Serbian Herald, March 07, 1947

              .МНШИМММа ДВНИНјЈ ' '' --—
ft?
с
Ј
'.&
-
ЗА СЛОГУ И
У БОРБИ ПРОТИВ
Цена годншиој претплатв за Канаду 4 долара, на пола ГЛАСИЛ0 СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 386. Цена једном прпмерку 5 цен. ONTARIO. FRIDAY, FEBRUARY 7TH, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 386.
из
Могао бнх да иишсм о мло-ги- м
срдачлпм сусретпма којг
смо ми нз Канаде нмалн у
Гсограду Загребу, Љуб.гани
и Пледу. Састајалн смо се и
разгопарали н с иајвншим
рукоподноцнма, па разннм
пријсмима који су iipiipehii-uain- i
у почаст
као и у случајиим сусретнма,
Састајалн смо се с радпицпма
и намсштеннцнма, a ја тично
сам ишао и у пекописо прп
патних кућа и опих који су
ималл иоруке прско мене од
спојмх из Каиаде, и оних ко-ј- н
су сами долазнли да пита
ју за нског свога тамо. Алп,
паравио састанак с марша-ло- м
Тнтом остаћс нам као нај-бо.- га
успомена од свих.
С нама јс к Маршалу шиао
и иаш "Старн" (Нпкола Ко-вачевл- ћ).
Кад нас је претста-пи- о
и када сно се поздравплп
с Маршалом, рскао му је:
"Тн сн Маршале (on га ос-ловлл- ва
са "Ти") можда и
превнше запослеи, а другови
бн нмали н много да пнтају
н да ти припају о нашпм псе-леницп- ма
тамо." Маршал је
одмах па то рскао: "Па кад
су другови из Каиаде, онда
можемо мало дуже разговара-ти.- "
He трсба да вам кажемо
како лан је бнло иријатно
чутн тс acroBc речи. Цекао
ннје рскао да чита наше no-mine.
Нз imix je on видео да
су псел-спнц- п У Канадн ра-дп- лн
што су могли да помог-н- у
пашем народу овде. Зато
је он рскао: "Иа кад су нз
Канадс" н зато што зиа да
nn.ni it псел.с11ици Лл--с на-став.га- ју
да раде колико могу
за Југославнју. .Могу да вам
кажем да му јс било мило кад
смо му рекли да се псељенп-ц- н
махом спремају за сталап
боравак у домовцпу. He могу
вам гарантопати да посве та-чп- о
наводим пегове речн. јср
пнсмо правпли забелсшке,
алн отприлнке је рскао: Нек!
дођу. Менп јс то драго.
Говорпо пам је затпм о пла-и- у
н сле
ктрпфикације зсмле, о ско-lioMCK- iiu
тешкоћама које још
ностоје. Прнчао пам је разне
момспте из
борбе, о богатствнма
hojima Југославнја распола
же, прнродним богатствнма, о
сушн која јс уппштпла лстн-н- у
две године узастопице
итд. Да нам је ова годнпа
добро роднла, каже Маршал,
Mil бн neh доста добро жпве-л- .
Нсмамо још хлого стпа-п- н,
алн лмамо добар народ.
Кад имате добар народ, онда
је за свс друго лакше. Могу
чада да кажем, посде овог са-стан- км
с Маршалом, да ако
народ noiin п цени п.ега да
it on псто тако воли н ценн
свој југословспскп парод.
Могу да кажсм, awo je народ
iiouocaii с itiiMe, nouocan je
IfcMfe. -.- :--
— ' " ' II I . mm џ 1Џ Ч РШ$Ц
ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСНОГ ГЛАСНИНА"
200 Adelaide St W.
Toronto 1, Ont
TELEFON: WAverley 9947
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD
НЕЗАВИСНО КАНАДСКИХ
TORONTO,
Маршал Тито нас je срдачно примио
Писмо Максима Бијелића Београда
делегацнјама,
);aK0iau"]cBchiipa2
нндустрпјалнзацнје
лародпо-ослобо-дплач- кс
it on c иародом Уосталом.
друкчије не би ни народ то-га- о
да воли itera н да га то-лн- ко
цсни Нидео сам да и
осташ руководиоци тако во-l- c
народ н народ 1бих.
