Serbian Herald, May 24, 1946

              СТРЛНЛ 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлази сваког уторка и петка.
Сва писма н чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W„
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописи бсз потписа ce не врвмају.
Рукописв се не враћају.
ПАРИШКА КОНФЕРЕНЦИЈА И ПИТАЊЕ
ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТЕРИТОРИЈА
Нрсд Еопфсрснцнјом спољпнх мшшста-n- a
RiMHitciiiix Лшкава, Бритаиије, Соп- -
јотског Савсза и Француско стојо миога
вааша пнтаља о којиматрсбадонсти одлу-к- у.
To су иитаи,а мировних уговора са
Италијом, Пугарском, Гумуиијом, Мађар-ско- м,
Финском. To су нитања нових гра-ииц- а,
ратинх рсиарација, нитања коло-ии- ја
и много тога. Лсђу тии питањима
стоји н питаи.0 Трста, Јулиско Крајинс,
Корушкс, иитаљс да ли да ти тсриторији
буду приБључснп Југославији или да оста-н- у
Нталији и Аустрији. Другии рсчима
питањо јс да лн да сс иоиовс или исправо
кобио грсшко учиљсно иосло првог свет-ск-ог
рата када су ти тсриторији продаии
Нталији и Аустрнји.
Ако со буде поштовала правда н начсла
о самоонредслсиу иарода толико нута ис-тица- на
у дскларацијама и повсљама Ат-лантс- кој
и Сан Франциско, и ако со будо
поштовало прннцип народннх слобода и
сво за што со овај рат подио, оида ho tii
тсрнториј битн ирсдани Југославијн. На-р- од
Трста U тих тсриторнја, но само југо-слопснс- ки
itch и италијаиски, ассли да
нрннадио Југослапнјн. Тај иарод зиа да
само италнјаиски фишистнчки имисрија-лист- и
и друга мсђуиародна рсакција xohc
дато онот будо предато Италији. Тај народ
но ассли да остаис иод улравом и влашпу
оних који су га зворски упмтавали прско
дпадесет година.
Остављањо тих тсрнторија Италији и
Аустрији, значило Си наставлано старг
имнсријалистичкс угљстачкс и грабкк-л.ив- о
иолитико која јс довсла до овог рата.
Таква иолнтика но би оист оснгурапала
мир всћ би иретстављала највсћу онас- -
НОСТ 110 мир.
Југославија ио тражи опо што нију
И.СИО. Ihciia лолитнка јо политика мира.
Она лссли добрс односо са Италнјом кад
п са свим својим сусодима и као са свим
дсмократским иародима. Али добри одно-с- н
но могу бити створсни ако н.си сои-ствс- ии
тсриториј будо служно као лротлп-југослопснс- ка
база, а и.си иарод будо
оиот упг.ставаи од страно оних лстих сила
којо су га упмтавало измсђу прпог и
другог спстског рата.
ПРИМЕР ХАМИЛТОНА
Сада со завршава камнаи.а Савсза
каладских Срба за иово чланство, која јс
одрсђсна на Другој коивсицији касиијс
лродужсла одлуком Главног одбора Саво-з- а.
Мора со реЈш, да иако јс кампања има-л- а
добрих розултата, усиостаплсн.с нс-кол- ико
lioBiix оргаллзација и добипси.см
дспог броја нових чланова у постојеће
оргаиизацнјо, tii рсзултатн инак нису
билц онакви какви су могли Ciitii да сс
стално и добро раднло на томо. Оргали-заци- јо
у Шшдсору, Торонту и Иеланду
било су рпс којс су показало добро иите-рссопа- и.с
за камшшу и у исто врсме,
према спојим лриллкама, показалс су н
добрс рсзултатс.
Хамилтон јс дуго оклсвао, а каснијо сс
крсиуо и саза сс можс рсћн да јс ио самп
показао добре рсзултато bcIi, по лриллцл,
и најбољс iiacTojaibc. 0 томо лајбољо го-по- ро
всћ леколнко извсштаја који су об-јал.г- сни
у Гласнику, а иарочито нзвсштај
којн даиас доносимо на првој страии. Од
врсмена када јо одпжана ссишца Главног
отбора, иа којој јс донсшспа одлука да
со кампања за ново чланство лродужл,
јапо мало јо јављано о лриступаљу лових
члаиова иоткуд осим из Хамилтона. Ми
смо ранијс као добро прнмерс истнцали
горо помснута мсста н оргаиизацпјо, a
сала со то мо:ко рсћи готово само за
Хамилтон.
