Serbian Herald, March 22, 1946

              I -- - —ач
АДРЕСА
ЦИЈЕ "С.
АДМИНИСТРА.
ГЛАСНИКА" СРПСКИ гмсник ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА1
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAverley 9947 SERBIAN HERALD
Цена годишдој претплатп за Канаду 4 долара, иа пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12, 1942
I
Год. 6. Број 291. Цена једном прнмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, MARCH 1ST, 1946. Prico per copy 5c. Vol. 6. No. 291.
1нмм1№
TPCT СРЕДИШТЕ PAT-НИ- Х
ЗЛ0ЧИНАЦА
Рсакцлоларпл лдтсрссл y
Трсту, y великој потребн за
нојачаи--а да одржс својс по-ложај- е,
отворело доводе кри-мнлал- ле
елемслтс и лзгледа
да he град ностатм "средпш-т- е
ратлих злочилаца, шлл-јун- а,
међулародллх аваиту-рнст- а,
п])овокато])а и лопо-ва- ",
лзјавл.ује београдска
"Борба" у члалку у јсдном
од педавипх лздаи.а,
Ови крлшшалцн — Пта-лијан- и
као it Југословснл
спсгати — сви долазс нз
Пталијс, каже сс у том члал-к- у
"Борбе".
У исто време јјгословсл-ск- о
шишстарство за ллфор-иацл- јс
пзјавл.ујс да јс брл-талс- ка
амбасада у Београду
одбнла да дадс дозволу ју-гословелс- клм
ловлиарлма да
посетс Трсг и Јулнску Кра
јилу.
Гританска амбасада, кажс
сс далл, дала је као pallor
за то факат да нлјс још сти-гл- а
мсћулародпа комиснја
да отлочле своја стлографа.а
проучавалл у 1 рсту. Брлтал-ц- н
додају да јс нстн стаи
узст it лрема лташјалсклм
iioniiiiapitua. Ha ово, југо-словспс- ко
мшшстарство за
плфориацлјс одговорпло је:
"У лсколлкп наврата носле
тога млллстарство за ннфор-иациј-е
обавестило је брнтап
ску амбасаду да иосета југо-словелск- лх
новипара иијс
нскључнво ловезала са до-ласко- м мсђулародле комлсч-ј- е
у Трст. Оно такође нстнче
дозвохсло да иосстс
Трст, и да мшшстарство за
ннформацпјс сматра да са-всзпич- кс
власти xohc да
забранс југословслсклм lioint-нари- ма
да јавллју о стал.у у
Трсту и Јулиској Крајшш".
Мнннстарство за лаформа-циј- е
даге додајс да јс то
"чудно п лс схват.гнво" да
југословснскн ловлшарп, сц-исзин- цн,
буду лодврглутп
лстлм условлма као и лталл-јанск- и
iioainiapii бивше ле-лрпјател-- скс иацлје, у место
да су ин признате нсте лрп-внлеги- је
као ловлиарлма Л-мерн- ке, Брптаиијс и осталнх
савслшчклх земал-а- .
fopibii чланак у Борбл ла-ва- ћа
да се крлмллаллл еле-мелт- л
нарочито потстрскава- -
ју да иду у Трсг да оргаин-- 1
зуЈу аитијугословснскс слс-мса- тс
за врсме боравка међу-народ- пс
комиснје тамо. У
4iati ку се дал.е кажс:
"Mehy анма сс иалазе л.у-д- н
којн су "нобеглн из Трста
концем априла прсд оружа-ии- и
народшш усталном н
пред наиредујућим трупама
Чстврте југословеиске армн-је- .
Једаи од тнх људн је Мп-чел- о
Рисоло, члан фашлстлч-к- е
иартије join од 1921 год.
днрентор фашистичкс ноаинс
"Пололо Ди Итална" и My-солллиј- св
блиски прпјатсл
"Прилив тих "иових Трш-Itaita- "
нз Нталпјс у Трст н-ј- е
остало лезалажсло. Ступ
ци иовнна су пуии са прпча-м- а
о кримиаалству, оплсују-1- т
крађс, разбојаиштва, на-падим- а
на млрле грађанс, ко-каинск- нм
аферама и томе
слично. На другу страну, лу--'
ксузни рестаЈраптн су пумн
цпвих гостију.
