-ua- . За азградн.у зграда ва-шппско-трактор- сЕнх станица народне досада су да-л- е 97 малиона данара. У то-к- у нрошлс годанс при ма-шипско-тракторс- Еам стапа- - цама је курссва аа којнма је ус-пособлс- но 2.320 траЕторц-ста- . Машапско-тракторсЕ- е ста ЗАТЕГНУТИ ОДНОСИ МЕБУ гресмсви од обадве партије Демократске а Републп каиске, затражао је од брптавске да сместа в касапјс тражао уселлвап.е Јевреја у Па.1сстапу. Бевап је да је Трумав по-- шваваје. Шесваест иомува-- 1 дОЗВола уселавав у На-тес-стпче- вх партиЈа у ЈужноЈ тт г хмервцв 6poje Ј L вова. увлучпв в Јс "апао "а да се у КомувпстпчЕа полптачкам мо-партв- ја Брвтаваје ама 43.-- 1 тавима када је прва nyr, a l mii- -' двов 300.000. 225.000. , и - иамерио — - одржапо вашс струч-аи- х — т . . тив Грчке, да "Русија xohe да 3U е Трасу, Македопи-j- y п пзвеспа грчка острва." Свс ово дпвхе бупцаа слухи ци.мвпиа шовиапствчЕвх оп-тужа- ба протпв јужвих сло-вепсЕ- пх земалл. Да лп је уопгатс потрсбпо доказнпатн да та слеветпнчка пропагапда протпврсчи чнк.с-ннцам- а. Одавно је добро по-зва- то да Совјетски Gibc3 a савц-его- в народ oceha са вс-лнк- пм симватајама преиа храбром и слободољубавом грчком народу. Русија a счо-вспс- ке зсмлс Балканског Ио-луостр- ва су повсзаие са Грч-ко- и услоиснама п.иховс зајс-днич- ке борбс за емапцииаци-ј- у од турског јарма. Хсрој-ск- и отпор грчког народа ата-лијапск- им а нсмачкнм фаша-стпчки- м агресорима створио јс и сампатнју са страас аарода СовјетсЕог Са-всз- а. Совјстски аарод је пра-тн- о са узбуђеи.ем а дубоЕаа спмпатијама храбру борбу грчкнх гералаца против хат-лсровсЕ- пх окупатора. демократскпх земал.а iionohii Ислопопесе- - за власта владе Али сопјетска народ нс мо- - у.рахтку азмсНу аарода Грч- - ке, Kojeu одајс лубав a по-- штоваае, а режама eojii jc сада у Грчкој. ГрчЕ народ јс познат кроз историју по сво-јо- ј л.убава за ио-шгичк- ом слободои. Он a сада доказу-ј- е ту лубав својам траднција-ма- . Упркос окрутог lepopa, orT)OMiia"Behiinarp4EOr na пода ластавл--а борбом за сво-j- a демократска права. СовјетсЕа народ а сада ве-РУ- Јс да he грчЕа аарод, када пајпосле добпје noryhiiocT да слободпо израза своју желу, изабрата прогресавау, демо-кратсЕ- у форму владаванс. Пут у дсмок]ат11Ју је пајса-гурнај- ц пут Еонсолндацаја добрах суссданх одаоса мс-- }у vuiim иариднма. в te прппремс за вочетак ра-д- а н а Охладавској прузи Шамац-СараЈсв- о. У кпогнм местпма сарајсв-ско- г ОЕруга ech су формара-- и с овладаиске радие брага-д- с, Еоје врше naite припреме радова. Једва радпа брвгада у Висоеов радп иа астовара-њ- у материјала за градиу п pyre. Народиа студевтска омла-дин- а Тсхвачког факултета у Загребу обавезала се да he азградитв пацрте u учество-ват- и у изгради.11 37 железаа- - чкнх сталица на прузн. Овој обавезн придружнлп су се и професорн архитеггоасЕОГ отсека Техничког фаЕултста. иице успоставиле су теспе везс са селачЕпм радпвм за-друга- иа, наЈочнго у Ауто- - номвој восрајиви Војводн-- п где обраћују целоЕуппу задружву зеил.