Закључак Главног одбора био јс да се
са завршсљсм прослава Српског Гласнпка
заврши и кампања за ново чланстпо у
Савсз калакклх Срба. Caia су прославе
у току. Трсбало бн да органнзацнјс, које
су у послсдњс врсмо искако зансмарилс
прошнрељо својнх редова, надокпадо то
сада.
0 видовданском слету
Како је веп јавлено, И
анрпла одржана је конферен-цнј- а
претставиика оргаапза-цвј- а
Савеза канадсках Срба
из јужног Оитернја у Хамвл-тон- у,
на којој је закл.учено
да сс 30 јуиа одржи Видов-даиск- и
слет. Овај закл.учак
коаференцнЈе je од веллке
важностн за читав исслени
српски народ у Капади, јср
смо н ми Срби, заједно са
осталим слободолубввви аа-родн- иа
Канаде и света ушл1
у новн период послератпих
прнлика, славе и задаћа.
Иикада у својој исторнЈЛ
ивје српскн народ могао сла-ви- гл
слободно истипску вс-лнчи- ну
Видовдана. Оно шта
је Видовдан дао у гради.н
српског слободол.ублвог ду-х- а,
нако јс српскн народ, нз-губив- ши
битку на Косову
протпв тада силннх Турака,
дошло јс до нуног нзражаја
194 1 г., када je српски народ
дао исоборивог до1;аза да ни
петстогодншас ропство под
Турцнма нитн Хитлеров "но-в- и
рсд" ннсу у стану угасити
оободарскс тсковнне иародч
које су стечене по цеиу велп-ки- х
жртава. Нојпичка иобс
да Турака на Косову пнједо
нела и моралну побсду над
српскии иародои. Читавих
петстотниа година српски иа-ро- д
je iiociio успоменс и по-у- кс
ндовданскс дубоко у
својии срцима као најдраго-цсинј- у
храну, која јс очувалд
здраву народиу душу на до-стојн- ој
висипн унркос нава
ла туђииа м домаћнх у libera-ч- а.
Српски радник н селдк
био јс тлачсн полнтнчкн, ско-liowc- Kii
и социјално од туђих
и доиаћих отниача, али ии
шест стотина г. борбе од Ии-довда-
на
до данас, протнв
дннар-натрно- та ннсу угасплс
у народиој душн °"о за што
сс је иарод на Косову борио.
Сриска војска иа Косову бн
ла јс до ногс потучсиа углап-ио- м
и зато, што су н тада
господа внше водила бригу
ко he где да влада и више
да пл-ачка- , нсго да уједиаено
нступс нротив непријатмл.
Цикада српски иарод нијс
нздао и продао ceojy зсмл.у,
већ је увск давао огјкјмнс
жртве у борби за асиу слобо-д- у
и напрсдак. Док иа другој
страни, господа rpaiiEOBiihu
су ироводнла раскошан Ж1
вот тргујући народиои кожом
од ICocoea иа д 1941 када су
ОДИГрХШ Н НОСЛСД11Л1 ЧИИ
издаЈе.
Та свста зсмдд. која јс у
вишевековиим борбама посу-т- а
народини костма данас
је слободна, уједииена и па-пред- на.
Оио зашто су се ко
совски јунаци борили, данас
јс остварсно.
Ми нс можемо достојио
просавитп Пидовдан ако за-једни- чкн
не прегисмо, да та
слет што бол припремиио и
заиста достојио прославимо.
Зато је коиференцмја н зас-л.учн- ла
да сс требају све срп-ск- е
органнзацнје, потпориа
друштва, женска друштва,
омладниске оргапизацнјс итд.
уједишии да заједиин про-славнмо- тај
вслики историски
да.
