Serbian Herald, January 27, 1948

              i „ СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСНОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
479 Queen St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ Nт
Toronto 2-- B, Ont.
ФАШИЗМА! I, TELEFON: WAverley 9947
i SERBIAN HERALD
€ Цегвоад. г2о.д5ж0.шпЗоај аворсеттшрехпатсжтвоs, гКожд.жж5д.0у0,4 пдоолЈ.иргар,д.ва3.0п0ола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.asD.SNec. o7n6d4. MQaoraceh M12a. tt1e9r42under the
Год. 8. Број 501. Цева једвом пркмерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, MAY 18TH. 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 501.
,
L
pe
ls
ft
На фронти уочи провинциских избора
У целој Онтарији постигнуто је изборно
јединство радништва
У всзн долазе!шх избора у Онтарији Ђон Вир је на-лнс- ао
за радничку дсмократску штампу чланак у камс
кажо да "ирстссдлик Дру нступа заговарањсм 'чврсто
држввно колтролс', горс од фашнстичке Шпалијс лли
ирсдратног Јапала. Ои јс ставно и званнчин катанац у
ирошшцијм иа фнлмове лросвстлог карактера. Внр нн-л- јс
дало:
"Сваки фплм који се прика-зуј- е
у нровннцијн Онтарији,
билн слободпи и приватни
или не, морају npohn цензу-ру- .
Сви филмовн за које ou
сумиа као "комуннстнчком
лропагандом" забраиују сс.
Господин Дру је нзјавио да he
се сви такви филмовн из Сов-јстск- ог
Савеза, Иол.ске, Чехо-словачк- с,
Југославије, Мађар-ск-е
итд. забранптн.
"To се нсто односи и на
канадске нроизводе филмова
it приказнван.а. Слике фестн-пал- а
н другнх културних при-реда- ба
забраљују се, на imix
сс став-t- a катанац. Иод Друа-во- м
власти чак и фамнлијар-iii- i
фнлмови којн сс прнка-зуј- у
у прнватним кућама спа-дај- у
под цспзуру.
"Тако се не само ставлл
катанац на прогресивне орга-низациј- е,
занатскс сииднкате
нтд. него и иа школе, чнтао-ниц- с,
културие ниституције.
црквс и сднчно. ("Падлок"
илн катанац се овдс помин.с
због тога што у провпнциЈ"
Квибск постојн такозвани ре-акциона-
рнн
закоц иод нме-ио- м
"Иадлакло" протнв рад-инчк- ог
покрста н уопиие
прогреса у Канадн. — ci ;.
"Ирвн напади г. Друа бн-л- н
су на филиове који иису на
снглсском н француском јс-зик- у.
Ои је говорио да фид-мов- и
морају свп нмаиј под-насло- вс
а снглсском Језнку
бсзобзира што се то у Каиадн
не може нзраднти. Али оп са-д- а
отворено каже: "Форбо-теи- ".
— на све.
"Канађаии којн живе у за-падн- ој
Канадн ндн чак у Ду-плесиЈев- ом
Квнбеку могу вн-дет- и
полске, уЕраршске нли
чешке фндмовс, алп ие могу
у Онтаријн.
иНс постојн земље иа свс-т- у
са таквим закопом. Ако
Дру победн на 7 јуна све he
потпастн под кримпиалнн за-ко- н
што е буде по волн
Друа. Али ou uehe победнтн.
"Почшкугш у ганваћкој
индустрнји па дад.е па стотп-н- е
н хн.гаде радиика потпи-сал- о
је петицнје и дал.е је
потпнсују, да Сп Си Еф по--
вуче својс кандпдате пз иел-вудс- -а
н Ст. Андру нзборннх
окпуга" (где се увек гаидп-дуј- у
кандпдагн Радпнчке про-греснв- не
партнЈс. — С1. )
Радинцн код Масеј Хариса су
нзјавили да he и онп потпн-сат- и
такве пстнције.