у Л0НД0Н0М И ВАШИНГТОНОМ ТаЕо су аастали затешута олноси измећу' Лоплопа в Вашввгтона no питаиу Иа- - _ вају пзвеспн дпмломатсЕк у Америци в Брпта-пнј- а окараЕтерпсатп једноч врстом доЕаза да не постоји тајвп војви уговор међу Аме- - рпсом н Брвтавијом. Међу тим, то никога nehe убедвти. У ВЕЗИ ПАЛЕСТИНЕ Ввшанктоа, 27 феб. — кварво брвтавсЕе рачуве у Претссдввв Труваи, Еојег су, Палествнв в да трчи за је-ка- ко сс саопштава аз Ва- - врејсЕим гласовпиа подупи-шааЕтоа- а, подупрла еов- - pyha усалеваве Јевреја. говорао 491.800 чла- -' 130.000 Трумана бразвлсЕој. руководпо иии зз) поштоваи-- е круговв
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, March 25, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-03-25 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000116 |
Description
Title | 000061 |
OCR text | т jam - - vMrtaMM АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W. ФАШИЗМА! Toronto 1, Out. SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcv 9917 Цена годпшњој претплатв за Каиаду 4 долара. а пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the 1 год. 2.50. За вностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942 Год. 7. Број 392. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, FEBRUARY 28TH 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 392. НАВРШИЛ0 CE 100 ГОДИНА 0Д ПРВ0Г ИЗДАЊА ЊЕГ0ШЕТ0Г 'Т0СК0Г ВЕНЦА" У органу Народпог фроита Народнс Рспублике Црне Pope "ПОБЈЕДИ" изашао је члаиак НИКЛ НЛВИћЛ 12 јапуара о павршетку 100 го-да- иа од првог издап.а 11ЕГО-НШВОГТОРСКО- Г ВИЈЕН. ЦЛ". О зиачају сто-годи- ш к.ице, која he се прославпти ко целој Југославнји, a наро-чит- о о "Ввјенцу" Нико Иа-nii- h иишс следепе: Hon однос прсма културноа насллђу је један дио култур нс рсволуцнје, која сс развп ја у новој Југославнји као посл-сдпц- а дубосих полпти чеих и друштвено-економ-скн- х промјепа у жпвоту ае mix народа, као посллдица пародпо-ослободилачк- с борб; а иароднс револуције Из-грлдит- н та) правилаи одиос, ирсрадитк културио наслсђс иашнх народа, освјсглавају 1ш га са научио-исторнско- г, дпјалсктичко - матсријалистн-чко- г становишта, претставлл крупап задатак. Чни-ениц- а је, да сс у иовој Југославијн нри пио рсшавашу овога нробле-ма- . У раду на оствареп.у ово-г- а задатка значајио мјссто за-узима- ју прославе знамсннтнх датува из наше кудтурис вс-торнј- с, јер оне свестраио мо билишу и потстичу културне и научнс раднпке па стшара-лачм- ! рад, а нстоврсмсно пружају најболу прилику да сс иајширс масс наших иа-оод- а правилно уиознају са fcaojou славномпрошлошћу са иодвнзииа н паноримл прошлих поко.тиа. To је no-каза- ла нрошлогодпиииа про-слав- а стогодншвице pobciua Свстозара Марковппз, велп-ко- г сина сриског народа. Ова, 1947 годииа, јс годн-н- а када сс иавршава сто го-дн- па од првог нздаља Jbero-шсв- ог "Горског вијенца", ео-ј- и је штамнаи нрви иут ночсг ком 1сЧ7 годннс. ато ис ова година бнта посвсћсна нро-слав- и стогодишанцс геиијал-ио- г ијссннчког дјсла пајвспег црногорског ијссиика, дјсла којс јс проинјсло славу црно-горск- ог иарода шнром свнјс та. Двије стварн морају бити основнс у извођса.