Испријатели истииских ви-довданс- кнх
традиција су ве-кови- ма
искривллвали зпачај
Нидовдана, лажно тумачили
учсие Свстог Савс, Светозара
Марсовнћа, Доситсја Обра
довнћа, Иука Kapabuha, Зиа-ја-Јова- иа
Јовановића, и дру-ги- х
велигапа. Али Србии је
сачувао себс н своје, на he
и овај пут nohii часним пу-те- м
јсдниства и слоге, јср то
]е иајболл гараитија да иаи
се Косово н е повратн. Кадд
јс требало чуваг свегу срп-ск- у
землу и браиити је од
душмана, снлннци н срамии
владари утекли су у туђниу
и оставнлл народ саком себн,
па га још и опомиилли Д1
пе трсба Да се бори, eeh да
мирно чска н извршава иарс-bei- ba
окупатора. А како су
српске кајке слалс на Косово
своју децу:
Ilob'ie збогом, моја дјецо
Драга!
A боју будите соколи,
пзпшит, смо задобпте1
Срамнн владари нису хте-л- и
iihu видовданскнм пјтсм
у борбу за "Крст часнн it сло-бод- у
златну", као што је Цар
Лазар to мач it прослниао
one који ие дођу:
Ко не дошо у бој на Косово
од руке му ништа не роди- -
ло
Рђом капо док му је каге- -
па.
Српске мајке су uxie своје
сиаове иа Косово псто као
'СРПСКП ГЛЛСНИК"
што су српскс маЈке сталс
својс сииове у Партизане, у
борбу против душмана. На
познв Цара Лазара српска
мајка је одговорила:
Ја га млада ии роднла пи- -
сам,
И4' ';ј-- ?
--ill, 'т
РАДА БОЖАНИћ
да ми лежн на мску душеку,
всћ да бранн зсмл.у од ду- -
шнаиа.
Носле победс над ненри-јател.с- м
у овом рату ми, си-но- вн
и Khepn јуиачког иаро-д- а
у старој домовипи — Југо- -
ПОНУДА И ПОТРАЖЊА
Ппше: професор A. ТРАИН
На британској н америчкој
пнјацн педавпо сс повећал
потражи--а за робом коју су
с времена на време извесни
страии ЛОЛИТ.НЧКН кругови
куповали — нанмс к.1евсте
прошв Совјетског Савезд.
Потражч.а, иаравно, увек иза
зовс Behy иронзводњу. Нашло
се лонова и "очевидаца" које
јс нривукла одвратиа a-i- n v-но- сиа
нгра клсветаи.а u eoiii
су билн запослснн еод иро-извод- ие
и отпреме нротив
совјстских нзмишљотииа. He
кс ДНПЛОМаТСЕСЈ! лсдипломзт-ск- е
фирмс су се журиле да
нх запосле у "ситуацнји"
коју су самс .створилс и по
челс Да хранс своје uaii--е про-бир.ш- ве
чигаоце са протнв
совјстскон мешашшом као са
н а ј у кусиијом нолитнчеом
храиом.
Овде се мора иодвући да
је Канада достнгла прво ме
сто у протнвсовјегској Еам-naib- ii,
јср се у Канади чинн
свс да сс води пропагаида на
земал.ској н међуиаЈКЈдној
основн органнзовааеи суд
скнх процеса и UHipcn.cn клс-вет- а
протнв Совјстсеог Савсза
н иротив иартнја које су у
iiajjasoj опознцнјн каиадско!
владн. Није то била внла
luiTit иарочита иорота која јс
доделила Капади ирву награ-д- у
у противсовјстској утакии.
ци. Нзвесии политнчкн кру
гови у ЈСанади избавили су
илеи нз замазаннх руку прс
варанта u издајнце ГоузсикЈ,
бнвшсг коднсте у соијсгској
амбасади у Каиадн. Изглсда
да сс овај "хсрој" захубни
Канаду. ЈСаиада је, без сум-il- c,
дивпа зсилл н аси вјсд-и-ц
народ he битн у стану да
упозна своје npiijaittc и сво-j- e
iienpujaicie. ГоузснЕовд
д.убав ирсуа тућој зсилн ]с,
McbjTim, узсла всоиа чудно-ват- }'
форму. Прсма Гоузси-Еови- и
рсчама on јс Каиаду
заволсо чии jy je први пуг
je кроз две годнве својс осе-ha- je
тајио. On je hyrao док
ннје добио позав да се вра
т у своју зсмд.у да одгопара
за нроисвсру. II баш у тои
моиеиту јс од дугог
чсканл нзда-t-o ctpm-cib- c —
yaiiuajyhn у обзнр —
да јс ударио образон о
зевлу ; аегова лубав пре
ма зеили iiiije поирачила н-с-г- ов
ГоузсиЕо виј;
дошао псд ЕанадсЕе властн
руку, Beh je донео
са собом свежањ меветнич
кнх н лажннх извештаја, ео-ј- и
бн трсбалн oxoryhitiit у-год-
ан,
без новчаних нспри-лнк- а,
иегов живот. Пзео је
Гоузенко нзабрао всока уно-са- н
воиенат за продају про
тивсовјетсЕпх изилш.и)тива
npeua iteroBOM прорачуну, он
није сарадњу н
саг.етог.ан.с становшнх
органа код пзбора жр-тав- а
аеговнх к.1евета. Hocie-дицо- м
Гоузенкових клевета н
ипформацнја, у Монтреалу је
поведеи суд против Фред
славлји п потоицп Косов-ски- х јуиака, требамо све у
својој моћи учниитн да се
светли пдеали наших праде-дов- а
остваре до највишег сте-пеп- а.
