Serbian Herald, September 26, 1947

              ЈР(рРВВВВ1ВЈВИВВВ1ВВ',и ИИШиклЛае-- л
СТРАНА 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 19 септембра 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpild Glaanik PublUhing
Company—proprietor! la the Serbian language at
200 'Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Пзлазп сваког уторк! и петка
Сва ппсма и чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукопнсп ce не pahajy.
Доппсн без потппса ce не примају.
РЕВОЛВЕР ЈЕ ОПЕТ НА СТОЛУ
"Ко то говори о ,мнру са рсволвером
лоложеиим на сто", упитао јо исдавно
амсричкс U брнтаиско нмперијалисто чу-ис- нн
сопјетски писацПлија Ерснбург. Сли-ч- но
јс рскао већ давио, још за прсмс пр
nor зассдања Савста мшшстара спозннх
нослона велико чстворицс у Лондону. још
у првој стапи атомског страшсња Hjchc-сла- в
Лолотои, совјстскн мшшстарсполлшх
нослова.
Тај рсволвср извадилн су и иоложилн
на сто owl нмпсрнјалнстн још у Сан Фраи-цнск- у
када јс оснивана Оргаиизацнја Ујс-днњси- их
иација, још иро нсго су нацис-тичк- а
Нсмачка и милитаристички Јаиау
капитулирали. Амсрнчки и бритаискн им-нсрнјал- истн
нису боз н.ога на столу били
на ниједпој конфсрснцијн.
Тако јо он нзиађсн н сада када јо по-чс- ло
садашн.е засодан.о Гснерално скуп-штип- о
Уједин.епнх иација у Фланишгу,
Љујорк.
Тај ронолвср imbon јс и показиваи
])сдовно лем.гача и иародича којн су сс
ослоиодили страиог туторства п нзрабл.н-вањ- а,
који xohe сада да буду слободни и
нсзавнсни у својој зеч.ги. који ка;ку ошш
нмпопнјалистима: ДОСТЛ ЈЕ ТОГЛ B1I-.1- 0
Г0СИ0Д0, Mil ПАС ШННЕ ИЕЋЕМО!
Тај су рсволвер они ноказивали сиим
тнм иародима, али иикоч толико колико
Сопјстском Савезу н ЈугославиЈИ, дакле
оннма који сг тога иајчан.о нлашс.
Тај револвср иретстављају данас н.и-xoi- iii
нмперијалнстнчки ирстставинцн и
н.ихово нмперијалистичко opyho који нра-в- о
нропокацијо против Југославијс. а тн-м- с
и иротин Сопјетског Савсза ириликом
заузимаља од страно југословснско војске
положаја који су јој одрсђснн мирошшч
уговороч који јо ступио ш сиагу 10 сеп-тсмо- ра.
Колнко јс пспшо у опом шта јс већ
јавила штампа којој су господар исти оин
који госиодаро и амсричком и брнтанскоч
иолитиком, ачсрички п британски трусто-в- и,
.чожечо судмти ирсма оном ио чсмј
нам је та штампа најбол.е иозиата. Та
штамиа иије нам јодном нрстставила си-туаци- ју
као да јо рат већ почсо нзмоу
"Истока и Заиада", али н.ега иије било.
Ми liPMo иаскоро видоти колнко јо било
истино у тој целој галами у ствараљу рат-и- о
исихозр it иокушајима застрашинаља.
којо нма за цил. да заглуши и забашури
питаља која ho бсз сумнс бити ностапљс-п- а
на засодању Генерално скупштине
Уј'один.сш1Х нацнја:
Ова галама антијугословснске н анти-совјетс- кс
иропагандо америчких п британ-скн- х
ичпсријалиста и штамно амсричких
u бритаиских трустова к монополиста, ко-j- ti
одрећују епо.гну и унутрашн.у полити-к- у
тих земал.а. има за цил: да застраш.)-ј- с
и да заглуши и баци у позадниу пптања
шта раде у Грчкој. у Индонсзнји, у Иале-стш- ш,
у Кини, у Иемачкој, нсуспсх Мар-шалов- ог
илана. доларску крнзу итд. Али
та Ш1тана тошко да со могу заглушити и
потиснутн у позадину. а застрашнваљс
има иајчан.е нзглсда за усисх.
