Serbian Herald, April 04, 1947

              &ШШШМ1ШШШ ш&шитштшШштшшттгтптп wИlгмrJ;gg!;telihfy,]llllW'l' '' ii'WjiiMMMIMiSWi
Уторак, 11 Марта, 1947. -- СРПСКИ ГЛАСНИК" CTFAHA 3
?
ipec"eie'C!e!cicicic!e!ic!c'fcc'C'cciec!'e'cic'c'Ccc!,!5
RnanuMim flonuion д
Обавезе индустриских подузећа за Наука о природним појавама
д
дX
д изградњу пруге Шамац - Сарајево ЗАШТО ПАДА КИША,
Белешке из Америке Дллл
ЖЕЛЕЗАРА У ЗЕНИЦИ СНАБДЕЋЕ ПРУГУ СА 340 КИЛОМЕТАРА ШИНА СНЕГ И ТУЧА
л М)!! (32)
ПРЕД МИКР0Ф0Н0М
Нрсма последљлм статистикама у Сједнленнм Аус-ричкл- у
Државауа постојл 919 радио-станиц- а који слушају
преко 55 уллпоиа радио апарата. Ко су власлпцл тих радпо-сталлц- а
н од чега се оне лздржавају? У Лмернцп власнпцк
радло-апара-та не плаћају никакве таксе. Слушаље је бес-плати- о,
што је и сасвнм разумхлво, јер нема програма у
у Америци без трговачклх реклама поједнпих фнрми. Онс
купују од радно-сталпц- а време по скупе . новце, затпи
алгажују глумце, певачс комедијанте, коментаторе и опп
изводе свој програм, а ла лочетку л крају рекламнрају
нродукте. Тако Пинг Кросби рскламнра — сир; бившк
irOMohintK мннистра спољинх послова Самнер Велс — са-тов- е,
новинар Дру Пирсои — лургатлве, Дороти Точсол
— мушка одсла и тако дал-е-. Реклама преко радио-станиц- а
у СЈСднн.еаим Лмсричкнм Државама огроман је бизисс. У
току 1944 године разне трговачке фнрмс потрошнле су 400
милнриа долара на рскламу преко радиа. Лли, ие рекла-мнрај- у
само трговачке фпрме. Стандард Оил коулалпја,
иослс открипа да је снабдсвала силе осовинс белзплоу,
иочстком опог рата, да би заташкала ту чи.еннцу — пуала
јс спсциЈалнс уузлчке програие
Све радио-стани- цс у Сједнн.снни Амсрнчкнм Држа-вам- а
углавном су сврстапе у четири вслике компапије
"Мјучуел" (57 станица), "Нсшионел Продкастпнг Ke-yname
(175), "Колумбија" (90 станнца) и "Плу лстворк"
(150 — 100 стаинца). To су такозвани ланци радлосталл-цл- .
Свака од радно-станнц- а у ланцу обавсзиа јс да преносп
одрсђсии број часова програм цснтралних станнца, званих
"иајвот стејиш". Изваи овлх лаиаца постојс и мап--е групс
радио-станиц- а, као Роуерсова, али онс лемају такав утнцај.
ннтн нх слуша толлкл број слушалаца као лслнке ланце.
Ко су власлпцл овнх ланаца? у "Мјучуслу" један од глаг-ин- х
акциоиара и јсдап од днрсктора јсстс пуковннк Ма-вормн- к, власиик "Члкашке трибуне". ILcrOBa стаплца је-ст- е јсдна од цснтралннх станнца за овај лапац. На врху
свог облакодсра Макорулк јс лзградло лајуодерллјл сту-дл- о
у СЈСДН11.СИИМ Амсричкнм Државама. Око члтавог
студна, у који можс да стаис G00 душа, налазс се спсција-лп- е
ваздушнс коморси како бн сс свака акустичност лзгу-бнл- а. У "Влу нстворку" једап дсо акцнја има Хсирн Лус.
јсдап од сксионсиата Моргала. Видслн смо да н Херсг
нма својих радно-станиц- а. Уопште јс врло тешко утврдл-Ti- i
ко свс има капитала у појсдипии ланцима радно-стапл-- Ца (то јс опссжаи студл; који захтсва миого врсуспа и ис-црп- но иознаваис имсна дирсктора иојединих прсдузећа,
jcp акцлје обнчно гласс иа н.нхова нмсиа, а нс на лчепа
банкн нза imix). алн сс из npiiicyiu.eiiiix података јасно
вндн да фннанспскн капитал држи у својим рукама п ра-дио.стаи-
ице
у Сјсдни.синм Амсрпчкни Држалама. као
јадно од itaJMohiuijitx средстава нропагапде.
