Serbian Herald, December 31, 1946

              т-Љ- . . аЈчА- - - јД-~-.-
hi iFiFihih.i.--l- . jiiiiBJuijiiLiiiiJLijiHHillll]t!jffl
IIfff? .
ч
цж
зџ 4
I
1
K
f™ ™Чф"и
J . ГМСНИК ЛДРЕСА
"C.
АДМИНПСТРА-ЦИЈ- Е
ГЛАСНПКА" СРПСКИ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ИРОТИВ
ФАШИЗМА!
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAverlcy 9947 SERBIAN HERALD
Authorized aa Second Class Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО НАНАДСКИХ СРБА Цена годашнлј претплатн за Канаду 4 долара, на пода
No. D. N. 764, March 12, 1942 год. 2.50. За ннострапство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
Год. 6. Број 278. Цеиа једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JANUARY 11, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 278.
Апел Црвеног Крста Југо- - I ТТ љфтжгтт-кт-т m лттаг
славије Словенимау AXVJWi Jfii п у 1 jw ViivJCl
Потпретседник Друштва Црвеног Крста
Југославије пуковник и народни посланик,
Протојереј ЈевстатиЈе КараматиЈевић, у-пу-
тио
Је преко Београдског радија следећи
апел Словенима у Америци:
Драга Браћо н ссстре.
Наша сачопрегориа и нстрајна борба протип пс- -
човсчних фашнстичкнх окупатора донсла јс слободу иа
родима Југославијс, алн и тсшко људсвс матсријалнс
жртвс, којс пишо исго шнта друго спсдочс о огромиом
удслу иашс зсмљс у зајсдничкој борби Ујсдшшшх иа-цнј- а,
у борби протии Хнтлсрово Номачко н Мусолинијс-в- о
Нталијс. У тову чстнри годншљо нсравио борбс иро-тн- в
до зуба иаоружаног окупатора, дуго ирсмсна остав-Л.СШ- 1
сами ссби, иаши пароди приложили су па олтар
слободо миого шш1с од милпјоп ;кртана својнх иајбољнх
синова н ichcpn. Ту рачунамо и ;кртнс усташко-четни-чк- ог
тсрора.
Гат иам јс остаино иотиунс ратнс сирочадн, нсз-брииу- то
дсцо стрсљаинх талаца и дсцо палих бораца
88.000: ратно иолусирочади, која јо нзгубила хранп-оц- с,
а живо у осиромашсшш породицама 485.000;
осталс социјално угрожсно дсцо и младсжи, којима јо
иотребна помоћ у одслу, обући, рубљу н допунској хра-н- и
G58.000. Увупио: дсцо п младсжн, којнма јс потрс-бн- а
iioMoh 1,231.000.
Незбринушх нивалида, личних и иородичних
шшалнда из раннјих ратоиа 180.000, шшалида личиих
и.иороднчних нашо хсројсво Н.О. војско досад иријан-љси- о
250.000.
Данас у заслужсиом мнру, иаши народи всчито
зоратимљсин н ујодшмшн, ирсгли су спо снаго да обио
ШРД2&2аЗДК&сЈад
Америци
najiuHiuu wpjiio аиог ibuiiur слииодирског духа, који jo
3]ачио свим иоробл.сшш иародима Квропо. Обављајући
всливи посао у мнру — обнову зсмљо — наши иароди
но заборављају оно којн су својом крвљу цемснтпралп
нашу нову државу — но заборављају нашо ратно ннва-лнд- с,
и.нхову дсцу-- и дсцу налнх бораца. Зато чинимо
сво иапоро да их абрннсмо и помогнсмо, али су наша
срсдства нојака да би била нужно довољна.
Драга браћо п ссстрс.
Н ако сто далско, вндоли смо на дслу да вашс срцо
увсв вуца за вашу стару словснску отаџбнну. У најте-жн- м
даннма нашо иародно-ослободнлач- ко борбо ви стс
у далсвом своту днзали свој глас у одбрану naaio хсрој-ск- о
борбо, коју су сралшо клсвоталн Хитлсрови агснтн:
Фо-nih- , Нсдић, Дража и други. Зато рачуиамо и данас
иа вашу свсст, иа вашо родо.губљс, иа вашу помоћ.