Уколико је створсн страх. н то сасвим
оиравдано. тај страх сс налази на iuixo-во- ј
нчнеријашстнчкој страни. Свагдо иа
и.иховој страни "железне завссо". која јр
iLiixona завоса, у свим зсм.гама чију по-лнти- ку
оии водо илн покушавају водити
и нрнвредио н политичко стањо врло је ис-стабил- ио.
iiopcMchciio тако да прстн оп-u- mi
слам. У тим земљама. кл.учив Амс-шк- у
која нокушава да по гвом калупу
срсђује". цено скачу до исбеса. парод се
пл.ачка до коже. воде се вслики штрајко-в- н
и политичка борба. Тс нестабилностн
зсм.гама иа другој странн "железне заве-со- "
иома. To ј? што њнх страши и о томл
они говоре алн само томо њихова штампа
ио дајо круппе иаслове.
Док својо провокацијс у Трсту лрипп-суј- у
Југославнји п од тога праве страши-л- о,
ови потпаллшачи рата са забрпиутош-h- y
кочснтнрају стањс у Италнјп и Фран-цуск- ој.
Они су у тпм зсмљама успсли ис-кључ- нти
комунисте из влада, али п тс
владс из народа, а комуннсти cv тиме по-ста- лн
још блнжн народу. Опгаии ових рат-нн- х
хушкача ппшу у својпм уводницима
овако:
"Од када јс То.гати (вођа италијан- -
Са пете ионвенције Српс. Народног Савеза
ЗАСЕДАЊЕ ОД УТОРКА, 9 СЕПТЕМБРА
Питсбург — Tpehe заседа-љ- е
Пете Коимпције Српског
Народвог Сасеза, која с;
одржаса у Пптсбургу, отворе- -
по je са чптааем иолптве од
стране свештеника Аидре
Поповпћа.
Претседнпк Пгро Булат из-п- ео
је па дпевпи ред пптаас
"Америгаиског Србдбрана".
Повела се жива днскусија.
Миоги делегатн су се бунилп
што у неке куће долазн чак
и 14 прпмерака "Србобрана",
и траже да се од сада шале
само једап прнмерак н да са
мо једпа особа у фамилијц
inaha за "Србобраи".
Делегат Владимир Спре-м- о
нз Чнкага тражи да убу-ду- ће
савезпи оргап посвета
внше пажае Савезу ; да под-упп- ре
савезне кампан.е; да
внше води рачуна о самом
Савезу него о друпи: ппта-1М!м- а,
која немају ништа за-једпнч- ког
са Савезом и да се
ппужи много већа слобода
оиладшш. Делегат Спремо
изјапљује да je Tpeha еон-вспци- ја
у Јаунгстаупу реши-i- a
да Лука М. Пејовнћ, тај-н- нк
Српске иародне одбранс,
мора шатпти Савезу дуг од
$340.00, и пита тајника Над-зорн- ог
одбора Швла Кобца,
је ли Пејовнћ платио тај дуг.
Кобац одговара да иије. Дг-тег- ат
Спремо крнтикује то ч
каже да је Лука Пејовић за-дуж- ио
to на своје име п дт
ииа платитн нсто као што то
мора да татп свако савсзио
другатво.
Делсгат Пидо Ковачевнћ из
Лос Лпђелсса, изјавпо је сле-дећ- с,
што му је наредило ње-го- ио
руштпо број 85 "Мир"- -
Друштпо псђЈе рукпвође-,- е
"АмсрпкансЕог Србобра- -
ДЕЛЕГАТ ЈОВО ПОПОВИћ ИЗБАЧЕН
КОНВЕНЦИЈЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ САВЕЗА
Делегат Пете Копвепцпје
Српског ародног савеза Jo-b- o
Ilononiih из Пнпдсора, нз-јав- но
је пред копвенциЈом да
је "Амерпкански Србобран"
највспа отров међу амерпч-ки- м
и кападсЕим Србима. Оп
се протпвпо да се повисујс
фоид за "Србобран" па 30
цеитн месечно по члапу док
год "Србобран"заузнма стап
којег сада заузнма на штегу
савсзиог чланства.
