Serbian Herald, July 30, 1946

              ШтттштттттшшштшштттштшвшштттшштттштлфШ ри WG
Петак, 19 јула 1946.
ИЗДАЈА ПРЕД
НАРОДНМ СУДОМ
ОПТУЖЕНИ ЈОВДНОВИЋ ДОБРО ПОЗНАЈЕ РУТ МИЧЕЛ,
ЈЕР ЈЕ ВИДЕО КОД ГЕСТАПО-- А
Београд, 21 јупа. — Данас је пред Војним већем Врхов-но- г
суда ФНРЈ иснитнван оптужепп Драгомнр-Драг- и Јова-иопи- ћ,
којн је био за време окупације управник Града
Београда, шеф Српске државие безбедности и познат експо-пеп- т
и крвави слуга Немачког нацнзма.
На данаш,ем испитиван.у он је између осталог открио
млоге до сада недовољпо позиате политпчке комбинације
предратпе Југословепске државне управе, која се без дво-умље- аа
ставила у службу НемачЕОг агресора и радила на
ликвндацији најнапредпвјпх спага у сопствевом пароду,
на ликвидацији оних снага које су у току овога рата, осло-баћају- ћн
зсмл.у од окупатора, истовремсно срушиле и остат-к-е
труле проплости.
Оптужснн Јоваповић лајпре објашаава судЈГ своје од-по- се
са Немачкнм агснтом Хелмоч, који датирају од '938
године, када је по палогу тадашие Југословенске владе,
Југословенска полпција успоставпла контакт са Немачком
плицијом. Цил. састанка прстставника неиачке полпцијс
Мплера и Беста, шефова државне безбедпостл Рајха и
претставника Југословенске полицнје Лћимовића, Лазића
и оптужелог Јовановића, било је оргаиизоваае борбе про-ти- в
иаппелпог покпета. v првом педу комуписта. На са- -
станку ie закључеио ла се успоставе полнински аташеп за
везу прн Југословелсцом посланству у Берлину н Нема- -
чком поцлапству у beorpaдy. иосле две недел.е лппмовип
је у Берлипу потписао споразум. Полнциски аташе у Не-мачк- ом
посланству у Београду постао је Ханс Хелм. Немци
су па тај начип створилн у Бсограду један шпијупски
центар. Олтужслп се браип да је све To радио као чплов-ап- к
по налогу тадашње владе, која је пмала усвојии рука-м- а
воћство спољие поштпЕе. После окупације Јоваиовић
је одмах успоставно везу са Хелмом, који га је повсзао
са својнм шефом Краусем, а потом је командалт Београда
Кајзенбсрг овластио Јоваповића да обнови Београдску по-лпц- ају.
ЈоваповиН је постао извапреднп комесар Управе
града Београда. После пеколнко дана организовапа je у
Београду комссарска управа.
Оптужени Јоваповпп, који се спрсмно да одговори на
свако пптаље, збуаепо објашаава повереље које је оп од
почетка уживао код Немаца и безочпо хоћс да увсри суд
да je on све то радио нз лубавп према српском лароду
и тешко пострадалом Београду н да то све још пије бпла
сарадља са окупатором.
После образовања Кочесарске управе, Јоваловлп је па-имсно- ваи
за управиика града Београда и претседника оп-штп- не
и иа тој дужностн је остао све до 5 октобра 1944
годиле, када јс заједпо са Немцнма побегао.
За врсме окупације Јовановић је лзмеђу остадог орга-иизов- ао
одвоћел.е Срба на прннудис радове, нарочнто на
радове у рудннк БОР, одаклс је лиферовапа бакарна руда
за Нсмачку ратпу пндустрију.
У краћеи дпЈалогу, у коме претседппк упозорава опту-жси- ог
да је од тога бакра ствараиа муннција којом су и
Срби убијани, оптуженн Јоваповић, који је тврдио да су
прппудпи радовв лзвоћелп у.ннтересу мпра, реда п рада у
сроцЈн, зоуљуЈс се и пишта пе одговара.
