Serbian Herald, March 22, 1946

              ffBfaAftr ArfaaBttArtfcfcjaaA.gttfcjaaftflMAjA t-j'fS-
.Jii jdfcuin J.s.fc-tsi- a
Ф ftC'TSfe-r- f wit t дде
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpeki Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазв сваког уторка и петка.
Сва писма и чекове треба слати на:
"8RP8KI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допмси без потпвса ce не вримају.
Рукописк сс не вржћају.
КАНАДСКИ СРБИ И ПОМАГАЊЕ
ЈУГОСЛАВИЈЕ
У прошла два издања Српског Гласни-к- а
објављени су познви канадским Србн-м- а
који нису до сада давали своју помоћ
нашсм народу у Југославији. Јсдан од
тих позива упутио јо на њих Главнн од-б- ор
Већа канадских јужних Словсна, a
други Главни одбор Савсза канадских
Срба.
Какав ho ОДЗИВ Iiailhll ТИ ПОЗНПИ т"е- - КРПВС погрешие
ми ио знаио, али сс надамо да ћс наићи
на бољи нсго икада до сада, или тако бн
Саром трсбало бнти.
До сада тск ту и тамо по нски од оних
Срба гсоји нису у Савсзу каиадскнх Срба
или чнтаоци ц слсдбсннцн Срнског Глас-нн- ка
дали су исшто мало iiomoIhi која јо
иослана у Југославнју. II то јо истакнуто
у иозиву Boha.
Ми зпамо разлогс зашто тн Спби ihicv
давали сиоју помоћ онпма за којо мн вс-рујс- мо
да њнхопо срцо бијо као што бијс
и ошјх којн су дапали. Тај разлог но ири-пису- јо
сс њима нп у иозиву Bcha mi
СКС. Тамо со кажс, н кажо сс с пуиии
правом, да су за то кршш агситн нздај-ни- ка
нашсг народа, a то су разнн Крн- -
стифоропипи, HcKiinii, Дучпћн и Фотипм,
они који славс п мртво нздајннко a сри-ск- и
народ називају "часом која нс разу-мо- ".
Ти Србн који нису давалн до сада по-м- оћ
за спој народ, добрнм делом су јо
дапали нздајшипша народа. Онн су мн- -
слили да дајућн својс прилого за избсглн-ц- о
да тнмс помажу народу кога he, како
ии агснтн изтајника говоро "ослободити"
они који побсгошо зајсдио са усташама
и окупатором нсиод "Титово тнраиијо"!
Алн даиас сс ти Срби шпио но могу
паратн. Даиас jo neh мало оннх којн нису
добнли инсма од својих из Југослапнјс. A
нсма готопо ни јсдног од тих пнсама у
комо со ка:ко да су четннцн, а парочито
iliixobo nofyo и офнцири са Miixau.iomihcM
на чслу учииилн за свој народ шнта осим
тсшкнх и нсоиростшшх злочииа зајсдно
са усташама н окупатором. У нијсдном
од тих пнсама, изузсв оних која долазо
из Италнјс и других скуи.галишта за
злочинцо, нс кажс сс помознто нам да
со ослободимо. Нанротнв, у сваком од тнх
писама која долазо из Југославнјс кажо
со "Mil СМО НЗВОЈЕВАЛИ СВОЈУ СЛО-Г.ОД- У.
АЛН СМО TEIIIK0 СТРАДАЛИ. СВЕ
ИАМ ЈЕ НОРУШЕНО II ИОИАЉЕНО, Г0-Л- И
СМО II Г.ОСН, АЛН II TO ЋЕ ПГОТ.Н,
СВК Т.ЕМО НЗГРАДИТИ. ГЛАВИО ЈЕ ДА
СМО ДОЧЕКАЛИ СЛОПОДУ"!
На нама јо да нм помогнсмо сво изгра-дит- н
и да голотни.у п босотпи.у помогис-м- о
ублажнти. To је на што су позпанп
каиадски Србн у позивпма од страис Гл
одбора Bcha канадскнх јужннх Словсиа
и Гл. одбора Савсза канатских Срба. To
jo ип што их познва и Српскп Гласннк.