Радп тога јс прстседниш
тво Коивеицпје, зајсдно сл
управом распнрто антагонп- -
WrU Npm твт I--" "
на" ; крптпковао је што се об-јавл- ују
многп огласи за које
се ие плаћа н што се доппси
члааова u друштава пе об-јављу- ју
у "АмерикансЕОМ
Србобрану", да се много об
јавлује члаиак и коментарл
од сарадннка којн ннсу чла-нов- и
п којн пе пишу о савез-но- м
послу; да се објавлује
више пол11ти1Ких комептар1
у "Србобрапу" пего у "Љу-jop- K
тајмсу" н да "Србобран"
мора датн впше простора
чланцнма свога чланства, ко-ј- и
су у цитересу члапства.
ГГотпретседннк Конвепцч-ј- е
ђрђе Скокнћ предложпо је
да "Србобран" остане дпев-ни- к.
Предлог је усвојеи.
Повела се жива днскуспја
по 1штаи.у еиглсске странице
у "Србобрану". Делегат ђал
Прлинић из МеКнзракса, Па.,
оштро је осудпо савезпу
управу. Изпсо е како Упра-в- а
игнорише омтадпну и дз
ие трпи ип пајмаљу
Прлииип тражц да Србо-бра- н"
мора изпосити праву
слнсу шта се стварно дешава
у Савезу п да распраплд иа-пред- ак
Савсза а пе полнтнку,
као што е то до даиас бнло
Делегаг Лршшпћ протсстира
игго прстседпик Пулат по сва-ео- м
пнтаау позпва Браика
Пеклћа да даде своје мпт-л.сп.- е,
те Прлинпћ из]авл.ујс
да дечсгатн могу рсгаитн
бсз мпогих савста Пекп-h- a
Гсшеио је да Главии одбор
реши пигаие еиглсскс cipa-ннц- е
у "А. Србобрапу". наи-м- с,
колпко he пута излазнти
снг1сска страница
Затим јс Дашпо Коваче
ntih, rtiaiajniiK CMC, увео у
СА
Јам иротив Јове IIonoBiiha и
одузето му је ираво да дале
п ј и СЈствује конпеицисЕом
зассдаљу.
У всзи с тим делсгат Јово
IIonoBiih упутио јс делегати-м- а
конпенције следећу нзја-ву- :
ПЕТОЈ КОНВЕНЦИЈИ
СРПСКОГ НАРОДНОГ
САВЕЗА
Браћо и сесгре делегати п де-легати- це,
Дошао сам на ову конвен-цпј- у
у пнтересу друшгва ко- -
FRiTj.1. тие vahki es $eho ши&№ТШз FOR INPUiTR.f УЈП) THE 8RITIH З&ШШ&ТГ
JENp JUPEH FOU. 8ERQE.H- - J2&
eiL$£M. JAJJOOM IT WILL BCy VUKt ол Т1лк I fgp sS==
UTMpSd'f тЦЧЈ
критику
пк-та- ил
Fieiaj ko vnam фиц Фрии1 Ichkii uiaiy да1аре за иидус-трпј- у,
а Брптанцн Јевреје у жпцу. Ха! Наскоро he бнтп Еао
п у стара времсна'
скс Комунистичке партијс) иавсстио бор-б- у
слабашиој Дегаспсрнјевој влади, два
догађаја измеиила су снтЈацију — н то
не наЈ'бол.0. Гаднички немпри који су уз-немирав-
алн
Нталију цсло лето, ирошири-л- и
су се прошле нсдсљс у нсшто слпчир
гсисралном штрајку. . . Око милион по-.гопрнвред- них
радиика и више од S0O.OO0
челичних радника сада су на штрајку. . .
Нталијани су у хрђавом стању матернјал-н- о
и моралио. њнховс порцпјс хране су
бсднс а њихова индустрнја није се опора-внл- а
од рата. . ."