југословенски ратнн зло- - ј
чппцл, четпици, усташе л
словеиачки белогардистн на-рочн- то
сс купе у елегантном
рсстауранту Иепн Гранко иа
тргу Ниаза Неиециа, у ка-фана- ма Томасоне, Странд.
Tpehit Новембар it Кафаин
Стела IIaiajc близу трга
Поитсросо. IhitxoB центар је
такође кафана на тргу Гундо
Нери чнјл пласници су чет-пиц- и.
"У тој кафани Јово Марчс-Tii- h,
прапославин поп тр;
iiihaiicKe општкис, регрутира
своје агента и шал.с atx у
Југославнју, Елига ратннх
злочинаиа нз Југос1авијс са
стаје се у слегантној кафапи
Чнмета иа тргу Ниаза Голдо-нг- а. To друштво јс фишансн-ран- о
од стране Димитрија
Кубата кога јс прошле годи
ие осудио иароднн суд у Бсо-град- у
ради катаборацијс са
нспријатсгсм. Иреко свог
спсцијзлног курнра он подр-жав- а
везе са генералом Деја-noBiihc- u
који се сада налл-з- и
у Италнји.
"Продаваи.е оппума, крађе
аутомобила, нллчке н раз-бојпишт- ва
су једшш извор
дохотка за нздржаваас тс
кримипалне банде. На 18 ја-нуа- ра
у Обчини, предграђу
Трста, бно је иападнут, о- -
н.гачкак и смртко paiten тр-гова- ц
Салваторе Квакоис.
Нрс нсго јс умро лрспознао
јс чстлнка Ацу II6nha као
свог лаиадача. На 12 фсбру-ар- а
два з.гиковца лапала су
Катарилу Бабић л он.гачка
ли је за 30 хл.гада ллра, a
олда су провалили у купу
ђусепа Нваичи1а н отелн 20
хпллда лн])а.
"Јсдап од . yxaiiuiciiu..x злц. .. пе is ј... коваца Је душан Иетрић, . чусируара, фраицу
лз саветодавла
Дсса AlapcoBith, раллјс }
врховлом штабу фаже .Мл
xaiuoBiiha у Равној Горп,
нобегла је у Трст са Недн-heBii- M
четама л сада јс запо
слсла у савезллчком блро-- у
"Патриотске калцсларнјс".
"Блвшл усташкл капстач
ICpsci сс сада лалааи ла челу
аутомобилског оделсл.а са-всзии- чкс
цпвллле иолицлје,
а белогарднста Jaroj јс ibe-го- в
ломошшк.
"Носматрајућн оободло
кпетаи-- с лозлатлх ратллх
злочнлаца-- у i рстЈТ сгаиот
liiiiUi 1рста се imtaiy: шта
би сс догодлло са iuuxobiiv
градом ако би се град "нн- -
тсриацнонализ.ирао . lich са
да лостајс јасло да бл лнтср- -
лацнолаллзираае прстиорч- -
ло Трст у срсдшлтс ратлчх
злочииаца, ипшјула, меџуна-роднл- х
авалтурлста,
н лолова."
У другом чланку, поводом
актлвлостн лол.ског гелера-Л- а
Андерса у Нталлјл, Борба
лавађа да Лндерс ирима јс-да- а
Mii.iitoit фуити стсрлнп-г- а
мссечно од брлталске вла
дс л додајс :
"Тај ловац Андерс упо-трсбл.уј- е
иротнв дсмократа,
лротлв ннтерсса Југосмавлје,
а лзјкјчито протлв нитсреса
сталов.иштва Јуллске Краји-л- с
са својим подуллраљси
фашлстлчклх телделција и
тако спречава ирлкл,уче1ис
Јулиске Крајние Југослави- -
совјста СССР об
јавлло јс је успоставлел
Комесарнјат свпх оружаллх
слага Совјетског Савеза ла
чслу са гелералимусом Ста-Л.ЛЛО- М.