Ништа ој lbiix за ссбс ис тра;кимо, itch зп
иарод који јс iLiixoB колико и иаш.
Нико од тнх Срба инјс добно пис.чо мз
Југославнјс у комс со кажс "добнли смо
помоћ коју стс нослали прско "Српско
наподио одбранс", јср од imix она тамо
нијо дошла. Ако јо од њих каква помоп
ишла, опа иијс ишла тамо гдо сс иалази
српски napoi, nch тамо гдс сс налазс
српски нзлајници. Алн noTBphciia ic ио- -
Moh која јо послаиа од стране Bcha ка-надск- нх
јужних Словсна, она коју су
дапали Срби око Српског Гласиика и СКС,
зајошоса осталнм јужинм Словснима. Тп
иам дајо право да кажсмо: ио можо nuuio
бити сумњо ла лп помоћ која јс намсн,сна
напо-г- у лолази кароту нли нс. Сачо далп
помагаљс издајннка, бнло морално илп
матсгијално. можс ла стпорп сумњу у оно
што исповсдамо и радимо.
Пико 01 нас нсћо битн ни ка:књсн нн
прогањан зато што инсмо комагали, али
ца со iicho nit чсстнтати па испочагању.
MchvTiiM, то ипак нс тпсба да будо oiio
гато ::ас тпсба ла потстнчо на дапаљо по-мо- ћи. Тпеба ла нас потстичс лубав н мо-рал- иа обапсза прс.ча спом наиоду, а ми
плпујомо ла сс она пије угасила ни кот
тих Гга Foiu још јо данас нису давали
за нарот. To јс зашто сс мн натамо ;ta ho
помснуп! позиш! naiihii па добар одзин.
Усељеници треба да пазе да не штете
привреду и обнову Југославије
Пнше: Н. БОЈАНИћ
II.
Да сс је брат Вукелић no-труди- о
да барем нрелнста
новине, које "Заједнпчар"
добцва из Југославнје, бчо
би запазио строге законскс
мере вротнв краумчарсаа,
затнм велпки број cvpmiix
казиа над всћвм криуичарн- -
ма и велнки opoj пресуда
над маанм крпумчарима иа
приснлаи рад где he научи- -
ти како се може и поштено
жаветп. Да је то учннио ие
бц иикад једау појаву крн-инналн- ог
деловапа остатака
олоша, који је цветао под
ненародним н туђннским ре-жимн- ма,
узео као правнло у
п!осуђн natty тако тешких it
комилицираннх привредпих
нроблема н стварао тако ште- -
На " зак
л-учк- е, Колико је брат Вукслчп
далеко од позпапаи.а приврс- -
дннх проолема види се пај-бољ- с
што лежсрио (лакоинс-лсно- ),
али у тону универзи-тстско- г
ирофесора, упопсђује
Француску с ЈугославиЈом. И
наравпо Француска је по н.с-м- у
богатаја, има колоинјс и,
Божс мој, има нзвор- - злата.
што Југославнја, по брату
Вукелипу, нсма. Изгледа да
је брат Нукелип проспавао
свс годнне историских збк- - вааа. (Јн ис 1шди дае Фран-цуск- а
данас у rpnajy борбс
између иовлаштених (фамоз-нн- х
200 француских породн- -
ца) н народа. У Француској
народ нема власт у својим
рукама, а прпвреда je још у-в- ек
у рукама тнх повлаштс- -
Ш1Х. Власт без матсрнјалпс
основс властн, a to je прл-вред- с,
iiiije пикаковд власт,
веК обиапа'. To најболл по-свсдоч- ује Брнтаинја у којој
иаводна радначка влада нијс
сметаа империја.гпстима да
оружаном силом liauchy pou- -
ство, полптнчко и економско,
пароднма Грчке, Нндонсзнјс,
Нндо-Кин- е, Плиског Истока
итд. Наравио да игран.с с
курсом франка ннјс ншптц
друго до јсдиа од толикнх
форма поткрађпвак-- а фран цу
ских народннх маса, нанис
да сс ltiixoBit трудн нродукти
могу продати у ииозсмству
што јсфтиннјс, а ако жсле да
ЕНГЛЕСКО-АМЕРИЧК- И ФИНАНСИСКИ СПОРАЗУМ
Пише: Е. ВАРГА
I.