Ншхово писањс о провокацнјама у
Трсту против југословснскс војске која јс
дошла да запоседне оно што јој је одрсђс-н- о
мпровпим уговором. потссћа нас иа
ibiixoBO micaibo за врсмс советско-финск- ог
рата. Као што су тада Фннци са својич
скнјама "разбијали" читавс колонс сов-јстск- их танкова! — тако су сада "10
Амершпнаца" својом "хладнокрвношћу"
Wto,
дворану Мпхаша Дчнћа,
п р е т с е дписа фашпстпчЕе
Српссе пародпе одбране да
одржи говор. Дучвћ je у своч
"говору" (којп му је очнглед-н- о
иаппсао Драшковпћ плп
Фотпћ) расппривао ратву
хисторију. Страшпо је коли-к- а
"опасност" претп свету од
комуппзма п упозорпо је де-лега- те
да се прпблнжује ско-р- о
време кадаће се Анернка
обрачунатп са Русијом
словепскпи земллма ва бој-по- м поу. Отвореоо је заго-вар-ао
рат п позвао је Српскп
Народнн Савез да предводи
у тој борби да бп свстсеи по-ко- л.
отпочео чим пре. Цео го-во- р
је био у тпппчпом фаши-стичко- м
духу. (Булат је
претставно Дучића езо песог
свеца и спасптелд н мучеип-к- а
српског народа, само је
заборавпо нзјзвптп делегати-м- а
како је Мпханло Дучпћ
"србовао" Првог светског ра-т- а
и после рата, колпео је
српсвих радппка оп.тчкао са
продајом деоппца тавозвапе
"ВујтЕлкс голд мајн". Некн
ЕОЈИма је ствар добро позна-т- а
кажу дасу амерпчкп Срби
купнлн блпзу мплпоп дола-р- а
деоппца зз златну руду
која у првом реду поје нп по-стоја-- ia.
Дучпћ је постао зло-гласа- п
са својии "шерама",
али данас га славе езо свеца,
родол.уба и мучеипЕа. Мпоги
делегатп се љуте што Fipanto
Ilesnh инје претставпо Ми-хап- ла
Дучпћа, јер Ilesith ва-д- а
је у прошлоста говорпо о
Дучпћу иикада га ппје звао
правпм пмепом, већ једно-ставп- о:
"шсрс из Гере".
Накои тога Стево Шушаар
нз Детронта прочитао jei
uiioie понраве н резтуцпјс
ilepn Г hi игноришлгш tie
је заступам п у пнтересу Срп-Сћ- ог
Народног Савеза као це-лп- не
да заједно са вама штн-тп- м
крваво стечену пмовпну
нас ii иашпх очева. Тако саи
ocehao пре двадесет годпиа
када сам постао члапом Ср
бобрана, тако се осећам п да-н- ас
п тако Ну се осећатп док
будем жпв.
Сматрао сам п сматрам да
свп делегатп пмају једнака
права без обзпра иа кумство
и прпјагел.ство, алп на велп
ку жалост свп делегати не-ма- ју
једнака лрава, иптп се
сваком делегату да право да
заступа пнтересе чланства
свога друштва п целог савез-но- г
чланства.
Познато вам је свпма да су
свп добрп п корпснп предло-з-п
по наш Савез на конвен-цпј- п
бплп одбпјенп п пгно-рпсап- п
са стран савезне
управе п водства конвенцпје.
Узпмајућп у обзпр лпсаае
нашег органа "Амерпкан- -
ског Србобрана", нарочпто
од прошле Еошенцпје до да-па- с,
ја по мо најдублеи уве-pei- ty
не могу да се сагласпм
да се са 22 цента уплаћпваил
у фонд за "Србобран" скочп
на 30 цептп.
Oio пстпчм радп тога што
сматрам да паш орган треба
да мужп савезном чланству
у сваком Еорпспом смпслу, о
чему сам ја мпипо дале го-ворп- тп
на Еопвепцпјп. алп
мп се нпје дозволпло.
Тачно је да сам ја мазвао
"А м е р пкансЕп Србобран"
највећпи отровом међу аме-рпчк- нм
п канадсЕПм Србпма,
п од те взјаве најодлучнпје
остајем, п to on jeer cie док
снрсчили 2.000 југословенских "загреја-ннх- "
појннка да не нзазову "сукоб"!
