Serbian Herald, July 30, 1946

              %
I
СТРАНА 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 19 јула 1946.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излази сваког уторка и пети.
Сва пнсма и чекове ареба слати на:
SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допвс без потписа ce ве првмаЈу.
Рукопмев ce не вракају.
0СВЕТИЛА CE НЕВИНА KPB НАШЕГ
НАР0ДА
У прошлом нздању Српског Гласннка
објавили смо всст да јо Дража Михаило-ви- ћ
и iLcnmiix 10 колсга, од 23 који су
са iliimc одговарали за својс злочинс прсд
Народним судом, осуђснн на смрт. Данас,
када овај уводиик пншемо, смртна казна
јо извршсиа над тим највсћим ратним
злочиицима и нздајиицима сриског наро-д- а.
Са ирссудом н нзвршсном смртном
казном, над овима ратиим злочннцима,
чнјо су руко упрскано крвљу хиљадама
нсвнних жртава иашсга народа, кбјо су
чотиици са својнм крвавим камама по- -
клали, удовољсно јо народноЈ правди и(
освотила со исвина крв наших народа.
Од дссст бандита који су иа смрт осу-ђс- ни
зајсдно са својии шсфом Дражом,
осам их јо стрсљано, а двојица су отсупш
— бипши гспсрал и диктатор шсстојану-арски- х
рсжима, Истар ЈКивковић и Мла-дс- и
Жујовић, бивши чстиички "војвода",
први со налази у Гнму, а другн у Паризу.
Прсма досадашњим всстнма остали су
осуђсни од 18 мсссци до 20 година робијо
и присилног рада. Мсђу овнма со налази
и Коистантин Фотић, бнвши амбасадор у
Сјод. Државама, који со налази у Ва-шпнгто- ну,
осуђсн иа 20 година робијо.
Ако би со пнтало дсмократско Србо у Ка-иа- ди
и Сјсд. Државама, они би га сигурио
осудили на смрт за њсгов фашистички
рад у ипостранству против свог сопство
ног народа.
Са смптном осудом овнх ратиих злочи- -
иаца, осуђсиа јо н сва домаћа и страна
роакцнја. Извршсн.см смртио казно над
Дражок и другима, угашсн јо и послсдњи
зрачавиадо како оној рсакцији у зсмљи,
тако и оној у ниостранству. Дража и пс-го- ва
клика су им били јодина нада за
враћаљо Југославнјо иазад у старо ко-рупцион- ашко
и пљачашко доба, па сада
им со и та иада изјаловнла.
Суђсњо Дражн Миханловнћу и њсговој
издајпичкој дружиин скрснуло јо пажљу
читавог свста. Како мсђународно рсакци-ј- о,
тако и мирољубнвог и дсмократског
свота уопшто, јср со на овом суду иијо
судило само Дражи и нсговим злочипи-м- а,
всћ и читавој рсакцпји која га је
помагала у борби против народа Југосла-виј- о.
Нуковник Макдаул,"шсф амсрнчко
појпс мисијо и пуковник Бслн-- о, шсф бри-тапс- ко
војно миснјо код штаба Дражо Ми-хаилов-
ића,
прстстављали су политику
аморичко и британско најокорслијс рсак-циЈ- е.
Па суду јо Дража јасно рскао да
јо шиова политика била борба протнв
народпо-ослободилачк- ог покрста и да иих
но иптсрссујо борба протнв Иемаца. За
ту своју полнтику они су нашлн профссн-оналп- ог
нздајинка Дражу, који јо био пун
мржњо протнв свога народа и у борбн
против њсга сарађивао јо и са Нсмцима
ii са Италијанима п са т. зв. "савсзпи-чки- м
миснјама". Ова војна мисија пијо
у ствари претставл.ала ии британскн ни
амсрпчки народ, већ најцрњо рсакцио-нарн- о
сило nix зсмаља. Акција ових вој-н- пх
нпсија иијо била ништа друго, но
завера протнв народа Југослапијо и и,с-н- ог
ослободилачког покрста. Та завсра јв
била упсрсна баш против иарода који јо
дао милиона и 700 хнљада жнвота својпх
најбољнх синова и кћсрн у борби протпв
немачкпх н италијанскнх фаћпстичких
окупатора, нс само да спасо свој парод
н зомљу од фашпзма, всћ да спасо и аме-рич- ки
и брптанскп парод такођо.