}' овснро-слав- е. Нрво, иако јс о "Гор-ско- м вијснцј" врло маого mi-ca но. иако jc он често изда- - ван, комсатарнсаа и прево-- hen на страие јсзнкс, свс jc то рађеао, углавиои са идеали-стнчко-метафизичк- ог а фор-малистнчк- ог становашта, та-к- о да ао ирв" заДатак остајс да сс дјсло апализнра и обја-а- ш у живој нсторнској cieap-iioCT- it у којој је поникло, да сс нодвучс iberoB борбснн, пациоиално. - рсволуцвонар-н- п карактер, да се негова пјеснпчка суштпна н нацпо-палао-пдсолош- ка снага обја-си- п са иаупног, прогресввпог станоипшта. II друго, сви ра-до- ви KOju буду иредузегп у оквиру иросдавс uopajy пматд широки иуолццнтет, рапени, eoihlo jc to пајвпше Jioryhc, за широке иароднс масе. На тај аачин омогуинћеио да до-ђ- с до изражаја висока морал-иоваста- на улога "Горскога внЈснца", која jc такође била заиоставлна у бнвшој ueua-роди- ој Југославнји. Опај бор-бси- л д)6оки натриотнзам, оиа дубока мржн.а прсма за-воЈева- чу, утетачу иарода, tupauiiju над чо.јском, оиа дубока мр;кл и нрсзир нрс-м- а издајцнцима п одродима, оно самопоузда1ке и всдра вјс-р- а у jciijcx борбс која сс ог-noHH- itc у иајтежим условика, она искрсаа лубав н дивлси--с ?а човјска борца u ствараоца историје — све оио шго из-вп- ре нз личцостк цриогор-скн- х сслака u апховпх воћа у борби за слободу прстстав-л- а сажстн, впсокнк ндеа-iuw- a и цп-свим- а падахнуги, моби-лизаторс- кп програм борбе за нациоиалпу слободу и аеза-впснос- т Taj живп извор спа- - гс н иадахпућа па хсројске подпигс н јуначка стварала-чк- а дјела за добро своје п будућих покол.еи,а треба да постапе прпступачаи иашпи Ш№тШШШк Владика Раде — ЊЕГОШ народима, iiaumw радпим лу дима, а изнад свега иашој оиладмки. Јер баш иаше да- - нашње херојско ноко.генс ко јс је испунило идеале великог Њсгоша и тсжњс наших прс-дак- а, остварујући кроз хсрој-ск- у иародно - ослободплачку борбу пуиу нацпоналну сло-бод- у и исзависпост свих на-род- а Југославијс, пајпогпу-ниј- е he uohii да ужива н учи ШЗадГорскога внЈсица", yjsoi мс с прнказак почетак велнке борбс за слободу иаших иа-род- а. Прослава с т о годпшапцс трајс од јануара ијсссца па дал.с. Она he бнги пзвоћеиа по свниа пашнм иародипм републиЕаиа. Главие свсчано-стн- , прнродио, 6nhc одржане у нашој Рспублнци, у Цеш-it- y, no свој прилнци у другој iioioBitiiii uaja ијсссца. Ha-unt задацн у всзц са просла-n- o м 6nhe расподијс.гепи пре-к-о нарочнтог одбора за иро- - НА НА У најновнјсм издаау спн-диса- та ра,-ни- ка у Канади упозорује сс ганадско радништво иа по-суш- аје подузећа да влада усвојн такав закон који ба imao за цил. да разбије рад-нич- ес снндиЕатс. У листу се спецмјално обраћа чланови-м- а yitiija: "Вн знате да сте члаи сии-днкат- а, (упија). Ви схваћате una значс ваши за вашу заштиту, 11и рачунате на снндиехшс акцнје којс he заштнтнтп породпце од налета новс кризе. Алп, да лп ви вндите да се Радничвом закону у Каиадн угрожава? Да постоЈИ оиасносг да he владз усвојитн закон да помо-гн- е поиодавцима у разбнја-п.