Serbian Herald, March 07, 1947

              i
1
ЈјфштлтммЊтТвШтл ittttwiiit w 3- - .V. ™ ' 1 "Z5"-- 4ffirtJP(BiCefj- - ?i --fefc v,. ' , ji ff nf. нц MiUii ГГ11 fc iF 'littMMMfctottfrtta ГШГЈ1 ''l lliinriihilTl'6lfai-'itt-T- f Tft-arfrfr- V itefcg-v-- . , Ц§в№
" '- -' ' u ' wyi'tjiip ' чц.ц, ", „ '"" Ж1Р
Петак, 7 фебруара 1947. -- СРПСКИ ГЛАСНШС" CTfAHA 3
yc4ieicxicetif!etcteiticie!ceipticicisic4'cipcicfcipcx!eeicicic2
штадимир Деднјер g
Белешке из Америке
У msiiii33iaxiiivi3
(23)
Ои је у Can Францпску прс четрдесет п внше годинз
прнлнком једног всликог пожара у суседном граду, пзпај-ми- о
члтав воз, потрпао у itcra репортере цртаче призора
ла бакарним плочама м одјурио до мсста лесреће. Сутрадан
је аегов лист донео читаву страннцу о тој катастрофп где
је већи бјкзј људи нзгубно животс. Тако је pobena сепза-цлопалн- а
штамиа у свету. Али тск у Њујорку, где се Херст
брзо прссслио, ссизација је добнла свој нуни занах. Ту
се Хсрст ухпатно у коштац с Џозсфом Пулнцером. To јс
бнло у време америчко-шпанско- г рата. Херст је ствари нз-мишл- ао,
чпасипцс извртао, расплрпвао страсти таквпм пи-саае- м
да је ускоро достнгао тнраж који сс пео блпзу мп-лно- и
прнисрака, лезапамћеиу ствар у лсторијп иовнлар-ств- а
тога доба. Херст је још тада бно главни потстрскач
амернчког нмперијалнзма иа рат за освајаае колоннја. Још
прс нзбнјааа рата са Шпапцнма 1898 Хсрст јс упутио јед-но- г
свог цртача па Кубу да' црта ратис прнзоре. Л када му
јс цртач иоручио да нсма пикаквог рата на Кубп п да је
све tiiipuo, Херст му јс одговорио: "He бриин сс лишта, ти
сс старај за сликс, a ја hy датн рат".
Сензацпонализаи је главна одлука Херстове штампе. II
данас када сс поглсдају Херстовс новнне падају одиах у
очн насловн. Уколнко је сснзацнја вепа утолико су н већ.ч
слова. Вест о смртн сиог ннтнмног пријателл Хлтлера, Хсрст
јс објавио словнма која су бнла висока пстнаест сантиме-тара- !
Хсрстову читалачку нублику лажалост иајвншс сачи-)1ава- ју
радпицк. досслсници који ис знају добро енглсски.
лс знају чсстнто ни да чнтају, па зато ои својс уводипкс
добрнм делом штанпа цицсром. Просто је ушло у пословицу
да аисрички човск iiehe да чита члаиак нлн псст ако лма
наслов uaii.ii од шсст саптиметара. Лубавнс нсторијс, убн-ств- а,
гапгстсрске подвиге Хсрстова штампа с иарочитим
анститом раздувава. О поссти Хсрстове л.убавлице Марнон
Дсвис нској ш ко.1 it н Н.ГНОМ поклону шсст пачнћа најбољну
Ј;ацнма Хсрстова штампа, и без днрсктиве "Поглавнце",
посвстиће далеко всћу пажау него годишаии испитнма у
тој школи. Због овог Херстовог ссизацноиализма, у амерн-чко- ј
јавностн дигле су сс оптужбс. Зато ои глсда да се
прстставн као чувар морала, рслигијс. У "Can Фрапциско
сгзаминеру" прско чнтаве странс на којој сс налазе уводнп
чланцн стоји парола: "Истниа, лравда и дужност према јав-ностм- ",
а одиах нспод тога какав цнгат нз Пиблнјс : "Господ
бог зиа све стварн, он зна да тс воллм" н лме свсгатспнка
који шал.с овај цитат. Хсрст желн да се локажс да је плс-мсни- т.