Послс прсговора кои су
трајали трн месеца н нско
лико нута били блнзу прекн-да- ,
почстком децембра 1945
годиие потпнсан је фннансн
скн споразум пзмсћу САД и
Ннглсске. Енглсска добнва
кредит од 4,4 мнлнЈарде до-лар- а.
Од ове суме 650 милно-н- а
долара иамеаено je за ко- -
начнн обрачун по Закоиу с
иајму н зајму, с тнм да у
својииу Енглескс прелази
аисрпчка ратна ainonniia која
сс цалазн на и.сиој терито-ријн- .
Осталс 3,75 милнјардс
долара Вслика Брнтанија мо-ж- е
да нскористи у ма којнм
ратама до краја 1951 годнис.
1Саиата сс пла!а само од оннх
сума које he бити стварно
iiCKopitinhciic до овог 1ока.
С чнсто финансиске тачие
r.iefiiiiiifa, ycioett всшког зај
ма који Кнглска добива од
Сјсдиљеннх Држава ирилич-и- о
су ПОВОЛ.1Ш. Оин су миого
попо.гннјн од услова зајмова
које су Француска, Белгнја
н Холандија добнлс од Сје- -
Т О I
.V.w v.....u vvl
других зеиалл, 5и-годнш1- 1.п
рок зајма мссто ЗО-годшшк-
ег,
почстак нсплате тек nocie пет
н правремено одгађа-а.- е
мсплате камата у годпиа-м- а
када то нс донушта плате-жн- и
билапц Епглсске.
У току преговора, као што
се видн us niicatba еиглескс и
амсрпчке штампе, енглеска
страна претила је сгом парт-нер- у
с две прнвредно-нолнти-чк- е
мерс.
Прво, са одбијањем pant
фик-aiyij-e Бретонвудског спо-разум- а.
Енглека бн опда до
бнла uoryhiioci да према свом
itaxobeiby cuaibtt златну под-ло-гу
фуите стерлипга у већој
размерн него што је то могу-h- e
у оквнру Бретонвудског
споразума. Ubhm би се пу--
ГЛЛСНИК"
пешто набаве из ииоземстза ктав.гају становнту колпчи-морај- у
да плате опст толнко иу злата, eeh аавротив прст--
пута скупл-е- . Фраицускн ма
лп човск данас дооиЈа тск
чствртнну од онога шго јс
рапије добнвао у порсђеау с
ваиским светом. иио што je
француски ссгак uorao рани-ј- е
Да иабавн с једном боцои
шампаца у Амсрнцн, даиас
мора да да чстир. На другој
страин, францускн поолаште-и- и
приврединци могу данас
да за нстн нзнос плате четирн
наместо једног радннка. Какз
he оити радннку и селаку у
Француској iliix није брнга.
Међутим, за то се брига фрап- -
цуски народ; одлазак Де Го-л- а
тек претказује бледе кои-тур- е
онога што оркански на-дола- зи. По том упоредба
Фрапцуске, у којој привре- -
дом господари малн број при-вилегован- нх,
с Југославијом,
у којој је власт и привреда у
рукама народа, тако је аи-сурд- ма
као кад бн сс упорс-днл- о забачено афричко ссто
с напредннм амернчким на- -
СС.1СМ.
Сада да резииирамо што је
брат Буксгић затражио и што
би се догодило кад би наро-д- и
Југославнје удоволлпи
тим тражсиима. Прпо оч
тражи да Југослаанјом завла
да црна бсрза (блек маркет).