Мсис је нарочито заипмао проблсм радио-комеатато- ра
и у комс су стспсну оии завнснн од својих споисора. Пс-лнк- нх
комснтатора у Сједиаеннм Лмсричкнм Државаиа
има око шсздссст. ЛГеђу н.нма нма чак и врло лпбералних
коусигатора, од којих су најпознатији: 1'сјмоид Свннг, Јо-хап- сс Стил и Кингдон, али зато профашистпчкнх и кон-зсрватнвн- их
nwa знатно вншс. To с' Калтсриборн, Лптон
1Слоз, Пил Канннхсм, ђон Кспеди, Лоуел Томас. Габппјсл
н Фултон Лунс — млађн. Овај послсди.и комснтатор je оз-пач- сн
у извсштају компсије Ла Фолета као илапсппк
НАМ-- а оргапизацијс послодаваца за борбу протнв радпн-чк- с
класе. Опи коментаторн нмају страховиту моћ у сво-ји- м
рукама. Штампа сс у Сјсджмгннм Амсричким Држа-вам- а
толнко компромнтовала, да иарод пишс всрује оио
lino чује прско радиа нсго што чита у иопинама. (Гсм тога,
радио у Амсрици слута много всћи број људн него нпо
чита новипс. Днсвпи тпраж лпстова у Амсрици пзпоси
41 милпои прнмсрака, a 6jx)j Ј)адно-апарат- а сс нем.е на 55
ммлнона. Ссм чнсто политичких комснтатора. у Амернци
лостојс такозпани "госшГ коментаторн", који говоре о
иовостнма у Холнвуду, на Бродвсју. а ионскад убацују п
полнтичке вицсвс. Тако на примсп, један коментагора
кога највишс слушају у Лмсрицн јсст Иолтсп Пинчел. Нс-
лепли v гм-л- и ч.псплл прч
од
МППППОО Лилти-ппп.т-- . л-- . i
даха чскају шта he pchii Ниичсл. Колнкп је и.сгов утицај
иоказује н овај прнер.'Јсдиог даиа, нутујуНи нз Вашннг-тои- а
у IIiyjopK примстио сам појсд upyrc велнку дрвсиу фтму н на и.ој иснисаио: "Ок.1ахама — to je успех". a
исиод тога је стајалонме "П. Нинчел". Тако јсдиа Нин-чело- ва
речеинца о јсднои позорнншом комаду — одиах се
ставлч! као главна рсклама за таЈ комад. шшчел додпруЈС
и нолнтнчкс ироблемс. За време конферсицнје у Саи Фран- -
циску, када су Амсричкс иовипе нушие ступце пнтаасм .
где je Хитлср. Пничел је дао овај одговор: "Хнтлер и
Гебелс he се појапнтн на конфсрснцнји у Can Фрапцнску
прсрушснн као дскгатн Лргеитпнс н Франкове Шпаније",
алц пису сви иатитпчки ставопи Випчела сличнн овои.
Ол је нсколлко дала лосле овог говорио сасрнм супротнс
стварл, јер јс ол тиллчии амсрички лпбсра.1.
Колико слободе лмају поједшш комелтатори? Нрс
свега олл сс морају ограллчнтл ла "објсктлвпе" лзвешта-]е- ,
које црпе лз ссрпнса "Асошјетед Прсса", "Јулајгед Прс-са- и
"Илтсрнслшолел Иус Сервиса". А влдслл суо како
те агснцлје дају всетл. Друго. л лајвежпнје, ако се споп-СОр- у
ле допада комелтатор ои га менл. Карактерпстпчал
је случај станицс КФИ лз Лос Алђелоса. Нрл Алтолл, тр-гов- ац
аутомобнла, лзбацио је лиз комснтатора: Ссм Ва-тлер- а, Албина Уајлдера, Питра Длаа л Малчеста Подија,
а ла плхово лесто је довсо Калтернборна. Карвета Уелса л
Друге, рсакционаре. Макормик јс тако1;с уклонло нсколг-к- о
комслтатора којн му се лнсу допадалл. Сеспл Прауп je
лзбачел зато што се л.егоп лрлказ калгс "Мислја у Мос-кви- "
лпје допао л.еговои спонсору, крхгу азбеста. Чни-с-лиц- а
да комелтатор завнсл од слолсора. од тога гата he
корпорацнја ллл бапка pehu, влсл као Дамоклов мач иад
свакпм од тлх л.удл којн се појапл.ују пред мнкрофолом.