Са овим су укилутн
комссаријатл Морпарице
Народлс одбралс. Радио Мо-скв- а,
цнтлрајући орган Црвс-п-е
армлјс "Црвена Звсзда",
кажс
"Нема сум.е, да he уједи-ibeib- e
свпх оружаиих слага
под једннм комесарнјатом
појачаиу војле мо- -
ћп наше отаџбнле. вон- -
ством Стал.ппа иашп војипци
he ластавптп пспуњавају
своју дужлост према својој
OTtj6nitn, лепрестало п у-пор-
ио
своју вој-н- у
моћ".
Светска федерација радничких синдиката тражи
акције против Франковог режима у Шпанији
НАРОД ФРАНЦ.УСКЕ ОДРЖАВА ЗБ0Р0ВЕ И ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
Ф1)анцуска влада, ла свом
дугом зассдзау 26 фсбруара
лод вслхкпм притиско.м
рфалцуског ларода, ларочлто
лод лрлтиском фралцускнх
радллка, долела је одлуку да
затвори фралцуско-шлалс- к
граллцу, да још једном за
тражи Енглеку и Сједш1.енс
Државс да сс прлкл.уче Фраи
цуској у лреклдаау одлоса
са Франковлм рсжлмом и да
лнтал.е Шпалпје лодлссс Са-вс- ту
безбедлости Уједшммшх
нацнја као опасло ло спстски
мпр.
Затсглутост лзмсђу Фраи-цуск- с
л Шпаллје повспхта
се лрошле леделе. У лрошли
"CJfct
"избегллца Југославијс"..ска скунштииа
лрово-катор- а
11од
са огромиом Behniiou гласова
усвоЈлла јс протест против
Фралковог фалшсглчког рс
жлма због уморсгва 10 шлал
склх рспубллкалаца од стра-л- е
фраицуске владе. Фралцу
скл миинстар спо.гллх посло-в- а
Бндалт протлвло се поду-зпмаи- у акцлја бсз Елглеске
н Сјсд.1шс!1пх Држава, одис-сл- о
л.егова ренубллкапска
јс заузела тај став.
Ллп Louyiiiicni и соцлјали-cu- t
ллсистнралп су сс
одиах прекллс одлосе са
Фпалковим псжимом.
"ПjnJрSт'.iт--е-стнr и зб~оUро~в. ц i.t,, дс
одржалс су но
цслој Фралцуској, као л у
фралцуским ссвсрлоафрлчкпч
кололлјама nocic уморства
дссеторнце шпалсклх рспу
блнканаца, а Радио Парлз
објап.ио је да је блло влшс
уморстава. Фраицуска Гела
ралла конфсдерацлја рада јс
у поиедсллк.нздала ннструк
цлје својнм члаловииа пс
товаравају робу за Шлаил-jy- .
У псто врсмс, Светска фс-дсрац- ија
радличклх сллдика- -
та издала je таквс ашструк-цлј-с
свим радличкпи сллди-катнм- а
којн сачлаавају фе-дерац- лју
подузму такво
акцнје.
Тога дала брлталско мн-iutCTapcT- BO
сло.гллх послова
ћутало је о свему томс. Мс-ђутл- м,
као облчло, "ллфор
мисаии (брлталскн) круговл"
лзјавили су да ова акцнЈл
Француске није у сагласло--
УСПОСТАВЉЕН ЈЕ КОМЕСАРИЈАТ СВИХ ОРУЖАКИХ
ШГА GGCP
Лондол. — У лрошли no--. "Нзвсстлја", оргал совјст-неди- ак
вечс лрстссдлнштво,ске владе лазлва Црвслу ар--
Прховлог
да
п
:
служпти
да
појачавајућп
а
стралка
да
' 1 .
моистрације
да
да
I млју "монпмм стубом у чува
iby мпра wel;y народима, у
плтомлеиу arpeccpa it спре-чава- иу
пзвађала крпмплал
ллх_планова реакције.
