Serbian Herald, March 07, 1947

              ft 4I
№;
K
ПиТшиДДЈаЈмШЈИиЈј!! iirj?JjlilQMilllfriftliifliRirtSftftirtHHyiWiilMittfeBaiiinfftw .Waaafra. wi~ . - 1 - - ~ -- ft iM
- СТРЛНА 2 !
Cp i пски Гласник
(Serbian Herald)
PublUhed twice weekly by Srpild Glaenilc Publlehing
Company—proprietor in the Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка н петка
Сва писма п чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
УЛАГАЊЕ НОВИА ЗА МАШИНЕ
До послсдњсг извсштаја Радиог одбора
Rha КЈС. Koiii io објаиљси у нрошлом
издаљу Срнског Гламшка, било јс дато
обсћана за зајам 1 милијон и оо.иии
долара за куиоваљо машииа. До тога јс
врсмсна било уложсно прско 018.000
долара. Нар дана иослс тога саопштаваЈу
'нз канцеларије Всћа да су обапсзс всћ
нрешло нрско 2 милијона. а уложсно
ирско 750.000 долара.
Ннјс опо онако брз ударнички томпо
како сс ради у ФНРЈ иа обиови м изград-ii.i- i,
илц рсцимо у сакупљан--у храио
богатијим крајсвима за крајсво који имају
мањс хранс, али ипак јс on врло брз н
ноказујо сјајпс рсзултате. Нсма никакво
cvmilo у то да on ncho иоказати н још
uchc, и још бр;кс. и још сјајиијо. To јс,
уосталом, зајам л,уди који he сс иовратитм
па и због тога увпсивањс идс брзо и обс-ћа- ња
прслазо ону суму која јо продвнђсиа
на ссдиици Главног одбора Delia, а и због
тога што ДОССЛ.С1ШЦИ :ксло да п иа таЈ
иачин укажу помоћ отаџбшш.
Доссљсници који сс жсло повратити у
Југослапију правилио схваћају да јо то
јсдаи од најбољнх начппа за них да по-мог- иу
свој иарод, а с тнмо н сами ссбо.
Јср, то они улажу у машнис којо ho да
радо н за њих као н за осталн иарод у
земљн. Љубав лреча свом родиом зави-ча- ју
н свом народу, искрсни иатриотизам
н стрсмлсн.с за напрстком најбол.о сс
одрал;ава у нрактичиим подухватима,
иримером којсг иоказују ови л.уди што
сада давају зајам, а јучо су давали помоћ
ио тралгсћн да нм со upalia.
Тако occhajy п хиљадо других досолл-ннк- а
који сс још за сада и ис мнсло повра
ham у ФНГЈ, па н они који остају у овој
зсмљи. Рскли смо н иро, a рс.лмо п сада,
да такви рад иаших доссл-сник- а можс да
корпсти но само Југославијн всћ ii Каиа-д- н;
он само можо да ствара пријатсл.ство
измс1;у народа ово дво зсмљс.
ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА АТОМСКЕ БОМБЕ?
Као што јо нознато Совјотски Савсз jo
предложно Савсту бсзбсдиости и гснерал-и- ој
скуиштшш .Ујсдии,сш1Х иација да со
забранн употрсба атомско снсршјо у рат-и- о
сврхо н да сс ушшто произвсдспо атом-ск- о
Помбе. Амерички делсгати су со иа-прави- лн
важнин. Псрис. Варух и друш.
па су они дали доиуну томо продлогу. На-нм- с,
oiiii су рекли да сс слажу са сопјсг-ски- м
ирсдлогом, а покрај тога су и пред-ложи- ли
мсђународиу ииспскцију. Свакако,
Совјстскн Савсз јс ирихватио амсричку
допуиу.
Нзгледа да амсричка госиода пнсу ми-слн- ли
да бн СССР могао пристати иа такав
јсдан ирсдлог као што јо мсђународна ии-спскц- нја,
илн рсцимо као што јс био
давањо информацпја о броју трупа у свим
зсмљама. Сада сс опп измотавају, тра:пс
начнна како да со нзвуку и опорску свс
оно што су обсћалн у погледу тога и на-ш- то
су прнсталп.