Ралнје сам лзлсо лрлмера како католлчка црква коптро-лиш- с
л вршл притлсак ла поједллс комелтаторе. Пого-тов- о
цслзура л лрлтлсак су јачл уиоллко је стапнца eeha
илл уколлко је лаиац вепл. Јсдал наш ссгснпк. којл го-во- рл
лреко једлс локхтне радло-сталиц- е у Лос Аиђелосу,
причао мл је да ол може да говорл лрпллчло слободпо,
алн домет"станлцс ллјс вспл од двадесег п пег кллометара. Mcbyin. auo би хтсо да говорл ла станици с дужпм ре-лејо- м,
олда лс бп могао да лзађс пред мпкрофол. а да му
рукопнс иијс Л1егледал. Тако мн јс постао јасан случај Ciui'i Роуерса л л.еговог снонсора Џи Н. Фрепча.
Радлофоннја у Сјсдшкнпм Америчким Државама ра-звл- ла
се до веллког тсхнлчког степсна. Оиа, ссм тога, лма
својнх спецнфичностл vojux лема у друглм зем.гама, опа
је т.ела лову врсту радно-прогпам- а. постоје ла стотлпе
радио-плсац- а којл лшиу спсциЈалнс програме — драмати-зацпј- е.
како сс лазивају у Америцл. лп, лстовремепо се
примећује све јаче продпрап.е флланслског каплтала у
радлофоллју. Нарочито сс трудс да ла ово пол.е пропа-галд- е
продру оле групе фллалслског капптала које у сво-јл- м
рукама држе штамлу. Све је вепл број случајева да
Зеллца, — У везп са изгра- -
даом нове омладннске пруге
Шамац-Сарајев- о и почетком
мајссог такмичеша, даиас је
(13 фебруара) раднн ко-лект- пв
железаре у Зелицн
одржао свсчану Еонферел-циј- у
на којој јс преу-зе- о
нове и значајие обавезс.
У велиЕОј ваљаоаицн круп-ни- х
профила железа, где се
налазе веће количине гото-ви- х
шнна за нову Омладин-ск- у
пругу Шамац-CajiajeB- O,
сакупллп су се сви трудбе-ннц-н
железаре. Порсд рад-ннк- а
п памештеника овој
свсчаиој колфсрелцлји прл-суствова- ли
су длректор же-лсза- рс
и нж. Никола Гако-вн- ћ,
члап Цснтралног вспа
Народне оуладлне и пачел-ни- к
Управе градилишта О- -
младннскс pyre Млхаио
Швабић, иретставинцн шта- -
ба оиладпискпх брпгада, на
родннх властн, свнх сннди-кални- х
подружница и антн-фашистичк- нх
организација.
Конференцију j'e отворио
претссдник Сниднкалнс под-ружпи- це
металаца Ранко Ко-uneiioh-iix
и дао реч секрста-р- у
подружннце Гарићу.
Секретар подружницс Га-pn- h
подвукао јс значај псто-годншн.- ег
плана у комс као
првп задатак долазп itsrpav
ita Омладннскс пругс Ша-мац-Сараје-
во.
ПРЕУЗИМАЊЕ ОБАВЕЗА
Претставннцн појсдиннх
одслид н радионнца ирочи-тал- н
су послс тога катсктнв-н- е
н лнчие обавезе. Радници
валлоинцс крупннх профп-л- а
гпожђа, у којој lie сс н
иронзводцти највише матс-рија- ла
за Омладинску пру-г- у, обавсзалп су се да he 100
од сто извалати све шниске
ииготс за шнис Омладинскс
пруге, које fie добитп у том
раздобл.у од чсличане; да he
извадас сод валли-- а шииа
до 1 uaja iiOBehaTit за 1 од
сто у односу на јануар 1946
годинс.