Иама сс чшш да су Американци и
Притаици погрсшно разумели маршала
Тнта када јо недавно рекао "мн смо хлад-иокрв- ин
и нс дамо се провоциралГ, јср
ои пше није рекао "продужите провока-цијама- "!
Ако је тачно да су 2.000 југо-словсиск- их
војника зауставл.сни да ис
заузчу њима одрсђсни тсрнторнј. опда jt
ту показана дпсцнплнна п хладнокрвност
коју Амсриканцп и Брпташш када би би-л- и
иа њиховом положају не би показали.
Тимс је Југославија показала да се заис-т- а
нс да провоцнрати н да је она зем.га
која чува мпр и бори се за љега доследно
и стрпллто као што су то маршал Тито
н друп1.прстставш1Ц11 Југосларпје стотннј
пута рскли. To ниукоч случају нс значп
да јс страшсњс револвером које су још је-дно- м
положпли на сто Генералне скупшти-н- с
Уједнњсних нација упалило.
оне делегате који н.ему inu
наооњенп а иарочито демо-кратск- е
де-егат- е, употреб1.а-eao'j- e
"стпмролерсЕу" такти-к- у
да протури те реакцноиар-п- е
резолуцпје. Ннје се дала
реч демократским делегатн-м- а
да пзразе своје мпшмие
упркос тога што су много пу
та тражплн реч. Резолуција
се прочита а Булат Једио-ставн- о
изјављује да се прима
без даваил демократске сло-бо- де
делегатима да добро
претресу резоуције. У рсзо-луција- ма
су ocyhemi : кому-нист- п,
Руснја, Југославија,
Осуђено "издајство" Лме-рнк- е,
Енглеске и Русије пре-и- а
"чичн", птд.
Затнм је дошло на дневии
ред пптаље места ндулс Кон-венцп- је.
Предложена су сле-дс- ћа
места: Чикаго, Детрош,
Пнтсбург н Гсрн. Резултат
гласаша је бно:
Пптсбург — 40 гласопа;
Чпкаго — 32 гласа; 1 сри lb
п Детропт 13 гласова. Пду- -
ћа ћонвепцпја he ce одржати
у Иртсбургу.
Нтада вслиео пезадовољ-ств- о
еод делегата због днк--
татуре претседииштпа и нс-демограт- ског
мстода од ctpa-п- е
Булата и савсзпнх уирав-ппк- а
Еојн га стално сав,сту-ј- у.
Ирово важних лнтан.а се
прелазп. He дајс се иа Ma-can- e,
ueh сс успајају оиато
Еако то иаредн прстседиин
Булат, a no жел.и савсзпнх
управпнка. Пе дајс сс реч
свпма детегатпма neh у глав- -
ПОМ ОИИМ, ЕОЈН ИМСу ТОТИЕО
опаспп одбраиашЕом водству
Нтада вечпкн перед. Као што
је шјавио један дстсгат, не
чпа се ии i.o пнјс ни ко ша-ha- "
оп лише онако као што даиас
ппше.
Ову моју тврдиу поткреп.
лује н сама пзјава Дпректо-р- а
за ратне пнформацлјс у
амерпчком Стејг департмен- -
ту, Елмера Девпса. Ои је од
речп до речи казао ово за
"Американскп Србобраи" дос
је Америка водпла рат про-тп- в
Хптлера:
"ВеН пзвеспо време разпа
оде.геиа Владе Сједшиппх
Држава Америке, уклучпв и
Одетеае за ратне ппформалп
је, Департмепг оф 1астпс л
Департмент оф стејт, пратлла
су са забрпнутош11у лолптн
ку "Амерпкаиског Србобра-на- .
. . којн подуппре нацпс
тпчкп режпм у Србпјл, поку-шавајуг- ш
да бранл квлзлппга
НедпКа — песто пма последн-ц- у
која се може оппсатл као
помагаае лацпстлчке кампа
ite 1гесношливостп п расне
мржие. па за то делује штет-н- о
на ратнн напор Амерпке."