Прво, сада јс јасно да амсричка дслс-гацп- ја
на послсдњој гснсралпој скупшти-н- и
УН-- а п Савсту бсзбсдностп ипјс имала
нскрсно намсрс када јс пристала на за-бра- иу
употрсбе атамскс снсргнјо у panic
сврхс, a liiiTii лредлогу за мсђународну
ииспскцвју. Друго, њихово изјавс о миру
и скспанзнји нскс другс снло, ие одговара
стварним практнчннм мсрама и лшшјп
коју заузимају.
To со мол;с шцстп и из слсдспсг: Још
ранијс одгађање н протнвљсњс да сс нро-нзвсдс- нс
бомбо уништо у року 90 даиа
по споразуму; друго, настојаљо да со кои-трол- а
иад атомском енсршјом потпунс
одвоји од Савота бсзбсдности; троће, на-мс- ра
амсрпчкс рсакцнјс да прсда у рукс
војиих лица контролу атамских бомба н,
чстврто, покушај Баруха п друшх амс-рпчк- их
импсрнјалнста да оклсвсћу Сов-јотс- ки
Савсз, како со он тобож увукао у
тајнс амсричко атомско бомбс. To jo плаи
којн iia цпљ да оправда прсдају контролс
бомбс војним лицима и да тако још за
врсме заслспс очп том прашином амсрп-чко- м
народу да онп ие мнслс о рату, нсго
да су "поборнпци дшра."
Ако бн заиста амсричка влада озбил.но
подузимала мсрс за очувањо мпра, оида
бп она у прву руку смсста пристала на
међуиародпу контролу атомске енергпје,
која би била и правсдна и сфективна. Ако
бн оиа озбпљио мпслила о мпру, a ие оста- -
Међународни преглед
У московској "Правди"
нзашао је чланак'26 јануара
иод ласловом "Међународнн
нреглед". Чланак је лаписао
јсдаи од совјетских стручил-к- а
по међународним питаљи-м- а
М. МАРИНИН. Писац
се осврћс на три питаиа : о
iio.LCKiiM изборима; о ио-сет- и
италнјанског претсед-ннк- а
владе Гаспери, Сједн- -
аеинм Лисричсни Држава
а н о доласку геисрала Map
шата за државпог секретара
СЛД на место bepuca.
У везн избора у По.гској
Mapiniiiii иЈмсђу осталог
каасе :
"OlIIIITII ИЗбОрИ ИОЛ.СКС
Народис скупштмне само ио
себи иретстав.га велнку по-бед- у
полхке дсмократнјс
Никада кроз цслу своју др-жавно- ст
н многотрпиу нсто-рнј- у
иол-ск- и народ иије по-каз- ао
толико полптнчке ак-TIIBHOC- TH,
као што јс на по-следњ- нм
изборниа.
"Пагски бнрачн су јасно
иоказа.1и н увндели то, да
ирограм Мнколајћука зна-ч- н
"понављаше прошлостн",
да је он антинацноналнн,
аптнкародии, да би побсда
сила, које стоје иза .era (то-г- а
програма), довела до нс-избежп- ог
уннштси.а иароднс
пол.скс дсмократнјс. Тиме
се објашилва страшии пораз
Миколајћука н н.егове групс.
"Требало би да тн општп
нзбори науче н све онс који
су рачуналн на прнвсзнваас
будуће Полскс са господ
ством Миколајћука."
Али тако није испало. Пре
варнли су се, нада је бнла
кратка, "а цекн англо-амер- и
чки кругови ирстворнлп су
своју иристраност. . . Мико-лајћук- у
у ненхтечиву нсмоћ.