"У петицнјп сс каже да eeh
Телеграм Маршала Тита
претседнику Чехословачке
владе
Маршал Тпто послао је
прошле неделе следећн теле-гра- м
претсединку Чехослова-ч- к
владе Гопалду:
"Прплпком друге годпппт-ц-е
пошпспваил уговора о
прпјателству, сарадип п уза-јамн- ој
помоћп измеђуЧехо-словачк- е
п Југославпје, ша-ље- м
у пме народа п Владе Ју-гослав- пје,
a тах-oh- e п у пме
моје дпчно, најболе желе ва-м- а,
а преко вас п братском на-ро- ду
Чехословачке Републп-к- е,
уверан да he наставл,еи.е
прпмен.пвана овога уговора
допрпкетп још впше појача
iby паштпчких, екоиомскпх п
културнпх веза међу нашпи
мародпиа."
и
постојн радиичко Јединство у
88 од 90 оптариских нзбор
ннх округа за пораз радиич
ког непрнјателл — Дтиове
владе. Ово јсдпнство je постн
гнуто ставом Радиичке про--
грегивне партијс сустежупп
се од постав.гаи.а својнх кап-дндат- а.
Целокуни занатскн
покрет заузео се да порази
Друа и пзабсрс Си Си Еф
владу, каасе се у петицнји. У
Пелвуду и Ст. Апдру Сн Сп
Еф каидидатн немају прили-к- у
да буду нзабраин п само
могу помоћи конзерватнвцп-н- а
да поразе радиике.
"Ј.Б. Салсберг и А.А. Мек- -
лод у последњих пет годи-н- а
одлучно н куражио су за
стунали интерсса радног на-ро- да
Ст. Андру и Белвуда".
ка:ке се у петицнјп, додајућп,
да су та двојица борбених
РУМУНСКИ НАР0Д 0СУ- -
ЂУЈЕ МАСОВНО УБИЈАЊЕ
У ГРЧК0Ј
Букурешт. — У везн масов-но- г
стрелднл грчких патрио
та Народни комитст Румуин
је за помоћ грчком народу
уиутио је прокламацију на
румунскн народ у којем тра-ж- н
од itera да најодлучиије
уложи протест протнв awepn-чко-британск- их
иипернјалис-г- а
који дају погпору грчкнм
ројалнстнма, убнцнма грчког
народа.
Поводом тога одржаи јс у
Пукурешту великп протестнн
мнтинг па 12 маја.
УСПОСТАВЉЕНА JE ЈЕВРЕЈ-СК- А
НЕЗАВИСНА ДРЖАВА
Лек Саксес. — Влада прет--
седннка Трумана иакон мно- -
го упорног отеза1К1, након
пристапка, п опет кршеил
својег прпстанка, и иакои са-бота- же
одлука Уједнаепнх
нација, најпосле је бнла при-снле- на
да пристане на реше-ib- e
Организацнје Уједпи.еиих
нациЈа за успоставу независ-if- e
јеврејске државе у Палес-тин- и,
а такође п арапске.
Тако је сада створеиа једна
иова незавнсна држава Нзра-н- л,
држава јеврејског народа.
Образоваиа је н приврсмена
влада Нзраила, а за претсед-ник- а
је имеиован старп rlp.
Вејзман, који жпвп у Ibyjop-к- у.
Нпко се толико нпје зала-га- о
за успоставу слободне п
незавпсне државе Јевреја ко-лн- ко
Совјетскн Савез, а по-кр-ај
аега и Југославија, Пол,-ск- а
н Чехословачка. Сви сло-бодагуби- ви
вародн поздравн-h- e
образоване независпе јсв-рејс- ке
државе, државе једпо-г- а
народа који је вековпма
nporaii.au, утетаваи па п у-бнј-
ан, особшо у доба звер-ско- г
фашизиа.
Па ппак човек се пе хоже
сложити што се за претседнп!