Почоћ разрушсној н опустошсној нашој зсмљи, у којпј су
миога ссла и градови потпуно уншптсни. (Има ссла у
војима со no чујо пн лавса: паса ни глас пстла.) Хитну
iioMoh nauioj исзбринутој децн, удовнцача, партнзан-сви- м,
иашнм инвалиднма, који су води.ш крваву борбу
пунс чстпри годинс без одмора, бсз ноштсдс, и бсз счс-н- о,
за част и слободу нашпх парода.
У јсдној Србуљи у манастиру Мнлншсву навг, Исс-т- ор
лстонисац иапнсао јо: "Мнлостиња грсси отпушћа-јс- т,
милосгиља вратаја рајскаја огвсрзајст". Но.чознтс
браћу своју и вама ћс noMohu Пог,
На послотву no заборавито амапс,т, којп иам јо
ирсд смрт оставно један од највсћих гсинја човсчан-сгв- а.
велики Словон Ннкола Тесла: "Оно што чине на-ш- а
браћа у староЈ Отаџбини достоЈно ]е духа који про-жи- ма
нашу народну песму. Нема величанственијих при-ме- ра
самопрегора ни жртвовања за борбу н слободу у
целој светскоЈ историЈи, као што су примери наши. He
дозволимо да се величина тнх дела умањује хушкањем
или распиривањем мржње не против зла, него против
своЈе браће. Судбика Срба, Хрвата и Словенаца у староЈ
домовини нераздружива је. па ма шта неприЈатељ поку
шао да чини. Име наше данас тако високо стоји, да сза-к- о
расииривање шовинизма понижава. Куцнуо Је час
да са памећу за векове иснористимо всличанствене жрт-в- е
и храброст, ноју наша браћа у старој домовини ппи-но- се
за cpehy Срба, Хрвата и Словенаца, за срсћу
Балкана, Словена и човечанства".
Нспуинтс аманст Теслин, који вас позива да бутс-м- о
хсројскнх иодпнга иаших napoia у всличанствсној
народио-ослободилачв- ој борбн. Због тога помозши
своју стару домовину, кг ,'а јо данас започсла исто тако
херојсву борбу за своју обнову, за лсчсњо рана којс јс
створнла ратиа пустош, као год што јо вошла хепојсву
борбу протнв овупатора. Нева н најспрочаишнји ла
своју лспту попут биилијско удовнце, бсз обзнра ил по-лиш- чко
нлн всрсво убсђсљс. Помозитс наш Црвспн
Крст, који дајо сво од ссбс да олакша жнвот жптвача
рата. a kojii но заборап.т.а m ппиурлти пи 1'ашу нзеглу
браћу из Јсгејско Макодонијс.
Апслнрамо иа вас, на сву браћу Амсрнкаискс Сло-всн- с,
да помогнсте наппрм иагаог Црвсног Крста, да
доприносстс стварању ннтсрнацноналног добоа — мн-лоср- ђа,
вако у иашој зсмљн. тако и у свету. Тако радс-!- ш
ncnyiiiihcTo прпнцппо јепан1;елско лаукс, иеопходну
гачарпћанску помоћ свом ближњсм у нсвољи.
Чункннг, 10 јан. — Прет-седни- к
владе Чаи Кај Шек
пзјавпо је данас, брзо пза
успостав.геиог примирја које
је прекннуло грађанскп рат,
да јг влада одлучнла да оза-кон- и
све политичке странке.
Оц је рекао да he влада пу-сти- тк
на слободу све чпсто
полнентке затворенике, дати
народу слободу говора п ола-кшава- ти
успостав.гаи-- е локал-ип- х
самоуправа.
И
Овнх дана јавнле су вссти
нз Бсча да су, у
зо1ш западиих савезннка у
Аустрнјн иуштспи иа слобо
ду ратни злочиици и издај-ииц- н
српског н хрватског
народа Мнлаи НсдиН н Анте
Иаиелић.
Ово је тсшко всроватл, у-прк- ос
чнњсинцн да има ви-ш- с
прнмера где се оставлло
па слободи иоЈпатс активнс
Фашистс и ратнс злочинце
доста великог калнбра. Алн
Иавслип и Нсдип спадаЈу мс-ђ- у
пајвсће ратис злочиицс.
II то савезпнци добро знају.
Десстине, сто.иие хи.гада
сдовена ki 'ТпмикгАшжм..o,i-Uлмнижлккушашав
iCiixobou управон к руковоћ-стео- м.