Састапци Дражо и Мскдаула са нема-чки- м
гснсралнма још и вншо су разголн-тал- н
сарадњу и заверу против парода.
Всзо Фотића и Дражс, као и везо Рут Ми-ч- ел
са гсстапом, показују како јо југосло-венс- ка
и амернчка реакција била повеза-н- а
са нацистнчкпм окупаторнма. С другс
страно избсгла бпвша југословснска вла-д- а
па чслу са бившим краљсм Петром у
Лондоиу, Дража п пуковннк Гели-- с који
јо инсистирао да Дражпнп чстнпци трсба
да водо борбу за уништењо "конуниста",
т. ј. Пародно-ослободилач- ку војсву, још
су вишс скпнули завесу прсд очпма јавног
мнсља. Суђсњо Дражп и љеговој братпји
за злочипс којо су почшшлн пад својим
народок, и улога светске рсакцпје, по- -
стало jo поптуно jacno чптавом дсмократ-ско- м
свсту.
Сарадња Дражс и њсгових колсга са
Југославија је дала 34 по сто од свих са-везничк- их
губитака осим Пољске и СССР
Савезници из западне окупарне зоне супростављају се нзвршавању примљеш обавеза у Јалти и Берлину
у погледу репарација - Изјава Митра Бакића, генералног секретара претседништва Владе ФНРЈ
На Паришкој копфереи-цнј- н,
која је одржаиа месеца
новембра 1945 годнпе, три
меседа после Берлипске коп-фсренц- нје
,на којој је узело
учешћа 18 земаља које треба
да примају репарацпје из
западне зоне Неиачке. Југо- -
славија је добила 9,6 посто у
категоријц Б (у коју спадају
нидустрнска постројепл и
бродовн, речпн и морски) и
6,6 посто категорије A (у ко
ју спада немачка нмовииа
пласнрана у иностранству).
ЗАЛАГАЊЕ ЈУГОСЛАВИ
ЈЕ ЗА КОНСТРУКТИВАН
РАД ПАРИШКЕ КОН- -
ФЕРЕНЦИЈЕ
Пако ломенутн проценти
n е одговарајуЈчиаеиоЈ ште
in, иитн стојс у правилној
релацији са прсдвнђуиш на
кнадама другик земллиа, и- -
пак јс Југославија прнстала
да би тиме сачувала, iioace сс
стободно репи и саиУ Иари
шку конференцију, која јс у
току асног рада вишс пута
доведена у опасност од ае- -
ннх главинх учесиика. Југо- -
славија се залагала за спо
разум н конструктивно дело
вала иа рад цсле Паришке
конференцнЈе, дајући joj мо
ралио-политич- ки печат, jep
она је браиила пе саио своје
шиересе, всп и шпсресе дру
гих малих земалл, KOje су
услед немачке оупацнје те--
шко иастрадале.
Пступајући тако н зала
жућц се за брже рсшаваи,е
репарацноннх ninaita, Југо- -
славија je у првом реду има
ла у виду xiiiiiocT обнове,
као и очуваи-- е н спровођси:
поненутих уговора. Јер, Иа- -
ришку конференцнју Југосла--
Biija je оцеаивала као састав-п- а
део Јхиског споразума и
Берлннске коирепције н
као саставнн дсо иретстоје-1ш- х
међународиих уговора,
којима бн сс регулнсали од
носн мсђу народнма и обез
бсдно мнр у свсту.
ПРОЦЕНТИ ЉУДСКИХ
ГУБНТАКА ПОЈЕДИ- -
НИХ ДРЖАВА
Према подацнма иоднссе-lim- e
од 18 зеиалл, учесннца
Нарншке конфсренције, ЈугО'
славнја je у рату протнв осо- -
biuickux сила, у борбн за
стободу ц нобеду демократ-скп- х
снага, дала 34 посто од
cinx губптаха савезкнка, не
рачуиаЈућн овде Совјетски
Савез и Полску. У бројсви-и- а
изражсни губици појсдп- -
iiiix савезкичЕих земалл у
жнвој силн у Европн су cie
дећн: Југославија 1,706.000;
Чехословачка 2oO.UUU; лолан-диј- а
200.000; СДА 187.000;
Ксд гп ја 59.000 ; К а н а д a
41.000; Албаиија 28-000- ; Ау-страл- ија
12.000; Нова Зелан-днј- а
10.000; Норвешка 8.600;
Јужно афрцчса унија 6.000;
Луксенбург 5.000; Египат
3.200 и Даиска — .?