Ои јс вслпки поборннк заштитс кучића н мачића.
on je јсдаи од шампнопа у борбн против вивисекцнје жнво
тнаа. Кад саи стигао у Њујорк, срсдниои априла 1945 го-дин- с,
лпиистио сам у новннама всст да јс једио друштво
за заштиту животин.а изабрало Херста за "иајплемепнтијег
човска у овом рату . лсрст држн своју Miioroopojiiy чптала
чку публнку иаЈХЈЧито преко спортскс рубрнкс н стрипова.
Разговарао сам с ииогим Лмсрикапцниа, којк су исприја-тсл- и
Херста. алп купују мсханички исговс лпстовс "cawo
због спорта" нли "jcp дсца траже стрнповс". Хсрст јс и
отац стрипа, тог тсхннчког срсдства којс је он страховнто
нскорнстно за вулгарнзацпју лнтсратурс, за развијаае са-днстнчк- их
прохтева у људнма, за nnipcibc крнмннала. Хср-стов- и
јунаци у стрнпу постају п нолитичкс фнгурс. Јсдап
Н.СГОВ Јунак токоу овог рата прешао је Лтлантик, дошао
код Драже Михамловнћа и борно се мсђу четнпцима! Стрп-пов- н
су иајчптаинја рубрнка у Хсрстовој штампи. II другп
амсричкп концсрии прнхватилн су ту Хсрстову повнну
Јсдна компанија за нспмтиваас тицаја огласа,, апкетпрала
јс чнтаоце 73амсрнчка листа "к-oj-y рубрику у лпсту пајрађе
чптају. Ио процеџтлма, иајвишс се члтају стрпповл — 82%,
затли огласи 809? спорт 78%, уводипцп 43% радно-про-гра- м
и вестл пз света 42%, друштвелс всстн 34% к фллап-слск- е
вестп 27%. Алкета јс такође показа1а да 75% аиерн-чкл- х
војинка сматрају стрлп својом једплом лптсратурои
и ле чптају лшлта вишс. 1Иездесст п пет подружлпца спп-днка- та
стоваришллх радппка Си Лј О у Ihyjopsy, питали
су 12.000 својнх чЈанова којн лпст najniiiiie чптају. 42%
радиика су пзјавллл "Делн Њус", јсдал од ајреагцпопар-ллјп- х
лпстова Амернке. На пптаас "који лнст сматрате да
наЈвишс лаже", 62% радппка су изјавилп: "Делп Hiyc".
Разлог зашто иујоршки радллцп лајвише чнтају "Делн
11ус", пако су свесин какав је то ллст — јесте стрпп "Дик
Tpccnl" Кад сам бпо уЊујорку за времг штрајка прода
вача ловпла, појсдшш штрајкбрсксрн публлцл лису пзвн-кпвал- л
вести с јапанског фроита, всћ лмела поједлплх "ју-лака- "
пз стрппова. Херсг даиас у Лусридн располаже пре-к- о
свог спндтата "Кннг Фнћерс" с сбилом лајулослпјпх
старова стрипа. To jc једла од тајпи зашто он пма тридесет
милнола чпталаца па даи. Мпллонл амсрнчкпх лиуди купују
Херстове ловплс због стрплова п слорга, али, сллом прл
лика, морају да баце поглед и члтају п друге всстн, које
одишу фашлстпчким духом. каквог је бнло Једппо у "Фел
клшер Веобахтсру". За улаказпваае укуса ауернчсе публи
ке, за развој кримипала ц злочплачклх ннстнката у Амерп-ц- и,
за Tponaitc иладпх геперација, за све те јавпе Х10члпе
у пајвсћој мсри пада одговорлост ла Вилма Ралда1фа
Херста.