као што je то у другнм "бла- -
гословљеиим" зсмллма Евро-пе- ,
јер оа дословно каже: "н
наш долар колико риједи
за шверцера — треба и мора
да толико вријсдн за нашу
ciipOTiiibyi л пошго влада
маршала Tina nehe да дозво-л- и
шверцерима, народшш нс-пријатељн- ма,
да одређују
врсдност долара, то брат Бу-Kci- uh
назно.1е да je нсправда
н тражн од маршала Тита ла
је чим прс шсправи. Ilei.a
внднмо мало како би та нс--
правда изгледала.
Југославија ic ynyhena да
набавн готовс нродуктс, осо-бнт- о
машинерије, у страилм
државама. Да то узмогпс она
мора извозитн стаиовнтс ар
тнкле, бнло прсрађенс, полу-прерађе- не
и.гп сировипе. У
обзир долазе југословенско
дрво, бакар, олово, цишс, маи-гане- с,
бауксит, жива, лекови-т- о
бнл.с, цсмсит нтд. За Југо-славн- ју
тн арт,икли не прет- -
i iioci сиглсскнх ипоизвода
према амсрпчкнм. Под опни
условнма Еиглсска би могла
такође да сачува садаппи! сп
стем стср.шиговог блока.
Друго, са cuaiMinaikCM eu-глес- ке
куповпне у Сјсдшве-пп- м
Држапама до пајнсоихп-дннјс- г
мншшума.
Еиглеска би могла да ост- -
иарн овс мере с приличпо ус-иех- а. Она је куповала У Сјо
дпаеним Држагама пре рата
3—5 nyia вишс робс него тто
je у ibitx уиозила. У 1934 го-ди- ин Енглеска, према нода-цнм- а
аиеричког "Форснгн
IConcpu Јнр-бук-а- ", набавнла
je у Сједшкении Државама
робс у сумл! од 413 мнлиона
долара, док ии је продалт
свсга у суми од 89 мплиона.
ЈдговараЈупс цифре за 1УЈ.1ј
годииу биле су 429 н 112 sue
лноиа, за 1936 годину — 464
н 137 мнлнона долара. Behi
дсо К)бе, коју је Енглсска у
нредратис годинс увозила пз
Америке, она би могла да
иабавп у својнм домшшонн
ма .или у землма uojnva се
можс нлатнтн снглеском ва
,л......х мллл. 1 .фОЦС..1., л19у3гGом. „х„акоЕ, пгнласС1и:арим-- ер, у е МРГТП J. If Uf-- w nPVIIH-- 1 wni I
Ш, -- - .
година
зила из Сјсдинених Држава
нродуктс исхране, дуван, ву
ну, нафту. Само овс четирн
групе робе, које би се моглс
набавитл без вслпких тешко
ha У другнм земллма, нзносс
више од половине читавог ен
глсског увоза нз Сједпаеннх
Држава. Cuaibeikc куповнна
Енглеске у Сједнаепи Држа-вам- а озби.гно бн утлцало пл
амсрички извоз, јер Енглеска
увозн из Америке впше но
ма Koja зсмлл у свсту.
Изгледа да су ове чиљенн-ц- с
м натерале Американце да
Енглсској даду заЈам под та-к- о
пово.гннм фшшансискич
условнма.
Упркос томс, у Енглеско}
не само што се не опажа на-рочн- то
одушевл,ењс поводои
потпнспваша споразуиа, већ
тем успело да се на светској се, напротнп, појавл.ује прн
ппЈаци, оар прпвреиепо, по лично широко рас
"CPIICKH
ставллју накупљенц народн
труд и муку. дсне тнм артм
клнма одређује Jiorvhiioci
иабаве продуката које Југо-слави- ја треба, а иема их. За
one продукте које Југостави-ј- а
прода у Лмерицн она до-бнј- е,
према том односу, ста
новиту количину иовца т. Ј.
