Serbian Herald, June 14, 1946

              f
U
3&
:
1
J Д: 5 џц%4 "imp."}tgm inutii i Hiafrii ршДм
BBS" ,tfn цшЏИ.,иц,1,,.џ1Ш1; WJJ tLim jMUjiilJUJjnj'flTlff ш')а.цт"!рч'"#в%' 'I T" Pff 'ЧРЧ"ДР" уц" "rf"w- -
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
ФАШИЗМА! 206 Adelaide St W.
У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годиптој претплати за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 316. Радници протествују
против хацшења морнара
ТРАЖИ СЕ
ЊЕ РОПСКОГ ЗАКОНА
He обазлруЈш се на орга-низацно- пе
подвојсностн у
поссбиим оргапизацијама, во-- ћс
н Beha радничкпх унија
пислалн су са својнх саста-нак- а
широм земл.е миоштво
телеграма "а државлс властн,
захтевајуЈш поннштеас зако-л- а
по којем су уханшспс де-сстн- ис
кападских морнара
којн су изашлн на штраЈК
Штрајк морнара подупиру у-н- нје
обадвају радиичкнх Кои-грсс- а,
Тред енд Лебор Коп-грс- са
(Амсрнчке федерацнје
рада) и Канадскн Конгрсс
1'ада (Сн Лј О).
Говорепи у име Оптернспе'
федерацпјс рада Д. Л. Даи-ло- н,
прстседннк Федерације.
ургнрао јс на мшшстра прав-д- е
да подиссе законски пред-ло- г
за noiiiiiiiTeibC закона та-козва- нн
"шшшнг акт", по
коме су штрајкаши ухашпг- -
н и. On јс рекао: "Са cbojiim
ГЛАСОВИТИ СОВЈЕТСКИ ПИСЦИ ИЉД ЕРЕНБУРГ, КОНСТАН
ТИН СИМОНОВ Ц ГЕНЕРАШЈОР ГДЛАКТИОНОВ
ДОШЕ У
На позив Beha за каиад-ск- о
- совјетско прпјатељство,
гласовитп совјетскн пнсци
Иља Ерембург, Константнн
Снмонов н војнп допнсник
"Правде" генерал-мајо- р Га
лактионов долазе у Каиаду.
Оии су бнлн на Коигресу
airepMKiix писаца н већ ду-ж- е
време налазилн су се у
посети у Сједнпен1ш Држа-вам- а,
где су бнлн као гостн
амернчког Стејг Департ&геи-т- а.
Дванаестог јуна овн совјет-ск- п
ппсцп говориће на збо-р- у
у Монтреалу, који прире-byj- e
Всће канадско-совјетско- г
потателхтва, a 14 јуна у Be
ne у Торонту у Мепл Лиф,
гарденс, такође под покровп
Tail југ од 24 маја јаваа :
Бе°град. — Д а и а ш и
"ГЛЛС" нЗвештава да је за-вршс- ио
nocTaBiaae шнна на
краку железинчке пруге од
стапицс Гуаа до Брчког. Ос-пособл.- епс
овог железннчког
крака he битн од највећег
утицаја иа даге радовс а
нзградан омладннске пругс,
ношто he OMoryhiiTii транс-no- pr
нотребног матернјала.
Иосао на нзград1ии овог кра-к- а
узсло је на себе 5 омлј-динсс- их
брнгада. Мећугнм,
Beh првих дака 4 од ibhx су
новучеие, а изградљу крам
је прсузела сама Бојвођанска
бригада. Нојвоћанска брига-д- а
је на овом послу нскоихта
4-21-
6 кубиих метара земл.е,
пренела колицнма 4.035 куб-нн- х
мстара, а утоварила и пс-товар- ила
44 вагсна разиог
материјала.
"БОРБЛ" доноси репортд-;к- у
свог снецнЈалног допнс-ник- а
о раду на једном секто-р- у
омладииске пруге, под на-слов- ом
"5 даиа 1.800 кубика".
Паслов се односн на велнке
jciiexe поасаревачке бригаде,
која је за 5 даиа рада пско-пал- а
и прсисла 1.800 кубних
метара земле.