Првп пут пмао cav прплпке да се упозпам с Херстовим
ловпларством у Шпаппји ловембра 1936 годипе. У то време
налазно cav се на републпкапско страпп, баш гада је Фран-к- о
уз помоћ Гароканала, Нталнјана п Немаца ладирао jia
Мадрпд. С леговом војском пшао је н Херстов доппслпг
Нпкербокер. Средппом повембра у Валепцнјн добпо саа
једап примерак амсрпчкпх новппа из Париза л па своје
3anpenamhen.e прочитао сам репортажу "очевптца" Нпкер-бокс- ра како гелери Фрапго "улази" у Мадрпд 6 ловеибра
ла белом voity "одушевлло поздравлли од ларода". Међу-тп- м, као што је позпато, 1рапко ]е отада па за пупе трп
годппе гледао Мадрпд само кроз дурбпп. Овај истп "стар-репортс- р" ("звезда репортер", како га назпва Херст у pes-лам- п за негове сепзацпЈс бно je у Лбпснппјн заједно ? ћапом. Једпог дапа, да би прстставпо абиспнске "варваре"
и своје јупаштво, јавпо је чптавох свегу преко радпо-ст-а
иице, Kojy је поспо собом, да су Лбпсппни пуцалп па пегов
прлватнп авпон и ппобплп м пппло. Епглесгп пкппзпи
тол., па лерстовпх репортера, вспал.еп из блнза, оставлл
црпи колјт бара па предмету који се гађа.
(Наставпће се)
КОЈЕМ ИСУСУ ОВИ "ВЕЛИКО-СРБИ- "
ВЕРУЈУ
Кад посматратс специјално
божићно издаае новинице
српскнх одбраиаша, "Глас
канадских Срба" у Канади.
морате покпслпти да he се
свн "посветитп" пре него оду
на онај "другн свет". Лли
када прочитате шта у пему
пишс, онда се морате у чуду
иитати у каквог Исуса он
верују? Све оно што су лсти-цал- н
у ibiixoBiiu "посланица-ма- "
и чсституама Хрнстовом
poljeiby, чнју су слику ставн-л- п
на првој страпици. нема
mi ш та заједппчког иити слн- -
чног са Исусовом науком.
Цсо свст зна да је Исус про-поведа- о:
мнр и добра вол.а
међу лудима, а да иигде у
аеговој иауцн нсма да је ок
интао како сс ко зове или ка-к- ва
му је боје кожа, него шта
ко ради. Одбраиашн у том
бои.-ићно- м нздан.у само цнкИу
и нзшвају мржи.у п раздор
са таквим шовннистичкин
изразима да им чак н имсна
л.уди — Југословепа п Црио--
гораца — cueiajy.
Оваква јсдна "посланнца"
бнла је нз Нанкувера писана
у нме "Кола српских ссста-ра"- .
Мислнм да свака честп-т- а
Српкии.а ие бн дозволила
дз сс оваио нсшто пише у
ibcuo имс, када он знала шта
оно значи i прво. што неодго- -
вара Христовпм празинцнма,
а друго, што је у томе потце-ii.iinaiL- c
југословсиства и цр--
пого])Ства, значн потцсаива-т- и
н омаловажаватн самих
себс.
Ја MHC.1IIM да у "Колу срп-скн- х
ссстара" нма и пека
Црногорка н према онаквом
nucaity п iMiua је, изгледа.
нспочастн да се зову Црно-горцим- а.
ЛЈожда he иско по-мисли- ти
да ја заговараи не-как- ав
сепаратизам илц да ми
je ламера да фалли црио-горств- о. Но, ццје моја ламс-р- а
mi једло nit друго, јер о
ЦрнОГОрСТВу ГОВОрН Ш1ХОВЗ
nciopiija, a pehit оно што jc
iicTinia iiiije an хвалнсаас нл
сепаратнзам.
Да niinieu о југословслству,
мисллц да лије потрсбно, јер
to je заЈедллчка ствар и дело
свих јужлословелских ларо-д-а,
само hy казати то да су
ти нсти одбралалш, "веллко--
Срон , у ледавлоЈ прошлостл
jauiio л зваллчло лзјавл.лва
л да лпсу Срби већ Југо-словсн- л. Сравллмо то са са-дашаи- цои
па hewo добпгл
јасну ciitKy шта је п.лхова
лаисра блла онда и шта је
сада. Да ллсу Србп всћ Југо-словел- п
влкали су олда када
јс аихова лерјалица, Стоја-длпови- п,
водло лајсрауллју
оороу иротнв 1'ycitje. а Јавио
вукао Југославнју у Хптле- -
рово п .Мусоллпијево фашн-стлчк- о
като. Олда су се да-naiuii- .it
"вслико-Србл-" попо-сил- и
са опаквом југосчовен-ство- м
а одрицалп српства.