МАКСИМ БИЈЕЛИћ
ГовореИи с Маршалом, или
било с којнм од itiix, нсма
Југословени се својом земљом
иМају сва права се
. „ изветтаја-дописнина-унрајинске-новинеу-СС-
СР)- ц.д i
"Новнна "Рађанска Украјн-на- "
недавпо je донела дуга-чк- и
чланак од Јарослава Га-лан- а,
спсцијалног дописника
који сс тск повратио нз Југо-славнј- е.
"За Југословсис реч 'једнп-ств- о
пшпе аутор, "пнје пра-зи- а
фраза. Тсшко да нма
дапас, изузевшл СССР-а- ,
у којој јс рсч 'иарод' п 'влада
толико сродно као у Федера-тнвио- ј
Народној Гепублпцп
Југославнји. Захвал-ујућ- н
Југославнја је постигла
огромие успехе у свпм обла-стим- а
жпвота. пркос Katp-сашо- м
пустошу у зсм.ш којп
су ночнннлн немачкп окупа-тор- н,
индустрпска пронзвод-it- a
је доссгла иа 75 посто
предратнс внспнс. Нарочито
су ностнгнутн всликн уснесн
у угллкопачкој индустрнји
Подижу се нова прсдузећа
са нспрнмерпои брзнном
Велнки металуршскп завод
којп Ке упослпвати око 20.000
раднпка, већ је под констру-кцпјо- м
у Љуб.гани. Овај за-во- д
he се ставпти у покрет у
року неколпко месецп".
Japociar Галан ндс дале н
вмн да је нова м племеиита
генерацнја ФНРЈ tTBopena j
борбн протнв фашизма, геие-раци- ја
која еа одушев.1еп.ем
нзграћујс нову Југославпју
на ociiOBii y4eita племенптог
снна парода Југооавпје, мар-шал- а
Јоснпа Проза Тнта.
Данашпд Југооавнја се са
правом може иазвати зехлом
УП030РЕЊЕ ПОВРАТНИЦИМА У ФНР ЈУГОСЛАВИЈУ
ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ВЕЋА КЈС
За први транспорат повратника из Канадс у Југо-славн- ју
рсгнст1)Овано је всћ 4G путиика нревншс, a ]с-гнстра- цнјо
још доЛазе. Мсђу оннма којн су већ до сада
рсгнстрованн има неколико оних који нису баш сигурни
да he моћи ићи са првнм транспортом нлн остати за дру-г- и.
У колико таквп нс јаве до 20 фсбруара да he сигурии
ићп са првнм траиспортом, бићсмо прнснљсип да их оп-рсдсл- имо
за други транспорат. (Други транспорат одла-з- и
срсднном јула).
Апелујсмо иа оие повратинкс којн могу да чекају
до другог транспорта да то учнне и тако помогну рсшитн
овај проблем.
У колнко сс број рсгистраиата нс би смањио, би-ће- мо
прнснљснн да последљнх 4G рсгнстрацнја самн
опредслнмо за другн транспорат.
Сви оии којима ћо бита осигурано мссто на лађи
обавсстићо со о томс поссбним писмом.
тога ко бн worao добцтп "трс
и
зе-мл- .е
то-м- с,
му" н да сс збуиујс. Пјнхов
однос је лругарски, без обзн-р- а
на то какав ко полоисај за-узи- ма
у државн.
Он, Маршал, нма у свом
стану све нодатке о нндустрн-ско- м
нивоу земл.е. Он из тих
података показивао нам је пз
Kibiirc, зна како јс слсктрнфи-кацн)- а
зсмге на ниском сте-пен- у
и за колико се то мислн
повпситн у садапш.см илаиу
индустријализацнје п елект-рнфнкациј- с.
Л i.aico и ие би
кад on о томс пајвише води
бригс Казао пан јс тачпе
бројке у киловатима по осо-б- н,
п каже, "ми heuo то по-дић- н "
1 1 з 1 1 а род но-ос- л обод нлач ке
борбс испричао нам је како
је под Нетровцом био с пар-тизаним- а
n с иародом којн
је ишао с ииме када јс нале-те-о
јсдан нсмачкн авпон који
je осуо палбу па жеис децу
и старцс. Каже да су имали
само једну иушку у одреду,
са којом јс партнзан обории
апнон. У том апиоиу, чијд
иосада ннје погинула, иеш
je ухваћена. бно јс и пему
оиладнис. Добар део од овс
омладиие проживио јс кроз
херојску партпзапску борбу.