У наставку испитпваља оптужени Јоваиовић прпзлајс
свој-тешк- п коптакт г Немцпма; приспу сарадп.у сокупа-торо- м
и борбу коју су љегове полициске трупе воднлс про-ти- в
партизапа у Србвјп. Исто тако прнзнаје п своју ла-ред- бу о вршеи-- у одмазде над српским лародом. Ои дал.е признаје да је потппспвао пресудс о стрељању
селлка, да је распислвао награде у износима до 100.000
дииара за сваког убијепог нли ухваћеноп партнзапа н да
је такве награде нсплаћпвао полициским агептама п жан-дармп- ма. Потврћввао је предлоге које су му лодлосвли
кочапдаитв Српске државне страже за вргаеае одмазде над
сталовплштвом. Оп прнзиаје да су прнлнком вршсаа тих
одмаздв стреллпа цнвплпа пепаоружапа лпца. Првзнаје
да је 14 децембра 1941 пздао саопштељс о смртпоЈ казнн
за комунистичке спмпатизсре у Београду.
Оптужепи Јовановип бно je за цело врсме окупацнје
н шеф спсцијхшс полиције Београда, чија је пскл.учива
задаћа била борба протнв иародко ослободилачког покре- -
та. Оп прпзпаје да су хапшепицн у спсцнјалној полвцији
(Hacraiax па странв 4)
Они су понос домовине
ДРУГОВИ, ПАЛИМО!
cm
Мухарем је увече каспо до-ша- о.
— He може се влше овако,
— рскао је.
У Мујовој породвци још
су свн на броју. НвЕОга лн-јес- у
убнли, нити пптерлвра-л- н.
НиЕога лнјссу још затво-рил- в,
лц прстувлв. Нвтв су
и м што опљачсалн. Још лн
једап Нталвјап нвје ушао у
Мујову Eyhy. А ле може се
ввше овако.
— Немогуће ]е ввше овако
скрштелпх руку сједвтв, —
почео је Мухарем, али лага-н- о,
заобнлазло, да открвва
своју одлуку.
— СваЕог дала no варошн
хватају, туву, затварају, ви-терцир- ају.
Beh су почелн п
да стрвјеллју — без всплта
в без суда. Нема закона, нп
суда, п и реда, ии права —
постојв само лов ла луде!
У својој Eyha човјек авје
више сагураа. Гвоздева вра
та да нмаш — ле помаже та.
Ето дааас су леЕе претуЕла,
леке похватала а затворплн,
тројццу стрпала у Еамаоп a
потјерала за лбавију, a
одатле he ax право у Итала-ј- у. Неке су страјеллла. . .
— На шта да се радп? —
питао је Мујо.
— .Морамо се борлтп, —
одговорло је Мухарем, —
МосЕва зове у борбу. Наша
доновала зове у борбу . .
ларод зове . . . партвја . . .
савјет лаша . . све лас зове
у борбу за слободу. . .
— Добро саве, — ластава
Мујо, очвгледло пзленаћеа.
— Но рецл тл мснц, ЕаЕО ти
млслиш да се борвте. је вам
је оружје, be војсЕа?
— Лако. Војсе вах је ва-ро- д,
а оружје пемоотетн жа-бара- ма.
Но, пемојте да гово-ри- те
инком о тоне Јсзнк за
зубе док одем. . .
— Па езд мпслате? — упи-т- а
Мујо.
— Ја с друштвом морам
још у rosy uoha взваа града
noha, а ујутРУ зором, бвћс
крвн. llnahe лас доста, uehe
Mohu да аас све покосе. A
ии авх — та слагаћемо их
као отЕосе. . .
— А каЕо се ви одједвом
рајешвсте ва то? — радозва
ло запита Мујо.
Мухарсм ирппесе главуЈ
његовои уху в шапиу:
— Спреиамо нл то одавло.
Још од олог дала Еад је ата-лијанс- ка
војска ушла у па
шу зсмљу.