Допнсник описује најпре
радове на вађеау псска и
шл.унка, потребпог за бетоп-ск- с
радове на прузн, нз ре-чи- це Tiiilc. Ha овом послу
ради са велнкнм успехом Be-леск- а
бригада.
Л1ариборскоЈ бригадн с
стручплци дали да израдл
један део крака за пругу. Ио
Цена Једном прпмерку 5 цен.
ПОНИШТЕ -
пропнспма тај закон ставла
радинке у стаие ропства које
је равно оном пз 17-т- ог века.
Одбпјане од ваше стране да
актујете у сагласностп са о-в- ом
молбом, може се тумачп-т- п
од стране ов организацп-ј- е
као зпак да је ваша влада
одлучна да бацн на страну
све лемокпатске принципе, a
да подуппре послодавце про
тив раднпка у овом спору"
Недессг провннцискнх no
лнцајаца пропустилн су шт
рајсабрекере мимо штрајка
тку стражу у Торолду. Поли- -
циЈа je одлучно стала на ст- -
рау послодаваца уз олаго
слов власти, са цп.гем да раз
бијс штрајк мориара. Исто то
учпннла ie полицнја иекн
даи у Торопту када је лава
лила да растера штраЈкашку
стражу, којом прпллком је
ухаишено 7 nnpajKyjyhiix
морнара
КАНАДУ
тељством Beha канадско-со- в'
јетског прпјателства.
ИЉА ЕРЕНБУРГ
прорачушша стручаака, нај-rehii- M
залаптем могло се о- -
чекивати да he тај посао бп
ти завршен за Ј до 4 дана
рада. Међутнм, у првии рад-Ш- 1
м сатииа другог дана брп-гад- а
je Beh нспунила овај за-дат- ак
н могла да прсђе на
другн сектор пруге.
Карловачка брнгада је до- -
била у задатаи Једап веома
тежак део радова- - Требало је
стварати вслнке усеке у зем-л.- н.
Упркос iiajBehiiM nauo-рим- а,
због природе терепа
омладпнцн иису моглн да
пребаце норму која нм је по-ставлл- иа.
Тада је омладннац
Страхиаа Pajnh, који је ра-дн- о
трн годипс као рударскн
радннк, пронашао иовл ме-т- од
рада. Иод .еговии руко-водство- м,
по еколико омла-дина- ца
врше откопаваље усе-к- а
у зем.тн 11 одроиавају ве-лн- ке блоковс одједном. На
тај начии је ефекат рада по-всћ- ап
за неколцко пута. Са
мо једна чета брнгаде отко-пал- а
је првог дапа рада, сга-рн- м
иачпиом н пренела 2.900
колпца зем.ге Другог дана,
новим мстодои, ископаио С
н пренето 3.750 колица земле,
а трећег дана 5.400 колпца, У
мсђувремсну је још неколнсо
пмладинаца, из другнх брн-гад- а,
пронашло, неЈависно од
onoia, исти метод рада.
На завршетку репорта:ке,
дописник описује вече на ра-дллнш- ту,
где омладинци, по-шт- о
проднскутују резултат?,
дочекују noh окологорске ва
тре са песмом и игром.
Југословенска омладина
гради своју земљу
TORONTO,
GENAT0P МДРКАНТОНИО УПОРЕЂУЈЕ ДКЦИЈУ АМЕРИЧКОГ
КОНГРЕСД GA ДОМСКОМ ФАШИЗМА НА ВЛАСТ
Вашиигтон, 26 маја. - У
расправн у Конгресу о Тру-маново- м
антирадничком шт-- р
a ј к брекерскои законском
пЈгедлогу, конгресмаи Бнто
lapKaiiTOiuio je рекао:
"Ви не можете пматн демо-крагп- ју
у овој землн без
слободног радничког покре-т- а.
А овај закон уништпће
слободу раднпка. Усвајааем
овога закона ми стајемо на
протпврадничку страну, ро-ти- в
дудн и жена којп су пз-градпл- и
ову землу. Ми то
чшшмо зато што то жели
штампа. А штампа то жели
зато што то жели мопополскп
капитал."