ка нове јеврејске државе име-нуј- е
човек пз Сјенпн.еннх
Држава, а не из cave Палес-!.ш- е.
пз Пзрапла. Hero како
било, јеврејскн варод he убр-з- о
nvaiii једну своју слобо-ди- у
и пезависну државу, пако
она јоше ипјс потпуно офор-илен- а
н учвршћена као так-в-а.
Сви колонијалип народп
су у садаичизј епохп на пу-т- у
да нзвојују своју слободу
п незавнсност од сграипх лм-перијалистич- кпх
угн-етач-а.
li
радничкпх вођа нзјавилп сво-ј- у
готовост да помогну Сп Си
Еф владу у Оитарпји.
"Ми, дохе потпнсанн чла-нов- и
занатскнх сипдиката ко-ј- и
раднио н жпвпмо у ова
два изборна округа, молпмо
Си Сн Еф у интересу пораза
Торијеваца п избора радин-к- а
на владу да Си Сн Еф по-ву- че
каидидате у Ст. Андру н
Пелвуду."
Каже се да he радиицн лп-чи- о
однети ту петицију вођа-м- а
Си Си Еф-- а у ова два нз-бор- на
округа.
1;он Внр
КОНФЕРЕНЦИЈА ЦРВЕНОГ
КРСТА СРБИЈЕ
Београд. — Прошле иедел.е
одржана je у Београду Тре-h- a
годишња конфсрепцнја
Црвеиог крста Србнје. У из-вешт- ају
на конферснцнји ка-ж- е
се да се у организације
Црвеног крста зачлашио до
сада око 378.000 чланова у Ср-биј- н.
Током прошле године уз
noMoh Црвеиог крста 6.400
деце добплн су одмараи.е.
За новог претседиика Црпе-но- г
крста лзабран је Др.
Урош JcKiih, бнвши мнннс-та- р
здрав.га у владн Србије.
Бсоградска "Порба" од 10
маја пише да су владајући
кругови у Италијн носле из-бо- ра
унравили своје нападе
протнв Демократског фронта
н Генераднс конфедерзцијс
рада.
Тако cv оин наушии да
разбију опозицију нео-фаш- и-
зуу — то је политпка влада-јућ- с
клике — и да укл.уче
ИталиЈу у ратнн блок запад-ни- х
зема.га.
' Ватпкаи такође покушава
све coryhe иачние да поцепа
Једннство радничке класе.
Спецнјалио су у томе актив-н- е
каташчке органпзацнје
п другс слнчне. 1Сроз такозва-н- о
Удружеље католнчкпх нта-лнјаиск- нх
раднпка, које је
део "Каташчке акције". Кле-рнка.т- цн
подузнмају мере за-јсд- но
са Сарагатовнм агенти-м- а
да поткопавају Генералну
конфедерацију рада, радиич-к- е
сннднкатс.
На ипак, ти покушајп нису
пмали резултата. нсто као што
Свечано нздање Српског
Гласника
Пошто he се одржаватп тре-h- a
конвенцпја Савеп канад-скп- х
Срба а такође u Коивен
цпја Beha канадскпх јужнпх
Словена, као н конвемцпје
братскнх Савеза Хрвата и
Словенаца 28, 29 п 30 маја,
сматрамо да је онда време за
пздаваие свечаног издања
Српског Гласнпка ове годпне
најпогоднпје одмах после тпх
конвенција. У томе пздаиу
моће се унетп свп главнп пз- -
вештајп, дпскуснЈа, одлуке и
прогласп конвенцпја. У међу-вренен- у,
пмаће прплнку п
доппснпцп пз колонпја да Ha
rm шу Ti самн за ово свечано
пздање своје чланке и доппсе.
Зиачп, пздаће се свечано
нздаае Српског Гласнпка п
ове годпне па се скреће паж-н- а
дописнпцпма п сарадмп- -
цпма да, којп желе, наппшу
своје чланке п пошал.у на
време, са ознаком на врху да
је за свечаио пздање.