долара. С тнм истим долари
ма она иабав.га споиепутс
потребие артнкле. Сада када
би послушали брата Вукели-h- a
и одредили шверцарскк
курс дниару т.ј. 220 динара
за једаи долар, значи да би
Југославија могла да набавп
четири пута маае продукап
у Америци, нлн југословсн
скн иародц коралк би дап
четирн nyia више свога рада
за исту количнну робе, Јсоју
uopaiy да купе у Auepiniii
Да вндимо како то нзгледа у
бројкама. 1одишан предрат-tu- t
извоз Југосла&ИЈе, бау-кси- т,
олово и бакар цскл.уче-m- i,
измашао је око 4 мнлн- -
јарде (би.гиона по аксрнчку)
динара нли према садашпој
размепи 80 инлнона долара.
(Јва he количпна ускоро бн-т,- и
премашена и зато рачунај-м- о
да he Југославнја извозн-т- н
у вредпости од 100 мнлн-оп- а
долара. Да то постнгне
JyrociaBiija мора уложитн 36
милнона надница свога на
рода у просечној висннн око
145 динара. За тај износ оиа
he принити одрсђену каш
чнну продуката из страних
држава. Кад би по савету бра- -
та иукслнпа Југославпја прн-хвати- ла
шверцарскн курс до-лар- а,
тада бн за ту исту ко-личн- иу
нродуката нз страннх
држава углавном нз Аиернкс,
југословепскн иародп мора-л- и
датл 1,440 инлиона сво-јн- х
надннца. Другнм речима
страдања народа JyrociaBtije
за обнову ikiixoBe зем.ге тра- -
јала би дваиасст наместо трк
годние. Дакле Југостовенп
морају унропастити своју
НЈшвреду н завестн царство
црне бурзе, да бн се на itoj
иогло измешил неко.гнко хн-м- да
долара месечно нз Аме-рнк- с
по високои шверцер-ско-м
курсу. fie уч и н и ли то
иаршал Тито, поврсдигн he
ocehaje брата Иукслића, алл.
вок:тлл. Опште расположење
uaj6o.ic је нзразио неде.чн1
лист "Економнст". кои је пп-са- о
да споразум треба да се
прнхвати јср ,нема другог,
бо.гег излаза з садани1.с не
иоволие снтуације. Исто ра-сполож- еае
преовладхто je у
енглсском nap-iaveiiT- y када
се претресало пптаи.е зајма.
Ннје псклучено да he ратн-фпкацн- ја
споразука uanhit на
TetHcohe и у амернчком Коп-ггес- у.
Треба нмати у внду
да зајмове Француској. Бел- -
гпјн и другнм зем.гама ппјс
дала ауеричка влада, eeh др-жав- на
е к с п ортиоимпортпа
банка у оквиру itene "нор-иалп- с
делатностн", умед че-r- a
ititua nit je бнло потрсбно
одобрен-- с од страие Коигрс-га- .
Незадоволтво Ешлеза де-лнмич- но
се засиива на твр
beay да је, пако су Сједшке-н-с
Државс и Енглеска водн
ле заједничкн рат протиз
Фаии1стичких иападача, par-- mi
тсрст, бар у првом псрно
ДУ рлта, нао у много већек
стспену на леђа Еиглсске. Н
у 1940-4- 1 годшш, т.ј. до фор-малн- ог
ступаил Сједноснпх
Држава у рат, Енглеск--а је
браиила од иемаче агрссије
н е само сопствене пнтересс
већ it ннтересе СЈедшмних
Држава. Упркос томс, она је
iipitnybena да платл робу иа-бав.ге- ну
у Сједпилним Држа
вама као н материјал потре-ба- н
за вођеие рата, у з.1ату,
доларила п страннм вредио-спи- м
папирима. Саио чим јс
xianta ва.1утна резерва с.нгле-ск- е,
која је почетком рата пз-поси- ла 600 милиона фунтл