— А међер, кад човјек ос-та- ра — вскалпа. А да ја —
нашта се алјесаи могао сје-тат- а. Сваког дала пеЕуд сл
се губно од Kyhe, алн куд —
могао сам само да нагађам.
Но, то ннјесам ап покуша- -
ХАМИЛТОН ЈЕ ПОБЕДИО НА ВИДОВДАКШМ СЛЕТУ
Зиам да су све остале na-me
оргапизацнје радиле mic
ro у прнпремама за Бидов-дапск- и
слет и па месгу зем
лишта, али је хамнлтонска
организацпја радпла више,
јер је то п било сасвпм при
родпо пошго је прослава Ви-довда- на
одржавава у Хампл-тон- у.
Радили смо доста теш-ко- ,
али нам внје жао, јер
знамо да је успех био велик
моралио а сигурио к мате-ријалп- о.
Што се тиче победе кацдн-даткпљ- е
За Косовску Девој-ку- ,
младе другарице Апкс
Ножиннћ, којој can ја бно
"маниџер" могу казатц само
толнко, да нам je у томе по-мог- ло
много онај доппс ш
Чадама где су уплашнли и
мене и Анку, казали су да
сс чувамо. Помислио сам у
себи, "пропао си Раде", а и
Л 1Г 11 гд Лиип VlUflU tmti
Ho, свеједно ки иисмо мнс--.
лилн ни пре тога дописа баш
на победу то јест, да будемо
првн, већ смо рачунали да
будсмо барсм други, јер бн
ипак била срамота да се слсг
одржава у Хамилтону а да
мн будемо иајзадаи, Знао
сам да je у Торонту и Шшд-сор- у
јака оргаиизација, те
прсма томе, ннсмо могли ра-чуна- ти
па победу. Кад сам
већ споменуо писмо из Ча--
дама, не би ин било жао да
су победнли него бн бнла
срамота за нас, не зато што
нм то ие припада, већ зато
lino би то била неопростиоа
грешка н срамота нас свпх,
To бп значнло да мн лнсмо
иишта радилк прсма малои
Чадаму. Мислим да би дру
ги пуг требало бити, да се
даде по процеитнма, као у
кампаиама С. Г., па тако и-м- ају
могућности и Matte пасе- -
обнне ца иобеду и утакнн
цу, као што je овог пута по-каз- ао
Чадам. Да је то било
као у Kaunaibii за С. Гласпик,
верујем да би Чадам однео
победу.
Но свеједно, ја морак ре- -
ћи и пар речп о нашој орга-иизацв- ји
С. К. С. у Хамнл-тон- у.
Са овок победои иока-зал- о
се да се у Хаинлтоиу
впак,рад болл. Двонас. је
толико окуражило, да смо мн
збнлд посталн опаспн так-мац- и
свпм органвзацнјама С.
К. С. у Каиадп у будупни
камиаиама н потхватина за
иаш рад и сваку папрсдну
ствар. Са моје стране ја сиа-тра- м
да су све девојке добро
рад1е, а неко мора бити
први, па овог пута се дого-дил- о
да је Хамнлтои Ми се
не бн л.утили да је ко другн
био првп, па сматраи да се
nil другц не треба љутити
што смо ifii победпли. Ово ка-же- м
зато, јер су ми пекоји
вз Тороига прнговарали, да
зашто смо давалв за ових
вао. Саио сам се чудао: куд
лде? А та као и првје рта,
с лародох: слремамо ларод
за борбу, — с изиенадним
полосох рече Мујо. — Иа ако,
сале. . . Боле је л малије мн
је да у борбн за аарод вогл-ле- ш,
аего да те легдје ове
Еучке превлате. Ја тл од све-г- а
срца желлм cpehan пут a
да мв се, акобогда, здраво в
са славом враташ. . .
Куша, сва дрхтеЈш од стра-х-а
прн помисла да Мухарем
одлазн аа пут смртавх опас-лост- н,
одакле се човјек враћа
жав тек ако га ратва cpeha
послужи, очају пунвх суза,
еојс тев што najecy прокапа-л- е,
дрхтавим гласои рече:
— Е, па, сиие, кад си се
рајешво ла то, веиој да ос-рамот- аш
свој дом в своје
родвте.%е под старе дапе. Бу-д- и
јуаак. . .