- у вашнх Онда се у всзи акција рад-нншт- ва по питаиу ка-ж- с у лнсту: "Bit морате агговати сада! Заједно са свнм члаиовпма вашег локала вп требате ele-cta почетп са органнзоваием паридних протеснпх аЕЦПЈа у вашем iiacciy, да се тако onevoryhii попуштање владс saxicoiiva крупиог капптала no пнтањнма радништва, раз-бија- па унпја, као што је она поступила по пптаау цена. Крзчшп капптал покушава да разбије сппдпкалпп покрет, тако да може водитп у по-в- у денресију без оргализова-н- е опозицпје радног ларода. шЛк oiaoy. Оли су широки и раз-новрс- ин. Првнм припрсмама већ сс приступпло. Дужпости нашс како по садржајној та-- к н по техннчсој страпн овс шачајис прославе, морају бн-i- ii i чнаћене као један од иај-oeh- nx наишх послнјсратинх аи.Јка, чијим Правнлннм innof)ribcw ii за-iaraite- M за та-иа- и н шареас треба да се до-croj- ao идужнмо успомени ге-iiiijajt- ior гворца "Горског ви-Јсн- ца , uajoeher сина из про-iiuocT- ii nauier народа. У то одаваи-- с najuchc части u wa-ne всш1.оме патриотн Ibero-ш- у мораио укд.учнти као са-став- ни дио задатка прославс да у нснои оквиру такиичао-ск- и појачамо па свима културпо-нросвјстни- и ироб-леилм- а у нашој Ренублици. Америчко-кападско- и дспартмснту." Поздравллјући УПРАВОМ Увађање новог радничког закона и радништва Канади РАДНИЧКИ СИНДИКАТИ УП030РАВАЈУ 0ПАСН0СТ РАДНИЧКОМ ЗАК0НУ ПОЗИВАЈУ РАДНИШТВО АКЦИЈУ ДАЗАШТИТИ ПРАВА Електричарских ваше спнднката?" томе рад Појачаас и иобилизација свнх снага за борбу протнв иепнсмсностм .отвараас што всћсг 6poja ишго болд орга-иизацн- ја аналфабетских теча-Јсв- а, течајева за опште обра-зоваа- е, поболшапе наставе u учеиа код иаставиика и ђака no iiauiuu школама, што бол.и it интепзнвнпји рад свпх др-жави- их н uacoBiiux просвјст-но-културиихустаио- ва н дру-шгав- а, нашнх библиотека н чмтаоцима, нашсг Музсја и Нозоришта, за што бод.ц кул турао-просвјетн- и рад наших синднката, Народие оилади-н- е н Лншфашистнчког фрон-т- а жена, за што sehy лрст-плат- у it што болс растурап.с naue штампс, пашнх повииа и часописа. Само iia тај иа Ч11Н. т.ј. ако година 1947 — стогодишанца од првог нзда-ч- л "Горског вијенца" — бу-д- е нстоврсмеио година всли-ки- х yenjexa у цјиокуппом просвјстио-кулгурно- м ствара-лаштв- у у нашој Републици, само -- ада itohn heuo Јкћн да смо се, уз достојио извоћеше ирославс, одужидц всликом задатку којн она прсд иас ио-став- лл. Нико ПАВ1Ш. На 31 марта Раднички за huit "IIC1I 1003 губи дејство. Влада нредлаже нови Инду-стриск- м закои за спорова, којн има све one абс стране предратпог За-кон- а, а п нске пове. За врсме 1ата влада је обепала иови Нацнокаши радннчки закон за послератпн псрнод. Шта она сада предлаже јесте Акт (закон) Еоја би стварно оку-ражи- о (ovoryhiio) послодав-ц- е да оелабс спадикате рађе него uito on појачао руку радника у рсшавању (споро-ва- ) са послодавциха. Овде су неЕолнЕО тнх опа-сни- х у предлогу: Отстраи.