Serbian Herald, May 24, 1946

              r.-firffrnjN-n
1-ћ-тг '
,--
?м£т,
i
,
СРПСКИ ГЛАСНИК ЦИЈЕ "С. ГЛЛСНИКА" ЗА СЛ01Т И ЈЕДИНСТВО
20U Adelaide SL W. У БОРБИ ИРОТИВ
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAverley 97 SERBIAN HERALD
Цена годишаој претплати за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized os Second Dose Matter under the
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764, March 12, 1942
Год. 6. Број 309. Цеиа једнои примерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, MAY 3RD, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 309.
СОВЈЕТСКИ CABE3 OCTAJE BEPAH CBOJOJ ПОЛИТИЦИ МИРА - СТАЉИН
ПРВ0МАЈСКИ Г0В0Р ПРЕТСЕДНИКА С0ВЈЕТСКЕ
ВЛАДЕ СТАЉИНА
Јуче, прплпком прославе
Првог маја претседнпк сов-јетс- ке
владе гснералпснмус
Сгаллш одржао је следени
говор:
Другови, Цраеноармејци и
морнарп, наредннцн и ннжи
офицпри, друтови офицнрн,
генералп и армпралп, раднн
народе Совјетсхог Савеза:
Данас, npiu пуг после по-бедонос- ног
свршетка великог
патрпотског рата мп славпмо
Првв мај — међународнн
празник радног народа — у
условима мнрмог живота, из
војсваног у тешкој борбп
протва непријагела по цену
великих жртава и страдана.
Пре годилу дака Црвепа
армија дпгнула је заставу
победе над Берлином и до-вршп- ла
пораз фашпсгнчке
Немачке. У року од четпрп
месеца после победоносмог
свршетка рата протнв Нсма-чк- е,
пмпернјалнстлчкн Јапан
положио је своје оружје. Дру-г- н
светскн рат којп су прн-премп- ле
силе међулародле
реакције а одвезале га главне
фашпстичке државе, свршпо
је пуном победом слободо
лубпвпх народа. Разбнјаие и
ликвндацпја главннх легла
фашпзма и светске агреснје,
резултпрало је у променама
7 полнтпчком животу народа
света, у великок порасту де
иократскпх покрета народа.
Поучене искуством рата,
народие масе схватнле су да
судбвна држава ие може би-т- н
поверена реакцнолалним
ођама, који следе уску и се-бвч- иу
противнародну полп-тик- у. To је зашто народп ко
јп нс жле внше живетп пг
старн лачин, узимају судбп
ну својих држава у своје соп-стве- не
руке, успостављају де-мократ- ски
поредак п актнвно
се боре против сила реакције.
протнв потпаљивача иовог
рата. Народн света не жело
да се понове страхоте рата.
Они се упорло боре за учвр-niheu- e
мнра и безбедностп.
На челу борбе за мнр н
безбедност маршира Совјет-ск- и
Савез, који је нграо ван-редн- у
улогу у разбијању фа-шиз- ма
п испунио своју вели-к- у
мпсију ослобође. Наро-д- н
које је ослободио Совјет-ск- и
Савез испод фашпстнчког
јарма добилн су прплику за
нзградиу свог државног жн-во- та
на демократским теме-лмм- а,
да остваре своје нсто-рнск- е
теж.е. На том путу
оии су нашли братску помоп
од стран Совјетског Савеза.
Цео свет имао је прнлпку
да се уверн, не само у моК
совјетске државе, већ Taicohe
и у праведиост jtene полнти-к- е
која се гемелн на прпзна-н- у
равноправности свих на-род- а,
на поштоваиу нихосе
слободе н лезавлсностм.
Нема никаква разлога зз
cyuay да He Совјетски Савез
п убудуне остати веран својој
полнтнцн, полнтнцц мнра
безбедлостп, полнтнци равно
правностп н прпјате.гства
народа.
Радннцп, селаци п пнте
лектуалцп наше зеиле прн
малн су петогодпшип план
као борбенн лрограи којн од-гива- ра нпховпм виталмпм
ннтереснма. Ми се можемо
надати да совјетски народ.
предвоћен од страле Комуни
стпчке партнје, неће штедити
у својим снагама или напо-рим- а,
са цн.гем, не само да
испуни, већ такоНе да пре-маш- и
ucnyiwtbe новог пето-годнши- ег
плана.