Актип чслнчанс обавезао
сс да he повиситн продук-тнвнос- т
у старој чслпчани за
5 од сто а у новој за 7 од сто,
затнм да he спнзнти застој
између нзлива за 7 од сто, да
he сипзити отпадак у јами за
5 од сто, да се iiehc ипјсдан-ну- т
догодитн да neh чска ра-д- н
непрннремл-еио- г старог
желлза н да he извадак н ос-та- лн
матернјал у квалитатпв
ном поглсду ноболлнатн за
10 од сто,
Затпм су даг? пје обаве- -
зе патростални зндари, ре
зачп старог аселеза. радии ко- -
лектив ва.глоннце ситпог
профлда. KOiecriiB старих
гелератора, катсктип ловлх
гелератора, елсктро - погол
желсзаре, колектлв машип-ск- е
радлоллце, граћсвллскл
иогол. Велпкл број радллка
л пођа грула далл су л ли-ч- ле
обавсзе л лајавллл ме-ђусоб- по
такхтчсае.
Сллдпка,1на подружлица
уеталаца поссбио је примлла
обавезс у мајском такмнчсиу.
Ола се обавсзала да he пз-вршн- тл
плал такмичел.а са
100% л пребацитп плал про-извод- ае
за 5%. Она се затнм
обавсзала да he оргалпзов1-т- и
досада леорграплзовалс
радллке л ламештеплке, ио-јача- ти
радлу дисцлпллну л
сман.итн број закаши.сил п
болованл. Иодружллца he
оргаллзоватл добово.1.11у ак-цл- ју
зл нзгради--у Омладлп-ск- е
пруге л носветитл пажау
коваторлха. ударнлцлха л
рациопа.ииаторима.
РЕЧ МНХАИЛА ШВАБИ- -
hA. НАЧЕЛННКА УПРАВЕ
ГРАДНЛИШТА ОМЛА- -
ДИНСКЕ ПРУГЕ
Ilocie прочлталлх обавеза
узео је реч Мнханло Швабпћ
л лзмсђу остхлог рекао:
— Ирошло је вхгда внше
од 40 годппа откако је оспо-ва- п
овај завод, а лма вас гу
којл сте део свој жлвот про-вел- п
у n.euv, алл ]а шлсшн
да лсма нлједног којл бп се
cehao да су се икада пре ра-т- а
радници овога завода под
овпм кровои сакуплллл п да-ВХ1- Л обавезе за бол,п рад, за
већу продукппју л за бол.п
успех предузепа. Шта је то
ипо је омогућлло да се што
се ликада раллје ннје дога-ђал- о,
далас може догодптл u
да је то постала обпчпа сва-кодпев- иа
појава у жлвоту
свлх радлнка? To je чшвелп-ц- а
да је лаша землл измени-л- а
своЈе лице, да л.оме ие у-прав-
ллју
крвоплјс п дерпко-ж- с. Та основна ствар омогу-ћлл- а
је лашој землл да cch
у првој годлвл после осло-бођса- а
ствара таква дела ка-кв- а
се раллје ллсу иогла за-мнслл- тл,
саква се далас ле
могј- - заилсллтл у мпогна
зсиллма где су oeTxie старс
властл. ГлсдаЈте само Грчку.
У ллј пл лосле две годлле,
главла лруга од Атлле до
Солупа, нлје пуштспа у сао-6pah- aj.
AlebjTiiM, у нашој
землл лс само што раде све
старе лего смо пзград1ип п
влше дссетлла кллометара
иових пруга. Изградллн смо
за шсст мсссцл Омладилсву
пругу од преко 80 клломе- -
тара. Свл ти успесл само су
почстак онлх успсха, којс
ћемо пматп у току петогодл-ши.е- г
плана, којн се у 1947
годллл no4iiite да остварује
у нашој земл.л.
Пстогодшиин плал значп
ствараае повлх предузећа.
To злачл стотллу километа-р- а
ловлх пруга, то значи дл-h- ii
лашу земљу лз олс заос-талос- тл
у којој је бнла п
створитл услове за једлу мо-дер- лу
плдустриску земл.у у
којој радни ларод ужлва
илодове свога рада, у којој
радлл ларод може cpehaa л
задоволдл да жлвл. У току
летогодпшаег плала пајвс-h- n
задатак ко]л he се у ла-ш- ој
зсмл-- л остваритн 6nhe
лзградид Омладллскс пругс
Шаиац-Сарајев- о.
ПРУГУ ГРАДЕ II НАШИ
ЗАВОДИ II НАШЕ
ФАБРИКЕ
Мл овс годлле почлисмо
да градлмо Омладлнску пру-г- у.
Сто осамдесет хл.гада о-ладнп- аца
доброволдца ра
ди}е лстос са једле стране до
Шамца, a са другс стране до
Сарајева. Међутлм постоје п
извсслс ствари којс пе завп-с- е
само од елала и полста о-млад- инс.