СрпсЕи парод у Домо
винл је нзвојевао победу над
страиим и домаћпх нсприја
тел-нм- а по цену огроиних жр-тав- а. Ту слободу треба данас
очувати н зел.у разрушену
обиовити. Преко мнлиоч на-страда- ле
деце с пупнм правом
очекуЈу нашу моралпу н ма-теријал- иу nouoh. Та деца he
преузети бреие одговорности
да поведу иашу домовнну ча- -
сним пугеи слободе н напре-тка- ,
да се иикада в-нш- е tie
поврати и издаја
у нашоЈ родиој груди. ивдс
у Каиади мн Lpoii нмамо сво-ј- е
задаће, да као део канад-ско- г
народа, заједно са оста-ли- м
народина дамо од себс
све што је нужно да се нло-до-ви
победе над-фашнзм-
ом
у овом рату очувају н про-шир- е.
Једна од првнх задаИа
у том часиом раду jecie је-днис- тво,
слога u сарадид ме-b- y
нама Србима, а п
са 6pahou Хрватииа и Сло-венцим- а,
као н са друпим де-моЕратс-
ким
иародниа Капа- -
Од сада иа до Видовдан-ско- г
Слета све наше органн-зациј- с
у јужном Онтернју
Рос-- а једипог ко
ји прстставла Радннчву Иро-гресив- пу
Партију. Истрага је
почела и доказц су нужан.
Ма кзео је Гоузснко копао
м претраживао, о иије мо- -
гао сиабдети канадСЕу полп-циј- у
и суд са докумснтнма о
Росовој шпијуисЕОЈ актнвно-ст- н
због једноставног разло-г- а
што П.НХ newa п пе посто-Ј- с.
ГоузснЕов једин допрн-ho- c
овој шшнраној лпнијп
информација састојн се од
навода да је нски "Дсбоуз",
cnoMiiiban у тслсфамниа Со-вјетс- ке
Акбасаде у Канадл,
ннко другн него Рос За доказ
тнх навода Гоузеико иије бно
у стаиу да поднссе никакви
Други доказ оснм "исуЕал-i-и- с
часнс речн". II тај једшш
"часии" арг'менаг оборен ј
чиисницом устаповлсном ид
суду, да јс Рос нзабран у
иарламенат у јуну а тек ме-с- сц
дана доцпијс 'Совјстскз
Амбасада јавила je то у Мо-скв- у. Такво заЕаииксље било
бн iteuoryhe објаснпти кадз
бн Рос стварно био нздајн-ца- ,
како га се крлвн. Под та-еви- м
оЕОлиостнма, дабомс,
било јс врло тсшко за Гоу-зсик- а,
која јс подбацнвач оп-тужб- с,
да нгра улогу борцз
за победу правдс. Суд у Мом- -
трсалу стварио нема много
всрс у Гоузевса. Опт)-ж5- е
госа усгварп нису
ради шпнјунажс, Еоје му Гоу-зенс- о
припнсујс, Bch ради
нздзјс државњнх Tajica. зло- -
чнн по сиецијалиом акту од
1939 г.
Такви су стваркн нзгледн
суда. He може ce у фактима
јасноћа .Моатрса.1-ско- г
процсса, нитц у осудс
Еоја he бнгн нзрсчсна. Овде
је важно енергично започста
н на раетегнута
npoiiiBCOBJcrcta в{оваганд,
што јс углавном тсжлштс суд
ског процсса. To јс увхрли
во испоано у стилу, тону a
општеи правцу еојнм вро
дсс идс. Очекивало бн се у
углсдао. Мећутии, 1оузенко судском процесу радн вронс
Гоузсика
дабомс
канад-ск- у
интелект.