Ннје чудпо lino су оии по
дигли поводоч збора у
IIo.ickoj нспрестану внку,
која је пан сваког здравог
сипсла. У апглоамерпчкој
штампн на широко алк не-тачи- о
сс тврдн то. као да no-pa- s
Мнколајћука значн прс-крш- ај
одлука Кримске н Бср
Чикскс копференцнјс всли
ких држава. А вашпнгтонскн
лнст "Стар" нзјавнла је пс-задовол.с- тво
у томс, као да
је нол.ска влада онсмогу-hiu- a
претставницима нпо-стран- е
штампс с1ободно оба
всштаватн. о унутратасм
стаиу у Нол.ској. #"Стар"
је псзадополлн с тиме јер
да Mitoru извсштаји иду v
супрот "мпн1.гс11у западне
дсмократијс. Нема шта да
кажг. добра дсмократнја штн-т- и
принципс "слободие пц
формацпје!
"Дозволено је упитатн, од
куда пратазц та увеличана
нсрвоза Мнколајћукових за-ступни- ка?
Да ли не из тога,
што су се опн прпвикли бо-јат- и
истнпскн остварених
демократских слобода? Некн
од и.нх су толико разјарспи
да прелазе к угрожаваиу.
Дниломатски носатрач Рај-тср- а
изјавл.ујс, као ' врло
значајно да au'o Енглеска пс
призна резултатс пол.скнх
нзбора. онда аигло-пагск- л
сиоразз-- м о ратиим дугопнма,
можс да се не ратнфнкује н
злато he остати у Лоидоиу.
Старе познате прнмене нмпе-рпјалпстичк- ог
лритнскивак.з
на иолитнку другнх зсмага
е могу никога зачуднтн.
"Испод избора Народне
скушптинс доказује, да је
пол-ск- и народ иадахнут твр-до- м
решепошћу да прооеди
слободно одређеним н.нховпм
иутси демократског развоја
и да нн Мнколајћук, нп itc-го- вн
по1фовптсл.и iiche окрс
иутн коло исторпје иазад."
Дуго оклсвајући бора
вак игалнјанског прстсгдпн-к- а
владе дс Гасперн je у Сје-ДНИ.С- НС
Амсричке Државе
завришло сс по и.еговом соп-ствсн- ои
призиаиу, получе
ibeu 'ограннчсне' скономске
nouohii Iha-iiij-n
од стране
САД. II занста опублпкова- -
на нзјава од страпе државног
оДе-ieifc- a о рсзултату прего-вор- а
де Гаспсрп, с Труманом,
Кернсом н ругпм одговор-- (
нии лицпма потпуно потвр-ђуј- с
такву скромну оце-- Ј
преговора.
Али п покрај тих прсгово-р- а,
како се впдп пз пзјаве
државног дспартмснта, реч
сс водпла нс само о екопом- -
4EJ#iiWrft=.-fela1Ku- . ЗГ aW --ggw. , . кџтхиЈШетшвншшитМШ ШШШ№тг'-- - =-- V " M- - -,- ..:-:.',,
, yWA" У- -
СРПСКИ ГЛАСННК" Петак, 7 фебруара 1947.
скнм питаинма. Упоредо с
тин, особита је иажпа била
посвећена решеностн н спо--
собностн италијанскс вдадс
н царода да иреодоли дана-iiiib- c
тешкоће и успостави ја- -
ку демократску Лта-тју- .
Повратком у домовнну ита- -
лијанскн ирсмнЈср био je
принуждсн открнтн смнсао
re нзјаве. Доказује се да др-жав- пе
властн САД не иока-зуј- у
наклоиост томе што iie-ма- ју
новереиа у стабнлност
caiipeueite полнтнчког зСнва-а- а
у Пталијн.
Де Гаспери није умео ис-корист- ити
цсо свој нут, алн
по нопратку у Нталију, по-че- о
је да убрзаио деЈствује
по добивении рецсптииа.
Ирии п.сгов акт је био ства-рањ- е
кризс у влади. Никак-вн-х озбиллшх унутрашаих
разлога и основс за напушта-il- c
владе у Пталнјп inije бн-т- о.