Иостоје леке стварл
које омладлпа, која he радлти
лругу, очекуЈс од вас. ируга
захтсва 340 килоетара так-пи- х
пшна иа којлма вл сада
стојитс. Ви знате una зпачи
лзваллтл 340 кнлометара
шлна. Наша лруга да би се
лзградлла ytpouuihe ла хп-лл- де
тола разпог матерлја.та.
Дабисеона могла изградлти
да бл се рационалло игкорл-стлл- о
радло време свлх до-броволаца-град- пте,1а
Омла-дииск- с
пругс, потрсбло је
да маога предузећа у натој
зем.гн буду градлтелл Омла-дилск- е
пруге. Омладннску
пругу ие граде само ене
брлгаде, стручнл руководло-цн-,
iur.KCn.cpii п техннчарн.
пругу граде л uauui ааводп
п лаше фабрлсе. којг дају
дрво л цсмент. a " вп и)и
Херцегопцн у Канади д t
сада су сакупплн за градау
Дечје батнце у
суму од 807 да1ара.
У Торолту је за ту сврху
сакуп.1епо ла седнлци Од-бо- ра
Хсрцеговаца 457 да1а-p- a,
a у Вест Торонту саку-пи- о
је А. Вукојевпн 65 до-лар- а.
Нз друглх колпнпја у зе-ил- а
је до сада нри-мл- о: Нз Валкувера л Вест
viuiccTcpa, Брлтпш Колум-бнј- а,
305 долара. Ту суму je
сакупио код тамошанх на-uii- ix
земллка Душан Впши-ва- ц;
лз Вплдсора је послано
125 Koje je сакуппо
Ј°зо Лауц; лз Хамллтооа 32
датара, које je casj-nii- o Кар-л-о
Кралевпп; лз Велалда 23
датара, које je cavj'wno Пе-та- р
Марчпнко.
II у лпз saionnja у
послале су саблрне
листе од од-бо- ра
ТСаладе пз којпх сг оче-Ky- je
да he ускоро послатн
коллко су noryhii за ову пле-"меип- ту
ствар, паше деце у
Хсрцеговппп. пзра- -
ic групе откуплују радио-станп-це л ла тај 11чпп пмају
молопол иестл, монопол пропагапде пе само у поједпним
градовима. cch л у читавим државама.
(Наставпће се)
се мп осећамо данас спгурлн
да heiio задатак који иам се
поставлл и лзвршлтл, јер
зламо да here л вл часло лз-вршл- тл
ваше обавезе, јср
злаио да је радннчка реч да-т- а. Овпх пет, дссет лли пе-дес- ет
посто, којп су иапл-сап- п
у обавезама претстав-ллј- у
мпого, јер се ту радл о
стотинама н хнллдама тола
натерпјала влше lojii he се
пропзвестл.
Због тога нп п Управа гра-дпллш- та
Омладппске пру-г- е,
руководноци као н омла-дпц- а
која ће градлтл пругу,
која he улагатл свој труд л
злаое да што пре поће воз
до Сарајсва, осећамо захвал-пос- т
према вама којп с л.ом
зајсДно pave уз_ раме градл-т- е
ово велиЕо дело. Слгурнл
смо да he вашлм прлмсрои
поћл радллцл друглх фабрл-ка- ,
соје раде за Омладллску
пругу. да he лсто тако л one
узетл обавезе л ла врсме
ооезОсдитл градплиште ма-терпјал- ом.
ТЕЛЕГРАМ МАРШАЛУ
ТИТУ РАДНОГ КОЛЕК--
ТНВА ЖЕЛЕЗАРЕ
Говор Мнхалла Швабића
бло је често прекндал дуго-трајнн- и
одобраваи-с- м л пок-ллцлм- а:
ПСивели градлтсл.л
Омладинске пруге!"
На крају je у лме управе
жслезаре узео реч директор
Ннкола ГаЕОвл1„ који јс лз-јав- ло
да п управа предузсћа
даје обавезу у сваку обавсзу
колестива л појсдплца да he
учлллтп са своје страие свс
да сс one часло л ла врснс
лзврше.