Југословсиска влада
давио јс поставнла захтев са-везниц- има
да јој се ти зло-чпи- ци
предају. Доста је од
савезннка п само то оклсваае
да сс тс злочннце прсда суду
народа, да нм сс судн "иа
лпцу местд почпиеннх зло-чпка- ",
гао пто гласи Москов
ска трпју вели-кп- х
саве(чнка, а не да нх
још пуштају на слободу.
У вссти се каже да је ауст- -
Ово пнсмо примио јс Јо-ва- и l;ajnh од нашег доброг
друга Вучка Бучковића из
Богојсвић села, Зупцн, Тре-бнњ- е,
нз мсста
Војводс Луке
Друг Вучко, после десетак
годниа активног рада у рад-ничко- м
н напрсдном српском
покрету н на изградњи паше
ВУЧК0 ВУЧК0ВИЋ
штампе уклучнп Срискп
Гласник, отпшао је из Кана-д- е
као добровољац са оста-ли- м
машин друговпка у
да помогне борбу
нашег народа против окупа-тор-а
н издајиика. Његово
писмо гласи:
Тгебип, 16-11-19- 45.
кон дугог времена добио саи
прнлику да тн се јавпм. До-бр- о
cau, а тгко п вама :келим
свако добро.
Можебит да еш сс ?зчуди-т- и
што mijtcau рапнј писао.
Пнсао саи тп јсш 1913 годп
не He зпаи јеси ли арпшш.
зум у Кини
Отварајућн конфереицпју
полнтпчког саветоваги, гото-в- о
iiCTOBpcweao са заклучком
споразума п аздаваиеи наред-б- е
за престанак па.г6е, Чан
Кај Шек је изјавпо да је вла-д- а
донела следеће одлуке:
Датн иароду лнчпе слобо-д- е,
слободу савестп, говора.
штампе, удружпваи-- а п да К-- г
их штптитп од пезаконитих
xanmeita it cytyeita.
Учншин све полптичке
ЈЕСУ ЛИ НЕДИћ ПАВЕ- - ЛИћ НА СЛОБОДИ?
окупацноној
cpncKQivxpnaTCKorvH
'yiirraneiitric'iiK
дешарација
Вукаовића.
Ју-гослав- ију
рнски мнипстар правде Јозеф
Геро потврдио ту всст када
је крптиковао западие савез- -
1ШКС што не сарађују са ау
стрпском владом у кажи,ава- -
н.у ратиих злочннаца. Ка:ке
се да јс он рекао да су та
злочинци, Неднћ и Навелић,
били нско врсие нритворенн,
али да су сада у пуиој сло-бод- н. Оа је рскао да су ау-стрнс- ке
властп хтеле да их
прсдају југословепској вла--
ди, али да нису дали Брнтан--
Можда ј ого све гкупа
неко измислно. Мозда ауст-риск- и
шшпстар то пије рс- - каоЛЛлЈ1осп:Хиам1упте!
je пл слоооду ц мађарска рат
пи злочииац Хорти из затсо-р- а
у Ниренбергу, и властп су
отвореио изјавнле да ис по-сто- је
оптужбе протнву аега.
А познато је да је Хортн
увукао Мађарску у рат на
страин Хитлера, а против са-всзии- ка,
да га ЈугославнЈа
оптужује због масакрпрања
15.000 иашег народа и да га
је радп тога тражила o,t са-везнн- ка
да га предају Југо-славиј- п
на суђеас.
Писмо из места Војводе
Луке Вукаловића
Херцеговииа,
Алн оно време било је врло
тешко. Ове године отпутовао
је за Канаду Стеван Сердар
u М. Јурмаи. Поздравио сам
вас no аима. Надао сгм се
да hy оно време стпћи syhn
за Kojy uucau знао да лп nva
пко а.н f и да тн се онда ја--
BIIU.
Долао сам својој Kjhn на-за- д
15 дана. Нашао сак живу
жеиу н једног сииа, а стари-ј- н
мој снн је погпнјо. Хтео
сам поћн код твоје куће алу
саа чуо да су се отсслнли у
Слазоцпју (Војводину) Ла-за- р
Јелпћ (такође једац друг
који je пошао из Каиаде у
Југославнју као п Вучко-Biih- ),
мц je казао да je био
са твојим братом.
Лмо je врло добро кад се
узме у обзнр гако јс наша
зсм.тд бпла порушепа. Данас
се обиавла врло брзо поврх
свих потсшкоћа иа које се
иаилазн, јер је бпла велика
суша ове године па иијс рс- -
дило. Али се иаша влада ста
ра да народ ове годппе не би
настрадао и поиажс колпсо
је пајболе могупс.