ЗаЈедно са ibiixomiM об.уб-лени- м
Титом она je створн-ла- ,
ca својим сопствепим зио
јем и крвт.у, у борбн против
фашпстнчких окупатора! Фе-дератнв- ну
Народпу Републи- -
ку Југославнју. анас омла-дпн- а
активно учествујс у об
нови земл.с. је годииу
дана иазад дошла потреба да
сс нзгради нова железинчка
пруга да новсже уг.гени ба-зе- л
у Паиовпћима са дебелнм
трупом Југославије, 62.000
јака омладннска армнја, и;и-ла- ва
армпја добровотдца, сме-ст- а
јс крснула да се то оства-рн- .
Железннца дуга 91 кнло-мста- р
са тунелнма, мостовпма,
окукама и са свии станицаиа
it другии пзграђена јс на рс-корд-
но
вреие.
Чланак опнсује нријатсл.-ств-о
нзмеђу радника и селд-га- .
Сваке нсдсл.е групе елек-трнчар- а,
исхаиичара н дру-гп- х
градскнх радника посве-hyj- y
своје стободне дане да
помогну сел-ацпм- а, Ова формз
сараде пзмеђу града и села
постала је иевероватло попу-лар- иа
пад иарода Југослави- -
је. Југословепско сачлштво је
BiicdKo захвално нскрепои
прнјатсктву градскпх рад-пле- д
и нптелектуалаца.,
"Таквн је садашаи дан Ју-гослави- ја".
иаставлл писац.
"Алн то свн не голе. Алерн-чк- и
пуковнпк је пзразио сво-ј- с
пезадоводлггво,, алн са фак-то- м
"да je у JyrociaBiijii фун-кци- ја
опознцијн licuoryha".
Незадово.1хтво пуковника је
тако схватптн. Јер, потпуно
је пстпна да тамо пема места
ннти раз.лога за реакцнопар-н- у
опозпцнју у Југославији.
Док је овај народ свс до пе-дав- но бно непрнјатсгскн рас-полож- еи
један према другоме,
данас je yje,iuten у пријата-ск- у
породицу. Фактн говоре
самн за себе. Тнтова влада је
постнгла у вези овога све што
је претходно сматрано као
аемогуће.
Ч?.к п такав конзерватпвии
лпст као што је "Време", чн-ј- и
уредницп се тешко могу
осуднтп да симпатпшу лрена
повој Југославијп, нису се
моглн уздржати од коментарт
о успесима Тнтове владе. У
једном пздаиу те повнне ре-че- по
је да је федератпвнп сн-сте- м
xapina.ia Тита одстра-нп- о
нациоиалну неједнакост
и нашем "CTapo"oCpo по
зпатн неки југословенскн Не-ма- ц
по имену Дпр. Питалн
смо га, каже, зашто пуца па
децу н жеие, а банднт је од-говори- о: "Рат је рат". Билн
су кажс страшпн бапдити. С
партпзапнма је био једаи 9-ГОДШШ-
1.И
дечко којн је стал-п- о
ишао с n"ua. Затражио јс,
каже, да он стрелл тог бан-днт- а
и стрсгао га је као пса
тај маш дечко. Говорно нам
је тако it о страшиом банди-тизи- у
усташа it четпика.
Затпи смо ималц ручак за-јед- но
у iberoBon стаиу којп
је одмах наручио liocic оно-г- а
"кад су из Канаде" н ту
се наставио разговор тако као
да смо мп с '.цм живслн го-ди- нс
заједно. Ншхов високм
чнн и П.СГОП ноложај ннје од
itcra аправнло нског укочс-п.ак- а.
Он разговара с лудима,
обичнии .гудима, сао са сво-јп- м
пајблпжипм друговпма a
11ријателнма.
Мн смо зпалн и од раинјс.
од када смо чулн за аега, да
поносе
да поносе
(Из
ЈСада
je такав, али ова; састаиак је
то пскако више нотврдно,
Макспм Бпјелпћ
која је ире постојала To je
сачупа!о зсмл-- у од уништава-jyhc- r
грађанског рата, који
би исизбсживо пзбио да јс
власт пала у руке Миханло-imli-a.
Ири закл.учку чланак у 'Та-ђапс- ка
Украјииа" каже : "Хра-бр- п
Југослопеип су поиоспи
сиојом земл-o- u и имају свако
ираво да сс с itou поносе."