"Под воћством Сталлша о-руж- апе
снаге СССР лепрекн-дн- о
he се усавршаватп и
развнјати ла страх лепрпја-тел- а
совјетске државе, за до
бро нашпх народа п за ствар
мпра у целом свету."
Нстичуш! Сталллово воћ-ств- о
Ц]всле аршје за врсмс
рата, "11звестлја" кажу да he
совјетске оружале снлс сада
будпо "чуват мпрлп рад со-вјетск- ог
народа. One he ocu-гура- тп
државле иктересе Со-вјетск- ог
Савеза п училнти
гралпце наше зем.ге лепрл-струпачнн- м
непрпјателпма."
НОВА ВЛАДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Родол.уб MaiaKOBiih, лрстссдннк новс пладе Народлс
релублпке Босле н Херцеговлле објавио јс у Сарајеву
сдслећи састав својс ловс владе:
Првн потпретседлнк, Сулејман Фплпповпк; Другн
потпретседпнк, Др. Јакоб Tprypnh; Мпнпстар yityrpamiMtx
послова, 1шжинер Уг.геша Даннловић; Мпллстар без порт-фе.г- а.
ђура Пуцар; Минпстар фпналспја, Авдо Хумо; Мн-нпст- ар
правде, Др. Хамдпја Чемерлпћ; Млллстар просвете,
Цвлјетан Мијатовпћ; Мпнистар трговппе п слабдеванл,
Хасан Бркнћ; Мшшстар пндустрпје п рудншса, Михн Ју-рпнчл- Н; Млнлстар полопрнвред и сточарства геиерал
Владо Шегрт; Министар јавлих радова, Богомир БрајкошЦ;
Мплпстар соцнјалпе безбедлостп, Новак Мастиловић.
сти са брнталском полптлком
лрема режлму геперала Фран-к- а.
Брлталска влада је дала
затим ннструкције свом ам-басадо- ру
код Фралка да "у-стано- ви
околлости због којлх
су лзвршсла уморства."
Есошјетед прсс јавила је:
У Вашллгтоиу пли Лондо-н- у
нпје бпло зваличлог ко
мелтираиа о акцијп Фралцу-ск- е.
Међутлм, квалнфлковалл
круговц у Лондону кажу дз
бп брптанска влада, под све
већии прптпском од своје
сопствене партпје, могла бн
тн прлслл.ела да лзмелп свој
ранпји став одбијаиа да ак-ту- је
протпв Шпанпје. Један
сд пнформаната каже да су
Сједниепе Државе биле спре-мн- е
jotai у децембру прошле
годлле за неку врст двпло
матске акцлје протлв Фрал
ка, али мпнистар сполнпх
послова Велпке Брпталлје
Бевнн протлвпо се томе.
Бритапско мнллстарство
слоллшх послова свс што јс
до сада рскло јсстс, да јс
лзразило жа.геае због од1укс
Фралцуске владс да затворк
фралцуско-лшалск- у граилцу.
11{стставн11К бриталског мп-ллстарс- тва
споллшх iiociobi
рскао је да би такпн поступ-ц- и
могли нррдужлти живот
Фрачковог рсжнма. Ј1равећц
од шпалског шсфа државе
"иацноиалног хсроја ла ме
сто заточслика". Он јс опст
иагласно званлчии бритал
скн став лрсма Шпаллји ка
ко га јс изразно иевни у
нарламелту — да Брнтанлја
ле воли Франка и да жсл1
влдети пладу у Шпаинјк која
би ужнвала потпору иарода
Али тај став, како јавллју
"добро обавештенн" нз Ва-лшлгто- ла,
лзражеп је још је-да- н
лут at од стране владе Cje-днаеп- лх
Држава у лоти која
јс од ibcue страле ynyheua
сада фралцуској владн nocie
овр фралцуске одлуке о зат
вара,у граанце. Садржнпа
аисрлчкс лотс лије објавлс-ла- ,
алл "добро ynyhenit" ка-ж- у
да ола предлаже :
1} Да Сједиаенс Државс,
Брнталлја Фраицуска изда-ј- у
цоту у којој бн се подвукло
Фралкову iiouoh антлдемо!.-ратск- ој
"осовшш" и да га
лозову да .cahe с u-iac- ni.