ује се обавеза по-слодав- ца да воде преговоре (у споровнка са радипцима и радничЕим уаајана) па леи, добар начпн. У новп за-кчз- н се иеук.1.учује сву ипду-стриј- у (свн радовп), иего са-v- o трапспортацпја, водпи транспорти п рударство. Но-С!одап- ац иоже тражптп да спадакаги (уааја) сваке го-дп- не подносе податке о сво-је- м стану члавства за нозс цертнфакате (дозвате за пра-в- о пословапл), ouoryhyjyh'i па тај иачин успоставллас Еомпанискпх унпја пли про тивнпх vaiija. Нова Закоп he ограаичптп услове за упаси-ваа- е чланова (уппје) иа vou-папнск- е премлје. Компаапје могу током a,t.ie годнне бнтн у преговориуа, а да ие пот-паш-у уговор, н онда да загро-з- е уппсЕои праву пословапл. ЈЕДИНСТеО КАНИДСКОГ НАРОДА У БОРБИ ПРОТИВ ЛРЕТВАРАЊА КАНАДЕ У БОЈНЕ БАЗЕ Главпп директор просвете Радпичкс прогреспвнс пао-тпј- е у Канди, Степли Б. Ра jqicou, одржао jc у среду ве-ч- с у Торонту зпачајпо пре-даваи- е. On je иарочто под-вуса- о важност зајсдннчке акције Сп Си Еф п Радпи-чк- е прогресивне паргнје у кародпој борбп протпв кру-лин- х иокопола н "за досде-дп- у полптнку мира ICana-дс- ", пагласујуЉи да је то од питалног нптсреса за парод otic зсм.гс. "Спол.на иолитика Кннго-в- е владе, која је изражена у попом војпом пакту и сумирана у недавиом говору потсекрета ра Л. Б. Пнрсоиа, jecie угро-жаоајућ- а постојаности једнн-ств- у Уједпиеиих нацнја и свстском мпру", рекао је Рајсрсон. "Умесго јединства Велике тројнце као тсмелх УНц Ми-кенз- н Книг активно загова-p- a imixob раздор." Кинг "ак-тује- " у тоие правцу ynocchii полнтнку Лнгло - алерпчког војног савсза, која јс инспи-рисап- а од Чсрчила. Следсћи ту полнтнку Кннг став.га "Канаду па пошуно распо-.larai- te америчком ратиом изјаву Си Си Еф-овск- ог мииистра no-- КЛИКУ У ТРЕБА у И СВ0ЈА сннднкатн оп рсшаваи-- е к.1азула " Тбронто," Онт. — Ургнра се на све чланство сппдпка-т- а у саџиницама да пступе на нзборе за прогрссивне спндп-калн- с каидидате. Сада спадикатима у граду углавном руководи бирократ-ск- а iwiiiEa чијн јс рекорд скандалозаи. Нскојико месе-ц- н назад установ.гсио је да је украдено 18.000 долара којс су члаиови тсшко зарадилв u билн уплатклн у своје сии- - дисате. Узрок томе јс што јс успоставл-еи- а таква нсодго- - Носшдавци хогу у свако до-б-а заговаратн компаниске синдикатс сем опда када се прсговори налазе пред "Ла-бо- р {елсша борду." Ово јс шта радиици треба-ј- у у повом закоиу: "Да се онемогупи органи зовак.