Ироцснат пепосредне ште-т- е
коју је окупатор иаисо Ју-гомав- вЈи
изиосн 17 посто од
укупног износа 18 спомеиу-тн- х
земала.
И данас се с правои по-став- .га
питаи?: шга је Југо-ciasn- ja
заправо добпла на
рачук репарација после то-лнк- пх
разараља које је претр-пел- а,
н иапора које јс учн-ни- ла
за цобсду лад фашнсти-4eu- ii
зсмдама? Јсдном рсчи
иишта.
НИЈЕ ПЗВРШЕНА НИЈЕ- -
ДНА ИСПОРУКА ИНДУ- -
СТРНСКПХ ПОСТРОЈЕ- -
ЊА ЗА ЈУГОСЛАВНЈУ
Оддуке помеиутих уговора
u Еонферелцпја ае спроводе
се и нанлазе на отпор савез-ннчкп- х
зсма-i-a јер:
1) Нц до данас није извр-ше- на
пн једна јсдина прет-ход- на
испорука индустри- -
ских nodpojeita, као што je
то било изрнчно предвиђеио
споразумои Берлннске коп-фсренцн- је.
До краја маја 1946 годипе
предложеио је поједипии зе- -
к.гама да поставе своје захте-в- е
за свега 14 индустрискнх
предузсћа из западне зоне
Обавештени смо, да су до 1
марта о.г. у западној зонн
Немачке предвиђена за репа-рацн- је
372 предузећа (бри-таис- ка
зона 230, америчка 124
и француска 18). Поставлл
ce niuatte, зашто и та преду-зећ- а
цису стављена на увнд
п иа расподслу заннтерссова-нл- и
зсм.гама?
Bch je прошло десет месе-ц- и
од Берлинске конфереи-циј- е,
а иа репарацијама ии--
шта иије урађеио, а пред-шфен- о
је да ce у року од
28 месецн извхше све репа-рацнј- е.
2) Нашни тсхинчким скс-пертн- ма
чннс се тешкоће и
препрске од страие окупацн
оних власти при прегледу
предузећа која су намсаена
за репарације Док с ДРУС
стране пемачкн специјхшстн
нндустрнјалцн слободио швр-.гај- у
no прсдузсћнма која су
одређена за рсиарацијс.
Морам при тоуе папомс-нут- н
да окунацпоне власти
из окунираних зоиа несмста-и- о
нзиосс машипе, pasnt
цргеже н податке о фабрнса-цнони- и
постуицнма нтд.
Нн једннм споразумом
нли уговојкзм није нредвнђе-и- о,
да he ce теретнти one на-цн- је
у помеду рспарацнја,
које ис учсствују у окунаци
јн, од оинх које учествују.
3) Прнлнкои рестнтуцнје
паше ниовине, коју су од нас
Немцн оплачсали, праве нам
се великс тешкоће н наила-зимол- а
вслико нсразухеваае
Тирана, 11 јула. — Јуче је
у Тирани потписан уговор о
прнЈатсллтву н узајамиој no-моћ- и
између Народнс Рспу
блнке Ллбаније и ФНРЈ,
Уговор су iioiniica.iH у ине
Југоиавије мннистар ино-стран- их
послова Стапоје Сн- -
Miih к у нме Албаннје прет
седиик владе гснсрал-пугов-iiii- K
Еивер Хоиа. Свечаиом
потппсу S'roBopa прнсуство-вал- и
су претставницн Ллбан-ск- е
иародне скупштине н
чланови владе а од странс
Југославнјс мннистар саоб--
раћаја Савезне владе Тодор
Byjaciiiioouh и остали члано-в- и
дслегацнје.
