Serbian Herald, November 05, 1946

              Ћ
ул~~~~1'тЛтЈШ№г-~м- £ mWti: wa'vuw +-4-
вн, j 1,-аи)- ћ
ft
CTPAHA 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 5 новембра 1946.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлази сваког уторка и петка.
Сва писма и чекове треба слати на:
"SRPSKI GLASN1K"
Ј00 Adelaide St. W..
Toronto 1, Ont., Canada.
Допасл 6es потписа ce вс прнмжју.
Рукописп ce не epahajy
29-Г0ДИШЊИ-
ЦА ОКТ0БАРСКЕ
РЕВОЛУЦИЈЕ
Нрсксутра. 7 новсмбра, иавршава сс
29 година од вслпкс Октобарскс револу-цнј- с.
Нслика II тсшка јс Снла борба совјст-ски- х
иарода за иобсду рсволуцнјс Вели-к- и
н тсшки су бнли И.НХОШ1 наиори у ли-квидац- ији
старог, од чега п под чим су
иатнли и стсњалн народн Гуснјс, н у нз-град- љн
ионог, што јо имало да доиссс срс-lio- .ii
и всссо живот ilciiiim милнонима. Али
ако јс била тсшка п ислика н,ихова бор-б- а,
ислшсс су н н.снс тскошшс. Нико ви-- шс
но снори да јс ликвндацијам царизма
ликвидирана страшна заосталост, роп-ст- во
и бсда иарода. Нико нс спори огром-н- п
иапрсдак, који јо постигиут у том кра-тко- м
врсмсну. To jo тако оишто позиат
да сс но усуђују да то порпчу iiii iiajuclni
нсиријатсл.и Совјстског Савсза.
Тскошшо Октобарско роиолуцијс су н
многобројнс. Оио укључују процпат кул-тур- о,
нндустријализацију, социјалии н
скоиомски нанрсдак. Тс тскошшо укл.у-чу- ју
јсдинство н јрднакост многобројпих
народа, јсдпакост мушкараца и жсис,
право на рад н ;кнвот, ираво на образова-н,- о.
Укинуто су старс нршшлсгнјо н дата
нова ираиа сваком, боз обзира на порс-кл- о,
бсз обзира на јсзш: или боју коже. To
су тсковино којо прстставл.ају унутраш-н.- у
мои совјстско државс. Лли, тсковина
Октобарско рсволуцијо јо и славна Црво-н- а
армија, која нијо ирстставлала само
моћ и cpchy совјстскс државо и совјстских
народа. Она јо прстставл.ала и прстстап-л,- а
cpcliy и сиас иарода свста. Она јо бнла
главна ударна снла која јс уништнла фа-шисти- чку
ратиу манпшу. Тсковина Огсто-барс- кс
рсполуцијс јо и соијстска полнтика
мира. Од свог иостаика Совјстски Сапсз
со борио за мир и- - саради.у домократског
свста, и on ii даиас стоји иа чслу борбс
па мир, за саради.у Уједшмчшх нација,
за права, слободу u нсзависност .малих и
нсликих народа. Као што jo у бнвшој Ли-г- и
иацчја јодшш совјстски нрстставник
Литвннов иродлагао сфсктивнс мсро за
спрсчаван.с рата, укључнв општо разо-ружан- .с,
тако данас Молотоп чшш у Ујс-ДНН.СН- НМ
иацијама. Савез јо јсдниа во-ли- ка
сила која тражн потпуно искорсис-н,- о
фагаизма, нуну коитролу наоружаља,
иуну слободу it нсзавпсиост колоннјалннх
народа. Јодшш он измсђу всликих снла,
на којо пада главна одговорпост за очу--'
паљо мира, скида маску са потоаљивача
рата, као што су то и ових дана учшшли
гснсралисимус Сталиш и Вјећослап Мо-лот- ов.
Иародн којн још ннсу ослобођсии ту-1;- сг
јарма н те;кс за својом нсзависношћу,
глодају у Совјетском Савезу свог најбо-л.с- г
пријатеља. Јер само Молотов јо иски
дан нашао за потрсбно да на заседан.у
Ујоднн.оних нација кажо: да jo neh врс-м- о
да oiiii дођу до спојо пуно исзависно-ст- н.