После свршетка рата, Сов-јегск- и
Савез почео је мирну
соцнјалнстпчку нзградиу. Co
вјетски народ одушевлено је
почео својии мнрним п кон-структнвн- им
радом којп је
бно прекннут ратом. Закон о
петогодишжм плану обнове
н развитка нацпоналне еко-номп- је
СССР-а- , у периоду од
1946 до 1950, усвојен од стра-м- е
Врховног совјета СССР-а- ,
отвара нове перспективе да-ље- г
пораста продуктпвннх
сиага наше змл, пораста
ене економске uoha, подп-заи- а
иеног катерпјалиог ста-- а
н културе.
Развнјајући мнрну соцпја
листнчку нзградиу, ми не
смемо нп за јдан мннут за-борави- тн на ингрпге међуна-родн- е
реахцпје која ствара
планове ковог рата. Потреб-н- о
је сетпти се учсиа великог
Леинна о томе, да је после
прелаза ха мнрном раду, no
требно бптп сталмо будаи,
чуватн хао зеницу свога оха
оружане снаге a одбранбену
моћ наше земл.
Оружане снагс Совјетског
Самзж — наша копмена вој
ска, жаздушне снаге н морна
рица — нзвршпле су своју
дужност прска зекли у велп-ко- м
патриотском рату. Сада
су наше оружане снаге суоче-н- е
са задатком од ништа M-ane
важностп, да будно стојс
на стражп мпра којн је нзво-јева- н
н конструктнвног рада
совјетског народа, да буду
сигурнн бедем ннтереса Сов
Јетског Савеза.
Успешно оствареие овог
часпог задатка могуће је само
под условнна далег пораста
војне културе н војне вештн-и- е
офпцпра и војнпка Црве
не армије, наше морнарнце
п наше авијацпје. Оружане
снаге Совјетсхог Савеза иора
ју свакодневно побо.чшаватн
своју војну вештпиу ка базп
ратног пскуства, на бази на-прет- ка
војие науке п технпке.
Изван сваке је суми.е, да he
наша армнја, наша морнари
ца п наша авијацпја остварн-т- и
те задатке са којим су су
очене.
Друговн, Црвеноармејци и
морнари, наредиицн и нпжп
офнцирн, друговн офнцнрн,
геиерали и адмиралн, друго-в- и
мушкарци н жене, умнн
радници, војннци отпуштенн
нз Црвене армпје, у нме вла
де н Комунистичке партнје
ја вас поздравлам и честитам
вам Првн мај.
Да обележимо међународни
празнпк радуог народа, на-ређује- м:
Данас, Првога маја, поз
драв са 20 салва да се опале
у Москви, главном граду na-me
зем.ге п у главним градо-вим- а
савезних републнка, та-ко- Ке
у Лавову, Кеннсбергу,
Кабаровску, Владпвостоку и
у Порг Артуру, и такође у
херојскпм градовнмаЈ Леинп-град- у,
Сталлшграду, Севасто- -
полу и Одесн.
Жпвеле иаше храбре снаге !
Жпвела наша славна Кому
пнстнчка партпја!
Жпвео велпки совјетски на-ро- д!
Живела наша моћна совјет
ска домовнна!
Мнннстар оружаних снага
СССР-а- , генералнснмус Сов-јетск- ог
Савеза, Јоснф Сталпн.
0Д8АЖНИ ЦРНОБЕРЗИ- - тџ лркосе
У уторак увечс, 30 априла,
одржаи јс у Торонту саста-на- к
од преко 350 месара нј
Торонта и ближе околнцс, нз
комс се испо.гило нешто што
миогн раније не би веровао.
Расправллло ct о питаљу цр-нобсрзијан-
ства
(Слек маркет)
са месом. Градоначелник То-рои- та
Саундерс, послс днс-куси- јс
о црној берзи, затра-жн- о
је од присутних ссара
да обећају да неће внше ку-попа- ти
vcco иа Ирној берзп.
Само ноловнна нрнсутннх у-ст- али
су у знаку обећанд да
неће куповати на цриој бер-з- н.
Остала ноловнна остал
су ссдећи у столицама осме-xyjy- hn
сс један на другога.