Кризу у владк је створно
де Гасперн пз ваи." Де Га-спе- ри
пе само да сс ннјс са-ветов- ао
са чтанопнма "н.е-гов- е
владс, иего ои ннје мио-г- е
од ii.li х ни обапестио о то-м- с
да je on v име владе под-пе- о
оставку.
"Такпим лачином, прпкрн-ванс- м
разговорнма о нео-пходпос- тн
обезбсђсил уну
трашље "консолндације". дс
Гаспери јс нансо удар по но
CTOj'ehoj стабилности и, свео
иа "слаб положај развој мно-гн- х
државних одс.гси.а Нта-лнј- с,
тако да се нс бн створи-т- а
запста стабнлизацнјс и
зсмлл развнјала демократ-ск- н. "Иијс лк то иретерана
цсиа за "ограничеиу" novoh
САД?", нта Марипнн.
"У ослсдшс време амсри-чк- а
штампа недвосмнслено
нагласујс о могућпостн да
гег сиижен.а оЛиматс novo-hi- i. Тако lie ирсма саопште-iL- y
агепцпје "Асошјетед пре-са- ",
нзвозно-увозн- а бапка
САД задржати уручнваи
обсНаних кредита итадпјаи-скн- м
изворинм индустријаиа
н, са другс странс, 'може се
још указатн потреба да се
прегледа стап.е н услове кре-дит- а,'
Пијс тешко разумети
да у даном случају нма мс-с- та
npiiTiicKiiBaity, прорачу- - УРЕДБЕ ФНРЈ
0 ПЛДЋЕНОМ ГОДИШЊЕМ ОДМОРУ РАДНШ, НАГЛЕ-ШТЕНИ-
КА
И СЛУЖБЕНИКА
Члан I.
Радници, иамештенпцн п
службенпцн којп су у нстом
нредузећу, уста-нов- и,
оргапизацнјн односио
код истог прнвашог nocio-давц- а
непрскндио запослснн
иајмаае 1 1 мсссци ииају пра-Еон- а
плаћеин годишаи од-мо- р.
За врсме годииикг одмора
радник, намсштеник и слуЖ'
бсншс ииа нраво на редовну
зараду (надницу, плату).
Члан 2.
Г6Д1ШШ.Н ОДМОр H3IIOCU
иајмаае 14 дана сваке калеи
дарске године.
одмор може битп
н дужи од 14 дана а иајдуже
до 30 дана за радникс, памс-штспи- ке
н слжбеннке чнјн
рад или доприпос у рад алп
другн услови рада траже ду
жн одмор. Дужи одмор од 14
дана имаће парочпто;
а) ударницн као н друга
лица која 2' свбјнм радом и-л- и
другнм лнчнии доприно
сом утицадн на повсћа.е про-дуктивнос- тн
рада или побол.-iiiaib- a
квалитета производае,
као п онп који су се нстакли
својнм марлпви радом н са-Bccnoui- hy;
б) лпца заиослсна у напор-пи- м
itine.ieKTya.iunv заннха-ibiiv- a
(научннм, уметнпчкпи,
публицнстичкпм п слично);
в) лнца која раде под те
жим нлп нарочнто тсхннчену
условпна, као рудари у окнп-м- а,
лнца која раде на подвод-ни- м
радовпиа плп са хемпј-скп- м
сретстпима пли код ви-сок- их
nehii и томс сшчно;
г) стручи-ац- и чпјп рад тра-ж- и
ларочнте папоре;
д) лнца која су парочпто
псцрп.гена или"лису имала
одмор ус.1ед учествовааа у
лародно-ос1ободплачк- ој бор
нато на то, да бн се обезбе-днл- о
такво pemeibe кризе у
влади Пталпје које бк пот-пу- но
усвојпло амерпкаиску
политику. CyMibam je да лл
he таква метод створптн раз-реше- ие
владине кризе са
италијанском демократнјом н
да ли he он одговаратн ннте-респ- ма
стабнлнзације иолн-тичк- ог daiba у Пталнјн. Ода-вн- о
је јасно да је "увозиа
стабилност — веома трошна
(неуносна) комбпнациЈа. II-талија-
нска демократија рас-пола- же
свим иогућпостнма
да решава своје свакодневне
иолитичке проблеме, избега-Bajyh- u
сличан рад "нмпорта."