Газумљива јс онда мржн.а протнв
таквс политчко Сопјстског Сапсза, од стра-н- о
прстставинка оиих који држс тс наро-д- о
у ропству, у чијс имс говорн Чсрчнл.
Газумл.нва јс ,мр:кља протип такво поли-ти- кс
oiiiix који .olic да иамстиу своје го-снодс- тво
иад целим свстом, у чнје пмс го-во- рн
Кернс, Паидснбсрг и друш.
Совјстска држава нзграђујс со по учс-и.и- ма
Маркса, Енгелса, Лсљииа и Стаљн-н- а.
Оиа је као соцфлнстнчка држава по-лож- ила
ИС1ШТ способности и моћн у миру
н рату, у одолсваљу оружаиој интервен-циј- и,
у одоловаљу економској и политн-чк- ој
блокадн. Она јо одолела сшш коиспи-рацнја- ма
и провокацнјама, саботажн из-нут- ра
и споља. Она је убсђена да jo ilcii
снстсм јсдшш који зиачи добро народа,
али она нс ндс затим да га намсћо други-м- а.
Али она, у исто врсме, иода нн да дру-г- и
намсћу љој свој начин жнвота.
У борби за мир Совјстски Савсз на-рав- ио,
нс можо задобитп нотпору потпа-љива- ча
рата, али задобипа, и даљс ћс за-добив- ати
ту потиору међу онима који тс-ж- о
за слободом н мпром, мсђу којо на
прво мссто долазс словеискн народи који
су у рату највишс страдали и којн су сс
уз помоћ Совјстског Сааеза ослободили п
којс јс зајсдничка борба ујсдшшла.
ВЕСЕЛИН МАСЛЕША - КЊИЖЕВНИК И
ПОЛИТИЧКИ РАДНИК
Толнко много би илало да
се каже о Веселнну Маслс-ш-н,
о n-ел- у као човеку и по-лнтичк- ом
раднику, као мис-лио- цу
н као борцу, а Масле-ш- и
чијом је смрћу, како је
рекао Миловаи ђнлас, "неста-л- а
једпа од најумнијих глава
Југославнје, једна од најсвет-лпјн- х
н најзиачајнијих фи-гу- ра
нашсг јавног живота", о
iteMy п о томе зашто је праз-нин- а
коју је за собом оста-ви- о
занста тако огромна, тако
страшна. Толнко бнх много
хтео да кажеи о Несн, дивноу
човеку и драгом, јединстве-ио- м
другу, о аему и о томс
зашто јс он занста, у пуном,
у најстрожијсм смнслу те ре-ч- н,
исзаборавном. Новодон
једиог таквог живота и такве
једис смрти толико бн ce mo-m- o,
морало pehu о iliixodom
зпачеау и ilhxoboj величиин,
о смислу који таквн изван-реди- и
луди, какав је био Ве-сел- ни
Маслеша, дају .гудском
жчпоту уопште, и л.удској
смртн. Лли л.удн су и сувншс
мпого говорилп о животу II
смртн, н сувнше често, и су-пн- ше
лако употребл-авал- н ве-ш- кс
речи, н као да су нх
истрошилн, оснромашили. II
како сада тнм похабаннм ре-чн- ма
изразитн све то што
тражи нзраза?
Прпмсрно је значсн.с Мас-лсшнп- ог
жнвота, н снмболн-ча- и
јс н рсчнт смисао ibcroee
смрти. Tor нзванрсдиог човс-к- а,
ii с само нзузстно умног и
прсдпог нсго и нсобично пле-мснпто- г,
човсчног, доброг,
прогаљалс су читавог жнвота,
хансилс н мучнлс полнциске
хнјсне у н ме нацнјс, тобожс,
и држапе. А убилн су га Нем-ц- и,
у својој дивл-о- ј офаизиви
пјмзтнв оинх који су јсдинн
устали да бране своју иаци-ј- у
који су једпни спаслн, об-попи- лн,
створили ову државу.