празннх
ома-шсажи- о
катгад-сеи- х
проклетство
такође
посланпка
нјнјтив
тражити
дугочсо
главно тежаште встраге уве- -
ри у нравцу досаза у вои сл
издаваисн забрањеивх нн-формацн- ја,
устаиоклавањси
важностн тих ннформацнја.
аиивзов всза Bixcby разнвх
оитужсииса. итд. Д1еђутн,
суд у Мсвтрсалу ковцснтрн-ш- е
своју важиу вГа ствари
"друкчиЈсг карактера.
Државии Tj-жнла-
ц је ннтзо
свсдоЕа Гоузена:
Ирс псго сн довЛо оваио,
дали си знао каква је Кана-да- Г
Одговор:Не- -.
мШта си ти знао о Кава
диГ
Одговор; Знао сак да Ка-на- да
постојн.
Тада је следила дугачкл
Гоузенсова прнча о оно
шта он верујс да су дсмократ-ск- е
лспоте Канаде в о нсва-лл-лч- и
л-удвм-а у аеговој зсв-Л.- П,
Совјетсгок Савсзу.
Тжилац јс нспрсставо по-буђив- ао
сведока, послављају-h- n
му пова ввтанл, всћпно
требају вршити принрсме и
о томе пнсатн допнсе у Срп-ско- м
Гласнику. Писати које
организације су сс одазвале
позиву коиференцијс за зајс
дничку проставу Вндовдаиа.
Треба пнсати које и еоллко
дсвојака he се у разиии мс-стн- иа
такмичити -- за звсзду
пнкннка. Треба писатп cytx;-ст.н- је
о програму инкмика,
тако да шира конфсренција
19 маја буде имала нред со- -
бом све што ]е иужно око
избора програма и дневног
реда за Стет. Организацијс
Савеза канадских Срба тре
бају на својии ссдннцама о
свему овоме распрапллти, те
писатл о донешешш одлука-м- а.
Наша браћа и cecipe у До-voBui- iii
с великни iianopuua
чисте све остатке и носледнцо
издаје, душманске пллчкс, те-ро- ра
н иоколл. Стварају нов,
нанредан и праведаи живот;
стварају иовог вслнког чове-к- а,
који he бити слободан да
да од себс свс што му је нрн
рода дала за корпст заједии-ц- с
Јужннх Словсна, у којој
iiehe бити пздајс, пллчкс и
пеправде. У тоис лм ни мо
рамо nouohii и са зајсдии-ЧЕО- и
' прославом Нидовдапа
30 јуна.
Рада Божаннћ.
главних niuaifca тичу1ш сс
живота у Совјетско Савсзу,
а Гоузсако всрио лаже н клс
ache. McbyniM, постоји јсдно
питаие којс се нс можс обп-h- a:
шта нмају дста.41 о соп- -
ЈстсЕом лзоораон снстсму
ззјсдничког са судскон истра
гом о аздаја државанх тајна
у Кааадп? Нске од кападских
новааа су одговорилс иа ово
пнтаие; оае ае пропустс об
јавнта великпи слопимс Гоу
зснкове нзјавс на суду. Из- -
гледа, да 1оузснкове usjanc,
које иису потрсбнс у иитсре-с- у
иравдс, добро суже у нро-тавсовјсгс- кој
иропаганди a
да је то разлог, разлог нро-тава- п
правда, радн којсг х
суд ciyaia. Таква је "нснри-стран- а
нравда изнад свих
сласа".
Гоузсако је ародужио у
свом подлом начнну н одао
основау "идсју" читавс ства-р- и
када је казао да "пајвише
властл у Совјетском Савсзу
припрсмају тсмсл; нсчсму
што he убудуће много лнчн-т- а на рат". Цс трсбамо сс
брннути ради нсјаснс фор-мулацп- је "припрсманл тсма-- а за неиио као рат", jej) кле-вет- с
инкада иасу јако нреци-зае- ,
Има нсшго друго од о-гро- мнс
важности, а то је, дз
су ЈкаБцнонарне иолитачкс
снлс Еојс прнпремају трсћи
свстсен рат у страху од сво- -
jiix народа, тс да би затаји-л- е својс плапове, развикале
су ce о овасностн рата од
стране Совјегског Савсз!.