ЛГаркантонио је потсетно
чланове Конгреса да јс нта
лијански парламеиат под Му-солиииј- см
одмах посте по-хо- да
н а Рнм усвојно италн-јапск- п
синдикалнн закои,
сшчаи овом амсричком. "Нта-лијанск- н
пардаменат га ј:
усвојио под нстнм плаштем н
пз пстпх разлога, да су штрај-ков- п
тобож бнли уперенп
протпв владе. Алп када је
парламенат усвојио тај за
конгкаже Маркантонпо,- - он
је усвојио своје noiinimeite
II мп марширамо ка фашпзму
овде."
Иплиам Грнн, претссдник
Отварање врата италијан-ско-м
империјализму
Београд. — "Полнтнка" до-иос- и
спол.но нолнтички нре-гл- ед
под иасловои "Трст из-ва- н
Југославије отварао бн
само једна врата — врата
италијанског нмперпјалнзма"
којн је напнсао Михајло Иет-рови- п-
НетровиИ поставга интаае:
Зашто се коиференднја мшш-стар- а
сио.гннх послова у Па-ри- зу
завришла безусиешио,
не доневши икакве одлуке
no ninaity разграниченл in-мс- ђу
Југославије н Италије.
"Једноставно зато — каже сс
у чланку — што су западие
савсзничке снлс упорио оста-л- е
прн своме ставу који je у
нротнвуречиостл и са савез-Јшчкп- м
обавезама и са обсћа-ibiiu- a
даваннм за времс бор-б- е,
и а чак и са иајобичнијом
логнком". Нако је проблем
всома једноставан, нако су
свн разлози на странн југо-ciOBeiicic- nx
захтева, западни
савезвици су учшшли све дз
Југооавнју лишс najiioBoi-пнје- г
злаза на морс, а Јули-ск- у
Крајнпу да лише главног
града.
IIcTpOBiih истлче необјек
тивио пнсаи.е бритапске шта- -
ONTARIO, FRIDAY, MAY
Лмеричке федерацнје paja
рекао је да је то фашнстичка
закон, који од радника чинн
робове "To би значпло, ре-ка- о
је Грин, ропскп рад под
фашпзмом за амерпчке рад-нпке- ."
Избацујући нз Трумановог
закоиског предлога одсгак
са којим сс даје право прет-седпи- ку
да радп.ике кад иза-h- y
иа штрајк мобнлнзује у
војску н да их онда може
присилити пазад на рад, ве
hniia сенатора су реклн да би
се на тај начин од војске на-nfan-и- ло
казиену ннституци- -
У свом аиелу па претсс-ннк- а
Конгреса за нндустри-јалн- у
организацију (Си Ај
О), Филипа Мури-а- , за заје-диич- ке
акцнјс протпв тог за-жо- на,
вође аутомобилске рад-нич- ке
унпје кажу: "Трума-но- в
предлог за конскрппцнју
радннка у војску да их се
приснли iia рад бз обзпра
па ibiixOBe же.ге, поново чи-н- п
ропство у Сједниеннм
Државаиа легалним. Ово за- -
пста претсгавља кобну опас-- 4
ност за раднпчкн погрет, п
ако буде усвојен у Сенату,
бпКг велпки корак ка фашп-зм- у
у Амернци."
мне која доноси рсдовно
произво.ша тврђсил пталн-јанск- е
делегацнје, док ннје
објавила нсправио нн осцо-ви- е
југословенске аргумепте.
Члаиак се да.1 осврће на
аргумснте које је ииисо дн-иломат- ски
урсник агенцнје
Рајтер, који објаинива апг-ло-амсрнч- ки
став тпме што
би "губитак Трста веона не-гатив- по
утицао на прстстојс-h- e
нзборе у Италнјн" и што
сс жсле "отворсна врата за
слободу трговине са Цснтрал-но- м
Европом".
Петровнћ истнче апсурд
првог аргумента, па поводом
другог Јсаже : "Трст изван Ју-rociaB- iije
отворпо ба само
једна ррата: врата Италијан-ско- г
нмперијал.нзма, јср бн
држе1ш Трст, Пталија uita.ia
само две могућностн: нли Д1
поиово прошнрн својс прете-пзн- је
на целу северозападиу
Југославпју, кроз коју про-лаз- е
главпе саобраћајпе арте-ри- је
ове вароши — као што
је радио Белпто Мусолпип.