Та смрт, као и смрт толнких
хн.гада другнх нашнх партн-зан- а
иалпх у овој свстој на-родн- ој
борбн за слободу, јед-но- и
трагнчиом, али велнчан-стпсио- м
логикои завршава,
крушппс јсдан живот сав по-cuehe- ii,
сав предап слободар-скч-)ј
борбн за паЈкзд, за ibc-го- ио
добро. Нзмсђу тог :кнво
та н те смртн постоји јсдан
чист, ндсалан склад, кристал
но јасан н светао баш у својој
мрачиој, тсткој драматнчно-стн- ,
трагичан и потресаи баш
у тој својој савршсној логнч-иост- и.
У том iliixobou складу,
у П.ПХОВОМ хармоничпои јс- -
ДИНСТВу ЛСЖН Ш1ХОП иуни
смпсао, аихопа болна и зрач-н- а
лепота.
Чистота iberoBor срца н п.е-гов- ог
ума, плсменнтост и.его-вогнтав- ог
бнћа, доброта н.с-го- ва
н дубина iteroBO чудсс-н- о
бистрс п брзс мисш, lie-ron- a
нссебичност п храбЈКЈст,
н.сгова праведиост, бргатство
н.еговог знаи.а, еумориост '
раду, и она тотална оданос!
слободн, нанрстку н cpchii
карода, та права "нстинска
служба" ономе што на свету
иајвнше заоужује да сс иа-зов- е
добро, — све су то само
пеки којн сачиилвају драго-цеиос- т,
велнчниу н псзамсн-л.нвос- т
Маслешнне личпостн.
Гшо је то јсдан ванредан,
нсумораи полшнчки н кул-турн- н
радиик, којн јс у свом
краткои животу, губспи то-лнк- о
rjeiciia на глупс посло-п- с
које јс лорао да ради да
бн живпо, стигао да проучн
један огроман економски, со-циолош- кн,
нсторнскн, кул
турноисторискн и филозоф-ск- и
матсрнја.1, да преводи и
ре,игује wiMirc, да свршн фа-култ- ет,
да уређује лнстове п
часописс, да иапишс јсдгш
број члапака и студпја, — од
којнх су неке, а првснствено
Kinira о "Младој Поснп" (е-давн- о
објав.гена у нздаљу
"Културе"). најбол.с uito нма-м- о
у областн стварчачке
примеис дпалсктичке методс
иа један конкрстан прнмср
из наше исторнје, — п још
да актнвпо, лсгалио н илсгал-но- ,
нолнтпчкн дмује, пуб-ш-цпстич-
ки
п органнзаторскн,
н још да увек иађе врсмена
да будс прнсан и веран друг.
To је био дух сав од жпвота,
од крптнке н од лубавн у
нстн мах, увск будан, човек
мио, срдачан н духовит, за
кога icioiiyha и сивнх, лорбн-дни- х
часова у жнвоту инје
бнло, тако нессбнчне и тако
чисте нрироде да су му сви
сптнп личнн проблеми, за-wop- iiii
пспхолошкп заплетп,
егоцентричне грпже сујсте
нлп зависти, за павек осталп
туђп н непозиатн.
I Човска таквог кова и так--
ве ните.1ектуалне вредностн,
и такве моралне лепоте, чове-к- а
који је не само за своје
другове нсго и за сав свој
народ, за друштвену заједни-цу- ,
за прогрес људски уоп-шт- е
бно н иогао бити само
од огромнс корнсти, прогааа-л- а
је без иилости и без стан-к- а
власт старе Југославнје.