дух
Београд. — У вези са реак
цпјои аустрискпх службеннх
кругова п аустриске штампе
поводок .Меморалдума којп
је Нлада ФНРЈ лоднела за-мениц- нна
мплистара спољ-iiii- x послова по питан.)
лршсгучепл Стовеначке Ко-pyiui- cc
пограннчпнх преде
ta Штајерске ФНР Југосла-впј- н,
БОРБА је објавилл
чланак под наиовом: "Нас-ледл- и
дух аустриских герма-ннзатора- ".
"Начнп па који аустрпскп
службеил кругови и штампа"
— каже се у чланку — одго-вара- ју
ла оправдале терпто-рнјал- не
захтеве Југомавије
npnor даиа после лредаје Me-моралд- ума
југооовеиске вла-д- е,
претстав.1а пајболи доказ
да исте one силе које спосе
naJBchn део одговориостп за
злочпиачко учешће Аустрпјс
у фашнстлчком уништавапу
a nycTouieitv Европе,и да-i- e
домнпирају у Аустријп. Сва- -
ка реч најодговорплјпх прет- -
ставнпка nociepanie лустри-ј- е,
свакн члапгк у аустрнскпм
jiictOBiixa у всзн са .Мемо-рандум- ом
југословенске вла-д- е,
показује да join и данас
у АустрнЈи владају псти онп
кругови,- - који су пре Auuli)-с- а
бнлн иосиоцн безобзирле
rep ланизацнје словеначког
становипштва н Бургенланд-ски- х
Хрвата."
У чланку се дале говори о
нзјавп коју је претседппк ау-стри- ске
в-1-
аде Фпегл дао у ау-стриск- ом
Иарламенту у везп
са закл.учеп.ем претстојеће!
мировног ушвора са Аустрп-јо- м,
којои је прплпкон pesao
нзмеђу осталогда "је Аустрп-ј- а
бнла прва земл? коју је
апала н окупнрала хитлеров-ск- а
Немачка."
"Тако Хср Фпегл сматра —
У ПАЛЕСТИНИ ЈЕ СТАЛН0 ЗАТЕГНУ-Т- 0
СТАЊЕ И ТЕРОР HE ПРЕСТАЈЕ
Јерусалпм, 5 фебруара. — i Брнтаискп претсташшк А-Прегов-
орн
између Бритаиаца лаи Каннигхем упутно јс 3
н седморнцс арапских вођа
прекинутп су Јуче. По целој
зем.ш владз затегнуто стаие.
Много Јевреја јс већ у Пале-стин- н
убнто, a join внше no-xanmei- to.
Ирекјуче je Нннстоп Чер-чи.- т
лапао иа лаборнстпчку
владу што није умирила Па-лестин- у.
Черчил отворено пз-јапл.- ује
да н Америка споси
нола одговорностн за крво-пролп- ће
п терор којн влад!
у Палестиин, чимс је призпао
да п онн у томе суделују.
Кингова политика о међу-народн- ом
пријатељству
Њему је свеједно победили конзервативци или не
"Наследни аустриских
германизаторал
Отава. — Овнх даиа при-лико- м
заседапа парламента у
Отавп либерални лослапицк
су добллл нпструкције да свп
за врсме заседапл стоје у Ота-в- у
због onacnocTii да бл мо- -
гли битн падгласапн о.т кои
срвативаца „ С„ С Еф-ов- а
ца, na којн лачил би лзазва- -
.iit пад Кингове владе.
У всзи тога всдп се да јс
премијер Kit n г рскао својлм
партнскии следбеннцнма:
"Alii се не бојимо да будемо
лоражелп, алн awo 611, vn би
сеу свако доба обратллл на-редуЦЛЈ- %И
mi ,..+-- " ,:..
Нагађа се да бн могао под-лет- н
оставку Can Лорен a
повратитн се у владу бнвши
мпннстар одбраие Повер.
Иовер је недавно лаписао је-да- п
чланак у ммс је рекао
да се ллбералн разнлазе од
ллбсралпзиа.
На те примедбе Кинг је
одговорно да се они понос
тнм имепои п додаје: "Ако
каже БОРБД — да нп једап
део "аустриске" тернторије
не сме бити одвојеп од Ау-стрп- је
и да Аустрија не тре-б- а
нпкоме да плаћа репара-цнје- .