е конпаииских уннј). Да сс одредн време преговора н да процед"ра о захтсвииа аутоматски ступа на cuarj-с- а цсртификатом у току ие-рио- да преговора. Да се обаве- - же послодавце за плаЛаае днсвпнца радничкии члано- - вииа KOMiitcTa за оно време, док се налазс на преговорим. Да сс забранн индустријп протпв радниш-тва- # угрожаван. и претн за-гиарап- -ем посла, фабраЕа п rove слпчно. Нра-в- о сапдпЕата да траже и до-би-ју цертнфиЕатс (дозвшу) да могу пословатп за коЈе се иађе 25 посто упослепих рад-ни-ка у дотпчном предузепу. Да Bchiuia гласова од тога процеита може одлучптн о дозволп. To се у главвон каже у ro ue СПНДИЕХТНОЈС ЛНСТу у В€- - 311 поЕушаја предузећа да се уведс такав раднпчкп закон који бп стварво в овемогупавао легално де-лова- ие ралвпчЕпх спидиката в o Tosic шта бл још требало уветп у постојећи радввчси закон, којп је доиешен тоеоу овог рата. ллпривреде у Саскачевапу, Наета, којп је оштро крп-тиЕов- ао АмерпчЕО-кападск- п војпп пакт сао опаспост no мир, Гајерсоп је рекао: "Постојп потпупа осиова за врло шпроко радпичсо п народпо једппство против аолптпке милптзризацнје са страве срупиог капитала, аротив претваранд овс зс-и- ље у патпу базу скспанзно-ниси- а Вол стрпте и упропа-- БИРОКРАТСКУ СИНДИКАТИМА GAT0BA ЗАМЕНИТИ ПРОГРЕШШМ захтеви шпијунажа преиештан.СЈ забраапвао штавања сувсренитета и бсз-Седнос- тп Кападе. Каиаћаин xohe прнјатслство са Совјет-скн- м Савезом, а нс антн-Со-вјетк- у полнтику; онк xohc испуилваае рсзолуције Уј;-дшвен- нх иација о редуцнра-и.- у наоружа.а (за коју је Капада гласала), а ие за вој-н- с скспаизијс. "Борба за мнр иеодвојсна је од борбе а домаћем фрон-t- y протпв моиопола. Раднн-чк- о и народпо јсдннство за noepaheibc цена иазад, за прнстојие плате, доморс, со-цнја-- но осигурашс — једиин је одговор прогј)аму Дру-а- , Дуплеснја и Кннта н еко-иоиск- их кра.ква за којс они говоре. Јсднпство Сн Си Еф и коиуинста, н антифашн-стичк- а народна коалиција за прогрес и сталии мир — то су витхте потребе Канадс данас." ворна адмниистрација Koja'je to oiioryhiua да сс догода. To је само један спмптом. Никасве мере сс пс подузн-мај- у за повишнцу плата иако су контрактн повол.аи. Ппрократска Елика чак ко-ч- п н изборе. ICniEa која коп-трола- ше снадиЕатс подуза-- а мере да спреча правалнс изборе комитета н азбор но-штев- их каадпдата. Та маши-в- а јс онемогуппда двојици вапредввх кандадата да се каидпдују иа основа певаж-ни- х техначкнх недостатака. Она нна главву подршку од реакциоварца Давида Ду-бинско- г. претседника "На-тернешев- л", окорелог испри- - јатсга. СовјетсЕог Савсза, пе-вријате- ла демократске Иол.-ск- с п друшх дсиократсЕнх европских земалла такође и велпЕог противвиЕа Совјет-се- с Украјиве н Совјетског Савеза уовште. Тавав јс, ра-зум- е се, а протпв демократп-ј- е у сшгдикатима. Јсдинв пут за аз.1аз нз оа-б- е ситуације у синдикатнма пронзва!ача сатова овде у Торонгу, јсста да се азабсру прогрссивви кандидати у ко-мит- ет. Ургира се ва прогрс-снвн- е увисЕе члановс да иза-ђ- у ва пзборе н гласају за прогресввне Еандндатс. Бројно стање Комуши- - чких партија у свету Лондои, 26 феб. — На ЕОхунистпчЕој ковферевцајк соја је одржава у Ловдону н сојој су врисуствовалв прег-ставвв- цп свих Комупистк- - чевх нартпја пз домпапоиа п брнтанскпх Еоловвја взја-влев- о је да давас постоје 67 комунпстпчЕнх партпја у свстј. 