Треба лн да се сетнмо у ка-кв- ој
смо александровски ап-санск- ој
државн, под каквим
смо кундачко-агентскн- м ре-жим- ом жнвелн? Погледајио
тада само овнх неколнко го-ди- на
из биографнје Веселина
Macieme: 1927 ухапшен у
Осијеку н протераи у Баљу
Луку (тада јс имао двадесет
н једну годнну); почетком
1929 уханшен у Пеограду н
нротсран у Kaity Луку, иа
краћен нолицискн у Бсоград,
гдс, под нстрагом, остаје се-да- м
мессцн у затвору а затим
јс опст потераи у Haity Луку ;
1930 тражн га загребачка по-лнци- ја
да одлежн пстнаесто-дневн- у
полициску казну;
1932 ухалппен и лежи чстр-десе- т
дана у затвору; 1933
хашпсп два нута и лсжи нс-колн- ко
мессцн у затвору;
1934 ухапшен н лежн три ме
сеца у затвору; 1935 ухапшсн
и лежи два н по иссеца у за-твор- у;
нстс 1935 ноново уха-пше- н
н лежн шест мсссцн у
загвору; крајем 193G ухап- -
шеи н лсжи шсст мссеци у ј
затвору; иочетком 1939 ухаа-iiic- ii
и лсжи пст мсссцн у за-твор- у;
1940, када су и у Ју-гославн- јн,
која јс тада била
зсмлд кнеза Навла, Цвстко-вић- а
н Мачска, уведснн кон-цснтрацно- нн
логори, Масле-ш- а
јс прнмораи да пређе у
нлегалиост и да се седам ме-ссц- и
крнјс. . . Неколико мс-се- ци
касннјс дошло је до хнт-лсровс- ке
навале на ту зсм.гу
која је главндчом п волов
ском жнлом иаграђивала баш
one hojii су јој, нрви ако не
једнни, могли бнтн понос н
част. Оис којн су, у даннма
кад ce у срамоти и трулежу
распало све што јс било само
кулиса јсдне тамнице, а не
државс, н е војска, н не иа-циј- а,
one којн су једнпн на
дслу цоказалп ко умс, ко сме
да волн и да брани ову зем-л.- у,
ираву нсзависиост иравс
ове зем.гс, н.сну слободу. ibe-н- у
славу.
Мпслилац н културин рад-пи- к,
марксиста и иартиски
борац, човек коае је унсшну
на лсвој страни груди куца-л- о
срце правог човека, шта
је друго, прсд авалом фапш-зм- а,
у жнвотној негацијн тс
псгацијс жнвота, могао иоста-I- H
Нсселнн Маслеша до иар-тиза- и?
Партпзан. To је та реч
Октобарска револуција живот
земљи
(Пренос са стране 1)
Мннгечаур елсктрнчне цснт-рал- е,
која нха битн нзграђс-н- а
у овом 11етогодн11П1.с пла-и- у,
стотинс хнллда хектара
h'ypa-Аракис- и низнна поста-h- e
обрлднпа зеилл, која he
подмнрнватн житие
Транскавказа.
Главии усев сада је наук.
Сточарство је такоћс зпатпо
Индустрнскн и поллпри-вреди- и
развитак Аде у прав
цу иобо.чиаи-- а материјалног
положаја иарода. ПСивот рад-ник- а
и селлка Азарбиџаиа је
даиас лиого друкчнји. Сада
асма ueh нн трага ку-hau-a
од
блата, којс су нскад бнлн до-vo- Bii
улпних радписа. На
љиховом месту су
хнллде модерннх Kyha у нн-дустрнс- кнм
лодручјнма. ИСн-в- от
на селу такође сс у велн-к- о
В&шка бркга
nocBchyje ce са ве-лпк- им
породпцама и децн.
Републнка је прекфивена са
мрсжом дечјих установа, 6ai-ннц- а,
по.тнБ.1И11ика и здрав-ствени- х
завода.
Ванреднп резултати постн-гнут- н
су у npoceehiiBaity. У
доба царизма Азербнџаи је
ииао лаие од хнллду школа,
које су давале. просвету само
за 70.000 деце. Деведесет се-д- ам
посто стаповништва би.к
је непнсмепо. Прој шк-ол-а
подигао се сада на блпзу
3.300, а број ћака на 534.000.
Свако дете ложе да се учн
у свом матерннском језнку,
азербиџанскои, рускоу п ар-мениск- ои.
којом можемо. чистом и не
нстрошеном, блпставом, да
достојно поздравнмо мртвог
друга Весу Маслешу, одавде
са ове румене обале иовог
живота, која je пз партнзан
ства нз"расла као што расту
коралии спрудовн, спасонос-на- ,
поиосна, чврста. Пзрони-л- н
сло из лудог вртлога у мо-р-у
густе црие лаве рата н роп-ств- а.