Оспм овога, ии ја пи цело-купн- о
амерпчко н канадско
српство, а ларочпто Црногор-цп- ,
nehe иикада заборавлти
ону срамну клевету "Омсри
капског Србобрапа" па част
п морал црногорског ларода.
Вп се, браћо л сестре делега-т- п
Пете копвенције СНС, се-ћа- те
да је "Амернкаиски Ср
бобран" од 17 децембра 1912
годпие ппсао следене:
"Ја сам добно писмо лз
Црмнпце у коме ми плшу да
је једаи младнћ комунлста ло
ручпо мајцп да иу пошаге ite
гову porену сестру да се оже-н-п
са мм. Мајка је одбпла да
пошале ihep п позвала сииа
да дође пз шум. Он је дошао
п пнспстпрао да одведе сес
тру као жену. Мајка му је ре-кл- а
да одспава једну iioh, па
he je датп сутра. Он је за-спа- о
п она га је на спавапу
убпла као сЕота."
Зар, брано делегатп, ово
нпје Tposaibe српског псело-нлшт- ва
са стране савезиог
органа "Србобрана?"
БраКо п сестре делегатп, ја
желпм да вас уверпм да ]а
нпсам чак нп протпв онпх
делегата, којп су се сложплн
да ја будем пскл.учен са кон-венцп- јг.
Ја сам спгураи да he
доћп време када he п тп де
легатп увпдетп да саи ја бпо
пслраван, п то у скорој бу-дућнос- тп.
Чувајмо пашу нај-Be- hy
пселенпчку тековпну,
наш Српскп народип сав?з.
од штеточпна, бпрократа и
про-фашпстпч- ког утпцаја.
Све вас братскп поздравл,а, јово в. поповић.
делегат Пете конвенцпје
СНС.
Политички преглед
МЈШЕВРШЕ АМЕРИЧКОГ ПРЕТСДВНИ-К- А
И "ГРЧКИМ ПИТАЊЕМ"
Ihyjoph — Допнснпк ТанЈ)га Јавтл
Делегат САД у Савету безбедпости 1,!он-со- и
упутио је 11 IX претседиику Савета без-беднос- ти
писмо у коме тражп да се "грчко
пнта1и" стави на диевпп ред садапим; сед-ни- це Савета безбедпостп како бп Савет пре-дузе- о
мере у вези са члапом 12 Повем Ујс-дшиц- пх лација да се Гепсралибј скупшти-н- н
OMoryhii да довесе лрелоруке о овом
спору.
Нрема члалу 12 Пове УН Генерапм
скупштина пе може вредузетп пикакву ак-цн- ју
по нитаљу које се палази ла дпевном
реду Савета безбедпостп. Да бв Геверата
скупштипа могла да предузме бпло какву
акцнју по фчеом вптаау, треба вајпре да
се ово iiiTaifce скине са двевпог реда Саве- -
та безбедпостн. У том случају аутоматскн
престају да постоје u свп оргалв савета об-Јпзоп- анн
по овом пптаау као игто су Анкет-п- а
Kovncnia, еојз се сада палазп у Љјор-ку- ,
п Ilouohna грува у Грчкој.
Међутии САД очпгледпо пду за тим да
Савет бсзбедиости прсдложп Гепера.тој
скупштшш да допесе препоруке во грчком
пптаи.у а да у то време Анкетна коипсија и
HoMolma група остапу в дал н фупкциоив-ш- у
cue док Геверална скупштипа ва донесс
прспоруке. Очекује се да ће.аиервчка дсле-гацн- ја
иа седвпци предложпго Савету без-беднос- тц
резолуцв1'у у томе вравцу. Да би
иомепута америчка резолуцвја лрошла у
Савгту безбедноств САД he вастојатп да
докажу како се овде радв о плтаљу проце-дур- с, иошто у процедуралппм питаљпма нс
иостојц пјјлво вета. САД рачупају да he пу-те- м своје гласачке маипше услетц да про-гура-ју
ову резолуцију.
Очигледио је да се у оеом с-уч-ају не ра-д- и о nuraiby лроцедуре већ о пптап.у прво-стспев- ог зиачаја, за чцје je pemeiw по-треб- па сагласност пст сталппх члапова Са-ве- та безбсдиостп.