После noriiiiciiBaiba Угово-р- а
гснерал Енвср Хоџа одр-жа-о
јс говор у коме је нзмсђу
осталог рекао:
"Уговор о пријателству a
уздјакној помоћн пзмеђу Ал
банвје U Југославпје учврш-hyj- e
прпјателство п братство
хоје постојв пзмеђу Албап
ског народа п иарода Југо-славпј- е.
У заједннчком антп-фашпстпчк- ои
рату протпв
пстог 1гепрв)атела којв је у
пао п попалпо наше зекле п
којв је насахрпрао стотвне
хвлада пашпх најболнх су
народнпка, нашв су народи
у знаку нсштедимп-ц- е
пролввадп своју драгоце-н-у
грв за слободу нашвх зе-иал- а,
за стварапе мчног
прпјагелства, за унвштеое
фашвзма в за стхараае но-ав- х
услова слободног, вапре
дног в пуиог достојавства
хпвота.
У народвма Југославвје п
у лвчноств маршала Твта п
ввдвмо блвсхе в всхреве
првјателе, којв су нсштедв
мвце помагалв ваш народ да
поствгве данашиу победу в
који нам све јачлв темпов
Немцпма, Италијанима у убијању и кла-њ- у
нашпх народа, унивггавању, паљсљЈ
н рушењу ссла и градова Југославијс, до- -
вело их jo до иајцрњо издаје којо нх јс
;
прплнкои проиалажеаа из
Југославнје опљачкапих и
однесених стварп. Траже се
деталии описн оп.ачкаппх
ствари н места где су нх Не-мц- и
однели. Мп паравно пп--
смо у ciaity да такве подат-к- е
пружимо, јср иам окупа-то- р
није дао реверсе и при-знани- це,
иего је безобзирво
п.гачкао. Кад се томе још до-д- а
да је нашни техннчким
екнпаиа скоро онемогућено
кретаие у окупацноини зона-и- а,
онда је јасно да нама пп
су пружене логућпости да
раституирамо односиа-добра- .
ЈОШ УВЕК СЕ 166 НАШИХ
ПЛОВНИХ ОБЈЕКАТА
НАЛАЗИ КОД ЛИНЦА
Када је реч о рестнтуцијп,
морам да истакпек једну не-прав- ду
која нам се чннн, a то
је да се наших 166 нловних
објеката под нашом посадои
н даиас иалазн у облаан
Лница. Нико нам ие оспора-в- а
иши може оспорити пра-в- о
власииштва над тнм об-јскти- ма.
Премо Мниистарства
иностраппх послова ии смо
нсколико пута иптервсниса-л- и
код сапсзннчких власти,
да ам се врате бродови, које
су нам Немци одвукли, a
који су од великог зиачаја
за нашу ирнвреду. Све иаше
интсрвснцпје и захтевн оста
ла су без одговора. Није иаи
дато никакво објашаеае у
тоу ногледу.
У целој рспарационој по-лити- цн,
која се спроводи у
западиој зоин Неиачке дош-л- о
се до једног ссхватливог
парадокса, да се даје всћа
нјсдиост рекоиструкцији и
очуваиу немачсс скоиомијс
под фпрмои привредног јс-дннс- тва Немачке, иего обпо-b- ii
зема.га које су дале нснз-"мср- не
жртве за победу савез
Потписан уговор иријатељства и узајамне
помоћи између Албанији и Југославије
пружају в дале ту nouoh за
одбрану слободе, нсзавлсно
ств в сувереностп наше зем
л в за напредак Албани}е.
Албанскв народ he бднти
као над јдном светом ства-р- и,
над овпм прпјатсством
које 1родн Југосиввје гаје
према нала, јер је ово прнја-гелств- о
моћна основа напрет-к- а
Албаније, одбрана мвра
на Балкану в у свету као п
учвршћпм демократвје, за
коју су нашв народп пролп-д- в
море крвп".
Одговарајући претседнику
Албаиске владе, мииистар и-ностр- аиих
послова Снмвћ рс-ка- о
je измећу осталог:
Овај споразук склоп.геп
је у духу повеле Уједшкннх
народа в ввјеупсрен нв про
твв кога те He у овом сеггору
претстааллтв чувара, којп
н eh дозволвтв вршен &вва
знјс, а још мане подјармлв
ван слободнвх, миродубп-вв- х
в денократсквх варода.