Маришш онда наставлл о
промеии држапног секретара
Ксрнса у Сједињеннм Држа-вам- а
и доласку генерала Мар-ina- ia
на aero no место и из-ја- ви
сенатора Ванденберга
који је већ ностао претсед-itii- k
комиснје у сенату по
ннострании питан.нма. Шн-денбе- рг
je у 1Слнвеланду нза-ша- о
са програмои о спо.гној
иолитици Амсрпке. "У то
је цил.у он иступао у глав-iio- M
и на форму 'Савета мсђу-иародн- пх
дела'. Америчка
штампа сиатра да је Пандеи-бср- г
нзложио програм рспу-бликанс- ке
партнје, коју ба
био дужан следнти као своју
државну обавезност н секре-га- р
Напденберг —
шпне новниа "Нујорк хсралд
тслеграм", — "је дао Мар-шал- у
задатак у иеговом ру-ковоћс- тву
у положају држа-вио- г
секретара! Онда Ма-piutii- ii
кажс да' лолитиса
Нандеиберга коју сада заго-вар- а
инје иова политика
САД- - "У односу upewa Со-пјетск- ом
Савезу, Ванденберг
треба 'тврлчће' а после". . .
тврдостн помилтп о "дру- -
гарству . — такна је смисао
те териинологиј'.' из уста
Нанденбсрга која ие остав- -
т сумае. Укрнвајући при- -
чама о угрожавању прнлнва
комуннзму у зем.има Ла-типсс- е
Амернке (Јужне Л
Mepiibc), Напденберг насто- -
јн на iouet да бп СЛД па
одређено врсмс 'ноновплн'
Иап-амсрич- ку солидарност ,
ФНРЈ
надлештву,
Годшпњц
Mapmxt.
бц. цлегхшои раду, принуд-ло- м
боравку л ллтернацијн,
конфилациј". зароб.гелиштву
и томе сллчно.
Члан 3.
Нисину л распоред корн-uiheib- a
ГОДИШН.СГ одмора рад-нлк- а,
ламештеилка н cij-лбс-ни-
ка
одређује одговорнн ру-ководн- лац
пред)-зећа- , устаио-в- е
надлештва и организацијс,
одиосио ' приватнн пос!ода-ва- ц,
корпстећц се предлозпма
сплдикалие оргаллзацнје п
водегш рачуиа о приликауа
рада.
Годншн.н одмор се даје у
испрскиднои Tpajaiby, a nua
сс пскористнтл у току одго-варају- ће
калепдарске године.
He може се гршптн. пренос
одуора пз једне календарскс
годппе у другу.
Члаи 4.
Годишњн одмор не урачу-нав- а
се у в{)се за које рад-- и
ик, лауештеипк пли слуас-бени- к
није радпо због боде-ст- и
одпосло necpehnor слу-ча- ја
пли због вршеиа војле
вежбе, као нн врске за сојс
ргаинца, намештеиица лли
жела с.1ужбеинк иије радила
због порођаја.
Члан 5.
Миннстар рада Владе
ФНРЈ може у споразуиу са
надлежних мннистром, у слу-чај- у
хитпе државне потребе.
обуставпти у пзвесним прл-вредни- м
гранама --одпоспо
пред}"зећпма корпшћеае го-дппик- ег
одмора.
Члан 6.
Овлашћује се Мипнстар ра-д- а
Владе ФНРЈ да, но сагла-сност- и
Нретседлика Владе
ФНРЈ, издаје уп)тства ради
cnpoBoheiba ове Уредбе.
Члан 7.
Ова Уредба ступа па слагу
даном објављпванл у "Служ-бено- м
лпсту ФНРЈ".