Уреднпштво Српског
Гдаснпка
вОшемнншм! у
Онтарију
Извршни одбори Савеза
сазивају конвенције
за 28 и 29 маја
Ириврсмснн Сскретаријат, којн је ооразован из Нз-Изпрш- них
одбора Савсза канадских Срба, Савеза каиад-скн- х
Хрвата н Савеза канадскнх Словеиаца, издао јс по-з- нв
органнзацнјама ових Савеза за сазив нонвенција но-Ј- е
ће сваки Савез одржати посебно у Торонто на 28 и 29
маја.
У позиву Сскрстарнјата се кажс, да се конпсициј
пајвишс сазивају ради лнтања о спајању овнх оратсклх
Савсза у јсдац зајсдлнчки дсмократски радничкл покрст
јужпнх Словсиа у Канади. У позиву се такође прсдлажс
да свс оргализацијо којс нмају лспод 50 члалова бнрају
по јсдног дслсгата а нзиад 50 члалова да бирају по два и
вшпс дслсгата. Оргаллзацијс Гавоза гдс су пећ нзвслс спа-ја- њс
ла локалној бази у позиву сс препоручујс да одри.о
ссдницо посебно српскс, посебло хрватско и поссбло сло- -
вслачкс, тако да свака можо лзабратл спојс дслсгатс по
својој сопствслој жељн, прсма горњим сугестнјама.
Секрстаријат такођо лрсдлажс оргашшцијама да
сазивају јапно зборовс, лрсдавања и слнчло на којима ho
члаиство п остали симпатпзсри имати прилнку да лзра-з- о
својо мишљсњс у поглсду спајања лаших Савсза.
Значи Савсз каладских Срба. а исто тако и братски
Савсзи Хрвата и Словснаца, одржаваћс конвснцнјо 28 и
29 маја у Торолту. Месив оргаллзацнјс СК Срба, разу.мо
се, да ћо сво послати својс дслсгатс, а такођс и да ћо ла
конвспцнју доћи и братски делсгати. особито лз ближ-Н.Л- Х
места.
Овај Сскрстаријат сачншавају главни сскретари
Савсза и сокрстар Bcha КЈС, и то: МариЈан Кружић, Ми-ло- ш
ГрубиН, Иван Штимац и Јоже ШерЈак.
ИТАЛИЈА П0СЛЕ
ни покушаји реакцнје да по-цепа-ју
СоциЈалистичку пар-тиј-у
нису нмали плода. На
упискпм нзборпма у Геновн
комунисти к социјалпсти су
добилн 88 процепата гласова.
Такви је случај бно такође у
многии градовнма централпе
н јужне Нталије.
После нзбора амерпчкн мо-нопаш- сти повећзли су своју
експанзију у Нталпји. Групе
ауеричЕпх мидптариста и еко-номск- их
стручилка дневио
да!азе у Нталнју. Тнмови
Нови министри финансија н
лаке индустрије у
Југославији
Бсоград. — Иа предлог
претседника Владе. Президи-ју- м
иародне скупштине ФНР
Југославије решио је да осло-бод- и
дужности миннстра фи- -
iiaucuja Сретена Лчујовпћа и
мииистра лаке индустриЈе
Ондрпју Хебранга.
За новог мпипстра фннан
сија именоваи је Добрпвоје
Радосавдевпћ, а за министрд
таке ипдз'стрије Др. Сава
ЗлагпН.
Новп иинистар фпнанснја
био је један од органнзатора
аподног устанка у Србнји.
Иосле оообођеиа изабран је
у Ilehe парода Народне скуп
штине ЈугославиЈе и гао члан
Народие скупштипе Cpoaje.
У јануару 1948 године До-брнв- оје
Радосав.квип постао
је потпретседиик Владе HP
Србпје.