Овде почнае коппо, na-me
конно и будућ-ност- н,
створено благодарећи
паптизаиима. и само партпза
ннма. Најлепша реч. Thv
блиставпја, тпм чнстпја, што
су je внгае клеветама поку-шал- н
да упрлају.
Партизан Веселпн Масле-ш-а
пије нам се вратно. Оста-вн- о
је, дао је свој жнвот и
он. за ово: да данас ниаио
чврсто тле под ногама. Копно
је нред нама, оно о коме су
сан-ал- н добрн. за
везанн сан.ари, какав је н Ма-слеш- а
био, онн који су п сво-ји- м
снои као н својнм делом
умелн да граде, да светле, да
воле. Сад тпсба
нраво том зсмллм будућно- -
стн. Маслешн смо нзгуои-ли- ,
сви ii и, не само једиог од
оних луди којима првенстве--
но дугујемо свој спас пего
н човска који би н даиас био
)3еђу опниа за KOje поуздаио
3iiavo да иас тнм правнм н
свстлнм путсм будућпости
воде.
Друг иаш, нлсмсннш, ум-н- н,
жнвн, човечанскн Всса.
којн је тако продорно уусо
да лнслн, тако убед.шво да
говорп и тако весело да се
смеје, који је знао да остане
тако једноставан и тако то-па- о
и када је би н
иодсмешлив, сјсднплвао je у
ссби толнко луцидиости, то-лнк- о
крнтике, толико оштри-- н
е духа са голнко велнкодуш-ност- н
н ocehajnocTit. Алн
нсгудн су га убили, н iniwa
да га вншс nehe бнтн међу
нама. II то аегово отсуство
6nhc ту, увек прнсутно, крај
иас, у нама. Ннсу свн мртви
тако всрни.
Тнха је и свежа noh, ведра,
мнрисна јунска noh над за-спа.тн- м,
слободннм Веогра-до- м,
над Евроном у којој је
иајзад савладана звер, у којој
је иајзад победно мнр. Ссдпм
у оиој нстој соби у којој сал
notie,ii.ii нут видио Вссу. 27
марга 1941 увече, уморпог ц
исдрог, пасмсјаног,
Тако јс видовито предо-ceha- o,
прсдвиђао, чсга све тај
дан неминовно мора бћти
зиак и псегак. Говорно јс са
ватром у радосном узбуђеиу.
својим Tawo бр-з- и
м н прецпзннм, помхто ис-прекида- ни
начнном говора,
ce, застајућп да бн
дала је
и
иотребе
унапрсђеио.
нодигнутс
11обол.1пао.
мајкама
cnpaceita
стварност
закорачитн
крнтнчан
иеумор-но- г.
својственим,
смсјући
Совјетски Азербиџан сие-цијал- но
се ноноси са својом
интелигенцнјом. У пре-рево-луцпск- ом
Азсрбнџапу било
је свега 20 до 30 доктора и
ц1ЖИ11сра. У совјстском пе-рио- ду
изучено је преко 30.000
учпте.м. Република ича пре
wo 80 ВИ1ЛНХ м техннчкпх
tiuuu, 1.200 клубова, 550 би-oVmoTe- wa
u vnoro других кул-турн- их
установа. Сада нема
једног ве.1пког ctia бгз свог
сопственог к-iy-oa
или читао-ииц- е.
Упркос сразлерно високол
стснену развнтка индустрије
улл у Лзербнџану ирс рео
луције, то подручје инје има-л- о
ни једног научног исц-жпвачк- ог
центра; чак нн у
индустрији улл. Сада пма 60
разних научних нстражнвач-кп- х
ииститучија. Чиинпца
да је о!1орена Академија на-ук- а,
показује каго је учиаен
вмиск иапредас Ш-к- е у ре-публн- ци.
Народ Азербноана Је иоио-са- н
што се Сорио заједно са
војннцима другнх братскпх
совјетских републпка, на че-л- у
са велпкпм рускнм наро-до- м.