Иошто је ла тзј једло-става- н
лачин одбно сваку од-говорн- ост
за yieuihe Аустрп-ј- е
на странл хитлеровске Не-мач- ге
и ношто је једноставло
"поцепао" Московску декла-рациј- у
лз 1943 године у ко-j- oj
је Аустрпји "скрснута па-ж- ла
на чшкпицу да она не
ложе избећи" одговорност,
Хер Фнегл пде чак н дале у
својој запста безочној леск-ромпост- и.
Он чак поставлл
чптав инззахтева Уједиплнлм
народнма н велпкпи силама.
ЕОЈеЈреба да израде пројекат
yrojopa о миру. Ово "лзло-ссљ- е
захтева" од стране Ау-стри- је
лнје случаЈно. Хер
Фнегл на оај пачин очнглед-н- о
желн да нрикрнје одговор-нос- т
Аустријс за учешће у
рату и из тог разлога попаша
се као да је чнтав свет забо- -
равпо да je његова зел.га до
пос!еднег дана спремно став-ллј- з
читав свој потенцијал
на раснатожеие Хитлеру."
У чланку се дал говорп о
пнсаау аустриске штампе, чп-ј- е
је драап истоветно са
држапм Хер Фпегла. Писа-it- e
бечког листа "Нај Естер-рајх- "
парочито је карастери-стпчл- о.
У свом броју од 18
јануара о. г. овај лпст тврдп
да Словеиачка Корушка и
словеначкн део Штајсрс
претстављају "срж" Аустрпје
"Аргументп о наследппи
правнма Аустрије на Стове-начк- у
Корушк)'" — каже да-%- с
БОРБА — "затим аргу-мент- п
да је овај део југосло-вепск- е
терпторпје "срж" Ау-стрп- је
птд., које нстпче "Нај
фебруара ултиматум Jcnpej
ској агепцији у којој од nux
тражи пупу саЈЈадшу да се
похпатају свс "терористнчке
rpync" у Иалсстпин у toi.7
слсдспнх ссдам дана. Ако то-м- с
пе удово.гп угрожепо јој
je да he оиа бнтп забрап.спд
и одузст јој мсђунартдни ста-ту- с.
Егакуацнја нскнх 5.000
брптапсЕнх цмпила nch je пз-врше- па
н бритаискс трупе
пастојс да yrytiic нокрст от-пор- а.
it истапсми псрпи ономс шта
либерализам заступа у логле-д- у
личпс слободс, сулпотста-B.MJyh- ii
сс скоиомској опрс-спј- и
л чувајући јсдипстпо зс-МЛ- .С
и у исто рсмс помажуНи
јачан.с мсђународиог лрија-тел.ств- а,
либсра.шзаи lie зна
чити вшие за будућност чопе-чанстп- а
лего пкада нре."
Дап рапијс Knur je у nap-ламецт- у
говорно-д- а се "ja
млого бојим" x.ia,violie у лро-лећ- с
"н доброте ако велике
землл пису ciipcwuc да при-знај- у
шта je учииспо од стра-1сжч,УЈ'"х-'ЗС)Л1-
ллу
номагаиу
очуванл с!ободс у свету."
Мн знамо да нске зсмл.е
заиста слабо ирнзнају све
оио шта јс жртповача у "ло-магап- -у
очувап.а слободс %
свсту' , рсцнио: Југославнја!
Албаппја иш IIowKa, a нс-т- с
лризлају KouiivO јс ова зе-м- лд
учнпила. Оиет искс ве-лпк- е,
као шго је, рсцимо
СССР, уиек лризна сиии зс
мллка оио una су one прош-ло- г
рата учиннлс за "очупа
и.е" такве "слободе".
To што јс конзсрвативна
опозиција јака у парлаиситу.
може сс у доброј мери лри- -
иисатп млитапостп самс поли-гнк- с Кплга и врло органи- -
чсшш — уским реформама
које с} у рату даш народу-a- m
које сада опет одузпиају
To сс видп и по томе што
г. Кннг кажс да се on "ис бо-ј- н
иако буду поражсип". 11е-м- у
нијс много стало ллп до-шл- м
копзсрвативци на власг
или tic. Рсакциоиарис мсрс
којс сс допуштају протнв рад-шппт- па
у Норапди и друпш
срајспима земл.е добар су до-к- аз
колнко је тај "либсрали-зам- "
ограничсн.