Са колферслцнје ynyhen
je поздравлл телсграм мар-шал- у
Тлту слсдеће садржл-ле- :
се вашем по- -
зпу, а л времелу лзградие
Омладплске пруге Шамац -
иарајево, свеспн iteiior зиа-чај- а
за ллдустрлјалпзацпју
лаше Републлке л целе na-me
земле, лаш радлл колек
тпв преузпма далас обавезе
да he свој пролзводлл зада-та- к
за Омладилску пругу лз-вршл- тл
тако да he градлтелп
пруге коћп лспуллтл своје
обавезе. Да бл ово постлгао,
лаш радлп колектпв, у окви- -
ру иајског такшпеиа, обаве-зуј- е
се да he noieham учл-ла- к
б, ппрооблоз.гвшода1ткле хвчаелллпткеат за че-лп- ка
за 10с npeua јалуару
1947 годпле, пзвалатл 100%
расположпвог матерлјала у
шине, повећатп пролзводиу
сптллх п средипх профлла
за 10% према цостав.гелом
плалу лпзом обавеза пзмеу
оде.ге1ка, смела радллх ску-плп- а
и поједплаца. Ук.гуче-- н
п у петогодпшип плал сто
јпмо чврсто уз лаше обавезе
yiepenn у то да heo једллз
ла тај лачлл створптп усло-в- е
за болп п сретпијп жлвот
радппчхе класе п целог а f
шег ларода.
Жлвео наш во.млл друг,
каш Тпто! Жпвела Комулн- -
жјс на).1сиш захвалност
свнм сабнрачима u прнлага- -
чииа за дсчју оолпш у
Херцеговнни и уједпо апс-луј- е
иа све оне којл лису
још дали своје прилоге да то
учине што ире могу.
Kama 6paha Хсрцсговцн у
Калифорнијн локазују ди-ва- н
прнмер лубавл л патри-отпзм- а
и према лашој децн л
према наигој poheiioj домо-вин- н. II Херцеговнп су у Ка-над- п
то псто показалл много
п)та својцм радом л помоћн
за JyrociaBnjy, па he. без су-хк- сп
овог пута.
За одбор Ка-над- е,
Јозо А. Главаш, сек])етар.
Протестни митинг против
терора грчког монархо- -
фашнстичког режима
Бпголк— У Бптол-- у је одр-жа-м випкп протестнп мн-тп- нг пзбсглпца лз Јегејске
Македонпје протпв терорл
п зверства грчког монархо-фашвстпчк- ог
рсжпна. На
мптпнгу је говорпо пзбеглп-п- а
Коле Спмлчпјев п Атанас
Нелканас који су у својпч
дајете шпне. Еп јо( тчиа.стпчка партпја Југославлје".
ДО САДА У САКУПШЕНО 800
ЗА ДЕЧЈУ БОЛНИЦУ У ХЕРЦЕГОВИНИ
Херцегоонпи
Одбор
долара,
другпх
Каладл
Херцеговачког
Одбор
"Одазлвајућп
Херцеговачкл
КАНАДИ ДОЛАРА
Нише: Др. ЈЕЛКА ПЕРИћ
Знамо свл да жлвот л бла-rocTai- Lc
ла зсмл.н зависл не
само о раду човека иего л о
некнм прпроднли лојавама,
бсз којпх би човск бно нсмо-ha- n
да ла н.ој удесл своју
економију онако како то од-гова- ра
iLeroniiii потрсбама. У
те лриродле појаве које толл-к- о
утнчу ла жнвот ла зсмљл
спадају л оборппе, друглм
речлиа: клша, снсг„ мраз п
туча.
Те су нрнродне поЈаве у
прадавна врсмспа људл сврс-тавал- л
у чудсса. Па л дапас
још лма ларода, до којнх
просвета ллјс тако далеко
донрла те у лрлродллм поја-вам- а
внде дслован.е разннх
богова. Тако лмадс Ппднја-нац- а,
којл всрују да на лзме- -
лу кишног л сушлог доба у
ibiixoBOj зсмл.и утнчу бого-в- н:
Иидра л Влдра, који се
борс мсђусобно: Плдра Д1
мул.ом л громом ослободл
краве музаре, т. ј. облаке, ко-ј- е
другн, Видра, држл у за-тво- Ју
у кулама у доба суше.
Мл се томе смијсмо, јер зпа-м- о
да сс киша л суша лзмс-п.у- јс
лриродпли законпиа.
Зсмлл ла којој живимо
окружела јс са свнх страт
зраком нлл ваздухом. Всз ii.e-г- а
ле бн било уопштс живо-т- а
па зсмл.11. Иаздух сс састо-- ј
од разллчлтих ллилова, ко-- ј
су прозирил лли без бо-ј- е.