Данас када је југословепство
чврсто л лераздвојнво пове-зан- о
са Руспјои, у велпко
братско словелско koio, оли
to презиру и полово се вра-Чај- у
ла "српство" ц које ла- -
стојс ловсзати са остацима
Хитлсровог л Мусоллилјевог
фашлзма.
Ohii Србп и Српкнае, који
још ласедају, треба да добро
влде oeejacne доказе о срп--
ству к-oj-er
сада sarosapajy
"вe.IlIкoCpбu,,. Трсба да се
сете олс Хлтлеровг пзјаве у
којој је рекао да су "Слове-mi- ",
a то злачи н Србп, "hy-бр- е
за леиачЕе ииве . Овима,
"вмлко-Србпма- ", лије блло
стпд un олда пи далас iihn
под скут оллма којпх су пх
назпвали "ђубрсм".
Овашко о југословелству.
Д сада да реклем иеколико
речи о црногорству п то не
да хвалпи, пего само да ре-че- н
ономе вајлок "ве-тк-
о Србпну" коме смрди црпо-горств- о
да лпје достојаи пи
спомлаати nue прпогорско,
јер црлогорство, без исаоог
претсрнвапл, претставла нај-узалшен- пји ппјеиопт срп-ств- а. Оно претстав.га део срп
ства које никада пп под пп- -
Српски
совске трагедпје. држало лучу
ободе у својпв рувгава л за
пунпх 500 годппа колепо ко--
леву п ававет остав.га.10 да се
кош cv бплп с mine поичали cv un за е nvn.i а гппч-1боР- п п брапи своју родпу
проузроковапа пуцаем пз ппштолл прпстоаелим па крпло. I Безобзпра ла потешко--
Просмвленн "ратпн" доппсник ипје зпао да свакп пиш- - he Дава-- и су отпор велпкоЈ
и турској сплп и са тиие подп
затп дух п морал осталом
српству, које је под
japuov н ропствои туђпла.
Ta ставна црногорска npo
nnocT надахнула je u садаш-iioc- t,
садашал параштај так-вп- м
неустрашлвпи чој-ств- а
л јунаштва, да су се
свугде л на сваком месту по--
казалн меоу npsnva како у
борби тако и у ствараау брат- -
ства л једпнства, са тпме су
сјајпо лзвршлли аманет сво-ји- х
славних предака којп су
умиралп на бојннм полпма
са последп.нм речпма: "Пог
писоко а Руспја да.теко". Вн,
"велико-Србп- ", сами показу-јет- е
да вама смрди црлогор-ств-о
н српство и према томс
самн сте себе показали у пра-it- oi
бхзјн пл лако v пашем ко- -
лу нма no који Црпогорац и
Црпогорка који се стиде цр-ногорс- ког
лмена. Ето ваи лх
н сретпи вам бплн! Црпо-горц- п
су таквс н у прошлости
брнсалн пз својих тсптера.
У прогласу Првог после-ратио- г
CiOBCiiCKOr конгреса
у Београду стојс н ове речп:
"Надахнутп напредшш пде-јам- а.
верни својпм славнпм
традпцпЈама, словенскп иаро
дп су посталп монан ослолац
мпра п напретка. поуздало
упорпште у борби прогпв не--
повечле пдеологпје фашпзма".
Нрсма томе, овс речн ме пот-сети- ше
на идеологпју коју су
овл данашп.11 "велико-Србн-"
почелн употребллвати још
давпо прс рата, када сс лнје
зпало ни за Тита ни за Дра-;к- у
a то је да сс брат брату
великим успехом заврши-л- и
кампању Гласника
Оргапизацлја Савсза ка-иадск- их
Срба у Торопту по-лучи- ла
је длваи уснех у каи-iiaiu- n
Српског Гласилка. Мо- -
жсмо са правом pchit да је
ouo био јсдал од лајбашх
уснеха у лсторнјн лашег по-крс- та.
Овои успеху јс поиогло
шго су пре почетка кампаае
cTuopenn добри "плаповп ра-д- а.
плапови ударллчког рада.