вхала отвореиа врата за рат, онда она не СССРдошао до тајип атомскв бомбе, ако
бп предавала контролу атомско бомбо у се ааиота мпслп увести ефективна оргаип- -
РЈ-к-
с лајреакцпонарипјих војппх лица. II зацпја дгеђународне контроле н ннспск- -
најпослс, шта сс има бојатн па и да јз цијо по томе пптаљу.
натурнлп земллиа jjne А
мернке такозвали опште-аисрикалск- и
плаи одбрапе.
Далеконсточиа ноллтлка Сје-днн.ен- их
Аиернчкнх Држава,
по 'програму Валдслбсрга,
дужла је означаватп (водитн;
курс ла учвршпеае у Кшш
владе Коминтанга, долушта-jyh- n
јој коалнцију само с
"нсконуиистичкнм лартија-ма.- "
На тај начил изплази
иеприкривсно, још вшнс ак-тивн- о,
MeinaiLc у клнсске
ствари.
"Ilpciasehu задацнма САД
у областл еконоиске лолнтн-к- е
Вандспберг огрожавајући
'предупређује да ако ле бу-д- е
'створел предсо снстсма
двостралог трговачког сло-разум- а,
онда Америка прс-таз- и
к 'дефалзпвиој тактицн'.
под којом, како се паглашу-ј- е
у тексту, подразумева лсо- -
ДОЛ.НВОЈ скоиоиској скспаи- -
ЗНЈ11.
Наидеибсрг којн је постао
члан Савета бсзбедностл ве
шкодушио иризнаје да join
)с доста рано говорити о оз- -
бн.гпоч хнруршком дсјству
на Повелу оргаплзацлјс Ује
Д11П.С1ШХ лацир Алл он рс- -
зервншс ту хируршку оис-рацлј- у
зна будуле л дубоко
промиш.гсно нзјапл.ујс да
неопходлост једнпства лст
држава локазујс ле само сп
лом, него п "'слабошиу" ор
гализацлјс Уједиаслих на-циј- а. To ПОС1СДИ.С тврћсас с
главе открива асговог ауто-ра.- "
"Ннје чудловато што цслн
садржај говора Валдснбсрга
бразнлска повила "Журнал
де 1разлл карактсршпс и
can збор, на којсм е ол псту
пно, као "лмпсриЈалистлчки
форум".
[л Ванденбсргом јс исту-пн- о
Далсс, чувсли републл- -
канскн спсциЈалпста no нн-тап.н- иа
спол.нс лоллтлке.
"Да-ie- c је лзнсо програм по
исмачком niiTaiby. Далсс лрс
дтаже да сс на бази искорн-штаван.- а
лндустрнског но
теицијала западне Немачкс
створн блок, у који састав би
ушле л, очсвидло, са јсдна-Kir- u
лравима с лсмачкни
жртваиа лемачке агрсслјс —
Фраицуска. Jxyintja, лолал-диј- а.
Уз то САД, по Далесу.
урачунавајуНн лх у колстру- -
KTiiBiut карактер ло мишл.с-ib- y
својнх 'колтлнелталиих
другова, узсће актпвло уче-nih- e
у саставу тога блока.
Што сс одлоси ла Совјетски
Савез, то Далсс, разумс сс,
одричс сс да сс ипема аему
одпосп као прсма контллен-талпо- ј
3CM.1.H, јср правилло
речено, совјетски 'карактер
xipii-WiL- a' ле одговара ствар-но- ј
ндеји пбновиог оживлд-ваа- а
лемачког лмпсрнјали-зиа.- "
"Tawo лзгледа амерлчкн
варпјалт преставног Чер-члло- ва
ллала. Ннје случај-н- о
да нс без лзвестностн
Липман ла широко рскла-vyj- e
'шему Далеса.' , Hnje
случајио да се та 'шема
(план) лзазвала узбуну код
најпрогреслмшјих трсзвсннх
кругова Сјсдм!1.с1111Х Аисри-чки- х
Држава. "Шеиа Далсса,
подвлачн ловила "П M.''i
озлачује предлог "поделе
света ла два лепомпрл-нв- а
дсла л оргализоваае запад-но- г
блока, управ.гел против
СССР-а.-"
"Објављели лнтервју у
часопису "Лук" друга Ста-.%пп- а
са Елпјотом 1'узвелтом
још једиом доказујс да у
unontu погледлма судбпна
Уједп1!.е1!нх иација као орга-ипзациј- е.