стерлинга, пала па миннмал-и- у
суму од 3 мплпона фун-т- н
стсрлннга, отпоче-i-o ce с
лиферацпјауа ва основу За-i.uii- a
о најму н зајму. Ратнп
трошковн, рачунајући ту л
губитке од подмсраичког ра- -
та а оомбардоваиа, за 1нгде-ск- у
су бнлл уаого тежа него
за Сједаиене Државе. Нај
зад, Сједааеве Државе пмају
neha конкуреатска способ- - п ро ст pait-- c ао и сза д о-- 1 приблнжио на сеавнх 500
још више разјарнти бес н.е-гов- их
шуфлера. А што би то
бацило опет Југославију у за-грл- лј
најгорцх iteiutx цепри-јатсг- а
и нсскруполозннх нз-раблива- ча
и што би народи
JyrociaBitje опст чамили у
наЈцрием екоиомском, соци
JX1HOM н политичкои роп-сгв- у, to иије важио, главно
je да се за ' наш злаиш до-ла- р"
— како га брат Вуке
лнћ с обожавап.ен назлва —
нсцедн што више динара тру
да н луке народа Југославије
v заштог
Зато, што је брат Ицнтар
послао брату Вукелнћу ци-см- о
у којемстојн да једна
ссгакиаа иије иогла да ку-п- н једну цнпелу за ?40 и опет
зато, што је ту цнпслу хтела
да купи од несавссног швер-цер- а
(кој,и je спгурпо Bch tta
прнснлном раду), а нијс ку-пн- ла
редовигнм путем; onei
зато што се је брат ВукслиИ
дуооко замнслио над том
"лепоштеном" работом tie
шверцера neh владе која пјо-rait- e
швсрцере. To ra je опет
повукло у дубљс размлшл-ап.- с о тешком daity ссљачкс сн-ротн- ас
саио зато, да могу којскаква "комссарчићи" н
"доушиици" раскошно жнв t-- ти. Нијс јасно да ли браг
Вукелн1г мислн па KOMecaii- -
ч-nh- c којц су се чстири годи
не борилн са снроттшм за
ciipoTiiiby и сада сс борс пјо- -
тив швсрцера (мсђутнм ко-меса- ра
--нма само у иојсцн то
би он као новинар трсбао да зна). Алн тс управне власти
(доушннци у Вукслимевом
речнику), који су гладова.ги
побрднма и шумама којн
мају 3iiaiLa и вољс да стварн
испрасно at поштено пресу-де- ,
који he моратн да тврдо
раде још дуго година да до-бн- ју
барсм такав стандард
живо"а какав нма у)елина
"Заједннчара" глаоила сиро
Tiiifcc, који су напустнли свој
роднн крај у врсмену када
инје било коиссара. Такат
је жпвот, најман.е, ако ма
правде н поштсаа, заслужно
свакнчовск у Југославнјп
којц је својом крви брапно
Л1 ослободно своју зсмл.у a
данас je својнм зиојем обиа- -
стааованка једаог убајеног
у рату ,док Еаглеска на сва-ка- х
100. Иод такним услопи-м- а
спглеско јавпо мнса.е прн-мал- о
је асочскаваау обуста- -
ву ncaopyua по Јакоиу о aaj
му и зајму одмах по завршсг
ку рата као извссау исираип-чаос- т.
С пе uaibou горчапом
б&тсжп се чшкеаама, да Еп-глес- ка аз заједначка добаве-но- г
рата излаза oiiTept:heiia
дуговааауа свомс савсзпику
за 50 годиаа, ила, како се
пзражава "Екоиомаст", Ear-леск- а
у ток 50 годапа мора
да iicn.iahyje свакс годаае
140 халаоаа долара зато што
ce у рату борала рамс уз раме
са Сјсдаасааи Државама.
Још крашчиаје одаосс и-зазв- ала
су у Еаглсској on a
условм споразума која сс ас
тачу спецајалао фаиааспскс, .