Успсху су допрннсли лаши
другови и другарлце koj'ii су
засусаш рукаве h прлхватл
лп сс notia, лспупвалл сво- -
јс задаће које су блле постав- -
lcne у плану. Од саиог по-чет- ка
па до завршетка Еам-naib- c,
паш рад пнје сс -- хла-дио,
cell се радпло загрсјано
и одушевл.епо само да одие-сем-о
победу у овој кампаал
Мп ско је л одпелн.
У овој кампаш! јс доса:а-п- о
да лн хожено свс учппитл
саио када xohevo и када лаи
јс јаспо зашто раднмо. Brh jc
јапллно ранпјс, када се ллачј
нашсг рада објавло, да смој
110ДС.П1ЛИ пашс актлвисте иа,
три фулс. Две од л.удн у нс-точио- м
п заиадиом делу qa-д- а,
и једпу од жена. Жепса
груиа је иисала да he нзнена-дит- н
другове у каинањн. У-зе- ле
смо квоту да
50 долара у фоцд л да доби-јем- о
15 пових прстплата. Рс-зулт- ат је бпо 35 нових
лретплата и 89.75 долара у
фопд.
Поред рада за Срнскп ka
olin к, радилл смо добро л у
распродаји карклца које су
сшлс navciieiic за фннанси-раа- е
делсгата па Словсвсеом
конгресу у Београд. Учиаи-л- и
смо нешто и у логледу
добив-ап- л нових члвнова у ор-гаинзац- пју.
За врсме сно бвла
у утакмицл са другарси
организацијом у Впндсору н
Ванкуверу. II јсдни и друга
су рз,нли врло добро, али
ипак је Торонто однео вобе-д- у.
Нпјс потребно да понав-ia- it
оно што je пзнешево у
таблицн колачнлх зултата,
a.tn hy pehit да су ти ревулта-т- н
билн одлпчли.
Ова savnaiLa погазује још
II друго. Нз рада п ревултата
у Kaiinaii.il се видп eo-ihe- o je
Српскн Гласлпк обл.убоеи
код деиОЕратскпх Срба у ha
ким iinje поклонило главу, падн. Гласвнс је не-д-ео
српства које је у иајве- - оцениво благо п тековпва
ћпм пскЈшеаива, после го-- српскпх раднпка у Капади,
ГРУДУ- -
стеаало
духом
камиањс
jep je off учнтел. п органпза- -
тор свлх иапреднвх кавад
ских Срба. Оп је отварао пут
слозп п Једпнству веђу Србп-м- а
н осталпм Југостовевима,
једпнству Словена н сввх
слободолубпвих варода у
свету. Сада када се одржавао
првп Словевскл
конгрес у Београду Српскп
Г.таснпк je постао свога прет- -
&
па нуту пс јавла, да пм је
пспочастн cacrajaiu се са они- -
на којп се са ltuva нс слажу,
да бЈедт брата не сме у боле-ст- п
посетптн пиш па спро-во- д
допн, да у H)Tiyii своме
брату не eve novohn, да му
пеизапе у сусрет за добиваас
рада већ на протнв да му мо-р- а
спречптп доказујућп ба-сови- ма
да је "црвепаш", "ко-муииет- а"
н којекаква члда.
Овакву и још слнчннх идео-логл- ја
оии употреблавају н
дапас и са тиме млсле да "бра-н- е
л "увеличају" српство
прсд светом. Сада пм, ето,
сметају и разна народна пме-- л
а.
Због тога сам ово папоме-пу- о
да внде оли којн се још
те лиинје држе како се такве
лдеологнје слажу са српском
ндеологнјом л са Христовом
науком, са којом црнп реак-циоис- ри
Tpyjy душу лзвес-tiii- M
Срблма да ломажу сво- -
јим 6.ТНЖЛМ у пуждл. Бранс
пм да не пруже nouoh деци
свога брата који је пао у
борбн брапећи зсмљу л свој
народ од гадног фашпзла м
itamer всховног страног пс-прнјате- .га.
To су срсдства и "лдсадо-глја- "
са којим се "велпко-Србн- "
већ одавно служс н
према томе. uopauo се у чуду
пнтати, каквои Псусу оин
верују?
Томо Стојовпн,
Ваихувер.
Са
смо С.