Впдии да u ви тако радше
н помажете пашој земл.и ко--
лико иајболе иоасете.
Видео сам да стге добплп
одликовање за ваш дсбар рад
за iiouoli иашнм пародпиа.
За то вам и ја честптам.
Чнгао сам да си био боле-ста- н.
Као уи је. Пншп мп
како си сада као п фаиплнја?
Како је друг Максо, Јардас,
Штимац it свп осталп друго-в- п
н позпаишш шпром Кана-д- е
и СДА? Поздравн их свпх
са иоје страпе.
Молим те ако шта знат за
Јоваиа Стсванова Мпћановп-ha- ,
којп се је палазио у Суд-бур- н. Опт 1942, реци му да
га поздравга п.егова лепа п
Једаи cun, а ЈСДан му je по--
страпке Једнаке пред законом
п дозволитн им да делују от-воре- но
у оквиру закоиа.
Актпвно уиапргђпватп ло-кали- е
саиоуправе у свнм ме-стп- на
u расписатиопштс из-бор- е.
Пуститп све полптнчке за
творенпке, пзузев !'здајипка
и оиих који су дефшштнвио
почшшли акте ипетпе по Ре-публп- ку.
Гснерал Чо Ен Лај, кому-ипстпчк- п
претстав- - нк па мп
ровиој конфренцпјп сложио
се са све чешри тачкс п ре
као је да су one основа за
постпгнуће уставне владс.
"Мц ие само да жсллмо да
се прекпне борба, ргкао је
он, всћ хелпмо да више ии-ка- д
не буде борбе између нас
у Кпнп."
До овог споразума дошло
е на преговорнма у којима
je учествовао геиерал Мар-ша- л,
посланик Сједпиеиих
Држава, зајдно са претстав-ипцпм- а
Ј! Кај Шек-ов- е вла-д- е
п комунпстнчкпх. претстав-нпк- а,
после кога је дата на-ред- ба
свни војнпм командаи-тпм- а
да прекпну палбом.
Кратке вести
ЛОНДОН, ЕНГЛЕСКА. —
Д5ДеЈгаШг41-ЗемлиокУЈ(- ииц
су се за ћрво заседаае Орга- -
дизацпје Уједињсипх нација,ј
иеу мЈјнма влада xapnoinija
каква се ретко опажа иа опа- -
квим састаицнма. Копфсрен-цнју- ,
која нма да почие да-на- с
(10 јан.) у 4 сата после
иодне отворнћс лрстссдипк
бритааске владс Атли. Oca
Генера.та скупштлна Орга-ннзаци- је
Уједна-лл- х лација
поделена јс ла разле одборс
у сврру решаваша разллх
проблсма за одржаие мира.
ЛОНДОН, ЕНГЛЕСКА. —
Совјетскн Часопис "Новојс
Времје" у свом лздаау од
прошле иедсе, пишулн о
саоразуму иа коиферелцлјл
сподилх шпшстара Всллис
ТЈМЈЈцце о одлукама о Бугар-ско- ј
ii Румуллји, каже да he
тај споразум "спречлти сва-к- ц
покушај uemaita у уиут-раш- и
послове тпх земаља,
лаиетаиа лстпм (землама)
апстрактне стандарте запад-л- е
деиократпје, а потпупо
пглорпшућл праве демократ-- :
ске тековпле којс су народи
Бугарске п Румунлје постлг-л-п
као резултат лораза фа-шнзм- а."
ФРАНКФУРТ, НЕМАЧ- -
КА. — Пемлрл л протсстл
међу амсрнчкои војскои у
НекачкоЈ иастав.1дју се. Пре-%- и
5.000 амернчклх војаика
покушало ie д1 павалк иа
стаи генсрала ђозефа Л1с-- '.
НарнеЈ-- а у Франсфурту, због
тога што се не.е вратити ку-ћ-и,
алл су лх одОили лазад
паратруперскп стражарн. Иа-ратрупе- ри
су бплл позвани
када су ови лојннци бллл
угрознли дг хадмадају ма.и
весалон стаи
број стражара иа улазу у
генералов стаи. 40 паратру-пер- а
са пушкама пнтервени-сал- и
су, a yxanmcito je око
некнх 20 војинса пзмеђу по-буљен- пх.
гннуо. Неса се јавц ако је
жпв.