Тим Вак, Boba Радппчке иро-грсснв- не
партијс у Канадн.
оио јс у праву када јс на ми-тии- гу у Огавн 2G марта ка-за- о
да је страшнло о ипшју-наж- и
у Канадн иовн фактор
у оргааизовапој протнвсов-ieiCKoJEaniiaii.- il
која се во.
да у ЈСанадн a у азвссним
рсакцаоааранк круговнма у
другии зем.иша а да то аосн
у себа оаасаост иовнх војн,нх
сукоба. ЈПЈСвста јс, иаравно,
роба нарочитс врстс Оаа ни-ј- е
угал. или ул-е-. 1С1евета,
веђутам, може азазвати узбу-ђс- н
и загрејата полатачсу
атмосфсру. Ha cpehy свста a
човечанства, поосдп-- у рсч ache пзрсНн таиае умнруНс
сале пјкшлости. Послсдша
реч долазн од народа еоји жс-л- е
мир, жсла коју међунаро-ди- а
рсакцнја iiehe сломити,
"УБИЈ, УКРАДИ, ОТМИ И
УНИШТШЈ"
Специјалаа Еоиасија При-таасЕ- ог
савста цркава суге-рала- ла
је 2 ваја британсЕим
властима, да сс не орачу упо-трсбллва- нл
атонсЕс бомбс све
дотле док постојв "аспомир-лн- в
сукоб змсђу пачина жи-вот- а"
взвећу Совјетског Са-ве- за
в западнах "дсмоЕрати-ја- .
Другвм рсчима, овн "хри-luham- i"
су одлучалн да сада
Божје запоств тумаче:"Убиј,
уЕради, отна а уништавај,
aso желаш да тв се отворе
рајсса врата!
IfrnijjiHCTjmijtit м гдру ЧИИНта"'""""У.1
Петак, 3 маја 1946.
Политички преглед
МОСКОВСКА "ПРАВДД" 0 БРИТАНСКО- -
АМЕРИЧКОЈ ПОЛИТИЦИ ПРЕМА БУГАР- -
СКОЈ И 0 ПАРИШКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈН
У чланку којн је написао 28 априла у
московској "Нравда" совјстска коисататор
II. Соколовскн, нстнче се да anr.io-амсричк- о
испризиањс Бугарскс отсжава м коиплакује
чнтав ток Паришке конфереације сполнвх
мниастара вслиес чстворЕе. Соколовски ка-- жс
да Сједииеве Државе н Британнја очс- -
видно искориштавају пспризпан.е Бугарске
сврхом постнзавап.а другах цвлсва.
Сопјетска штамиа noK-iait- a велику паж
и.у копфсрснцнји СПОЛ.Ш1Х мипнстара у Иа-раз- у.
Правда је донела велику фотографнју
делсгата којн седс оео стола конфереа11ијс
а носветнла јс ввше од нола стравпце увод
аацима н вестама о коафереацаја, у којнма
се азражава совјетско гледиште о питааииа
која су иа дискусији. Иорсд чланка Н. Со-коло- ва,
објавл.са јс извсштај Тасса пз Па-раз- а,
у комс се каже да парпшке новипс
сеју суми.у о мотивама н актима совјетскг
дслсгачјс.
ronopcha о aiiTaity Вугарске Соколовски
кажс да јс бугарска влада два нута поку-ша- ла
нспунати одлуке московскс конфсрен
цнјс о ук.1.уч и eaity двају прстставниЕа опо-зациоа- их
странака у владу. Али покушајч
аису успсла, кажс он, због "пеоправдаанх
захтсва вођа опозацајс. која су бала у
аротивречпостн са московсеим одлукама."
Соколовски дал.е каже, да су "у тим
околностама владе Сједвиевих Држава
Велпко Братанаје морале пспунптп своје
обавезе које су узеле на Mockoickoj коа-ференц- пја
п прнзиатп бугарску владу гоју
је изабрала Народна скупштааа."