Тако је у далама 13 јул-ск- ог
уставЕа 1941 годвле ре-к- ла
салу свака мати, која је
хтјсла да пево двјете ве бу-д- е
слаблп и кукавнца, издај-ив- е
поготово, Beh поштеп чо-вје- к,
смао родољуб, свјестап
борац за слободу в cpehy, за
бољу будућвост свог народа,
— прача.и1 су Мухарему дру-гов- а
доцалје у шуиа.
Добро се Мухарем тога сје-h- a
it сад, у прасвозорју за-ирзл- ог
јалуара 1943. . . II док
се кроз крупле, хладве паху-лиц- е,
Еао кроз бајелу запје- -
"СРПСКП ГЛЛСНИК"
I десетак мннута кад је бвло
одређепо време између То-роп- та
п Хамнлтона, ко he
одиети победу. Моглп су п
нашн из Торонта стати на
платформу па вадптп из џе-п- а
леколвко десетпца свакп.
па би вероватво победвли. A
ннје лепо приговаратн дру-гн- ма
који су мпого жртвова-л- и
од себе, а не за себе. Све
то иде за добру ствар, па
прсма томе погрешно je го- -
воритн протвв једввх вли
другвх.
Толико за сада,
Рада Ловревсхв.
РАДА ЛОВРЕНСКИ
Добили смо случајно неко-лнк- о
бројева новнна нз ру-иупс- ког
дела Баната. Нови-н- а
"Правда" оргап Савеза
Словенскнх Културних демо-кратск- нх
удружепл, која се
штампа и нзлази у Теинш-вар- у,
у Румуннји. Допоснмо
неколико преинса вз тих но-ви- на
и уверени сиода he нн-терссов- атн
наше читаоце на-рочи- то
one вссгепике из тих
крајема.
САДАШЊЕ СТАЊЕ У РУ--
МУНИЈИ ИЛИ РЕАКЦИЈА
НА ПОСЛУ
Носледице р а з бојпнчког
рата, у који су румунски на-р- од
увукле фашисте, мора
сада да сноси цео народ,
iuahajyhit ратиу оштету, са-д- а
када бн свака пара, свака
ствар, марва, храна бвла вео-м- а
иотрсбва да се од немач-кв- х
фашиста поробл.еиа др-жа-ва
скономскн опоравц. Но,
терете минулог рата не сна-шај- у
свв. He сиашају овн
велнки, оик богатн, снаша
их раднн свсг, мали човеЕ.
ОдлуЕа владе Н. Грозе да се
теретв сразкерно правичво
расподеле, взазвала je у ре-довн- ма рсаЕцвје иегодоваае,
су, nouxia дан, са Једие клп-сур- е
,ваше села Драговол.лћа,
на поиолу Накшаћа, гледају
пут града четврв друга. II
ввде: даа а слајег се разиа-луј- у
а мајешају у зраЕу над
градом. II слуте: можда у
пстои овом часу аа тргу се
клате вјешала.
Мухарем мисли иа судба-н- у
олвх МИЛ1ПС која су у гра- -
ду изложена смртаој опас-аост- в. II толиео се залво ма-сла- ма
да ллје осјетво да му
се члтаво тијело тресе од
дрхтаваце, да scy се оео уса-н- а
смрзава пара аз устају a
uoca, да иу се прста Еоче од
студела, a no капв а одије--
лу се гокала caajer којв све
Јаче, г}'шпе а крупавје пада. II док су другова отријесалв
свајег са рамсла, Tp.ia.ia ру
ку о руЕу да се загрвју, csa- -
кутала no canjcry до Еолеаа
да an поге ве промрзиу, ов
је све дублл тоауо у размиш-лап- а.