веп оиштескоаомске страиг. Иа жхтост, мп join немаио
пред собои потиун тскст сао
разума. Али се, лз пзјава
п])етсед11нка Трумапа н ма- -
апстра аретседаика Атлаа,
као а аз говора државиог пот-секрста- ра Сједааеаах Држа-ва- ,
Клајтона, вада да тл ус-лов- а
у знатаој мера крн--с
I праврсДао-волатачк- у слобо- -
ду ћиглсске у ibcaoM такми-чеа- у
са Сједнасаам Држава- - iita оио освајааа тржашта ча
аласпраае робе како аа свст
ској ареаа, тако, аарочлто, a
у оквнру Братааског колоаа-јалао- г
царства.
Судсћи по там пзјаванл,
Еиглсска је праморааа да
смаин прамспу заштатаах та- -
рафа у граннцама царства a
да их нс аовасује без при- -
стапка другпх зааатересова-ип- х
држава, то јест, пре све-г- а,
у првом реду Сједааеаих
Држава, Еаглеска мора да
р а т а ф лкује Брстоавудска
споразук a аа тај аачаа да
се одрекае слободних мааа-вулаца- ја
с паратетом фуатс
стерл intra.
Да се у нотпуностп оцспн
тежмна овпх економскнх ус
лова флвапсиског споразума
за Еаглеску, потребно је да
(Наставак на страаи 4)
Петак, 1 марта 1946.
Политички преглед
"БОРБА ПРОТИВ КОМУНИЗМЛ"
Пре аеколпко дааа претседвв ратерп-ск- е
владе пуковаак Дру одржао је један
говор у коме је указао на "страшву" ова
ност (6д комуиазма. "Још авкад нвге бвло
eehe потребе за јаку п ефектвшу органвза-цвј- у
кааадсквх полвтпчквх п демокраккпх
саага протвв комуавстпчке опасноств no
пашу демократску форму 1лада1пве", рекао
је г. Дру. А, пстовремено, одржао је друга
говор миивстар рада у ueroioj 1лад t. Де
лв, у коме oiaj рпет указује на поасност ахо
се усвојв закоа којвм бп бвла гараптоваиа
спгураост раднпчкнх унпја н ако бп се до-310л- пло повпшеие радапчках иадалца.
Дакле кар што се впдв, борба "протиа
хомунвзиа" нпкада ire може бвти оде.геиа
од борбе протпв раднвка и вховпх унвја.
аУнтапсмкеа исппгурортниовст пзантаечрпеса днаарcоiдaа руаодвашнцтен.
мојн раде код Једаог предузећа uopajy бнти
чланоаа уааје, а то, на другу руку, опег
заача да оаа онда не ужввају "демократске
слободе", рекао је нлапстар рада Дедп, a
повашеие плата, да знача повпшеил цеаа
п да та утрка у пбввшеау цена п плата иде
аа штету сввма.
Обадва ова говора одржааа су за tpexe
аајжешће аатасовјетске камваи у везв са
"встражвваием шввјуааже" п у време када
се ваше слвчапх гласова појаввло којв у-казу-
ју
па овасност о'д "комуаазма". Mehy- -
таи, мора се празааш да Једпа од "овасио-cut- "
завста а постојп. Постоја оаа па коју
указује мшшстар рада, а то је, да je у гвба-и- у
спажаа радпачка покрет за eehe плате
н за унвску сагурпост. Ала, у ствара, оба
два мваастра су аа ту "овасаост" п мвсла-л- а, иааме ааје Дру мотао мпсштп о овас
ностн од комупвзма, јср оа заа да таква
овасаост пе постоја. Оц додуше показује
једап "опасап" праиер о опасиостн од ко-муиаз- ма,
а тај се састоји у томе што је вели
гадпачка прогресаваа napnija, на челу са Там Бамо'м, нзабрала помоћу своје пропа
гаиде пеколпко својвх члааова комуанста у
градску управу Тороита. II ту допекле лиа
те "комунвстнчке овасностп", алл то опет ааје овасаост од хомуиазна aero у сушти-н- а ncia овасност коју прстставља и радна-чк- п
потсрет за Behe плате п за уааску спгур- -
iiuct. хаопасностод члааова адпвчке про-гресав- пе партаје у градској управа састоја
гсреадуу тонмемеа шсттоааоопвца пзаокпазоувјруаћпеарестовмојвдиакеу,
да је свтуацаја стааова таква да пма случа-јев- а
саоебем,огдгдаус иiпiмaоаhnмдеазс?аегптооаскnлoеоBасpоaбhпаeaджaаxабвваеојлуанадквгаеа кторјиа тре-бал- о аекакоaahцa,гоaспотодме емсвлаавчсптоар. аА ксовјев то атвсуче се пс-пуиа- ла своје обећаие, програи од 22 фа-моз- пе тачке барем а пола, бп ллшплц те '
каоммалуаансшттеасвдаакокгаажругуцмеабтаалвда бпве ббпезуоовпасшнтпе
као јагаацнЈ
Ето таква Је борба "протав комуаазма"
н tw je што она заачв.