"Овај споразуи послухвће
всто тако в као освовд за бу-ду- ћв
мвр в мвролубвву об-по- ву
вашвх порушенвх хућа.
као што he претставлатв п
охрабрен солвдарве акцкје
в повопв у обвовв,
а бвке в полазва тачка једне
бол в срећнвј будућности
вашвх варода којв су,тодвко
првпатвлв".
У уводу потпвсавог Угово- -
ра о првЈателству в уза;ам-по- ј
помоћв взмећу Албаннје
в Југославије вствчс се да су
се обе земље ''желећв да још
ввше учврсте'' в "да свечано
потврде своје веразрушиво
првјателство в желу за г)-- л
турвом и есовомсхов сарад
iioic, желећв да потврде ре-шено- ст
да и у будуће.зајед-нвчк- в
брапе своју слобод',
везаввсност в
иародн света поздравлају изречену осу- -
Милиоин иарода ЈугославнЈе су поздра-внл- н
ппссулу HaDOiHor суда, па п ми
довсло и пред Пародни суд н зато су до- - канадскпх демократскн Срби им с при- -
бнли заслужену казну. Чптава рсакцнја дружујемо п још захтевамо да се и други
још увек дижо своју отровпу главу протии ратнн злочпнци, којп се налазе у савез- -
нопе Југославпјс, љенпх Народних судова ннчким зонама, предају у руке Народнпх
и власти, алн дсмократски п миролубнви власти да им суде за љпхове злочппе.
ника над Немачком.
Оваквом репарацнонон по-лптшс- ои
Југославнја је оште
hcua у својпм нптерссина п
зато сматрам, да овај проб-ле- м
треба да се изнесе п пред
суд међупародпе јавпости,
пошто се. тиме дефактно пде
ка ликвидацнји једпе међу-народ- не
устаиове, Брисслске
агеиције.
Треба да се осврдемо у вс-з- н
с репарацијаиа н на Ита-лиј- у.
Јавиостп је познат стан
господнна Брнса о неспособ-иост- н
ПталиЈс да илати рспа-рациј- е,
који иијс засиован
на правом ciaiby ствари, јер
Пталнја је способиа н дужиа
да плати репарације.
1) llpcva проценн италн-јаискн- х
званичннх кругова
капацнтет италијапске ннду-стрн- је
није у току рата бнт-н- о
смаасн. Тако иа npuuep,
нндустрнја северне Италнје
остала је пеоштспсна са 90%,
сред.е са 97 а јужнс
са 50%. Мећутим, главиина
италпјанскс индустрпјс иала-з- н
ce у севериој н срсдн.ој
Пталнјн.
2) Само мало cuaiLcitc оку-иацион- цх
трошкова у корист
Белнке Британијс и СДА
зиачпло бн зпатно обезбсћс
ае мталијанских
них обавеза.
Нрема званичнии итали-јански- м
подацнма како нх јс
из Рнма саоиштно Рајтср 29
мајаове године, до краја 1945
годнис окупациоии трошко-в-н
савезннка износили су
420 мнлијарди лира (емиснја
окупациоиог иовца, реквнзн-цнја- )
чсму треба додатн још
200 милијарди лира трошко-в-а
индустрије к полопривре
де, а на имс окуиацноних
снага.
Нрсма нзјави Лоага, члана
(Настааак на страми 4)
је
братстха
узајамне
внтегрите!
Нталнје
рспарацио
својих зеиалл у случаЈу да
исте буду нападнуте од стра
не иеке треће снлс", сагласи-л- е
у следећем:
Члан 1. Обе внсоке стране
уговорпнце, споразумеле су
се да he у иитсрссу народа
{ обеју зенала своје nodojehe
прнјател-ск- е односе још внш-учврсшћнв- ати
да.чшк све-страи- ов
тесиов сарадњов о-бе- ју
земалл.
Члан 2. Инсоке страие уго-ворни- це
заједнпчки he пјјс-дузе- ш
све мере које су но-треб- не
за ocurypaite независ
ности и ннтегрнтста обеју
земалл, да бв ce у будупе
спрсчнло свако цонав.гаље
сличнпх напада хао што јс то
бно случај са страие Хитле-ров- е
Немачке и Мусолниијс-в- е
Нталнје.