Превртале су му се у
свајеста кололс у бијегу,
куће у плааеву, жестоЕа бор-б-а
ла Иллвл.нма, децембра
1941, бомбе а гралате, јура-ш- а,
зааосв, поразв в побје-д- е.
Cjeha се и кзео је све ja-ne
в ввше бввала аегова же
лл да буде у првим борбеавк
редоввна, на најопасввјвв
мјестима, у пајжешћни јури-шнм- а.
"Никада nehy забораввти,
— ластавла за себе,-- — ври-са- к
взгладаеле дјеце у збје-говн- ма
у врховааа плавввв,
на аајогатрвјој цачв, уздахе
жела, л.уда хсако, трлајућл
потнљке длааовааа, фче ге
уз стабла шумског дрвећа,
чнје се грале сагабају под те-рет- ом
саајега, док аа кора
пуца од враза. А одозго с
авлола смртоносно режу ра-фа- ли
no ibiiua. Једва дјсвој- -
Учешће народа у изградњи Личке пруге
НАРОД ЈЕ ДОНОСИО ИЗ БРДА САКРИВЕНЕ ШИНЕ,
НАСИПАО ПРУГУ, ТЕСАО ПРАГОВЕ II
ПОСТАВЉАО ТЕЛЕФОНСКЕ СТУБОВЕ
Значај пововиог успостав-.-uait- a
личке пруге може се
само делиинчно процепвтп
из података о огромнпм раза-раин- иа
па овој важлој жс-лезиич- ЕОЈ
лнпвјв. Та је пру-г- а
толико темсгво била ра--
зорева да je иа невом вслн- -
EOit де-i- y израиа внсока тра
ва п коров, а местимичпо се
нвје н в знало да је ту бвла
пруга. Народ је рушво пру-г- у
да би окупатора лншво
једвог зиачајвог железиичког
пута, a с друге стране да бл
бо.ге оргаввзовао своју од-бра- иу
од окупаторских в нз-дајцич- ких
хордн.
Од 17 железвичквх сталл-ц- а
иа отсеку Јосапдол-Гос-пв- ћ
срушене су све освм ста-нн- ца
Јосвпдол н Госвнћ. На
целој лнчкој нрузн до Кшша
срушево је 588 зграда п 24
комплетне водостанице и црп-к- е.
Све ове водостанице су
сада обаовлве, а ставичне
зграде приврсмено су оправ
љене тек толвко да бв се мо-г-ла
обављатп саобраћајва
служба.
Од великвх објеката увн-штен- и
су нлв делвивчво ош
тећеаи: мост преко Дретул.е
код Плашког дужнне 30 ме-тар- а,
гвоздеин мост преко ре- -
Румунска реакција саботира напоре
демократске владе Румуније
крнтикујућн ту одлуву, да јс
oua штетиа за државу. Злона-иерио- к
критнком и паскв
ним држаием у вслвеом по-с-лу
обиове земље, они отежа-вај- у
ту обнову, н чвне све да
вредве радввЕе у раду коче,
наваћајући их на буву н шт-рајко- ве,
подржавајући и по-горшавај- ућв
тешке економскс
прилпке. У државв има много
робе, одела, o6yhe, доста
хране, алн је све то у н.ихо-ви-и
рукама н пе испуштају.
Hawepa пв је да взазову
иезздовол-ств- о н да иоколс-бај- у
noBepeite иарода у-- вла-д- у
Нетра Грозс и тиме при-пре- ме
долазак реакцлјс ва
власт и подбунитн парод
против својпх воћа.
Несумлнво рсакција има
извесиу предвост. У iteunu
рукама су велвка индустрија,
банке, трговина. Неактвввост
ових доносв грдве штсте а-ро- ду
и државв. Оин подржа-вај- у
скупоћу смааивашем
продуЕције. По сакривенни
магацинима творивца в трго-ви- иа
нма врло много робе.
Ставлли.ем у трговвву те сил-н- е
колвчиве робе скупоћа 6и
одиах спала, али би to no-вол.- ио
стање вшло на конто
чвца завукла се под жвле je-д- ве
старе букве а згрчавша
ручвце аа устама првгуше-в- о,
у страху шапуће:
— Maua, aj, мамо иоја I . '.