Нови мпнпстар лаке нндус-триј- е
Др Сава Златнћ роћен
je у Исгрп. Qii је студирао
иедпциве у Загребу. У аред-ратн- ој
Jyroctaenjn Златнп је
бпо један од истакнутпх бо-ра- ца
за вародиа права, осуђен
je па прпсплнп рад где је про-ве- о
од 1935 до 1938 године.
Од почетка окупације Ју-гослав- пје,
Златпћ је био ак-тив- ан
у оргајшзоваљу народ-но- г
устанка. У мају 1945 го- -
дине он је постао минпстар
у
ИЗБОРА
"Стандард оил компаннјс"
поплавн лн су Спцилпју, Ану-лиј- у
и Ломбарднју у потраж-њ- и
за нафтом. "Џелерал мо
торс". Џенера.1 иектрик",
"Транспорт ајрлајис", "Отис
елеветор корпорешн" ужурба-н- о
купују пталпјаиска инду-стрис- ка
предузећа.
Рата ннтереса па италијаи-ск- е
дугове Амернци јако је
велика. Влада још плаћа Сје-днњем- им
Државаиа високи
проценат, цнтереса такође п
на 100 милиола долара које је
Морган посудио Мусолшшју
1928 годипе за стабилизацнју
лире, а нстотако и на 147 мн-лио- на
долара које су узсте од
Нмпорт бавке у Шујорку.
Лмерички улошци у ИталнЈу
убрзано расту.
Владина паштпка која у-гро-
жава
внталне пнтерссе и
нацноналну Сезбедиост ита- -
лијанског народа, изазива све
sehc иенокрсие у целој зем-л.- и. To се види на чиаеннци
дд Демократски фрон! свако- -
д-асв-
но добива све вншс упли- -
ва.
У Пталпји се сада појачава
почрети у сндустријн и нд
селу који одлучно захтевају
6o.ie жнвотне услове. На че-л- у
те борбе стоји Демократ-сг-и
народнп фропт.
ЈугославиЈа је стуб мира на
Валкану а Чехословачка у
централној Европи
Праг. — ПрилпЕом друге
ГОДИШН.ИЦС Уговора о узајам-но- ј
помоћп пзмећу Југосла-виЈ- е
и Чехословачке, пуков-нп- к
Расла пвсао је овпх дана
у братиславској "Правди" да
је херојска борба Југослави-ј- е
нротив окупаторских сиа
га п увутраш.вх квпслпнга
бпла жнвн прпмер за борбу
Ческог народа у устанку.
Мвогп Југословенн су узе- -
зи удела у устанку Чехосло- -
вачЕе као Еомапдпрп Једпнн-ц- а.
Данасу мирнодоба изгр"адI
0 ПРОСЛАВИ ПРВОГ
МАЈА ;У БЕ0ГРАДУ .
Нрпблпжавао се Првп мај.
У предуЈећима, на раднлнш-тнм- а
н у разини устаиовама,
прпвредннм и културиим,
одржавалн су се састапци п
мнтинзи синдпкалних подру-жннц- а.
Вршиле су се припре-м- е:
писали н израђива.41
транспаренти и пароле, ири-кунлд- ле
застапе, слнке н дру-г- о.
Днрекцнје прсдузећа и у-стан-
ова
дава.1с су оцене о
предпрпомајском такмнче.у,
о радним заслугама група н
појединаца — iiaj6o.tn прима-л- и
су новчапе иаграде —
снрема.10 се свс што је нотре-бн- о
за изапи иа прославу, у
параду — пред Тита.
flpBii мај je освапуо. Улице
су iiciniheiic заставама, зеле-иило- м,
сликаиа н портрстнма
Тита, Сталииа и других, иро-зор- н
су лрсстртм пилнмниа.
Тек јс свануло а на стотина-м- а
мсста всћ су се пскуинле
мпогобројме групс трудбснп- -
ка да одатле, по сскцијама.