Један од тлх лллнова зове
СС уГЛ.ПЧ1П! ДИОКСНД, KOJII Mil
лздлшсмо л Kojii храил 6tut-к- е.
Ослм тога пма y ваздуху
y mxioj мложилн л друглх
пских ллилопа л нс мала ко-личи- на
водс у облпку ллипа
ллн ларе. Алн лајвсћлм дс-ло- м
ваздух сс састојн од 2
ллила 4 iicTituc п.сгоиих са-сташ- ша
јс литроген ллн ду-лш- к,
врло важал за билке, a
1 осталу il лстллу сачшиам
оксигсп ллл клсик, о KOJCM
завнсл лаш жипот.
Bch зпамо Да зсмла пма об-л-лк
куглс, која се вртн у лро-стор- у.
Сама од ссбе у данаш-.с- м
стан.у дајс прло мало топ-лии- с,
али зато сунцс својпм
зракама непреклдно загрија-в- а
зсмл.у. Једиа од тпх зрака
Bpaha сс патраг у облику
свстла л тоилинс. Остатп део
сулчапих зрака трошл се у
rpejan.y твјдс коре зсмал,ске
л ирострапе водспс масе, ко-ј- а
лсжн ла зсмал.ској повр-шин- л. Топллла проднре у
зсмл.у лсшто дубл.е лсго под
зсмагску кору. До1И1 слојеви
ваздуха добивају двоструки
удео супчапс топлнле, којд
сс са зсмл-- с одбија л то је
јсдал разлог зашто јс паздух
на зеиалкој нопршнпи тол-nij- ii
од ваздуха у nnciuiaua.
С топлим ваздухом у про-сто- ру
догађа сс лешто слич-и- о
што л с водом, која се грл-ј- е
у лонцу. Спи знамо да у- -
фИЈана вода повепава свој
обуЈам ластаЈс лакша л дл-ж- с
се ла лопрпшлу. Нрома-т])ам- о
ли, лаж.1лво, док се
вода П'еЈс. ччдс heMO, кахо
се ДОП.Ц слојевл који су сс
нрс угрсјалл, у облику меху-pnh- a
днжу ла горас стојсвс
it како у лоицу ластајс лепре-Ј.ЛДИ- О
струјап.с подс. Тако
бнва л у ваздуху. Тонлп ваз-ду- х
такође nonchana свој обу-ја- ,
постајс лакшл тс се ди-ж- е
у пис, а ла n.erono место
дапзн студепији, тежл ваз-Ду- х. Тлме настајс струјаас
или кретаи.е ваздуха. Таксо
струјап.с ваздуха зовсмо ве-та- р.
У том случају кажемо:
ветар дува. Зашто дува ветар?
Ради лстог разлога радл ко-је- г
лзлазл л днм пз длмп.а-ка- .
Дим је угрнјанл ваздух
којн се у облику паре диже.
Правл узрок ветру јесте тај,
што сс ваздух растеже л ди-ж- е
се чим сс угреје. Угрсјсмо
лл једлу лразлу боцу, заче-IIHU- O
је л поставпмо је блп-з- у
ватре, ллл he чел лскочп-т- л
лапол.е, ллл he боца пук-лут- л.
У оба случаја ваздух
говорпма по])сд грчког мо-нархо-фашнстн- чког
режпмл
оштјк) огудлли л рад оку-пацпон- их
слглссклх властл.
Са мнтилга je ynyhen те-тегр- ам
Алкетној кимлслјп
Гавета безбедлости у коме
се захтева да се у Грчкој
VK.IOHH мопархо-фашистнчк- н
теЈХЈристпчкл режимн, еп-глес- ка
окупацлја л да се
проведу повп слободил' де-мократс- ки
лзборп, преко
којнх he ларод добптл сво-ј- а
права л успоставптл де-уократ- ску
власт.
чрЈвЈ+чврЧВвипЈИЧашРРЦгЛаВ
сс je у боци растегао, јер се
је топлпна у боцп променила
те ваздух тражп ПЈК)стора.
Као што суо утврдпдц овим
покусом, mi у јсдлом малоу
простору ваздух пе остаје
мнрал ако сс температура
промелн. Лагапо крсталч? ваз-дух- а
зовсмо поветарац.
У крајевпуа бллзу iopa
обнчно поветарац почпе да
дува с мора на копло неколн-к- о
сатл после лзлаза сулца.
Зашто то? Зато шго коппо
упија топллну супчаних зра-к- а
влше него вода, па сс ваз-д)т- с
са копла, јер јс постао
топллјн, длже, а па аегово
место долазл хладпијл ваз-ду- х
с уора, да се ту угрпјс.