Друга је, завукавшл се мај- -
цв у cyKiby, очајво врнскала.
Нека дјеца су, опет, престав-леа- о
трчха кроз парод, про-влачв- ла
се кроз аега као вгла
кроз платво од тврде ткаав-u- e
а викала лз свег гласа, као
ван себе:
— Ооо, мама, тата, yjso,
ооој!
А около се чуо лепреквдаа грохот иптра.геза, лавеж
"штука" у зраЕу, прасак бом-б- в
око шуме, Наша су лпак
вшлв вапрпЈед. II гудлло је
све јаче, све језвваје. To бв
трајало све до пробоја вла
омогупепа' повлачеаа. А ава-ов- в
би валвјетала као стрш-ллиов- н,
па езд бн лстресла
све бохбе в вспразивла све
редеввЕе, пуштала бн црвепе
раЕете. Тада бн са брда пла
цесте гоуаулв топовн. . A
аоге в руке летјеле бв зајед-н- о
са земллк, кааењеи в пар-чади- ма
гравата.
Cjeha се каЕо je у том вре-н.- у
Ервв н меса све више чвр-сву- о.
Падају му аа ум и ри-јеч- и,
Еоје је често упућввао
друговнна у таквим прнлика-м- а:
— Мв, млада раднвцв по-roxc- iba
смо коае је прнпала
ријетка асторзсга.част да бу-д- е
једаа од главввх чвавла
ца у борбн за ослобокевл
сввјета од фашазма. Сада, у
одлучввм в опасвлк бојевн-м- а,
корамо учаавта за мајку
дововвву свс ово што могу
name аладе сааге. II саио
овпј, којп је спрекаа да у
сваЕои тревутку полета у
врела загрллј слртп, да са
пушЕоа у руцв до краја бра- -
цррдцлш шшршлуц ј
ке Лнка код Госпнћа дужпне
30 метара, мост па Рнјечнци
код Штвкаде дужвнс 40 ме-тар- а,
три мала гвоздепа моста
взмеђу Госинћа и Грачаца н
вадвожаак код Л1аловапа.
Такође је бно затрван н сада
обновлеи туиел Војновац, као
в тунел код Старе Страже.
HaJBchii радови извршени
су на Чупковића вијадутку,
једном од иајвећих објеката
ове врсте у Југославвји. У
радовима на овом внјадутку
нарочито су сс истакли саио-уц- н
сксларн нз Плавиа Ми-h- o
н ђуро Дубаићл, Стево
Русић, Лубан Iva6nh н Дмп-та- р
Торбнца. Самоукн зидар
сељак Нвкола Вукојевић кле-са- о
је камсн у каменолому к
нзвршавао 50 процепата вн-ш- е
посла него нзучеаи знда-р- и.
Г.тавну тешкоћу у овнм
радовнма претстављала је ос-кУД"- Иа материјала. Дуж чи-та- ве
пругс народ је сакунљао
н доносио разив колосечин
матернја.1. Пзвлачило се но-сакрива- ио,
ироналазвло за-боравл.- сно.
Сељаци су иско-пава- лц
ишпе из иива по 20
кнломстара далк: од пруге н
доносилн на радилвшта. У
сакуиљаиу овога иатсрнјала
владе, што рсакцнја uehe.
Из промста јс новучеп вс-лн- кн
капитал и бачси на цр-н-у
берзу чиме јс врсдност
леја стучсна па бедну меру.
Педесет пет хнљада један до-ла- р,
нсколиео десетака хпља-д- а
нека трнчава дрвена дечја
играчка. . . У јсдној, иако по-обллн- ој,
још увек богатој
земљи, влада је дозволила да
сс увезу иидустрискс машине
да би се продукцлја повсћа-л- а. А шта ради рсакцнја?