крсну иа онште зборно мссто.
Осталн rpahauii куллју ули-цам- а,
журе се да заузму по-десп- о
место одаклс he најбо-л.- е
Mohn да гледају параду —
сливају се реке иарода. Тро- -
тоарн широкнх улица којимд
he npohii iioiiociju граднтел-- н
Honor, лепшег живота iipeny-н- и
су народа с обе стране. На
срсднни стоје редарн, тука-ка- и
младн мнлицајац, тамо
мало дале од н.сга цивил-му-шкара- ц,
joui мало дал.е нска
девојка нли млада жеиа н та-к- о
далс — готово инко од
iliix леки фнзнчкн горостас.
Они иазе да сс иарод е спу-шт- а
са тротоара иа улицу, да
не нрелази прско н не омета
нзраду, што нм Bpio усисва
— рсд јс узоран, измсђу н.их
и грађана на чији ред иазс,
ннкаквс преинрке нн галаме,
о односу између imx и грађа-и- а
можете да стварате закл-уч-к- с
само ноблапш другарским
рсчпма ако је ту и таао тре-вал- о
да их уиуте искомс кога
је трсбало опоменутн иа ред
у iiiii4ei;iinaii.y иараде и но
сто тако благим и снмпатнч-ш- ш
осмеснма са којима их
[rpabami посматрају а и самнх
УМРО ЈЕ ИЗДАВАЧ И П0-СЕДН-
ИК
"Т0Р0НТ0 ШРА"
У суботу 8 маја умро је у
83 годшш нздавач и посед-1П1- К
"Торонто Дејлн Стара",
1,осеф Е. Аткнисон. Око 50
годииа овај човек је поседо-ва- о
"Стар" радно као iberoo
у[ед11ик. КраЈсм 1899 годнне
када je ђосеф Лткипсон прсд-узе- о
"Стар", цнркулација
"Стара" је била око 7.000 прн-мерак- а,
а данас јс н.егова
дневна цнркулацнја око 370.- -
000 примерака.
Као буржоаски либералац
стари Аткипсои је заговарао
miipe реформе у Каиади нс-г- о
и један другн нздавач или
буржоаски новииар у овој
зем.ш. Нсто тако н по пнтану
независност Канадс, иако не
толнко отворсно н одлучно
као што to поставлл радиич-к- и
покрет, Аткннсои је ипак
био одлучнији иего нједан
буржоаскн либералац у Кана- -
ди. За време рата поштено је
сарађпвао са савезипцима н
впше писао у прилог правед
не ослободилачке борбе паро- -
да ЈугославиЈе под водством
1ита — за нову ЈугославиЈу,
Пољску п слично него сви
уједно други нздавачп и но-вина- рп
грађанских лпстова
у овој зеили. Заправо, ои је
Једнно у доста приличној ме-р- и
ппсао у прилог тога, док
су други били против п више
пгралп за време рата апизер-ск- у
улогу у одпосу па фаши-за- м.
к соцпЈалпзлу.
Југославија јс један од сту- -
бова словенства и мпра на
АЈЛ-1Л1- 1, Ub Ш. W .l-.- V --лм
индустрије п рудипка у Вла- - н.е, мп изграђуЈемо режпме Јсловачка у централној Евро-д-н
HP Хрватске. народне правде и маршпрамоши.
оних којн су евентуалпо упо-зорова- нн
на ред. Лко је пшта
парушавало тпшпну пшчекп
ваша то су деца која непре-стзп- о
жагоре с родителпаа
ynyhyjyhn пи своја бескрзјпа
пптанл п сгадио вптлајућн
црвепим и југословепсспм за
стаппцама еојс држе у рука
иа.