У том ци.гу обе високс
стране уговорпнце најтешае
he сараћиватн у синм међуна-роднн- м
ахцвјама за очуваае
мвра п безбедности међу на-родн- ма.
Пзвршавајућв обаве
зе које провзилазс нз овог
Уговора, внсоке стране Уго
ворцнце руководиће се носто-јећв- в
начелима Организацн
je уједвн11вх народа.
Члав 3. Ако бн једна од
ввсоких страпа уговоринца
била иападиута бкло од кога
са ци.мм угрожаваи.а иезавн-сност- и,
поробллвааа или од-узика- ил
нзвесвнх делова те-ритор- ија,
друга внсока. стра
на уговориица без одлагаи-- а
пружиће јој војничку и сва
ку другу nouoh свим распо-ложввв- м
средсгввва
Члав 4. Ввсоке страпе уго-ворни- це,
обавезују се да ии
једва од н,вх nche ступити у
савез витв узетв учешћа у
Еоалицији којв бв били упе-рен- и
протвв друге внсоке
стране уговорнице.
Члан 5. Висоие стране уго-ворпв- це
решаваће cane иа
базв најиссреивјег првјател
ства сва већусобна пптаиа.
Економсге, хултурне и другс
везе нзмећу обеју зевала о-ствар- иваће
се посебиии спо-разумн- ма.
Члац 6. Предвнђа да уго-во- р
остаје у важноств 20 го-днп- а.
1' 1ШРШ1
Сукоб америчке патроле са југосшен- -
ским пограничним стражама на
Демаркационој лнннјн
Штаб корпуса Народне одбрапе Југо-стави- је
објавно је данас следеће саопштеље:
"12 јула, око 20 часов! п 15 мппута ход
ce.ia Крн, 8 км. југоисточно од Кобариба,
прешло је демаркациону линију предае
одслеп.е једне чете Америчкпх војника која
сс кретала правцем Врсно-Кр- п. На позии
нашсг пограннчног оделенл да стаиу, Аме-ричк- и
војнпци су одговорнлк отварал.ем
ватре. После пушкарапа које је трајало око
10 мииута, Амсрпчки војнпцп су се повуклк
западпо од демаркацнопе лнппје, под заш-тнто- м
мптра.геза којп је дејствовао из рејо-и- а
Врсно јот пола сата. Погпнула су два
наша пограничпа стражара. Једпог од по-гнну- лнх
однели су у зоиу "А" п сутра дап
13 Јула, око 13 часова предали га натраг
itauioj пограипчној стражн у Толмипу".
О овом граннчном нпцпдепту јавпла је
12 јула агенцнја "АСОШИЕТЕД ПРЕС".
наводсћн званично саопштеи--с штаба 78
Амернчке дипнзије, a о иему говоре у сво-ји- м
емнснјама и Лондонски радио и агеп-цм- ја
"ФРАНЦ ПРЕС". У том саопштеау
се говори да је дсмаркацпону лпнпју прс
шла Југословснска патрола н ушла 300 јар-д- н
дубоко v зоиу 'Л", да је оиа прва отво-рил- а
пат-бу-, да јс Америчка патрола убив-ш- н
једпог Југословенског војннка "паста-внл- а
папредоваас", иаишла на другу Југо-словсис- ку
патралу, која је "касо нзгледа
имала иамсру да постави заседу Америчкој
патроли", u "вратнла се" без губитаса на
улаз — "Асопшстсд Прес" додаје да јс,
по накнадном нзвепгтају који јс потврдпо
штаб 88 днвпзнје, убпјен још једап Југо-словснс- кп
војннк.
У извсштају штаба корпуса Народне од
бранс Југославије од 14 јула, па почетку
нстрагс оставллЈућн на страну, док се опа
не заврши, какве су биле чпје намерс, ие
нобнтно су утврђепс следсћс чип.еппце:
1. Демаркациоиу лнпију, је урсшла Аме-рич- ка
иатрола; 2. Сукоб се догодио код села
1Сри у зони "Б", иа 600 мстара од демарка
цнонс липнјс; 3. Америчка патрола је прва
отворнла ватру; 4. Попшула су 2 Југосло-вснск- а
пограипчпа стражара.