зависл од довол-п-е
xapuomije међу Совјетскпн
Савезом, 1лглеском и Сједи-lbcmi- M
Државама. Покушај за
оствараае "програма" Ban.
денберг-Дх!есов-а ле би ко-ноч- но
обезбедпло такву хар
мопију. Обратло, то би угро-жавал- о
н поткопавало п саму
основу међуиародие сарадае.
Сенатор Вандепберг поку
шава да окарактерни1е 'кон-цепцп- ју
сполпе полптике
као 'npocBeiiiheniiM егопз-мом- .'
Коначло му то пико пе
брани да обогаћује мећупа-родн- п
лоллтичкн речник ло-вп-м
речима л формулама.
Hero каквог смпсла пма од-бацнва- тн
старе, одређеле,
позвате термипе, а уз то и
боле ecpehno пзражело пме
"живу душу" Ваидеиберг-Далесово- г
програиа. Са изу-зетко- м
нешто аејасноће, V
основпом тај програм се мо-ж- е
вазватп следбелпком п
отворенпм програмом им-перпјалнстп- чке
експанзије."
Политички преглед ]
Југославија тражи искључење нацисте
са конференцкјо у Лондону
Иа кмцферснццјц ламепика сполнпх ми-uncTa- iia аКуасртариитсакнопјВјесдлсил(кСееглаоцвчисејлтиавчокрденоцшеаоКоујреуЛшнокнгеуд)воеиХрупаенрус Неш. Радп тога је Југославија уложпла про-те- ст оптужујуЈш да је Хапс Иеш пацлста.
совјетској поти се у везп тога каже да he Пеш по прплицц бптн дисквалпфнко-ва- н на пдуће заседапе, нзјавио јс Фјодор
1усев.
бриРтаапзусмкис спер.етссмтеасвтпаццспу уустааалшн тпатмуериаучсткрпи-ско-цг
ctio.iiиinрxонамцнипснтсетарПаешнас,мтавјурдеаћуиторднатезтаамепдаицгиа
лксаккло.ујчее тсоабозжассHдeаmаа.доОкванзаопосплрееддњлпрстсптавс-итнцилмч- уа сопјетске атенцлје Таса и југосло-вспск- е Тапјуга, својпа рекордом, да ок лије
служпо нацизму. Алн то нлкако ннсу оправ-дан- и ФНР Јдуогкоасзлиа,вијјае.р нлшнтоССјеСРд,о бспалдоа јетворпдаиклоа.
iitTo врсме прстстапиншг амернчко-бри-тапск- и
пуштају са весељсм вестл како јс
захтсп Југославије ла Стовелачку Корушку
одбит. Иако је одбит, Југославнја се iiehc
и не може одрепп ликада својпх права.
Како ко заступа држанво уређење Нема-чк- е
и ратне репарарје?
У вези израћнпаоа лацрта мировних уго-пор- а са Аустрнјом ц Нсмачком од страпе
замсмнка ciio.uiiix мшшстара Велпке чст
порицс, премијер Кииг је у парламенту ио-ло- по
гопорио о праву малнх држава да и
one учествују у израђиваљу тлх лацрта. Са-м- о Он IоCпinоir слпсодипзлнаази тој,асклаоо лдоа тмомалсс лдиртжањапуе. лсмају права лн па ллровплм копфсрепци-јама- ,
т,ш; је прло добро лозлато да се свн
iipiinpi М.СНИ лацртн од Всткс четворпцс
подлосс na MiipoBiinv копфсрснцлјама, гдг
сс ллл усвајају, или допуаују, нлл потлуло
одбацуЈу.