Увози лнмун, поморанџе, Еа-ф- у,
ратлук it зарађује грдне
napct ,Због, всдиког профвта
на оваквој бсскорисној лук-сузи- ој
роби рсакција се оео-ии- ла
иа мсшаи-- е државе у
скоиомски живот. Будућвост
he показатн, xohe лп та ин- -
тсрвсицнја државс бити ус-пеш- па.
ПОМЕН ПАЛИМ
ХЕРОЈИМА
Ако јс икоја друга омла-днп-а,
поводом Народио-осло-бодилачЕ- ог
рата, прсжввела
велнЕс боловс и тугу, оло је
омладнна Всл. Сенпстра. Ио- -
чсв од првих даиа борби па
до дапас, ииала је иајжалос- -
(Наставак ма странп 4)
аа своју домовпау, може да
аоса аме встанског родол,у-б- а.
. . . Све ввшс се раздшв-вал- о.
Над класурои, взмеђу
бијслах лахулд које су шу- -
штале као бајела парчад па-нл- ра
у ваздуху, заЕружале су
врале, а одоздо — од града
на преко облнжших села, по-ч-ео
јс да заваја вјстар, доло-ceh- a
задах горчаае наллвнна.
Мухарсма иа једвом трже
аз размашлааа глас Божа:
— Хајдемо друговв, да се
саустамо у ову поточвпу,
мало је завјетерппје, а и ве
пријатељ је у бллзалв, па
ба аас овдје могао прамјета-т- а,
аа овој голетв.
С муком су се спуштали
аиз клисуру. Цвјело твјело
се тресло езо у грозлвцп. Ју-б- а
су гребепалв, логе су је-д- ва
вадилн аз слвјега, а вје-та- р,
чалало се леда а срж у
Еостааа. Ала ав једав пе
ponhe, ле хула.
— He, Што је свтуацвја
тежа, што су иатше веће, то
се одлучпнје н пожртвоваии-ј- е
треба борати! — говорво
је често Божо.
Нс поЕлекнути пред теш
коћама, ле подлегаута пат-itau- a,
ле штећета живот за
слободу — то су одлвке Му-хаме- ра Асоваћа а другова
. . . Beh дваје годвае од
чуке до чуке, од горе до rope,
аа све страле ааше поробле-в- е
земл-е- , грми џнновска ос-лободал- ачка борба. Прехо
аајвнашх плапвва a гора,
преко сввју језера а мора, до
аајзабачелајах кутова свије-т- а
одјекује славоа а дивле-ibc- n,
прлзвааеи а заввшћу
звек аашег оружја. II лраје
аего ааше породкце у аепра-јател-ск- ии
блоковима, зајсдао
са пама, потоцима а птвцаиа,
СГРАНА 3
нарочито су сс нстаклп рад-ин- цн
из села Медак: Никола
Узелац, Јово Трбојевпћ, Д1п-h- o
Куврсшапнп н Аврам
Глумац, којц су па своме от-се- Еу
саЕупллп оео 30 вагола
шниа и другог Болосечиог
лрибора. Својпм марл.ввпк
радом опи су давалл прпмер
осталлма.
Вслиеи допрпнос прц из-град- п.ц
ове вруге дала је ои-ладл- ла Лнкс, поважућл н у
сакуп.гану ватеријала u у
радовима. Омладпла села Го-луб- иН
п Радлевац била се
обавеза-t- a да he нскопатн ру-- ле
за све телеграфсЕе стубове
ла отсеЕу Кннн-Нлавн- о, и ту
обавезу успешно је пзврши-л- а.
Омладлла околлле Зрма- -
ibe млого је долрллела добро-волнн- м
радом на своме отсе-к- у.
На отсеку Грачац-Кпи- н
желе јуначке Лнке сачп1вава
ле су већи део раднлштва п
one су са млого полета извр-шл- лс
свој задатак. Раднлци
л железплчкн стужбепвци
Грачаца самн су облав.гали
своју лотпуло срушеву ста-лн- цу
и остала nocrpojeita. У
срушелој ложиоалцц поправ-.iaj- y
се локонотиве: две су
веп оспособлелс за саобра-h- aj
a Tpcha he блтн ycEopo.