прсдлажс
своју жел--у да се услостави
шлаисса лрлврсмела
Организација Уједињених
нација наследиће 1 1 ми
лиона долара од старе
лиге нација
Лолдон, 26 феб. Лига
лација he предатл Оргализа-цлј- н
Ујсдпаеллх лацлја око
11 ииллола долара, прека
Ллгииом рачуиу. Ову суму
js лнга уложнла у зграде и
iiaucuiraic кисш преда-т- л
повој оргаиизацнјн. Тл
лрсдаЈа треба да будс учпше
ла до 1 августа.
Ha uiiTiinry одржалом y
поледеллк вече, Торонто Ле-бо- р
Капцпл усвојло је резо-луци- ју
са којом осуђује онте- -
рлског миппстра рада у Дру-ов- ој
владп, Черлеса Дели-а- ,
због iberoBiix нспада протип
прлзнала слгурностц радпн-чки- х
yiiuja н протпв локрета
за noBiiuieibe плата. Лишл-ста- р
је, лапмс, одржао Један
говор нре леколико дана у
коме је рекао да призпање
уллске снгЈ-р,,ост,-
1 зиачи о-дузл- маие
онии
раднпцима који ле желе cry-иит- н
у раданчку унлју. On
je таиће у томе iOBopy ре-к- ао
да ле би требало дозво- -
која бл дала амисстлју свим
полптичклн ка жњеллцлма
код uyhc н у ллостралству и
прнпрсмила стободле ii36ot)C.
3) (II овде треба додаш
олај уоблчајсли "алл") Да
трл снлс даду јасло златл
шпалскоч лароду, да док олс
одобравају овс промслс, олс
ле камеравају да се мешају
у yityrpauiibc стварл Illiiniiu-ј- с
л не Ж€.7е впдсш да овс
промелс буду праћелс жссто-кл- м
акцнјала граћалског ра-т- а.
М е h у т и м, к а ж е с с
да сс у амсрнчкој лоти
н с п о и н it. с ш и а п с к a
р е п у б л н к а л с к а влада у
изглаиству да бн ола трсба-л- а бнти тд лрлвремсла влада,
a iiiint се говорц о прсклдалл
дппломатских одиоса u трго-вил- с
са Фрзнком у случају
ако се ои ле покори деклара-циј- и
трнју слла. Л у мсђу
времеиу, Франко дајс разумс-tj- i
да он nehe cahii с власти
молитвои, Он то показује тл- -
мс што Hiije чскао да Фралцу
ска влада затвори грапицу,
Beh je одмах 1,700,000 lives the strug
ием својих трупа ла фралцу
ско-шпапс- ку гралицу.
У нзвештају нз Вашллгто-и- а
о аиеричкој нотл кажс сс
да је нспуштено noMiiiiuaibc
ишалскерепубллкалскс вла-д- с
у лзглалству као Moryhe
прпвремене владс Шпаллјс
радн тога, л!то су савсзиици
имали искуство са избсгли-чби- м
владама, које се лока-зал- о
иепрактичло. Друглм
рсчима, оло што сс треба10
примслити на фашлстлчкс л
рсакцнонарпс пзбсглс владе,
npiiveityje сс сада ла шлал
ску демократску владу у из-глалств- у.
Што тлчс ncMeaiaiba у
улутраши.с стварл о чему се
говорн када je у пнтаау да
се збацн фашлстичку влату
reuepa.ia Фраика, може ре-h- n
да је тај прилцил јако
рашл-аст- . Кад нс бн тако бк-л- о,
зашто се опда прплцлп
liCMeniaiba nc 6ji прлусллп.
рецнмо, па Грчку? Hiilo се рађс не би сложло
са лемсшанем лего сам шпап- -
ски ларод, када то лсусшаас
ле би мпрлсало ла
"пеинтервсицлју" која јс до- -
вста Фрапка иа власт. Нсии- -
2 Да три снле промасс , тсрвелција која се
влада,
—
које
сада ле би пипрлмлла лстс
форме soje су биле тада, am
у суштшш изглсда да нма
мало разликс. Фралко сс us
уоже одржатн ла власти бсз
слле, а та аегова си.та црпе
своју спагу U3 дшиоматсклх
и трговачкпх одлоса са Елр-лессо- м
п Лмсрлком.