паправлми
послератвп
ставшиса, што јс још Једап
доказ да смо блли иа правом
п)ту, путу лпра л лапретка
у свсту.
Као гато лас је обаветтавао
за вреке рата протпп фаши-стичк- е
осовпне, тако иас сада
обавештава п указује пјтг за
Нгл Hi kfJPw Т- - М
ИВАНКА БОЖАНИћ
6ој6ј против остатака фаши
зма, за унр, демоЕратнју м
напрсдак. Он he требатн п
дале да мам указујс пут ко-ји- м
ТЈ)ба да ндемо у срет-ииј- у будћност. Зато је ус-ne- x ое Kaunarbe бно тако
сјајан. Срвссв радинци у Ка-над- ц
су увидели од колпке јс
{едности јака дсмократска
штаива н м то су ке саио у
Тороиту, ић но целој 1Сана-д- и
срвски радницп донрнне-ј- и
свој део а усвех ове кам-паа- е.
У име одбора кампане ја се
захвл.ујх свих друговпма и
другарвцам coin cv узнма- -
камвам. Верујем да
зџље са таквим нолетом л во-м- м
касгаИ1н н& јачаау
новмке и јачаиу нашег
грпсвог демокрсгског nospe-та- — Сагз мнадсспх Срба.
Нвавка БохаппН.
ПОВЕћАНА ПРОИЗВОД-Њ- А КОЖЕ ЗА 191.6%
Цбрикн кожа у Зенулу
одраава ј евечана конферев--
. цвј& алводов мвршетга по--
вевоарСЕог таЕмичења п про
глашека ударнпга.
Секрегар водружнице, Цве-ти- и
Вртвћ одржао је реферат
о резултатнна новембарссог
гакмпчела. Иросечво повепа-њ- е
нронзводие кохе за ћопо-в- е
взносн 191.6%, a ropitc
коже 140.1%. Уштеда у матр-рпјал- у
износн 50 од сто. Нл
доброволвим радовнма hi
рашчвшћаван.у рушевпла да-t- o
je радна сата, а ко-лектпв- вој обрадв зем.шштај
1452 сата. I
Моји доживљаји у канадској
војсци за време рата
Пнше ВЛАДА ИЛИН
iSehiuia naiiicr народа у
Виидсору i; околпци nojiiaje
ме и зна о мие дожнвлају
a.iii моје је мпшл.еп.с да бп
било добро да овим путем то
мало опшириијс оппшсм.
1942 године ступно cam
као доброволдц у каиадску
војску. Носле дпе годпие ве-жба- ша
послат сам преко мо-р- а.
у Еглеску. ћлглсскн
радпик јс бпо прпп са којлм
can се ерео, разговарао и упо-зиа- о
се са imixodhm прили-кам- а. Онн су гледали у лас
Каиаћаис као лајсрстлнје
л.уде иа свету. Иитап-- с је
бнло да ли би н они моглн
доћн у Калад)'.
Пз спглеске сам отншло за
Фрапцуску. Тамо сам видео
аорушсле градове а људл, жс-н- е
л деца свс то лскуда
тражн леке жнвотнс лотрсб-штцие- ,
које су сс тада тешко
моглс nahii. Са н.има сам
такођс разговарао, am ломо-h- y
тумача. Причали су un о
анховои стаау н ја сам лх
разумео. II оии, као н Ен-глез- п, лнталл су мс за Каиа-д- у
да лн бп могли доћл у Ка- -
ладу. cue jc тражило лачл- -
ла бн избсглл лз беде "и ЈСЛУ е-- н
патллх ' :.К'"'У а ,то Да се в1)атс
11з Фрапцускс отншао ам
у Бслгију и Холандију. Сву-гд- е
сам нанлазпо иа слнчпу
ситуацију. One чстпрн др-w;a- ne
су такозване западно- -
демократске нли болс pchit
каииталистичкс дпжавс. У
Француској, БелглЈл н Хо-ландиј-
и
ирс рата пладали су
л.удн којн су, лрсд лавалом
Хнтлерових н Мусолнлијс-ви- х
фашистпчких хордн, нз-дат- и
свој иарод фашистичкпм
империјалистима. Народ тпх
зсмалл спако по- -
вереи.е у тс прсдратне вође и
тражио јс пачина да изађе лз
те снтуације.