Јсдан од ibiix за време рас
праве отворено је нзјавио да
је куиовао месо на црној
бсрзн и да he га и да.ге ку-поиа- тл.
Прославе Првог маја
Милиони радника широм
света марширали су у иовор-кам- а
улнцама својнх градова
славе!ш Ирв-- н мај.
У Москви војска н иарод
иарадиралн су пуиих шест
сатн прско Црпеног трга mi-- мо
гснералимуса Сталина н
друге совјетске вође који су
посматрали параду.
У свом говору на прославн
маршал Констаитнн L'okocop,-ск- и
опоменуо је совјетскс
војне снаге да Суду оирсзие
против саиозадоволлваиа, из-јавлуј- ући
да трајан мнр и
безбедност нису join успос-тавл.си- и.
У Трсту uptKo 50 хнлдда
становника маршнрало је у-лиц-
ама
клнчући Тпту и Ста
љнну.
Фашистички окорелцн —
фанатнчнн следбеници мртвог
ЛГусолннија — учиннли су
нападе на уреде комунисти-ЧК.И- Х
и социјалистичкнх иопи-н- а
у Рнму, Једна група фа-шн- ста
уиала је у радно ста
ннцу у Рнму н са бајонети-м- а
на пушкама ирисилила јс
Управу да бродкестује "ђо-вансц- а"
фашнстичку омла-динс- ку
хнмну. Пталијански
радницн одржали су скупј
ПРОТИВ
Београд. — ДаиаииБа шта-мп- а
(18 априла) доиосн ду-гач- ак
списак организација,
установа it нојсдинаца који
су упутилн ових даиа теле-гра- ме
и пнсма захвалности
мннистру уиутрашпих посло-в- а
гснералу Ранковићу пово-до- м
хватан.а издајинка Дра-ж- е
Михаиловића.
У телеграму граћана Кола- -
шнна — Црна lopa — каже
се нзмеђу осталог:
"По Дражииој заповсстп
убнјено је од странс item
вих коианданата само нз иа-ш- ег
среза, прско 800 луди,
жена и деце, који иису хтелн
да служе окупатору. 800 гро-бо- ва
на Брози код Колацишз
и околини, као и Ссзброј гро-бо- ва
покланих жртава у чл-тав- ој
иашој зем.гн, које су
иале од крваве рукс најкрва
внје од свих издајпика Дра-ж- е
Mitxaiuouiiha, за
оспстом. Убнјеђени смо да
Београд. — "Борба" од 18
априла доноси оришшалну
фотографију од
нздајника, чстни-чко- г
командапта Уроша
у друштву тројнцк
усташа. У коментару којим
је iiponpahena фотографија
цитирају се докумеити о чет
ннчко-усташк- ој сарадп, спо-разу- му
изисћу Дражшшх н
Навелнћсвих комапданата о
заједничкој борбн против.иа-род- а.
"Небројено пута су усташе
Аите Иавслнћа и четнлцн
Драже Михаиловнћа у истои
борбеном строју, са исуканнм
каиаиа н бајонетнма, јурпша-л- н
на птвине жсне, децу и
старце", каже се у комсита- -
ру. Наши народи наЈенергнч-ннј- е
захтсваЈу нзручеас рат
ног злочинца Лнтс Навстћз
и свих усташкнх н чепшч
ких злочпнаца, кији се још
пека:ки.ено палазе из-ва- и
граница наше земле. Рат-m- i
почннац Дража Мпхап-лов-n- h
налази се у рукама in-род- не
лравде и не хоже сг
ништа друго ни очеЕИватн,
него да и злочинац Анте Иа-вели- ћ,
како оправдаио захте-вај- у
наши народи дође иа
штиие лрославлајући Први
мај.
У Паризу иарширало је
улпцама о(ХЈ хн.гада фраицу-ски- х
радника, nocehit написе
са којнма су порсд осталог
истнцалн .и захтеве за потпуи
прекид односа са фашнстн-чкн- м
режнмои генерала Фраи-к- а
у Шпаиијн, "убицом де-мократи- је."
У Полској, Ho.vcKa раднп-чк- а
партија и Пол.ска соцчја- -
лпстпчка нартија органнзова
ле су прославе у градовима
зеиле и, иоред осталих ло
зинка, осућивалв су Похсеу
ссгачку странку на челу са
потпретседникои владс Мико- -
лајчнком, која цепа јединство
полког народа.