Био сам мало са Старим-НпЕОло- и
Ковачевпћем у Бсо-град- у
казад 2 мссеца. II ои
вас je поздравно.
Доста до вашег одговора.
Прпмпте миого другарских
поз,рава — ти Јоване и тво-ј- а
фаиалша као л Masco,
јардас, Штпиац и сви оста-л- п
другови u познапци. Тако
вас поздравлл п моја фама-лпј- а,
као и друг Лазар ЈелаН.
Ваи друг.
Впчко Вучковпћ,
Богојгвпћ ссло
Требпн.е, Херцеговина,
Ф.Н.Р. Југославпја.
Учинимо све да 1946 год.
буде година великих победа
у обнови наше земље
Чланак марлша Тата
1945 годила била је годила
војнлчкс побједе, уједине-пл- х
слободогубнвих ларода,
всликлх п маллх, лад фапш-стички- м
осопиискнм осваја-члм- а
it lMixoiiiiM ломагачлка.
Алл за лашу зем.гу, за ларо-.д- е
Југосчавнје, 1945 годлла
лма особити зиачаЈ јср су се
у тој годшш збплл у Југо.
МАРШАЛ ТИТО
славиЈи догађајл, који су о-Л1)сдмје- лллн
лравац разплт-к- а
лашс зсмлс за ледоглсдан
лиз годнла. To je блла за лас
годлид лобједс иад окулато-рлм- а
л доманнм ИЈдајиИцнма
којл су служнллокулатору
Bpiiiehii звЈСЈКТваШшЖсоц? шптпгаргаЈоодл?
ии иистигнути су лелнк1сва№-ск- л
n yiiyTpaniibu лолнтмчки
уснјсси, Јако је лорастао уг-ле- д
лашс земл, која је због
својнх палора л долрииоса у
рату добнла свсоиКс призиа--
Л.С уЈсдин.сиих ларода.
аПаошажасојлсидзусЈмслд сстлваје])лаиа.емда
оргаиа ллродллх власн од
иајпижих до iiaiiiiiniHX иа
читавој тернкмшЈц Југосла
вијс. Одржапл су лзборн за
Уставотворну скулштллу,
која јс Јсдпогласио допијела
велику лстоплску одлуку о
укида.у молархнје л про-глашел- .у
ФНРЈ. Донешспл
су unorit демократски зако-л- н
л уредбс, npiixcahcii je у
лачслу лацрт ловог Уава,
Kojn lie лретстаплдтл тсмс.г
лаше држаппости, лашс на-род- ле
дсмократлје, лаше Ф-11P- J,
која лретставлл чпрсту
зајсдллцу слободло воллм
уједишенлх ларода Југосла-внјс- .
о
Пикидом изјавс прстседни-к- а
оптерлскс владе Друа о
iH-ron- oj саботакл илана ре-ко1СТЈук-
ције
пароднц поста-лиц- н
у оитсраском иарламел-т- у
А. Л. Мсклауд, Ј. Б. Са.т-сбер- г,
н вођа Радиичкс лро-греслв- ае
партаје за Онтерао
Лесла Alopnc, дали су injaay
у којој кажу:
"Било ба погрелшо смат-рат- и
Дру-ов- у саботажу за ре-коигтрук-
цлју
земл.е као иг- -
paite лолатлке. У томе je, у
потпуној форми и nocie дугог
осматрааа са свлх страиа,
програм крупиих лредузећа
л фанапслског хапитала да
сс ЈСаааду ла силу врата иа-за- д
у лредратло стал.е.
"Стварио, луковник Дру је
протав тога да илада буде
одговорна за запооеп-а-, пра-стој- ае
станове, за добро зд-рав- ле
и одговарајуће падна-ц- е
и ратпн стандарт. To je
HA УРАЛУ СЕ ГРАДИ
КУЋА ЗА ПЕТ ДАНА
Свердловск. СССР. — У1
коибпнату за прераду дрга
"Свердловск — ПреметроЈ"
основана је радноница која
града куће за склапаае. Цро
ток рада, почев од зсмллнлх
радова па до тгове куће тра-j- e
само 5 дана Првнх 50
кућа опог тлпа оцен.епе v
као врло добЈ)е.