57 од овпх КокупиствчЕпх партпја иају члавства 18 мнлвова и 500 хнхада. У тај број ввсу се урачупале Ко-мувиств- чЕе партпје Југосла-ввј- е, Албанвје. Фнлипина, Индонезпје, Португала в члавова, фравцусса п Нталвја 2 шплвова п Грчки народ грчка влада су два супротна контраста (Спецнјалио Српском Гласипку) Нише: В. ЛЕОНТЈЕВ Комисија Сапста безбедво-ст- и за нспитипам.е ситуације па ссвериии границама Гр-чк-е почсла јс својам радои у Лтшш. Као што јс уопвгге позаато, грчка влада пастојп да докажс да су кривци ио-гранача- ах пнцидсиата соја су сс одагра.1и послсдаах мссеца, Албаннја, Југослапн-ј- а а Бугарска, којс су тобож указалс ннлнтариу помоћ гр-чка- м гсрилцпиа. Иретставаи-ц- н дсмократских балкапских држава азасли су праву прн-род- у дога!;аја. Факта убед-лав- о доказују, да су кравцм пограанчнах инцидсиата шо-вааистачк- а слсмсата грчкс армијс, а да је гсрилска ио-кр- ст у Грчкој борба самог народа протав рсакцпоиарно Цалдарис Максамоса плад-ко- ја сс ослап-- а аа страиим ба јоастама. f Фактн такођс убедљаво ио-казу- ју да грчки аарод који сс херојски борно протав фаши-зи- а заслужујс бол.у судбнну, on jc азоловаи од источчжс томс што нрава lie а Централнс hBponc свсрп полатачках а економ-ски- х одиоса. Носледп.ах мсссца грчка ионархистачка штампа била je acnyiLciia огавшш клевет-аачки- м ааиадииа противсло-всискп- х држава, протав Сов-јстског-Сав- сза Атааскенот ваас су сковале бајку о аа-водн- ој "пЈШТиваоста" a "ае-прпјател.ск- ом расположеа.у према Грчкој са страас СССР-- а н свих словспсках аарода. Папримср, грчка штампа је тск псдавао об-јава- ла говор гсасрала Вснст-сапас- а Кстссасп, шсфа вала-тарн- ог иодручја an. у којсм jc он дозвошо да устврда, да "папславнста- - чис itiC uuyi: идс jiut ii'u-- Припреме нову омладин-ск- у пругу Шамац-Сарајев- о Београд. (Таајуг) Са прпб1ижсиси npaieTiie гра-ђевинс- ке ссзопе у чатавој Југославпја вршс се све жа- - ИЗГРАДЊЕ МАШИНСКО- - ТРАКТОРСКИХ СТАНИЦА У ФНРЈ Нова Сад. (ТЛНЈУГј -- Само у току 1946 годаае у Југооаввја је осповаио 90 машинско тракторскпх ста-аиц- а којс су paciiopcbcae no свнм аароднам рспуолика-ua- . За азградн.у зграда ва-шппско-трактор- сЕнх станица народне досада су да-л- е 97 малиона данара. У то-к- у нрошлс годанс при ма-шипско-тракторс- Еам стапа- - цама је курссва аа којнма је ус-пособлс- но 2.320 траЕторц-ста- . Машапско-тракторсЕ- е ста ЗАТЕГНУТИ ОДНОСИ МЕБУ гресмсви од обадве партије Демократске а Републп каиске, затражао је од брптавске да сместа в касапјс тражао уселлвап.е Јевреја у Па.1сстапу. Бевап је да је Трумав по-- шваваје. Шесваест иомува-- 1 дОЗВола уселавав у На-тес-стпче- вх партиЈа у ЈужноЈ тт г хмервцв 6poje Ј L вова. увлучпв в Јс "апао "а да се у КомувпстпчЕа полптачкам мо-партв- ја Брвтаваје ама 43.-- 1 тавима када је прва nyr, a l mii- -' двов 300.000. 