Кад сулце зађе. коцмо ллл
суха зсулд брже се охладн
лсго вода, тако је тад ваздух
лад водоу, те хладлн копис-л- л
ваздух струјп лли д}ва :
мору, да надоуестл топлл
морскл ваздух, којл се днже.
Ветар даклс увек дува с one
страпе где је ваздух тсжн н
хладлпји. Морамо упамтнти
такође да л вода, коју ваздух
лспрсстало прима са земал.-ск- е
л подсле поврлпше утиче
ла л.сгову топлнлу. Топлп
ваздух уоже да лрлмл л да
задржл улого воде, студенп
ваздух уал.с. Кад ваздух нс
уоже да прпуц вшпе водс,
олда кажеуо да je saciihen.
Док ваздух ллје потлуло за-cnhc- it,
прима воду где год јс
пађс, л то зовеуо псларавал.р.
Зато сс чаршавл бржс суше
ла топлоу .ваздуху илп близу
патре лего у хладпој собн
Точллјц ваздух уоже да лак-- ц
е уллјс воду и да јс прство-р- л
у пару.
Нода je у ваздуху нсвндги-ва- ,
док остаје у облику пар
л ваздух je у тоу случају
члет, алл лретлоставимо да
се ваздух освежн лли се ох-лад- и.
Када бп охлађива1м л.е-го- во
трајало дужс времела,
ваздух пе бл бно вшпс спосо-ба- п
да задржл сву водслу па-р- у.
Јсдла би се уложнла тг
водеие паре згуслула л лрст-гори- ла
бл се опст у текућу
поду. To згупш.аван-- е nape у
воду, може да попрлун више
облика, може да попрцуц об-лл- к
магле, облака, кпше, спг-г- а
ллл туче.
Да нау ова nojana буде ја-сли- ја,
вратлуо се па лопал v
коче ври вода, лз лоица се
дпжс пода претворсла у па-Р- У-
Држнуо лп лад том па-р- оу
хладлл поклопац,, тај се
ороси каил.нцаиа. Нсто бива
л у ваздуху. Када топлнји
уздух дође у хладлл лрсктор,
пара се у iteyy згјхнс л ви-с- л
у простору као уагла плл
облак, а када је сасвим згу-епут- а,
пада као клша.
Магла је даклс водена ларз
згуспута у ллжеу лростору.
Облацл постану, ако се во-де- ла
пара згусле високо лад
зсуллу. Ако се охлаћиване
ваздуха иаставлл л пакои што
јс ластао облак, слтле кап-- л
воде, од којих је састав-љс- п
облак. cnajajy се у нше
л кад ове лосталу тсшке. па-дај- у
ла зсул.у као клша.
Behiitia Kiiaiitnx капл.ица
зависн о брзлпл н.ихова ства-ран- д.
Друглу рсчнуа завлсп
о брзнлн крстапл ваздуха.
Што се ваздух бржс rj€he тз
су л кап.ге Kiinie Eche.
Ако je влажнп ваздух до-ст- а
хтадап, згуспута вода ло-прп- уа облик лееплх кома-д- а
илц крнстала. Овл се ледс-I- I
л кристалн чссто отоле v
кпшу пре лсго што стишу ла
зсулу, а ако се то пс догодл.
опда до пас стпжу као спег.
Ако се клшле каллнце у
студеноу ваздуху одуах сур-зи- у
нлн ако се око спежппх
лахуллца ласлаже лед, тада
пада туча. Туча пастаје па
тај лачлл, што се капл.ицг
уесто да падају доле, крста-ite- y
ваздуха бацају према ro-pe
п долазе тако у врло сту-дел- и
влажпл горап ваздух.
Туча ластане ca#to олда, хад
је ваздугапа струја преуа ro-pe
врло јака. Зрпа туче су че-ст- о
пошепа ваздушном стру-јо- у
преуа rope лекатнко пу-т- а
лре пего што почлу да па-дај- у,
па будући да опстовапо
прлмају свасп пут свежп по-крив- ач
леда, уогу постати вр-л- о
велпка.
Кишу. слег п тучу зовсуо
луеиоу: обориие.
Све то скупа јесу природне
појаве. које се дешавају по
спомепутпу природпнл за-колп- уа. Те пау је закопе от- -
крлла паука п доказала ко-рп- ст
апхову за човечапство
п жпвот па зеулп. п.