Јелп то же.и п ца.г. иаших
западинх -- :авезника?" — за-врш- ава
Л1ихајло Петровић.
31ST, 1946.
КАНАДСКЕ РАДНИЧКЕ УНИЈЕ ПО-ДУПИ- РУ ЗАХТЕВ ЗА ТРСТ
Све Behu број канадских
радннчБпх уинја усваја ре-золуц-
нје,
у којима се тражи
да канадска влада нодупре
предлог да Трст припадне
Југославијн.
Раннје је, поред осталнх
оргаинзација, резолуцнју у-свој-
нло
24 локалне yiuije и
2 Тредс енд лебор iionniua
где је заступано дссетипе ло-калн- нх
унија), а овнх дана
Hehe Канадских Јужннх Сло-вен- а
примило је нзвештај,
Да су to join учшшле следеће
yiuije:
Локал 200, Јунајтед Луто-мобн- л
ворксрс јупнон, Вннд
cop, Онт., у нме више од 10,-0- 00
свог чланства;
Локал 180, Пнтсрпсшонал
Вудворгерс оф Лмсрнка,
Данкан, ! К.;
Кансдиаи Симснс Јунион,
Ванкувер, Б. К. ;
Мошнп Ппкчср Прођекш-оинс- т
Јуниои, Торонто.
Јупајтед Бродерхуд оф
Карпентерс снд ђојисрс, Кве- -
Комунисти Чехословачке
однели победу изборима
У изборпма којн су сс одр-жал- и
у Чехословачкој у про- -
шлу недсл.у, комунистн Че- -
хословачке добнли су два
нута внше гласова iicro и је-д- на
друга странка. Према
зсаннчиим-лподацима-иип- п
старства унутраиишх посло-в- а
резултати нзбора су сле-де- ћк
:
У Бохемији: шнуннсти су
добили 1.541.826 гласова; На-род- нн
социјалистл 898.250;
Лндова страна 580.107; Со-цнј- ал
демократи 533.374 ; не- -
забележених илн иротестинх
гласова 10.957.
У Моравији: коиулистн су
добнлп 663.832 гласа; Лндо- -
ва страпа 530813; Народнн
соццјалнсти 400.667; Соцнјат
демократи 322.397; нс забе-лежен- нх
гласова 8.473.
У Словачкој: Словспсш! де- -
мократп (католицп) 988.275
гласова; комунистн 490.257;
Оовенска страиа слободи
67.575; CioBeiicica страна
праце 49.983; псозначепнх
гласова 12.625.
Укупно гласова : Комулчс-т- н
2695.915; Народин соц-јалист- и
(Беиешови) 1.298.-91- 7;
Лндова страпа (католи-чк-- )
1.110.920; Дсмократска
странка 88.275; Социјал де-мокра- тп
885.771; Радничкд
странка 49.983 ; С л о б о д н a
странка 67.575.
За нову Уставотворну ску-пштн- пу
Чехос.1овач1:е иза-бра- но
је 300 иародних пос-лашис- а.
Комунксти 114, Соци-ja- .i
демократп 36, Иародни
социјалпсти 55, Католпчка
народна странка 47 н Ciona-чк- а
демократска страцка 41.
За 7 другнх лије још бнло
устанозлепо дос се давао
овај нзвештај.
Странке су се споразумеле
још пре нзбора да he иаста-внт- п
са владом коалиције л
јШШ±-Ж-&, ДУК гјдВкВаУГ Til' iiMiitii г
Маршал Тнто са Вјећеславом Молотовои u другпм совјетскпи претставнпцпка за
време iteroee зад1Бе посега у Москвп. Маршал Тпто је сада опет дошао у Москву
28 маја где су га примплп генералпспцус Сталпн. претседнпк совјетске владе и ми-нпст- ар
спол.пих послова Молотов. Тпто је рекао на свом доласку сада дасусе народи
Јутославпјс уверплп да им је Совјетскп Савз најболп прпјател.
Price per copy 5c.