Францу-ск-и ларод, францу-ск- и
радипци и плструкцлјс
Свстске фсдерацлје
сппдпката за лодузлмаас
акцлја, показују прлмср ка
ко се треба поступнтл. Ефе
гтлвлнЈа је једиа акцлја пе-г-о
стотиле десларац.нја о "по-жел.ност- п"
промепс п о томо
како "ие волимо" Фрапка.
ЛЕБОР ШЦИЛ ОСУЂУЈЕ АНТИРАДНИЧКЕ ИСПАДЕ
МИНИСТРА РАДА
"демократије"
лити повишеае радллчких
плата, јер да то злачн no-влше- ае
цеиа роби.
У резолуцнјн се каже:"По- -
што је госп. Делп у свом не-давл- ом
говору пзразио личло
протпвлење о ycsojeiby зако
на унпсге спгурпостп п про-тп- в
повпшења плата, решава
се да овај Калцлл (радличко
унпско веће) позове Онтерп-ск- у
федерацпју рада да га
нерезервпсапо осудп због
таквог сентпмента, п да об-но- вп
свој захтев за "најбо.гл
раднлчкп закон иа свету",
fcojn je обећала Дру-ов- а вла-д- а
пре пзбора."
An Appeal to Prime Minister
King to Support the Return
of Trieste to Yugoslavia
The annual meeting of the
Council of Canadian South Slavs
held on February ICth and 17th
has sent an appeal to the Kt.
Honorable W. L. Mackenzie King,
Prime Minister of Canada, to
support the return of the Julian
March, including Trieste, to Yu-goslavia.
The appeal in full reads;
At the end of the war a great
injustice was done to the Yugo-slav
people when Istria and the
Slovene Littoral, including the
cities of Trieste and Fiume, the
isla-.d- .4 of Cres, Las In go and La-stov- o,
and also the city of Zara
in Dalmatia, totalling approxi
mately COO.000 South Slavs, were
given to Italy.
Another great Injustice waa
done when Carynthla was handed
over to Austria.
Yugoslavia has sacrificed more
актовао, баца-.tha- n In
се
се
хтогласлу
радлпч-кл- х
gle for the freedom of all man
kind. The peace which would
prevent the uniting of the Slava
under Italy with their brethren
in Yugoslavia would not be a
Just peace.
Yugoslavia officially requested
the return of these territories at
the first meeting of the Council
of the Foreign Ministers of Great
Uritain, United States and the
U.S.S.H. held in London last Sep-tember.
Yugoslavia's claim is
based upon the following fact is
Btated in her memorandum:
"The Julian March (or Vcne-zi- a
Julia) is a country of geogra-phically,
ethnographically, eco-nomically
and by the will of its
population n constituent part of
Yugoslavia, or more precisely of
her federal states of Slovenia and
Croatia.
Geographically its southern
parts constitute the extreme end
of the Dinaric Moutain System.
Its northern parts run into th5
Julian Alps; none of its parts
belongs to the northern Italian
plain. Ethnographically it ћаз
been inhabited for the last thir
teen centuries mainly by Slovenes
and Croats i. e. Yugoslavs. The
Italian minority which was infil-trated
in the more recent times,
chiefly through Italianization and
immigration, lives exclusively in
a number of towns where it re-presents
isolated "islands" on the
basic Yugoslav national soil.
These towns have no connec-tion
whatever with the Italian
ethnographic territory, liesidos
the Italians, they have a conside-rable
number of Yugoslav Inha-bitants
which in-- most cases is
ИЗАШНИК ИДЕ ФАШИСТИ ФРАНКУ
Като.шчки амсрички кар-длла- л, Фралцис Спслмап пз
лашао сс у лрошлл
уторак у лезгодпом лоложа-jy- . Тога дала ловлларска
агелцлја иУИ (bpimnii Ју-лајт- ед лрес) јавила јс лз Ба- -
тлкала да Слслмал, apahajyhn
се у Сједлл.еие Државс на
1'има од Папе, полази лајпре
у Мадрид да прлсуствује ру-чк- у
који npiipcl;yje Франко-в-а
влада у иочаст амсрлчкич
п шпалсклм кардллаллма п
да лоси Наллно лисмо гснс-рал- у
Фралку.