икупацијом расцјспкана
ла внше дјсловз стара Југо-слапн- Ја
се раслала, a ла itc-iui- u
рушевлиаиа у 1945 го-ди- ин
доиршсла je всличаи-ствен- а
пова државла зграда
— Федеративла Народна Рс-лублп- ка
ЈугослапиЈа, Јкоја
je грађсна у чстворогодлш-.О- Ј
надчовјечалској борби нз
t.pBH II КОСТНЈу CTOT1II1C хи- -
1Л,л иајболих сииова царо-Д- а
ЈугославнЈе.
У тој су годлии наши па
Ј)Оди чшшли огрсмие папорс
Н лостлглл веллкс услјехс у
обловк пашс разо])еае зси
i.e. Услоставл.еп ie ратом па
зорсна t гксл-езпичк--ц саобра-ha- j.
Обуповлело је и ставл.с-л- о
упorou много лаше илду-стри- јк
лашсЈстакиоојавиившећтво снарбадзајслвма '
пронаводима. Ослособл.с јс
Bchu кдио рудннка, из којих
х
сс naiiuc фабракс н cao6paiutj , слабдјевају углслбм н рудоЈ
Нопр]авлс110 јс u обновхсло
хлллДе разних зграда и cn- - у
тлие лорушелах а помал,с-ил- х
с сла. Држава је дала и
onoryi una прсвоз дссстила . --
хиллд i иагнна жата л других!
iiautipkiHta у крајеве којц
су иајупше ост1адали од %
окупатра. )гз nouoh иаро-дпо-фратог.с-
иих
оргапиза-циј- а
it lXojckc засајаио јс блн-з- у шиЛпи јутара muyinrc-п- е зеле чнји 1иодовнјслу %
жс )'Д?а4м¥%?а ИЈ€ХРа,'У1 2 iJtS.lW Ж
вкла Rtijii су uajBiiuic иостра v
дадп од pata. иоиовл.ено?ЈеИф
зацочио свој рад у iipofflfloj
годшш стотлнс разаих шко-д- а
лижах л вишлх. Пзврше
(III Су Ш10ГИ LOpltCJIH и uoipc- -
oiin радови за заједннцу у
једлои рекордпои Јкису саио
блашдарећи хсролзиу, којии
су бала лрожети пајбола сл-ао- пи
л khcpa лаше зсил-е- . Аео се узме у обзир да јс
лаша храбра Ј)гословелска
Армнја iota j маЈу мјсса(у
водлла посгсди tcuikc 60-јс- вс
за ослобођса наше зс-мл.- е,
оида то показује да је
прошло свсга осам кјссеца
од како je 3cv.ui ослобођсиа
и откако су се наши иа(ЈОДи
могли лотпуло лосвстита
лјсчеиу тешках рааа које
лаи јс задао окулатор.
To су чни.елнце које лај-рјечнтл- је
говоре о огромилм
лалорпиа иаишх ларода: иа-ш- лх
радиака, лашс оиладл-н- е,
напшх жеаа, лашнх сс-гаЕ- а.
лаше пародпс иптела- -
Народни посланици Дру-ов- ој
саботажи
л послу lopujcBCKu uoiai:.
Ј5ођа онтерпских торкјезаца
(АУ) Дс затим да преузме
коитролу (воћство; иад зе
ма.гскоа торлјсвскои iiupni-јо- м,
л желећа да иосгаас ла-цноиал- ни
вођа (као што јс
лрсдложло "Глоб снр Мејл"
4 јаиуара), искориштава свој
положаЈ за разбиЈаал лацио-налп- о;
једиасгва, сл цил-с-м да лаиетпе осталој Клиадн
своје седовечие идеје.
"Иуковиик Дру чиаи баш
оао што је рекла Радиичса
прогреснвпа парткја да he
оа радлти лосле провааци-ски- х
пзбора у јулу месецу
1945. У то време, позивајућа
на радпачко и прогресивно
јединство за образоваае коа-лицпо- ие
влаие за нациоиал-л- у
обпову и провпплиску са-ради- .у,
ма смо petiu да је
други лзбор торајсвски про-rpa- u
онтерискс економсхе и
полптнчке ладмоћи пад оста-ло- м
РСанадом у сарадљи сл
реакцпонарним Дутисије-bii-u
режимом j Квебеку. . ."
On у својој пзјави кажу
дал.е, да he радпици одлучио
одбатп Друов иредлог и да
he нлспстлрати па изво!;еп.у
програма у пптересу aew.
којп обухваћа јзвне радље,
запосленост, бригу за стапо-в- е,
здpaвлд: праведну распо- -
дслу тзкса, провпицнско-ло- -
мшшопску сарадњу втд.
ч
f