Значајие су биле прославе
у колонијалннм зсмллиа, ва
којима је народ протествовао
протнв холаидског нмпернја-лмзм- а
и британскс помоћи
истом. У Сипгапору vacc
Кинеза и Индонезд
захтевале су повлачеае имне
ријалистнчких труна нз Пур-м- е
н других колоиијалпнх
Неколико стотнпа хн.гадз
неиачкнх радннка такође су
марширалн улнцама Берлши начнн.
Дража није обичан злочинац
ГРАЂАНА КОЛАШИНА МИХАИЛОВИЋА .Президиум Народне скуп- -
ваиију
једног
предсла.
he itaui народнн суд нздајнл
ка Мнхаиловића за просуту
крв, за злочине, за сузе н
name иашсга народа казин-т- н
оном казном коју ]е заслу-жн- о.
Дража Михаиловић није
обнчан хточннац, обичаи in-дајн- ик, већ организатор свнх
злочнпа и издаја у кашој зс- -
м.1и. lie може се ничнм item
ратн оио што смо ми иску-ciu- ii
у II патиама па
својој кожи".
Драгица
ЈСрушевца
ше:
Настасијевић in
— Србија — "н- -
"Четницн Драже Миханло-nnh- a,
убилл су ми мужа Во-јислав- а,
коицем 1942 годиис,
а сина јсднпца Алексаидра
одвели н прсда.1и специјал-но- ј
иолнцијн на Бањици. О-дак- ле
мм се внше ипјс вра-тн- о. Желела бнх да прису-ствује- к
cyheifcy овом крвни-ку- ".
ТРАЖИ СЕ ПРЕДАЈА ЗЛИКОВЦА ПАВЕЛИЋА
Дрс-noBti- ha
увск
Ма-лајац- а,-
крвн
CBOje месго — пред суд naio-дн- е
правде".
"Полнтнка" доноси чланак
под насловои "ПРЕДАЈА
ЗЛИКОВЦА НАВЕЛИПА —
ЈЕДНОДУНШН ЗАХТЕН
НАШИХ НАРОДА", у коме
се лзносе свн страховитп
злочиин овог нздајннка, кога
је маршал Тито у својој нз-јав- н
17 новембра 1945 годн- -
не назвао највећни хшиоп-це- и
кога наша нсторнја пам-тн- ".
"Изручен.е ПавсллНа Југо-ciauiij- ii
— подвлачи се у ч-i-a-
нку — ноставла се даиас као
један од захтева за очуванл
.мнра u послератне безбедно-ст- и
ларода naiiahene Европе.
HecyMifciiBo је да ИавсллН
сиада међу оле факторе који
непомирл.нво раде протнв
мира у Евроии н пјкјтнв де-мократ- ске
Југославлје.
Каж1;ава1ће лреоста-ш- х ус-ташк-
лх
л фашистлчкпх раз-бојли- ка
nche it пе може блтм
иотлуио све дотле док ларо-д-и
Југослав-иј-е ле извсду
пред суд једног од највећих
злочннаца Хнтлерове Европе
— Павелића".
i
просЈав.гајућн Први мај ч
истичући лозиике "hcthiickoi
соднјализма".
Одржане су Првоиајскс
ирославе такође н у 11уднмнс-ип- и
и Бечу.
У Палестиии и Ирану на
1од }е демонстрирао поссћм
слике Ста.гпна и Лешша
У кију прославлло Је
Првц мај 400 хи.гада јапан
скпх радннка, првн пут у по-следн.- их
11 годниа.
Британски соцнјалнсти од-годил- н
су npociaee до неде-љ- с.
Канадско радииштио гако
ђе је ирославпло Првп мај па
разне начинс, прпредбана,
скупштинама н томс слнчно.
У Торонту одржане су про-слаг- .с
на неколмко мсста.
У Љујорку хиллдс радпи-к- а
uapunipxio је улицама ио-зивају- ћи
народ Сјед1ш.с11их
Држава да днгие глас иротс
ста протнв трустова и wono-пол- а
који тражс рат протпв
Совјетског Савеза.