Хиллде Азербпааиаца
одлнковапп су орденпла п
одлпковаљпма, преко 60 до-бил- п
су тптулу Хероја Сов-јетск- ог
Савеза. Азербпџанпп
су нсто тако самопожртвова-н- о
раднли у позадпип. Рад-нпц- н
y.ia у Баку дадп су сов-јетск- ој
авпјацпјп трп п no
пута впгае авпонског петро-леј-а,
а колсктпвпе фарме сна-бдева- ле
су п позаднну и
фронт са храиом.
Једио од највећпх постпг- -
понова запалио своју лулу од
које се иикад ццје раздвајао...
Л сада га внше нсма, н.ега ко-ј- и
је тако ватсо да жнвн,
благ усред суровостн, отпо-р- а
п несалом.гнв у тој сво-ј- ој
благостн. Тачно пре дпс
године, једпе јуиске нопи.
која није била као ова тнха,
ни као ова спокојпа и nuipo-ка- ,
у тамној шумн на обалн
Сутјеске, под рафалом нсма-чкн- х
митра.1еза, исстао је
Весс-ш-и Маслеша. Нао јс тс
ноћн н он, усред те митскс,
у нсторпјн јединствсне борбс
која се воднла да би ти мнт-ра.гс- зп
најзад прсстали да у-бпј- ају
луде чије јс срце свст-л- о
као што јс бнло iterono,
да noh најзад вншс не буде
тако густа и тако опака као
та noh над шушом иа Сутјс-сцп- .
He можемо ннкада да за-боравн- мо
да су се л.удн као
on, у сваком дану свога жи-вот- а
и у самом часу своје смр-т- н,
драгово.гио жртвовалн, да
би ова јунска noli, овакпа,
слободна, л.удска, иуна звсз-дано- г
occhaita, могла да будс.
Жнвсо сам, у времс те бор-бе- ,
са ове странс ош.сне гра-пнц- е,
овде где су сс свако-дневн- о
нзмншллле свс подлн-ј- е
клевете протнв партнзаиа.
и слушајућн их, мпслпо сам,
увек, коакретно, п на Вссс-лип- а
Маслешу, видсо сам са
one стране, како сс смсјс п.с-го- п
лепн, паистпи н поштспи
лнк. II и-сгов- ој усномсни ду-гује- мо
бар то, да будсмо вср-ни- ,
сада када опа иобсђујс,
ствари за коју је он живео н
попшуо, стварн којој јс он
био непоколеблнво всран ои
да када јс та вероист била
највнша свсст, одрнцаи.с, н
храброст од сваког трснутка.
11 да не заборавнмо какном
је ценом плаћси овај, тек са-д- а
OMoryheii, смисао жнвота
који пам претстоји. II да бу-де- мо
неумо.1.ивн према свнма
пспријатсгима тог смнсла,
према свнма саучссннцнма у
оном огромном комилсксу фа-шнстичк- их
злочина чија је
јсдна од жртава бно и Вссс-лн- н
Maciema. Да будсмо
строги према ссби као што је
on био, и строжнјн прсма
друговима исго што je on, у
својој плеиснитостн, умео да
буде. Да иегова смрт, н смрт
хн.гада других свесних херо-ј- а
ие би била узалудна. Осве-тит- н
Всселнна Маслешу зна"-ч- п
остати верак асговој иср-ност- и
и исосветол.уб11вости.
Вудућност he аша бити од
човечностм и од братстпа ако
будено, строгошћу и псумо-.tiiBomh- y,
дналектичкн дослс-н- и
б.1агостн и ве.Т11кодушно-ст- и
нлеменнтог, човечног Ве-с- е
Маслеше.
(Полптика).
мом народу мојој
iiyha совјетског Лзсрбнуаиа
бнла је енаиципацпја жепс.
Жена Лзербиџана је дапас
активаи граднтел. соцнјалпс-тпчко- г
друштва. Жсне заузн-Mai- v
Bo.iche пололсајс у држа- -
вннм и фабричкпм урсдима. .
One су претссдннце унпвср-зитет- а,
доктори, каистаии
лађа н пилоти. У nopchcii.y
са ире-револуцпск- им псрпо-дом- ,
сада ина 80 пута лншс
жена у школама.