Током рата су биле уведеп
извсспе рсформс у Капади,
као социјалпо оспгуран.с,
здравствсно оснгураи — до--
(Наставак ла страпп 4)
ЕстерраЈх" па
је "Нова"
Аустрија заиста насле-дил- а
агре-спвн- п
дух пе само према сто-веначк- ом
стаповипштву, којг
Ссп Жермепскпм уговорол I
Главио niiTaite иарода у
Палестинп јс ујсднп.е11е Ара-п- а
п Јевре]а, ако :ксле
поведру успсшну и правилну
борбу за своју слободз, а про-тн- в
ппдивндуаллог терора л
провокација морају се су-протстав-пти.
Нрско 100.000 бритапсЕих
трула налазн се сада у Иа-лестш- ш.
Другнх 200.000 ла-лаз- п
се коицснтрисано код
Сусс капала. Бритапскп и
амсрички пмпсрпјалисти стс-ж- у
CKOHOUCKHM мерама, угла
ппом уљем. Онн иаиеравају
да подс.те Палсстлиу у Двојс,
Јсврејс иа једпу, a Apane na
другу страну.
У Иалеспџш живи око
650.000 Јеврсја н 1 плијоп н
1 10.000 Лраиа. Јеврсјска агеп-цмј- а
(Зпописти) има званич-n- o
призпап.е од Прптанијс
као главни претставинк Јев-рсј- а
у тој зсмл.11. Лгспцнја је
састап.гспа крупних јевреЈ
ских каппташста, којп су
опст повсзапи са бритапскпи
пеликпи капиталом. Оии, ла
iiuc лски од П.С31ШИХ главпих
пођа. противе се "Трустлшн-пу- "
Уједшиенлх лацпја.
Јеирсјска радилчса фсде-рацп- ја
у заговара
јсдииство свреја и Арапа л
бори се против империјали-стлчк- с
политше. Они су про-ти- п
лоћства Зионнста, јср јс
рсакциоиарпо, парочпто као
што јс Давид Пен Гурпоп.
Такозвапа лодземла група
— 1Гргуи, — пиа око пеклх
10000 члалова и још једпа
мала са пеклх 400 чланова.
Ола настројава Јсврсје про-тп- в
колоинјалиог владааа п
проводи пидпвпдуалке теро-рнстпчк- е
акте. To je opranii'
ззција која je подржавалд
везе током рата са Мусолннл
јем п пацистима. Лрапска
лпга јс у главном саставлела
од велепоседплка. Оиа је ре
акциоларпа и протпви се рав-поправнос- тп
Јевреја п Ара
па, слаже се са брпганском
дошшацнјои лад Па.тестп
иом, лоуаже аптн-совјсгск- н
плап брптапсЕпх и ахернчклх
нмпернјалнста. IlocToje 11
лрогрсспвис арапске оргапп
зацијс које се боре исто каа
п Јеврејска радиичка федера-цлја- .
Комунлстлчка napTiiji
тражп евакуацију британских
трупа лз Налестннс, конац
са бритаиссли мандатои, пот-пор- у
Уједш1.еннм пацпјаиа у
услостав.гап.у н с зависиостп
Налестипе. Она сгојл за де-мократс- ку
државу Јсвреја н
Арапа, која бп гаралтовала
лотпуну лационалну равно-правпос- т
л грађанска права
за обадва народа. Ола се про-tiib- ii
ucnaiby Палсстине н 31
све то тражи јсдинствспу ак-цн- ју
Јевреја н Арапа.
припао Аустрији, већ п пра-в- а
и решености, ппхове и ју-гословеис- кпх
народа да се
боре пред Саветом мпниста-р- а
спољнпх послова за прп-саједппе-
ље
Корушге ФНР
Југославијп.
У идућем издању "СГ изаће изјаве и слике деце
Драже Михаиловића
.V идућсм нздању Срнског Гласнмка чнтаоци ћс
имати прнлику да нрочнтају нзјаво снна н кћерке Драже
MuxaiuoBiiha, Бранка и Гордаие, као н да виде њнхове
слнкс, да нидс како они гледају на нову Југославију.
Н])еко снахс Николе Ковачевића, Мансим БиЈелић
се упознао са Пранком и Горданом Мнхаиловић који су
га врло радо п љубазно примилн. Он Је имао с љима
дужн разговор у фор.чн интсрвјуа н приватио, камс су
дали one зјавс намсљсне за Српскн Гласинк и осталу
иссгсинчку дс.чократску штампу.
Уредништво Српског Гласника.
убедлпв начлн
доказују да после-ратн- а
гсрмапнзаторскц
је
да
од
Палестллл