Heva још пзвештаја о иро-слава- ма
Нрвог uaja у Београ
ду ц другим градоинма Југо-славчј- е,
a-i- n слгурно је да јс
оц таио прославл.си на иели- -
чанствсн
ОПТУЖБА
најпо-знатнј- их
штине Србнје одаје при- -
знање органима власти
Београд. — На својој бу-џетск- ој
седпкци 17 априла
Нрезидиум пароднс скун
штине Србије једногласно јс
одлучио да се ода признан.е
органниа Мнннстарства уну- -
трашинх послова поводом
хватанл Драже Михаиловнћа.
11а тој седници је доиелч
следећа одлука:
"Нрезидиум одаје јавно
upii3Haibc opraiuisia .NIhiiii-старст- ва
унутрашанх послопа
ФНРЈ и Народие Републнкс
Србије на усиешпом гои-еа- у
народипх иепријате.1Л, а на-рочн- то
иа хватапу пздајиикм
Драже Михаиловића, којл је
ррок нношх necpeha нашнх
народа".
САВЕЗНИЦИ ОСУДИЛИ ЈУГО- -
СШВЕНСКЕ РАТНЕ
ЗЛОЧИНЦЕ
Салцбург. — Савезнлчкл
војни судови у Салцбургу и
Рнму осуднлл су, како јав.га
ЛЈ1СТ "Старс слд Страјпс", 35
југосЈовелсспх ратних злочл-пац- а
на једну до пет годииа
затвора због црпоберзлјанче-ita- .
У овој групн налазе се
пзмеђу осталих Јован Дубо-Bii- h,
бнвлш уреднпк окупа-цион- ог
ллста "ГЛАС БОКЕ",
капетан бивше JyrocioBeiicse
војске и ирегседнлк "Ј)'го
словеиског краљевског комл-тет- а
у Рниу" Вукотнп л бнв-ш- н
Југословснски ишшстар
а потпретседиик Хрватскссе-.гачк- е
стралке Јослп Нерлар.
Оптужепика је доказано дд
су покушали ла лревару, са
фалсифик-ованн- и докуиелп:- -
иа, да извуку од Амсричких
Bojinix власш 3 локомотинс
4i 10 килолетара шииа, једлу
диза-шц- у и 3 иешалнце за
бстол, зидаЈКСл алат и др) гс
кашине.
Сва ова дела Југословси-ски- х
рашнх злочмлаца лнсу
)сам.гена лојава, oeh само
мали дсо сш1х опих а10чнла
u поеступа којлма се бапс
народни нздајллцн no целој
AvcTDuiii. Пталнјн и Нема- -
чкој.
"'iFri. г --4sfJ-J-
ХАМИЛТОН ИСПУЊАВА
СВОЈУ КВ0ТУ НОВОГ
ЧЛАНСТВА С.К.С.
ИЗ ЗАПИСНИКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ХАМИЛТОНУ
Сматрамо да је потрсбно нешто јавити о нашек рад.
28 апрнла имали смо вапрсдну седницу. Сврха сазива ваи-ред- пс
седнице бнла јс да сс преглсда ирошли рад н да
се нсиунс заклучци комференцнјс за прославу В11ДОБ-ДЛН- А
која је одржаиа 14 априла.
Ссдницз од 14 аирнла иије довршена ради поменугс
конфсрсицијс, те јс нз тнх разлога сазвана ванредиа сед-1шц- а,
На ссдници од 14 апрмла ииали смо иет новнх чл"а- -
нова, и то: Јанко Ножпнн!!, Драгиња Дракули!!, Јоца Ви-јато- и,
Стојша Јнка (Ktiho), М. Penanh. Иа седницн од
28 априла ималл смо два пова члана: Ллскса Пстков и Јоца
Богдапов. До сада иаша органнзацнја јс бројпла 43, са ових
ссдам новнх имамо 50 чланова. Ио као н увек, Хамплтои
нма "расхода". Тако нмамо два стара члана, Станко Мужде-к- а
(Miuiili) којн јс отишао у Инндсор, и Нишла Радоти11
к-ој-
и јс отншао у Нсланд. Ниак, до даиас пиамо 35 новнх
члаиова, што значн да имамо да добијсмо још нет, јер пам
јс кпота за ово чланство била 40. До свршстка vaviiaiu'
и то треба испунити, а ш сматрамо да xohcuo.