Амсркчки покушај да се грчко пптан.е
преда 1снерал11ој сЕупштннн а да ce у исто
преме задржи на дпевлом реду Савета без-беднос- тн како бц и дат.е иостојатс Днкстпа
пкормонвсоикјаациијуnoкMојoаhnбaц гмроулпаа. инмраеттцсттаеттдкеиову по-следи- це.
КДКО У ПРЛКСИ ИЗГЛЕДА ДМЕРИЧКА
"СЛОБОДА ОБДВЕШТАВАЊА"
Београд — ПОРБ оХ 13 IX v чта.гку
иод наслопои КАКО У ПРАКСИ ИЗГЛЕДА
ЛМЕРНЧКА "СЛОБОДА ОПАВЕШТА-ИАИ.Л- "
ocBphe ce ва ведавво саопштене
анернчкс Еопзуларве властп v Рпму. које је
upeiieia агевцнја ЈУНАЈТЕД ПРЕС о томе
да се забраиа путоваоа акервчкпх држаалл-н- а
у Југославлју одпосн п ва дописвпке аме-ричк- лх агслциЈа п листова.
"Нретставинцвма аиерпчких uononoia,
госнодарпма "слободпе" амервчке штаипе н
ii.nxr)DiiM пословвпм прпјатсч-пм- а ва одго-вори- им местима — пише БОРБА — пе иде у
рачуи да амерички парод сазпа встнпу о пе-завнс- пој землп у еојој псма опасвости од
крнзе, у којој се пмпсен гради п ствара вс-ш- ко
дело болг жпвота п па свзеом кораку
дечаптују ажв мопополистичквх најамнипа
и пропагатора пзвикапих "слобода" па па-пн- ру Зато 9 харвардсЕих студепата и амсри-чк- а
омтадинска делегација у Ирагу нпсу до--б m дозволу за одлазак па Омладинсеу пру-г- у Отуда су потпцали noEyniajn да се, ако
јс ипако могу-he- , Спречв пут претставппцнма
амернчких цргава у Југославцју. Зато се
сваком прплиЕОм обпавллју лрозпрне изми-тллтл- ие
да се амерпчЕпм грађаниуа тобожс
"ле може у Југославпјп пружпти заттнта"
птд. и у том смисту тл%- - ипструЕппје свии
прстстапинштнииа Г Д у ппогтрапству
PcKiaMirpaiie "( lodte" inni тр rv попетном
чабраном ачрричрпх тагтп још )елиц о
спог nyiior nipaa.aja
БЕЛГИЈСКЕ ВЛАСТИ ОНЕМОГУЋУЈУ
ПОВРАТАК ЈУГОСЛОВЕНИМА
Београд. — На совфереицајп штампг,
претставниЕ Мвпвстарства сволиих nocio-в- а
ФНРЈ, Бадљевип, изјавпо је да су због
неподлошливпх прплнса у логорама за ра-се.1.е- па
лица у НехачЕОЈ вз југостовеисвпх
логора, почело је масовно пребегаваае у
Белгију. ТаЕо је зпатан број JyrociOBcna
запостио ce по руднпцпма в пндустрвјсвпм
предузећнма, јер су им се тамо вружвле бо-г-е
Morj-hnocT-n
да дођу у додпр са југосто-пснски- м
претставввцлка в да се пријаве а
репатрцјацпју. Међутим оип бвваЈу прпси-тлван- и
од бе1гв?сквх в.тсти да се врате у
своје логоре у Неиачкој. Таго се опв став-лдј- у
пред алтериативу да бврају између те-bik- iix
Јслова рада у ргдппцпма н логора пз
којпх су вобеглв често пута по цеву опас-ност- и
за жввот.
Југословепсвв 'претставнпв је папаспо
ха се овавав воступав прсЈга југос.товеискиЈ1
репатрпцима примеаује управо у Бетгпјн
која је преузела п формалне и opatiie оба-ве- зе
да јнии све тто je xoryhe за што бр-ж- е
н што правлшнје решепе пнтаља расе-л.ен- лх
лппа.