Када сво. борс!ш сс са фа-шистлчк- им
хордама, прсшлн
на нсмачко зсмл.иште, имао
сац први прнлику да
говорим са л.удима из Co
вјетског Савеза — Црвсно
армсјцима. Они су били као
ВОЈШ1ЦН за)оол.сш! н као цн-вил- и
којн су бллл доведспи
ла прнсллан рад у Нсмачку.
иа јсдпом месту сам ланшао
аих чстворпцу. Разговарао
саи са аима и питао о
отаџбшш о Совјст-ско- м
Савсзу. Ifa сва пнтан.а
су врло одушснгсио одгова- -
pa.ni. нлн су jauo вссслн
када су дозпали да је п.ихо-г.о- ј
патп,ц дошао крај. Нита-11- 1
су када lie moIiii да noliy
кући.
j мссту смо Повелн
jeaii лп и noli. Иашн вој-пиц- н
ухоатилл су двс i,oko-"i- n
re мкоупсаташполвахл, иа, гавзнддасрлиацаj,c
то п прпјапила газди. Док jc
она оптуживала газди, слу- -
шао jc Јсдап млади УкраЈн-иа- ц
којц јс разумсо о чсму се
ради. ИСиво јс скоппо и ре-ка- о је — а шта је нсмачка
војска чпнила када јс бнла у
УкраЈипн? — Он дахе наста-вл-- а,
— када су ухвати-ј- и
запалили су кућу, оца, а- -
н ссстру убили, свс ко-кон- ш похваталн л одиели,
једиу ннсу оставнли и
пе само кокоши, всп свс дру-г- о
iiiTo јс било н од најваае
вредпостп. — Овај младнћ је
бцо јако борбси и лзгледало
je да би on са апма брзо свр
luiiOf kojit je с nana ступио у
дат.у оороу протлв иацнзма.
Ј опорпо сам са Једним ру- -
ли апимог учешћа у падИ ст гапетанои који je уче--
ла-п- к
393 ла
пде,
пут
пемо цјствовао у одорани Стал.1ш- -
града. јс о тешкпи п
крвавн борбаиа. On je ка-слп- је
показао своју одваж-нос- т
п способлост у борбл,
алп ннје ииипа код се
бе што бн могао доказатл да
је био и иаш коман-ди- р
пије хтрп вгровати.
je говорно да пма све паппре
који лотв1)ђују п ко1и се на- -
ла лекој фарни, алн ко-ј- а
со палазила лзмеђу нашс
и пемачке војске и да je оп
вол4н да иде ло те папире.
комалдпр му je рекао да ос-тав- п
паша војска ие кре-и- е
напред и да he опда узсти
Али овај човек ппје
страха. 1ражпо je
човека којп би пошли са itn
ме. To uy je блло дозволепо.
To псто вече оде са no--
до нашнх лнинјз, a одане је ои сам пузећп отп-ша- о
до места узео лапипе и
допео пх. Наш комаидпр га
је гледао п днвпо се аеговој
одважности. Овде сам ја бпо
тумач између руског капета-н- а
н нашег коиапдпра.
Сутрадан сам узео уало
сшбодног вреуеиа и говорно
сам са ibiisie. Када сам га пи-та- о
о iMixoBOM животу оп се
само насмејао н рекао, ако
упореднио ibiixoB жнвот са
лаппш у Канадл пли Амерп-цн- ,
лма разлике, он, али
ако га упореднмо са жпвотом
за времс царског режнма, ол- -
да jc млого већа разлнка. Што је у Совјстском Савезу
под воћством Комуппстичке
партлје створело за послед-imi- x
дпадссет л више годнна,
ЛвнмериццллисмуатКе.аладСиада,ни у по-с- ле овога рата, трсбапе лам
мало времела да доћемо па
лоложај који смо бллн пре
рата. па тск олда ћемо крс-лут- л
напрсд. Овај ннје пн-та- о
да дође у Каладу ллл у
Америку. Ол, као н други из
Совјстског Савеза, само се
ллтересовао када he лоћи у
своју зсм.гу, својој купи.