Дам наш рад јс испуи.апаи.с закл.учака копфереицијс
за прослапу ИНДОНДАНЛ, тс је изабран раднн одбор од
12 члаиова. Тај од6ој he no Moryhnocni судствати и на
Другој широј ко11фсренц,1!Јн, која he се одржатн на 19 uaja
Непио nonora има у пашој организацијн у Хаинлтону.
Пре јс било тешко нзабрати одбор од трн четнрн члана,
јср ниш nche да прнмн дужност, а сада смо најпрс прсд.
ложнли да he одбор бити од ссдам, па је номииирано 12
н сваки се ирина — предложено да остаиу сви — сви су
ВОЛ.1Ш да радс, да допринесу својпм радои користи оргапи-зациј- и
које су чланови. Све су то-но-вн чланопи, само судва
стара. To је добар доказ, да су иаши -- лаиовн спрсмпи жрт
вовати се за своју органпзацнју.
Далљи рад седипце: Иреглед нрииремс за ославу С.
Гласиика, то јсст прнпрсма концерта, који he се састојатл
всликнм дслом од дечјег и омладипског програма, тс је
одобрсн поступак Изпршиог одбора, који вршн припремс.
Закл.учсно јс да се идућа сединца одржн у нстпм нросто-ријам- а
Пннтср Гарден 26 маја.
За Нзвршии одбор орг. С. К С. у Хаиндтову,
Мплош Грубшћ.
ТЕЛЕГРАМ САВЕЗД КАНАДСКНХ СРБА И ЈРЛСКОГ ГЛАС--
НШ МИНИСТРИМА СПОЉНИМ ПОСЛОВА
Следс1ш тслсграм ynyhen je конферснциЈи спо.глих
мипистара у Иарлзу у име Савеза каладских Срба н Сри-ско- г
Гласпп1;а, тражсЈш од п.лх iipiinojcitc Трста н другпх
југослоиснсклх тсрнторија Југославлјн :
CONFERENCE OF ALLIED FOREIGN MINISTERS
PARIS, FRANCE
GENTLEMEN:
IN THE NAME OF THE LEAGUE OF CANADIAN
SERBIANS AND READERS OF THE SERBIAN HERALD
AND ALL DEMOCRATIC CANADIAN SERBIANS, WD
URGE YOU TO DO JUSTICE TO THE PROBLEM OF
TRIESTE, JULIAN MARCH AND OTHER TERRITORIES
IN CEDING THE SAME TO YUGOSLAVIA TO WHICH
THEY RIGHTLY BELONG AND THEREBY CORRECT-ING
THE FATAL MISTAKES THAT HAVE BEEN
MADE AFTER THE LAST WAR STOP
VOJIN GRBIC, NATIONAL SECRETARY,
MAKSIM BIJELIC, EDITOR.
СУДБУРИ - ПРОСЛШ ПЕТ0ГОДИШЊИЦЕ
СРПСКОГ ГЛАСНИКА
Организација Савсза канадскнх Срба ириреЈује
снсчаин банкет са концсртом у сврху прославе пстого-дншљн- це
Српског Гласиика. Панкст he бити 12 маја,
у G сатн увсчс, у Пољском дому. Иоред добрс всчерс н
популарног концертног програма, имаћсмо и госта го-порн- ика
Војина Грбића из Торонта.
Ми позивамо свс претплатнике и симпатичаре Срп-ск- ог
Гласника, као п остали наш народ да дођу на опу
нашу свсчаност н да зајсдно прославимо пстогодншљнпу
српског демократског листа.
Приређивачки одбор.
ШЈЕТСКИ СЈВЕЗ ПРОТИВИ GE УСПОСТАВЉАЊУ
КОМИСИЈЕ ЗА ИНСЛЕКРУ
Парлз, 2 маја. — Претстав-нпц- п
Велпке Британије п
Сједпњелпх Држава на кон-ференц- пји
спољнпх миннста-р- а
у Парнзу, предлажу да се
успоставн савезнпчка коми-.нј- а
за лспекцију Италнје да
ли he провађати у живот мн-ров- нн
уговор. Совјетски Са
вез протнвп се roue, тврдећп
да кад су једном створенп
мпрознп уговорп да бп такво
шта повређпвало суверелост
дотичле земле.