Пстога, д а н а доилслик
Тајмса" Бруер, ја-лл- а
лз Рлма да је кардипа1
Слелмал у илтервју-- у са ло--
влларнма рекао да ол ле ло-с-и
лпкакво плсмо. "Ја сам "у
л ја лслан ллсма", рекао јс
Спелмал (Допл-слл- к
ле каже да лл су му
лремстапл џслоии!) Кад га
је упнтала група ловилара
да лл је да he ол б- -
ач high as 40 to 50 per cent of
the total population.
Economically Trirste, the rest
of the Julian March and Yugo-slavia
are indissolubly to-gether.
Trieste, for Yugoslavia
represents the most Important
port for its incoming and out
going trade; for Italy it has no
such economic Importance, nor
has it for her any commercial ami
communication value at all. Trie-ste
is one of the rare great ports
in Europe which do not lie at the
mouth of a river; It has no pos
sibility for cheap river transport
Into the Interior, An Industry
which is closely linked with th
Industry of Trieste has therefore1
developed in the hinterland of the
port on the territory of the Julian
March and of northern Yugosla-via
and it also needs Yugoslavia
for the consumption of its local
production.
This problem has been
created by Italy's greed and her
aggressive policy toward neigh-bors
— the Yugoslavs. Italy even
when she had Trieste, Istria ami
the Slovene Littoral, "used all'
these enslaved Yugoslav lands
as a means for undermining the
Yugoslav state and as a military'
and political bridgehead for her
further forcible penetration for
the realization of which Italy
finally resorted to unprovoked
aggression and to war against
Yugoslavia. She never needed
nor used these territories for any
other end.
The return of the Julian March
to Yugoslavia would correspond
with the needs and wishes of its
population, including the majo
rity of the Italians. Yugoslavia is
ready to give to Trieste full au-tonomy
and equality with the six
federal republics of Yugoslavia.
Such a solution will also benefit
the other countries of Central
Europe, and will create conditions
of lasting peace in the Adriatic,
which is the sincere desire of all
the people of Yugoslavia."
The Council of Canadian South
Slavs expresses the thoughts and
desires of all Canadians of Yugo-slav
descent when stating that
these demands, are justified.
As Canada is one of the nations
which has been asked to give her
opinion on this question, and be-cause
as a member of the United
Nations she will take part In the
comming deliberation concerning
peace terms with Italy, we appeal
to you and your government to
support these demands.
ПАПИН HA РУ4АК
Њујорка,
"ЈБујорк
noBiinapitua.
лстлла
linked
whole
ти гост Фралка, кажс долис-лн- с,
он је одговорло да he
лосле посете амерпчкој амба-сад- н блтл "гост блскупа Шпа-панлј- е"
л да како год онч
удссе да he он прлстати. ",Мр-л- и
је речело, изјзвио је Спел-ма- н,
да лл алхова влада при- -
ређује ручак н да су затра-жил- и
да ја прлсуствујсм. Ја
сам прпстао н сугерпрао сам
да позову и моје друливо".
Папа н Еардплалн впдс да
се стварп развпјају тасо да
угрожавају фашлсчки ре- -
жнм гспера.та Фралка феу-далс- ке
велике поседе като-лнч- кс
црсве л зато су лашлц
за потребпо да с баш сад
врше такве посете н приређу-ј- у
гозбе. Ншхов благослов
ужлвају и опи којл су, по-гође- пн
аграрлои рсформом у
J у г ослаапјл, оргалпзовали
"крпжаре" којп, заједло са
Млхаиловппевлм "крижарл-ма- "
ластоје пе бн ли понп-шти- лп
оло што је успостап-лен- о
j Југославлји
г4