Ouo су лудп са којлм сам
ја говорно и који лнсу нма-л- л иикакве длктатуре лозади
да и u наређују шта he гово-рлт- н. Оли су лајискренпјс
lOBOpiuii л са осмехом одго-варал- и ла разла питаоа о
iMixoBOM прсдратлом жлвоту.
како с' нм.аЛ11 само
страдалл. Јс сво'
jc лзгубно
нх
ibiixouoj
овпц
меис
тер
ииги
Ирнчао
имао
офнцир
Ол
лазе
док
паппре.
iivao два
два
Beta
велл
тога
јмм лЈнлнл н дц у цнру из- -
г])адс своју землу.
Овдс у канадској и амерн-чк- ој
штамип сада, после ра-та- „
читаио свакодисвно о жн-вот- у
тога парода под "стра
шпом диктатуром". Када би
бнла нстина што ова штавич
nitiiic, па зар тл лудн ис би
тцрнајжс,илн калозлшазтао лсзу ттерасжлтиулал
оии у Енглсској, Фрапцуској,
Белгнјц и Холандији?
У Неуачкој can такође иа-ша- о добар број Југословела
и са п.има can говорво. il
ohii су мн причали о аихо-в- о Том допжриилвилкаојму и дсотгроадхиоотаива.и
се један случај. Отпшао can
увсчс да сменем стражу пред
главпи штаб. Био сав јако
л.ут. Дошао је војпнг ц рс-ка- о
it it да корам лазнти на
два зароблелика. To су била
два младића од 16-1- 7 година
бсloтiiа.рn"оiХснтзига.ленраДосв1нанса.д1јиегооцрасн"а. кОбдјинаакссоуу
л.ут окрснеп сс анма и упн-та- в их шта оин овде радс у тој упифорвн? Рскао сам и
да бн они трсбали бити у
1К0.1И. Јсдан од аих дрхта-ви- м
г.тасом мн одговори, по
кварспо псмачки, да би онн
билн у школи.али ив Хнтлср
нНлсјмецид.аоЈ. аВннхдслоонcоaвnо дуапинтиасму
.о су они н одаме су ? Један
je од анх разуиео вало ен-глес- ки
"Југославл. вЈеусгсолосиво"д. говКаардаа:
са чуо тс речи, ја од узбу-пеп- д
чнсто ии лнсам могао
всровати n nowiic-iii- v да ли
сам ппавнлио 1азуео тс ре-ч- н. Почео сам са аинз го-вори- ти
српски. Оли такођс
лнсу се иоглк одмах слаћи и
од радости нису знали шта
да одговоре. IIoic.ni смо да
разговармо. Прнчали су хн
да је Неиачса уз nouoh He-дић- а
it осталих нзрода. по- -
hкnупиimла дсавс ндмулгдунћше коглоувордеа
уче Немачкп Језик. Нвго
ннје хтео iihn, али нису пи-ко- га нптали seh лх ласмлпо
покунилп и одвелн. Када су
дошли у Нсмачку обукли вх
у уинформе, дхш им пнуге
it лопате да копају утврђеаа
за пеиачку војску.
11рича.1и су ип да су Тито
и партизапк једивк гоји he
очнстнти земху од иевачхих
и домаћих џмата. Ilniao
can лх шта мпсле о Дражп?
Онп су одговорили "ео, зар
тај Бранговпћ?" Онда су иа-ставл- лв
да.ге, "доће и иегов
дап". 11 запста онц су оида
тек само предвиђалп, а сада
је јаспо да ву }е дап лошао.
Копачло је дошао наш вој-л- и калиоп са којпл су отв-in-i- it у пашу позадпву. Каго
сам баш тога дапа добво Срп-ск- и
Гласнлк, дао сав пм га
и тако се .& аима растао.
Ми овде у Капади још
uvauo л.уди којп плачу за
"јунаком, Чпчов'', одржавају
иу парастосе, али народ и
деца из Југославије вазпва.
}у "Чпчу" правпм својим
икслом — BpaBKOBiiheic. Ка-д- а би ови "паши јупаци" би-л- и
тамо и видели шта се ра-дил- о. друкчије би говорили.
Ја верујем да мали број од
ових "паших" одбраваша
зпају шта раде в ивају раз-ло- га за оно што раде. Али
је за жалпти остале који не-(Наста- вак на страви 4)