БРИТАНСКА ЗАВЕСА НА ПАЦИФИКУ И
СРЕДЊЕМ ИСТОКУ
Борис Исаков, пишућк у москрвмој
"Иравди" о "гвозденој завеси" рекао је из-мс- ђу
осталог следеће:
"Док-британск- и кругови говоре о руссој
"гвоздсној завесп" у источној Европи, бри-танц- п
су разапели "завесу од кадиве" па
Пацифику и на Средп.ем Истогу,
"Чуднс вестн долазе с времепа павреме
с one страпе завссе која делп Ипдопезију
од осталог света. У Ипдопезији, годину
даиа пакоп рата, избија ратпа актвврост о
којој читамо у дневној пгтампи.
"Иза те истс "завесе од хадпве", отишла
јс мнсија бритапске владе у Нндију са пла
нои да расправлд сва питапл, осив једпог
најважпијсг — свакувсаае британских тру-п-а
из Ппднје.
"У Палестиии се догађа петто счично
правои рату", пастав.га Исаков- - "А све тто
се тамо догаћа, Лондон оправдава цитирају-h- n
нссугласице измећу Арапа и Јевреја.
Врло угодпо оправдаље".
"Правда" дад хаже, да су покушаји
Ernnhana да встерају бритапсху војсгу вз
своје земље, остхти безуспешпв н да се
страпе трупе join лалазе у Сиријв в Леба-п- у.
А Грчка, једипа зеиха на Балкану с one
страпс кадивне завесе, ле позпаје пи мир
it п ред.
"Слика не би била потпупа ако се ве
ук.1.учи и опо што се догађа иза кадивпе
завесе у брлтанској огупацвоној зонв He
мачке. Тамо се још сада иалазн 147.672 пе
дсиобплнзовапих пемачких војнпка. To јс
скоро јсдан и no njia више пего што je
бнло дозолсно за целу Немачсу после пр-в- ог
све;сгог рата", завршава "Правда".
ЈЕДКНА НАДА ПОШЕ ЈЕ САВЕЗ С
СОВЈЕТСКИМ САВЕЗОМ
У разговору са америчкпв допвснисов,
и на питапе истог гата Русвја xohe, мипи
стар рада Похске Јаи Стапчис, одговорио
је кратко в јаспо: "Првјатсикв располо-жен- е
суседе". Јап Стапчнс, је један од опвх
рсткпх члопова Лопдопсм по.мсе владе о-ј-и
актлвпо у зем.ги ради за рехабилитацију
своје домовине. На дал,па пвтаља поставл- -
па од страле поввнара on je одговарао jacno
и одређено тврдећи да ои пвје комуниста.
Међутим, оп каже да ce je on уверио да
јсднна пада за будућногг По.кге лежв у
савсзу са Русвјом. "Пвтане се увек постав-л- а
да ли Русвја ставла првтвсах ва пас,
рекао је Стаичик. "До сада Русв вису по-каз- алв
да xohe да се мешају у ваше ствара
ив no питап.у владе вв цркве. Алв овв се
впак добро cehajjr како је свака полсса вла-д- а,
од 1918 па до 1941, бвла вепрвјателскв
настројвна протвв них. Овв xohe прнјател-ск- у
владу у суседиој землв. To je сасввк
првродно. Има јопх доста негодовада ход
нас према Русвва, алв то су вајввше насзе-b- a
вз дава цариствчке Русвје", изјавво је
дале Станчик.
Упнтан да загато оп већ толнкв ввз го-дл- па
заговара пријателство са Русијом, он
да.че каже: "Узввте сако ово у обзвр, вас
пма 24 нилпона, Совјетскв Савез на всточ
пој страпп 200 мвлвона, а Невачса на запа-д- у
70 мплпона.
"Кад ми уверимо Русе да heuo битв до-бр- и
суседи и опи ће такође бптп добри
суседп — онда he Поллкој битн будућпост
као лацијп осигурапа. Ето, за to can ја за
пријателлтво са Русијои", завршпо је Стаи-чп- к.
квШИИНВ М1Б1