бек Ојдн ;
Мидлаидвел Локал Јуннои
бр. 172, Јунајтед Мајн Ворк-ер- с
оф Анернка, Друмхслср,
Ллберта;
Локал 42 Интсрнешионал
ђулсри- - В оркс р с Јуннон,
Ваикувер, Б. IC;
Б. К. Цемент Ворксрс Ју- -
iiiioii, Локал 16G, Тод Нилег,
1. К.;
1родерхуд оф Х'елвс енд
Стимшпи Клсркс, Фрејт
Хеидлерс, Експрсс снд Стс-шо- н
Емплојнс, Квсбск Сндк;
Иорсд упија рсзолуднјс је
join усвојнло о ограпака
Удружсид украјипскнх Ка-наћа- на,
или свсга до даиас
68.
Ilajuchii број yiuiia којс су
усвојиле рсзолуциЈу налази
сс у ировннцијн Квсбску, за
којом дочазн ! К. У граду
Кпсбек једногласпо јс усвоје-н- а
рсзолуција па ссдницн
Трсдс сид Лебор Концнла,
где је бнло 110 делегата од
преко 40 локалних уинја.
6nhe затражело од свлх стра-нак- а
да заједпички именују
претссдши.а владс. У случају
да сс пс би моглс споразумс-т- л
о лрстссднику владе, за
повог прстссдника 6nhc ио-SBaustlCicu- eiiT
Готвалд,-во- ђа
комунлста.
Радно Праг пзјавно је да
су амернчки п брптанскп ау-басад- ор
ималн прнлнку да се
лично увере да је гласап.е
проведено на потпуно дмо-кратск- л
лачлл.
Дописпик "Iliyjopu Хсратд
Трибулс", Хомер Блгард,
нисао је уочи избора 25 маја
пз Прага и пзмсђу осталог
каже :
"Слобода у којој се прово-днл- а
нзборла кампаил изле-надп- не
стране крнтичаре ко-ј- и
говоре о "челнчној завесн"
коју je спустнла Совјетска
Руснја прско контннеита од
Штетниа до Трста".
у
СТАНОЈЕ
0 ЗАВЕСИ" НАД
22 маја ире подне одржапа
је заЈедпичка сединца оба
доаа Народне скупштиао
ФНРЈ, на којој је извршеиа
ратифпкацпја Уговора о при-јатагст- ву,
узајампој поиоћи
л сарадп.и у миру између Ју-гослап- ије
it Чсхословачкс, ко-ј- н
јс iioTiiiicaii 9 маја ове го-дл- нс
у Бсограду.
Спсчалој ссдлицн iipncv-ствопал- и
су прстседник Ирс-злдлу- ма
лародпе скупштнле
Др. 1Гвал Рлбар са чтанов.п-м- а
президиума, претседник
савезле владе маршал Тпто
са члаловнма владе, чсхосло-вачк- н
ачбасадор Др. Корбел,
амбасадор СССР-- а Лаврептл-јев- ,
погскн амбасадор Јап
Карол Веиде, бугарски пос-лал- лк
Тодоров н другн дип-ломатс- ки
у Бео-град- у.
Пре ратифнкацнје, мннл-ста- р
снол-нн- х лослова Стаио-ј-с
CiiMiih одржао је говор, у
коме јс најпре лстакао да ј
ово Tpehu сличап уговор. Оп
се затнм осврлуо на ионов.м-п- е
лападе ла Словенске на-ро- де
у прошлостн и рекао:
јс да cv
оба ова последа рата, у раз-добл- -у
од четврт века, лмалл
своју нарочиту оштрнну, да
су вођепа с нзузетном бру-талпош- ћу,
ларочитим степе-ио- м
бездушпостн, нсчовештва
и лспоштовааа свнх прави-л- а
борбе, кад су nohena пре-v- a
нстоку, према словепским
народима. Нападач је само
ueitao свој плашт. Пре четврт
века нмао је плашт пангер-манлзм- а
а овога nyta нмао
јс дуго прнпреманл н искро-јен- и
плашт пацпфаишзма.
Vol. 6. No. 316.