Совјетска власт да-i- a јс Л-зербиџ- ану
пуиу иацноналиу
независност а народу Moryh-нос- т
да ствара и ради за своје
сопствсно добро. У исто ире-м- с.
народ Лзербмуана одржа-в- а
тссне пријател-ск- е псзе са
свнм другнм народима који
Hacraityjy Совјетски Савез.
Осим тога, Азсрбиџанци. ста-HOBHII11IT- BO
name рспублпке,
састојп се н од Руса, Армеиа-н- а
п других иациоиалиостн.
Свн опп ужпвају# једнака пра-t- a.
Армснцн који настаиују
Иагхорни Карактер потпунн
су господари свог нацнонал-но- г
подручја, са својом соп-ствен- ом
управом, културннм
и економским оргаинзацнја-ма- .
Паку — у пуиом смнслу
мећународни град совјетске
з;мле — јесте жцв прнмер
прпјатсгскнх односа претста-внпг- а
разних иационалиости.
Азербпџапска ре.публика,у-лаз- п
у 31 годииу свог оистаи-с- а
са всшкпм програмом нз-град- пл,
који he донетн веће
б.1агостан.е пароду н побол.-шат- н
iteroB културнн ииво.
Ои градн за себе, за своју
срећу н за cpehy своје деце,
— деце Стахннске епохе.
Политички преглед
ОСВРТ "ВОРБЕ" НА НЕДАВНУ АМЕРИЧКУ
НОТУ 0 КУЛТУРЕУНДОВЦШ
Всоград, 28 Октобар
Таијуг јавлд:
Дапаипвд ВОРПА објапнла јс члаиак у коме разоткрнва кампаау коју су амернчке властн иедавно започеле у везн са полака-је- м нзвссинх натурализовапих амсричких грађапа, који су за време рата ступндн у немачкс појнс формацнјс, као што су СС
одрсди и Гсстапо, као н у злогласин хптле-ровск- и
Културбуид.
ВОРВА подвлачи да је ова кампапа тн-ппч- иа нз ннза иаиада које су у послсдае
времс извршили иротив Југославнје н иене
пладе зпапичин амсричкн кругови. У току ове камаи.е не поклаиају се ннкаквн обзм-р- н међуиародним правилнма н обичајпма,
којц морају бити поштованн у међусобннм
односпма нзмсђу дпс зем.ге.
"Разпој овс камиап.с ио питап.у иоложа-ј- а
амсричкнх Волксдајчс показује да Сјс-дпае- не
државе нису билс много забрииуте
судбппом ibiixoBiix натуралпзованнх гра-ђа- на којн су овде у питаиу, neh су желеле
да нађу нзговор за започшиас ове кампа-н.- с
протнв Југославије" — каже лнст.
"Добро јс позната чии-сииц- а да је велн-к- ц
број дсмократскнх особа бно нрннуђсн
да сс иозове на своје iipchaiini.e амсричко
државллнствоу за времс рата, алп алсрнчкс
пластн са својс страпе инсу показалс ника
кву велнку жсл.у да понудс заштнту н го-стоиримс- тво овим особама. Међутим да
нас, носле сисга што су иочипнлн, н пошто
су доброполлт ступнлн у Хнтлеровс баидс,
нзгледа да уживају подршку највншнх аме-ричк- нх
власти. Волксдајче.
"Југослопспска плада, с другс странс, же-л.- па
да пзбегпс спакн нсспоразум као и
спако погрешао тумачсп-- с положаја, нзра-зил- а
јс своју најпотпуинју добру вол.у да
задовол.11 захтсв амерпчких власти и да тто
јс скоријс Moryhc постигие pciueitc пробтс-м- а
свнх амсрнчких граћаиа којн су остали
у пашој зсмл.11 за npeve окупацпје," изјав-л.уј- е
ВОРВА.
"У својој иотн амернчкој влади, од 26
ссптсмбра, југословспска влада објаспнла је
амсричкој владн спој став, подвукавши да јс
обратнла najnehy нажмћу псликом ннтсрссу
који амсричка амбасада поклаи.а питап-- у Волксдајчера н да јс југомовеиска влада
во.гиа да реда амсричкој албасадн у Гсо-.град- у
све Волксдојчснс којима америчка
амбасада признајс америчко државллпство
и за којс сс анеричка амбасада обезује да
репатрира бсз одлагаид.