225.000. , и - иамерио — - одржапо вашс струч-аи- х — т . . тив Грчке, да "Русија xohe да 3U е Трасу, Македопи-j- y п пзвеспа грчка острва." Свс ово дпвхе бупцаа слухи ци.мвпиа шовиапствчЕвх оп-тужа- ба протпв јужвих сло-вепсЕ- пх земалл. Да лп је уопгатс потрсбпо доказнпатн да та слеветпнчка пропагапда протпврсчи чнк.с-ннцам- а. Одавно је добро по-зва- то да Совјетски Gibc3 a савц-его- в народ oceha са вс-лнк- пм симватајама преиа храбром и слободољубавом грчком народу. Русија a счо-вспс- ке зсмлс Балканског Ио-луостр- ва су повсзаие са Грч-ко- и услоиснама п.иховс зајс-днич- ке борбс за емапцииаци-ј- у од турског јарма. Хсрој-ск- и отпор грчког народа ата-лијапск- им а нсмачкнм фаша-стпчки- м агресорима створио јс и сампатнју са страас аарода СовјетсЕог Са-всз- а. Совјстски аарод је пра-тн- о са узбуђеи.ем а дубоЕаа спмпатијама храбру борбу грчкнх гералаца против хат-лсровсЕ- пх окупатора. демократскпх земал.а iionohii Ислопопесе- - за власта владе Али сопјетска народ нс мо- - у.рахтку азмсНу аарода Грч- - ке, Kojeu одајс лубав a по-- штоваае, а режама eojii jc сада у Грчкој. ГрчЕ народ јс познат кроз историју по сво-јо- ј л.убава за ио-шгичк- ом слободои. Он a сада доказу-ј- е ту лубав својам траднција-ма- . Упркос окрутог lepopa, orT)OMiia"Behiinarp4EOr na пода ластавл--а борбом за сво-j- a демократска права. СовјетсЕа народ а сада ве-РУ- Јс да he грчЕа аарод, када пајпосле добпје noryhiiocT да слободпо израза своју желу, изабрата прогресавау, демо-кратсЕ- у форму владаванс. Пут у дсмок]ат11Ју је пајса-гурнај- ц пут Еонсолндацаја добрах суссданх одаоса мс-- }у vuiim иариднма. в te прппремс за вочетак ра-д- а н а Охладавској прузи Шамац-СараЈсв- о. У кпогнм местпма сарајсв-ско- г ОЕруга ech су формара-- и с овладаиске радие брага-д- с, Еоје врше naite припреме радова. Једва радпа брвгада у Висоеов радп иа астовара-њ- у материјала за градиу п pyre. Народиа студевтска омла-дин- а Тсхвачког факултета у Загребу обавезала се да he азградитв пацрте u учество-ват- и у изгради.11 37 железаа- - чкнх сталица на прузн. Овој обавезн придружнлп су се и професорн архитеггоасЕОГ отсека Техничког фаЕултста. иице успоставиле су теспе везс са селачЕпм радпвм за-друга- иа, наЈочнго у Ауто- - номвој восрајиви Војводн-- п где обраћују целоЕуппу задружву зеил.у Л0НД0Н0М И ВАШИНГТОНОМ ТаЕо су аастали затешута олноси измећу' Лоплопа в Вашввгтона no питаиу Иа- - _ вају пзвеспн дпмломатсЕк у Америци в Брпта-пнј- а окараЕтерпсатп једноч врстом доЕаза да не постоји тајвп војви уговор међу Аме- - рпсом н Брвтавијом. Међу тим, то никога nehe убедвти. У ВЕЗИ ПАЛЕСТИНЕ Ввшанктоа, 27 феб. — кварво брвтавсЕе рачуве у Претссдввв Труваи, Еојег су, Палествнв в да трчи за је-ка- ко сс саопштава аз Ва- - врејсЕим гласовпиа подупи-шааЕтоа- а, подупрла еов- - pyha усалеваве Јевреја. говорао 491.800 чла- -' 130.000 Трумана бразвлсЕој. руководпо иии зз) поштоваи-- е круговв |
Tags
Comments
Post a Comment for 000061