"Ево цду!" — зачуло сс од
једнон Еао па Еомапду. По
дванаестораца у реду. Уо-стало- м,
када бн прошла та
огромна маса од 180.000 ду
ша да су редови маљп — н
овако he бптн дугачка четр-нас-ет
Еилометара н трајапе
чнтава три н по сата. Пролазе
нспред Тита, осталнх члановз
владе н Цснтралног комитста
Комунистичке партнје Југо-славн- је
и поздравллју. Па чс-л- у
поворке, уз звуке марша
наступио је одред радниЕа j
CBojiiM радинчким одслпма н
официра Југословенскс араи-j- e
nocehii заједно државне за-стаи- е
л уиетнички нзраенп
грб Федератпвне Народне
Реи)б.1ике Југославнје, сим-6oiiiiiiy- hn
тако тесну повеза-нос- т
Дриије и народа. Затии
једшшце Југословенске арми-ј- е
гарде, мориарнце, пешадн
јс, ваздухоидовства и koh.ii-цс- .
За анма остале секцнје:
радии колективн, културне п
уметинчке групс, млади пио-инр- н,
дс.1сгацнје Народног
Фронта из унутраипкости зем-л.- е,
селлка нз окошпе Бсогра
да н Војводние, делсгацијс
иацпоналннх лааина Румуна,
Чехословака, Мађара, саии-тетск- е
rpyue, фискултурннцн
Шума застава и транспарсна
та, портрета н слнка Маршала
Тнта, Крдслл, PattEOBiiha,
1;нласа, Нешковића, Пакари-ha- ,
Мариика, Пуцара, Јова-noBiih- a,
Колишевског, Ови
претставницц свнх иаших на-ро- да
н народпе ношне сим-болнш- у
једнпство. Иде сек-цпј- а
за секцнјом, песне за пе-смо- м,
камион за какиоиом на
којпма су дивио изложеп
нове машине иових прсдузе-ha- ,
нови производи, резулта'
ти прве годипс првог Heio-годнш11.- сг
плава, резултати
труда и nanojra иашнх власти
и иаших трудбеиига.
Парадом воја јс свршилз
оео 12 сати иије завршеиз
прослава. Одмах после тога
настале су, спонтаво, пгре Ј!
пссис, свирке н вародпа еолз
иа у.1нцаа. Огромпн простор
на Теразвјама чптав дан ц до
касио у воћ испуиеи je иаро-до-м
да проћи не можега, ко-л- о
до Еола, песка уз necfly. У
ссдаи сатн увече пјлд зградом
Народие скуиштине велики
концерат. НаЈ)од слуша хор
од седау стотива певача. Та- -
ко н слично ма СлавиЈи, Чу-кариц- и,
пред шсстом мушком
гимвазнјои, у Келезнвку, у
Земуну. На Тргу Републике
балет "Охридска легенда", ва
Теразијаха филнови, све под
ведрии всбом. Orpouiiii про-стор- и
препуви су варода, ре-ка- о
бих иико није остао код
куће. Пред конаа дана, вешто
око десет сатп увече зачу се
ВСШТО СЛ!!Ч10 топовсеим и
мптра-гескн- м пуцњвма u ие-б- о
je осветллво. Али ве, то
није нншта сличво шестом
апрплу 1941, и to je у оквиру
прославе Нрвог vaja 1948. To
разнобојпе ракете, бацане
пред Народвок скупштнвом
парају вебо, расшму се у ви-син- и
н падају ва земљу у ви-д- у
масе звезда.
Тако је пзгледао и тако
прославлен међувародпи рад-миче- п
празвпЕ Првн мај у
Београду. Мп еоји смо дош-л- и
вз Канаде п других гапн-талистпчк- их
зенаоа, којн п[-в- и
пут учествујемо у просла-в- и
у ослобоћевој домовннп
често смо у тову дава упоре
ћивалн прославе Нрвог маја
у.тим зем.има са овом какв)
смо сада првп пт у жпвогу
видели. Заправо, не правико
ynopeheita јер су она немогу
па, иего говориио о разлнци
нзмеђу оног шта смо таио ви
(Наставак на стравп 2)