"Иошто je примнла~ову ноту од југосло-пснск- е
пладе, амсрнчка амбасада у Веогра
ду нрсдала јс лнсту Волксдојчсра ко-јим- а
иризпајс аксрпчко држав.ганство, оба-всзујуЈ- ш
сс да их одах по решстрацпЈ" из-вс- де
из зсмл.е. После тога, амернчка, амба-сад- а
рспатрнрала је из Југославнје 86 осо-б- а,
BchiuioM Волксдајчера пореклом. Репа-трпаци- ја
је извршена 12 октобра. Ирстстав-ни- к
амсрпчкс амбасаде пс саио да инјс из-раз- ио
пикакво исгодоване прсма ставу иа-ш- нх
властп — које су учнниле све олакшп-ц- с
за што бржу рспатрнацнју ових особа —
Beh јс на против, миого нута, нзразио своју
захвалност иашим властима за iliixobc на-но- рс
и добру вол.у."
"Прсма томе, ова жслд за сарадплм по
onosf итан.у од страие нашнх властп, мора
да јс бнла позната амсричким властииа још
2G сснтсмбра као и 12 октобра, гато he pchn
пре нсго што је амсрпчка нота од 18 окто-бр- а
предата Всограду и пре изјаве коју је
aucjiiHKii амбасадор дао у Веограду 20
октобра, у којој ннје уопппе поменуо спрем-иос- т
коју су југословснске властп изразнле
да сарађују иа овој ствари. Напроттив, амба-садо- р
је оштро папао југословенске власти,
оптужујући их за тобожи.е "рђаво поступа-п.- с
прсма алсрнчки грађашша у југосто-вспски- м
логорнма" и нзјавлујућн да је ни-м- а
(Волкхдајче Амерпканцима) забраисио
да иапустс зсмлу.
"Једаи зваиични претставннк амернчсе
амбасаде у Веограду — настлвл ПОРПА —
у нтервјуу са нретставником југословсн-ско- г
линистарства сполних послова, леђу-тн- м,
потврдно је "кооперативии дух" који
су југословсиске власти показале у вези са
рспатриацијом овнх Волксдајчера.
"ЈСако је ова изјава претставиика алери-чк- е
албасадс у очитој коптрадикцнји са ro-pe
поменутол лЈфнчком нотом и изјавои
коју јс дао америчкн албасадор г. Патер
сон. овај претставиик америчкс амбасаде
изјавлује да овде постоји песпоразум оји
је избно због полетље у датулу. тто he pe-hu,
on јс потврдпо да je америчка нота ју-гословеп- ском
миинстарству сполпих посло-в- а
од 18 октобра, објав.гсна у Вашнигтопу
пре пего што су алерпчке в.тастп могле да
се увере о саради.и и споразуму од стране
југословенскнх властп, по овој стварп.
"h'ao иоследица свега овога трсбало је да
са одговарајућег места да зваппчпа пзјава у
којој би се објаснно положај у везп са але-рпчк- ом
нотом и изјавол г. Патерсоп.
"Имајући ово на уму. званпчни претстав-нн- к
амернчке албасаде изјавпо је да he
иредложити албасадору г. Патерсону да
да пову нзјаву по овој ствари, у којој he да
објаспп сптуацију п да ефикасио п пепос-редп- о
уклони сваки пепожел.нн утпсак који
јс аегова раипја изјава могла да нзазове код
јавпог лненл у Југославпјп као п у целом
свету."
"Што се тнче каипаис у алерпчкоЈ штам- -
пп, пзазване т. зв. "прпнудпдм радом аме- -
рпчких rpahana у Југославпји", пзгледа —
баш зато гато је тако пзнепада престала —
(Пренос на 4-т- у страну)
, чч5ЖЈв8(Ј.л.¥,г- - ) 4S v "- - ф №'SVa"I- - .ет-.- - цу _сј2ч