Радавца, п народ Канаде уовште, гле-да- ју Даа. ваАл.еоДпрааесааалкооцспнт,јеупнрпаеотивсаеехидоанвааукжвбовеаосттпеароавмсескатеоанстдфендае-ррацтп-.пје радаичках уаија прасаједшкеиах
ак1орДјеоед.ј11се1уаднпаиЛаевхблооаврсетаКкоопааогзирсеерисвууаттпа(увамепараовквосилтпрегацеа)јДцруу ре-ка- о је у свои говору пар дааа nocie мвнв-старск- ах говора cлeдehe:
laciyha беспослаца, смааеае плате н nponyutraibe нашах пзабрааах претставипка джНааавраоостдвп.уоагае сссавтеоацајадвјаoар6лтeааhоaiуtмa,алцднеолвоочјдоевепдкрооовcввuенaiцLаeјiаia. про-вацца- је, ае жела да се повратп у стаие које
je превладавало за време гладаах 30-та- х н
памера је оргааазованог радааштва да се то пакад не поврата.
"Ала сале које су довеле до npouue ле- - пресаје, рекао је даге Даалоп, већ су на
вослу. Ветерапа која се повраКају преко
мора у хададама, нашлн су ce у утакмацп ссaптаnовторрпрааодезсааалеаоцздбвааемвсsацпaаоnсоoклшcоеiрeунаiшвbсчтaткееепкасормејепзтехор(мавпезепмфрпааа.блбеаТрзкваооккбмаоз)адрсауу.
CMaibyjy плате, разбајају радавчке унаје н враспллвају своје раднаке на покораост."
ЦРВЕНД АРНИЈА МОРА ЧУВАТИ НИР,
КДЖЕ СГДЉИН
Нралаком 28 годишааас Црвепе апшп'е
гепералнсамус Стаљаа рекао je у својој
диениој паредбп да Совјетска Савез, улазе-п- а у псриод марног развнтка, мора да во-Ја- ча своју екоаомску и војау моћ и да ар-ми- ја
моЈ)а да усавршава своју sojny вешт.и-и- у.
Стал.аа је рскао да док Совјетска Cacci
аојачава своју економску а војау Moh да
армаја мора пазата аа сигураост народа
"У мврао доба, рекао је он, кајвећи за-дат- ак Црвеае армпје јесте да усавршв своје
војно а полптпчко знап.г, У иврнзо' доба
свн офвцврв п геаералп морају владатп вас-питањ- ем војске у марнам условвма. Иску-ств- о
paia мора се првиеаатп у васпвтаиу
в вежбаау армвје и iteanx офвцвра. Црве-н- а армвја иора напредовата у војаој науцп.
"Црвеаа армвја поседује пзврсан нате-рвја- л. Задатак је научптв се добоо за упо-требдава- тв п пазвтп на iwra. Двсцпплнва
и РеД су леопходкв. ТТпча аомвја пе сма
одмаоатп се на ловорккака.
"Црвева армвја је постала најиодернпја
apunja са пајбол.пм комавдантвма у својвм
борбана протав фашвста. Совјетскп народ је вндео да се на ау може ословвтп — сви
аародп name земље могу ce на ку ослс&тти.
Победе су даказале да је оаа победвла зато
што је народва армвја."