Ова потлора од стралс ка-надс- ких
радничких оргалл-зацн- ја
треба блтн нотстрс-ко- м
у лашсм раду на прику-п.гал- .у
потписа на иетнцијс,
којима се од канадскс владе
тражк да подуплре предлог
за давап.с Трста Југослав.пји.
САБИРАЊЕ ПОТПИСА
Прсма до сада npiiiu.cniir
извештајлма доста добро па
прсдујс кампапл сабирапа
потписа на нетнцијс канад-ск- ој
влади у везн Трста. До
сада је на главли уред Beha
стигло влше стотнна испу-lLCH- Hx
листа са хиладама
потписа. To je све лз uaibiix
места, гдс нема уопште на--
ших оргаш1зацпЈа вс СУ то
направили ноједнлци. Нове
листс се стхтно тражс.
Ово јс данас иајважиијк
задатак. Сваси наш нсел.сиик
којн је свсстан да Трст Tj)e-б- а
лрниастц Југославији не
само да he потписати лнсте,
него he сабирати потиисс од
Других.
He ки су билн нод утлс-ко- м
да су лнсте иамсн.снс за
HOTiuicnnaiLc cauo паших
лсел.С1шка. Међутим, потпи-снват- и
може свак, тј. и ос-та- ли
Kaitahaini.
Листс ле трсба join epaha-т- и
на главии урсд Bcha, о-c- nu
ако су свс нсиуи-сл- е (у
ком случају треба .Т])ажнт11
isyiUSBjaMS-Aa.cech- a
подиашати нре другс поло-вин- е
јуна, a woryhc и кас-нпј- с.
Важло je, да се у току ове
недсм што ве!ш број теле-rpa- ua
оде на бриталског ми-нист- ра
ван.ских послова Бе-luin-- a,
пошто се иоловпо са-ст- аје
стручпдчка комислја
Да решава пнтап.с Трста, од-нос- по
да даду своје иреиору-к- е
колфсренциј11 мииистра
BaibCKiix нослова. кад се опет
састану у Иаразу половнцом
јуна
Свака наша органнзациЈа
требала бн постати телеграи
Бсвни-- у.
Из уреда Beha канадскнх
јужипх Стовена.
(Јба пута je био нарочнто
бруталан према Стовснима.
"Ми још ис знамо у как-во-м
he се руху, под каквнц
he сс нлашто он поново но-јавн- ти.
Мл join не зпаио v
каквим he се све радионнца-м- а
радитн тај пови плашт за
камуфлажу светске реакције"
"Говорс наи о некој "чсли-чн- ој
завесп" која тобожс за-кри- ва
Европу. Ту челичпу
завесу, сачинлну од груди и
крви наших синова, мн смо
нмали прилике да видимо ка-К- о
се лагало a.iii постојапо,
одлучно rpehe с лстока на за-п- ад
и са југа ла север све
од Сталлшграда до Перлина
п од Ловћепа до Трста и Цс-лов- ца.
Ту челнчну завесу,
тај поЕрет с лстока ла запад,
када су je с одугасвллп-е- м по-здравт- ллп
сви слободолуби-в- и
иародн света. II у иптс-рес- у
је човечанства да та че-лн- чиа
завеса остапе увев та-- ко
чврста протнв сваке евен-туал- не
нове агреснје.
'"Тачно јо и то, да се нза
те вслпес "завесе" ствара пе-ш- то
ново, лешто бол,е, иешто
човечанскије, да се стварају
нови облнци народних демо-кратиј- а,
у којпиа народи и-м- ају
много више контроле
својнх влада и где је зага-рашова- ла
хармонија пзмеђу
влада п народа.
"Ми смо у источном делу
Европе па добром путу да v
духу Атлапске повелл и По-вел- -е
Уједпп.епих народа пре-тстав.га- уо
заиста једап чслн-чн- и
зид за сваку евептуалпу
будућу агреснју и свако пра
в.гељс мрачппх плапова иро-тп- в
инра.
(Наставах на страна 4)
СИМИЋ 0 БРУТАЛНОСТИ НАПАДАЧА ПРЕМА
СЛОВЕНИМА И "ЧЕЛИЧНОЈ ЕВРОПОМ
претставннци
"Карактеристлчно