По питап.у будупе Псмачке. каладска
пПлсамдаачкјее длаатаиоикзрјаајвиупсд.а Тонакаавзасјетупна бпролдтсаллу
ски план. Са друге страпс онп заговарају
ciconoMCKo једпиство Нсмачке и право да свс
земл.с wory с и.ое трговатп. Са трсће стралс
у изјавн Кааадс no томе niiTaiby je јасио,
да ола ограипчава плаћане ратне штсте са
страле Нсмачке.
Уводлик "Торопто Дејлп Стара" од '4 фс-бруа- ра
о томс јасно каже: "11рјава којуЈс
1Сапада дала локазује бојазлост да 6ii тако
велнке рспарације којс се могу захтсватп
од Пемачке претворлле ту зем.гу у цептар
великс Европске дслрссије."
Дак.1е oiiii су за разједлаеи.е Немачке
н протпв тога да се екопомскл пзграђује,
алл унсто врсме n протпв велпклх репара-цнј- а. јср 3ajy да бп од тлх репарацлја лај-вшл- е
имале добпги Полка, Југославпја п СССонСјРстссктопјСиавзаезј.едУнлсктоилсплкоостселсдмоачскасдадрзжпаа,
вс. за лнквпдацију ратне лидустрпјс, али
зато да спа друга лндустрија радп пупом
паром. На тај пачпи оштете би се бол па-плаћлв- алс
и нзбегла екопомека криза уисто
врсме.
Денацификација Немачке значи испуња-вањ- е
Потсдамског уговора
"ИзвестлЈа". оргап совјетске владе, пл-са- ла
је 2 фсбруара да совјетски парод мора
знатл да постој одрекеиа полнтпка Cje-дми.сн- нх
Држава п Гфиталпје против дела-цификацн- јс
Нсмачке, како је одрећсло Пот-сдаиски- м
уговором. niiine о томе лз Москве
Дру Мндлетон. У западнлм зонама Немачке
окупациопе амсрпчке н брпталске в-тас-
тп лс
показују желу да еллмиплрају фашизам У
лоследп.11Х леколпко даиа стлгла су пз Не-мач- ке 22 лзвсштаја која доказују да збилл
брнталско-америчк- е окупациоке власти ле
лодузпмају озбп.шлх мера за отклаљапч; ла
цнста са државлпх пошжаја н за општу
депацлфпкацнју. Меутим, у совјетској золн
Иемачке то се са великпм успехом проваћа.
Деиацификација и дсмократнзацнја Не-- Ч
мачкс. зпачи itcnyiuiBaiie обавеза, ncnyita-ваљ- с
yronopa у ГГотсдаиу. Обратпо, зпачп
Kpincite тлх уговора.
Пољска одлучно одбија напзде страних
нападача и интервената
Нападе на полску демократпју са страпс
Вашингтоиа и Брптпш бродкастппг корно- -
рацпје Полска одлучио одбпја. По.1СКи зва
лпчлп прстставипк по лностраним пптаљнма
гелсрал Впктор Грос огатро је осудпо толи-к- е
лападе Стејт дспартмента САД н мешаае
у пол-сс- а унутрашпл питапл, која се базп-рај- у
иа нетачнии ппфориацијама. У веза
iMixoBor sieuiaiba у поллке нзборе геиерал
Внктор јс рекао:
"Нота Стејг департм елта леодговара пра-в- ој
ситуацлји у Погској, мп се ладамо да
he убудуће Сједииеие Државе nahn voryh-лос- т
да лауче право стање у овој земхи.глто
he oMoryhimi обадве земле да capahyjy у
потпупој хармопијп."
Говорећи о пропагандп која се шпрп
преко Грнтанске бротгастппг корпорацијс
п потстрекава терорпстлчке банде па зло-чплств- а,
генерал Виктор је рекао: "апхов
целп топ мржие л пр?вокацпја — пмао је
лешто да урадп у потстрекпваау иарода у
землп да убпјају једаи другога. л1и сматра
мо да аутори тпх бротксстоваа сносе део
одговорностп за npaieeaae крвп у Поллкој."
Li.
t
№