Народ јс млого помогао у
кзрадл железлпчЕнх прагова.
ТаЕо је народ ОЕОлвле Гра-ча- ца
лзрадно оео 30 хиллда
лрагова. Осталн прагови стп-зал- и
су нз Славолијс, Гор-ск-ог
Котара н Босле. У радо-влм- а
на обловн тслеграфа и
телсфоиа ломагала је и вој-ск- а.
Мостовс у Лицн подизала
је и поправлала МостовсЕа
радлолица у Загребу. ILey
радлс екипе радлле су од
лета прошле годлве лрсЕо
целс злмс свс досада. Од рад-ли- ка
ове радлоинце встакли
су се ларочито молтер Фраио
lyiiiTiui и брвари Јослп
Равликар, Стјепал Јалдрсј-чл- ћ
it Стзлео Мрак.
Рувоводлоцн радова уло-жл-лн
су своје зпаие л лапо-р- с
да лпо бо.ге оргаиизују
послове. Млого залагапа по-каз- ао
је шеф Мостовске ради-олл- це
Зволнмвр МарохлиН-Истакл- и
су се парочито ии-жси- ер Ti Челишег градител.
Алтун Шио.мр, нажел.сри
Паска и Вплечић м оргаи
коитролие службе Мвлнстар
ства саобраћаја Нглац Бујаи.
Благодарепи аиховом зхта-raib- y,
sao п полету радпика
и сел-ак- а, лосао је завршеп
18 дала пре рока, a пруга је
предата саобраћају као дар
лароду за прославу Првог
xaja.
Извршси,ем ових радова
ларод поиа.не јуиачке Лк-к- е,
Србн н Хрватн, показао
је своју внсоку свест и своју
спремлост да и дал улорло
ради ла изградн--и свога бо-.г- ег
жввота.
чвтава свијст прама внјсстн
о свакој лашој блтци, које
плавево перо иашега оружја,
умаЕаво у топло мастило na-me
крви, одмах вспвсује ла
лајсвјетлајим стравнцама na-me
аародае лсторије. Прола-з- а
даа за дааоа — беспрв-мјерл- о
хрваае за хрвашеи са
десетоструЕо јачнм непрнја-телс- м.
Нажу се noha стра-вичк- нх
јуриша, пожара еојв
по лебу зввјезде race, крва
Еоја се по спвјегу у фигура-м- а
чудним разлнЈсва. Са жа-eibe- M,
ала жа.гев.ем пувви
полоса, дапас примаш ввје-ст- в
о кладим борцлма, који
су јуче јувачвв положвли
своје жавоте за живот своје
вајке — домоваае И чваи
та се као да ааша старв ди--
вова, аспод сЕутова велиге
прошлоста помаллју своје
лоаосае лиЕОве а, дивећа се
својам потонцвма, гао да се
iciaitajy пред авма. А кахо
је, пак, сплап повос којв ис-nyib- aea
пас којн остајемо жв-в- в
да продужамо гдје су она
стали, Еако свлввм поносом
а Јсако узвишевва no зввои
на још јаче подввге, јуваш-тв- а
в освете, Hcnyibasajy нас
сјенн палих другова. Јаче од
топовсЕе грмллввае, пламе-вв- је
од свију пожара, одје-куј- у
у вака поввцн хероја
Еоја одлазе:
"Друговв, не сустајте. Из-држа- те
до побједе. За слобо-д- у,
част а достојааство домо-ва-ае
ле жалвте нвшта! II за-д- њл
отЕуцај срца, в посљед-ie.- ii
титрај животвога даха и
последау плаиепу мнсао —
све сажмвте у рак свлае бом-б- е
Еојии.се распрСЕава, в аај-за- д
he се потпупо раздробв-т- в
сурово веирајателсво ср-ц- еГ
(Наставнће се)
ттаРВ&Ф1 чижчиц, i"JliHUiW.WJHWJUJPi'