Затам сс у чланку каже да је опозација
у Пугарској добнла потпору у анострааству
а да јс тако "22 фсбруара америчка Btaa
упутила иеморапдум бугарсЕОЈ влада, нзјав-л.ују1- ш
да rtii укл.учса.е двају члаиова ошн
зицијс у владу морало бата гараатоваао на
теме.гу услова прнхватл.авих и за владу и
за оаозицнју." Соколовскн каже да је влада
Сједан.сиих Држава истакла услове у свомг
мсмораадуму која пису поставл.сни иа Мос
ковској кпифсреацаја, н да је потстрскла
опозацију Да иаставв својом борбом пртнв
бугапскс владе.
"Наје пакаква тајаа, каже Соколовскн,
да постоје тесае везе пзмеђу опозпцпоппх
група Бугарске it Мејаарда В. Бараеса, аме-рпчк- ог
прстставаика у Бугарској, којв Је
учинпо маого покушаја да cnpnit испуна-ваи- е
одлука Московске коаференцпје допс-шеи- их
са учсшћем државаог секретараСјс-днаеми- х
Држава. Ове актпваостл Бариеса
a itcroBiix братанскпх колега у Софаји по-нављ- аио
а оправдапо су кратпЕОваае у
брптанској и амсрачкој штампп."
У чланку сс затав каже да јс бугарска
влада азвршала драгоцсне услуге у чашћг-н.- у
остатака фашизма а успоставлдисм ио;-маш- ог
аолатачког и сеоиомског жнвота у
зсмл.и аа дсмократској бази. Пислц onown-11.- C
Пратанију а Сједин.С11с Државе да по-лати-ка
пспрмзнаи.л бугарске владе озбилн
отсжава прнпреиаае мировпих уговора у
Наразу, која ба трсбала бата у сагласао-ст- и
са од1укана Иотмамске конфсрснцајс.
Претставник Америке нема успеха да
измири зараћене странке Кине
Всста аз Чуакаага јав.1лју да су прс-гопо- ри
за праиирје азвеђу aapaheiiux саага
Чаи Кај Шсеовс владе н Еомуннста далч:
задржани 'мш.сницок да комунаста очекују
новс ианаде од стране Чаи Кај Шековит
саага на Мапиурија. Вссти јавлдју да јс
Чан Кај Шек одбао пајаоваја плаи Еому
аиста за сноразум н% којв је пристао, под-нс- о
га гсиерал ђорђ li Маршал, прстстав-иа- к
Сјсдин.еш1х Држлва. Чаа Кај Шек од-б- ио
је тај плаа ради тога bito би о, aso бм
бао iipiixBahca, заачило да у рукама Еому-нис- га
остаас девст десетнаа читаве Мапоу-риј- е,
што су заузе-i-c сиаге коиуииста у
борбаиа којс су сс водиле у послед11е врсме.
Комуиисти, кажс КсогаЈетсд прес, који
су нрс мсссц дааа бали вол.аи да гристану
да у П.ИХОПИМ рукама остану саво nera ct-кто- рн
у yayTpaiuiwicTii Маниурије а да Чам
Кај ШеЕ-ов- ој влада даду главие градове и
жслсзаачкс пруге, ставлају сада vnoro hy
цену. 11нхове вође ннсистчрају да сиаки
држа оно што Је узсо за време борба, а гни
су у томе auaia oiiWMae успехс at заууелн
ваше тсриториЈа.
Носматрача верују да су комунисти са
победоу еод Чанпупа и доугпм војннм уг-исси- ма
јако учврстилл своју позицију н дт
могу сада захтеватп коицесије Еаквих рапи
јс аасу могли тражпти.
Борбе Јевреја против Британаи.а
У борбама ЈевреЈа протпв Бпвапп у
Палестааи погввуло је ових дана cetaii
брагааских војавка. Из освсте, војивцв
Шссте авпопана допремллне брвтансЕе дн
вазијс упали су v xyhe ЈеврсЦ v Га"Ј o"v
ry in разбијалв. Ilpeva поуздаиим внформа-цнјам- а,
јавла доппснвг "Њујорк Тамсаи
из Јсрусалима, ови брагаасги воштгн о-штс-талн
су "једпу" купу и да су "две особе
озби.гно paiteiie."
Новодом ових догађаа Емануел Селер,
прстставник IhyjopK Држаре у заступпвчкој
кући, рскао је да брнтанскн војннца уо-треблдва- ју
"хитлеровсЕу техпису" против
Јсвреја. Оп је рекао да за убиство бртан-ска- х
седаи војппса нису кривн свпх 180000
палестнпсЕих Јсвреја.