000270 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
Ш, СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСНОГ ГЛАСНИКА" ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цнж годипхној преталатн la Каиаду 4 долара, на пола Authorised as Second С1ам Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА год. 2.50. За ввострансно, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 761 March 12. 1942 Год. 7. Број 443. Цена једном првиерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, SEP. 12TH. 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 443. ПР0СЛАВА БЛЕДСКОГ СПОРАЗУМА БИћЕ МАНИФЕСТАЦИЈА БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА Ирвог августа о.г. на Бле-д- у потписан је споразуи узајаунс братске помопи на екопомсков. политнчком и културном пол.у нзмеђу 6pai скнх иарода Југославнје л Бугарске. Овај нсторискн до-кумеи- ат потннсали су најбо- - л.н сииовн нашнх народа — маршал Тито н 1сорги Дн-мнтро- в. Због саме чиаенице јиго је споразум потписан на Бледу, нознатоу месту где су се некада крал.евн н ннхова свита, донаћа и страна, про-вађа- ла и ужнвала, сада су вођс радног народа нотниса-д- н тај сноразум и зато је оа добпо назив — БЛЕДСКИ СИОРАЗУМ. Бледски споразум за сва вреисна отклааа свс фрриа! HOCTii којс су постојале у прошлости н којс су сустале н сирсчивалс свако зблнжс-aiL- C наишх арода- - Граннца измсћу Југославнје н Бугар-ск- с иећс иикада вишс битн брана за сконоуско, полнтн-чк- о н културио iiouaraite из-мс- ђу наших иарода. Она не-h- c вншс бнтн мсђа преко ко-ј- с су сс нашн народи раиијс ирскии оком глсдалн. Она he, убудуће, служнти као мосг иреко којег he сс унапређи-вз- ш братство н једииство, узајамиа сарадп.а у нзградш! нашнх земалл иа cpehy сво-јн- х народа; узајамна борба иротии реакцијс и туђих служника, зајсдннчка борба за мнр на Балкаиу и за мнр у свсту. Бледскн сиоразум he сдужитн и осталнв иародима као, ирпмер за К1виицнс ди брнх односа изусуу зеуаља у Европн, како за узаЈамио nouaraiLc тако и за чувашс иира у Европи н у свету. Са Бледскнм споразумол је заувек дотучсна и послед-jt- a нада како доузпс тако н страие реакцнје за uiiipen-- c старе шовнннстнчке и фашнс-тичк- е нолнтнке ззвађаиа и хушкан.а нашнх иарода у рат једне иротнв других. За увех je дотучена п.нхова позната лозинка: "Завадн па владај". Бледскн споразуи јс толико тесно новезао иаше народе и учврстио крвљу сточено брат-ств- о н једннство, да га вигас инко н никада нсће yohii раз-једнннт- и. Дужност пашнх парода у иссленнштву јс да манпфес-тујем- о нашу солпдарност са Блсдским споразумом, псто-риски- м документон узајашГе братске номоћи народа Југо-слзви- је н Бугарске. У том ду-х- у сс већ врше прнпреме за зајединчку уаннфсстацнју иаших нсел.епнка, која he се одржати 28 септембра у То-ронт- у. За ову маппфсстацију ипи-цмјатн- ву је нмало Bene ка-надск- пх јужних Стовена. На позив Beha да сви заједио маннфестујемо нашу содн-дарно- ст са Бледским спора-зууо- у, одазвалп су се прет-ставни- цн наишх пет братских демократскнх организацпја. Првп састанак је одржан 26 августа, на којем су присус-твоват- и рукоподноцн цен-тралн- нх Teia наших демо-кратски- х покрета у Каиади. Од Хрвата: Иван ПрпбанпН, Иваи Штпмац и Станко Болф; од Срба: Максим Бп- - јелпН, Мплош Грубпћ н Ни-кол- а Пванншевпк; од Слове-нац- а : Јоже Смрке, Јоже Шер-ја- к и Лудвик Троха; од Ма-кедона- ца; Андро Палмаров, Сппро Басплев н Крпсто Васиљев; од Бугара: Ради-cia- e Рајчев н Снмеон Цвет-ко- в; од Beha: Богољуб Сте-вано- в. Сви прстставнпци, поме-пути- х демократских покрета, јсдиогласио су се сложпли са нзложеном пропознцнјом од стране Beha да се заједнпчкп иаупи н маинфестује брат-ств- о н јсдннстпо иашнх исе-л.ени- ка у духу Бледског спо-разум- а. После кратке, али из-рази- те днскусиЈе, прешло се на избор иницнјативног од-бор- а. У одбор су ушли Глав-п- н секрстарн свпх пет брат-ски- х покрста: од Македона-ц- а Лндро Иалмаров ; од Бу-гзр- а Радислав Рајчев; од Срба Милом Грубнћ. од Хр- - вата Иваи llpiioaiinh и од Слопенаца Јоже Шерјак. Од Beha Богол.уб Стеваиов. 1'а дн бол.с иопуларнзацпјс пот хвата овог одбора, дато му јс еледепе нме: Одбор за про славу Бледског споразума братства п једннства нзмеђу парода Југославпје п iiyrap-ске.- " HiiiuuJaT,,D,' одбор је задужеи да[ чни пре сазове конферспцпју свих-лНзв- рш mix одбора месннх оргаппза-цпја- , такоћс од горе павсдс-нп- х пет органнзаннја. па ко-јо- ј би сс нзабрао једап гапр одбор за оргаиизоваи.е за-јсдиич- ке мапнфсстацпје. Пппцкјативпи одбор јс са-зв- ао поменуту шнру конфе-ренциј- у па 29 августа. На овој попфсрепцпјп је учес-твова- ло око 40 лслегата пст братских иеспнх оргаппза-miia- . Ипетставннк Главпог извршпог одбора Beha је отворио конферепцнју и укратко објаснио цил. конфе-реициј- е, а затим су друг Нван Прнбанић, на српско-хрват-ско- м, н Раднслав Рајчев, па македонско-бугарско- м језпку објаспнлн цил. п зпачај Блед-ско- г споразума, те се коначпо прсгало на дпскусију по из всштајпма. У днск-успј- п су узпуали учешћа добар број претстав-ипк- а поменутих организацн-ја- . Сви су онн изјашоавалл потребу заједиичког пступа приликои прославе Бледског споразуиа. Одушевл.ено су говорили да је дошло врсме да се и у будуће нступа за-јед- по кад год се за то прпли-к- а укажс. На конфсренцији је владала права братска ат-мосф- ера п пзражавало се за-доволс- тво што je Behe капад-ски- х јјткпнх Счовена покре-нул- о ппган-- с зблпжаваиа па-ш- их исегепика у истом онои духу у којеи су пашп паро- - ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ЈЕСЕНСКИ КОНЦЕРАТ У ВИНДСОРУ Организацнја С.К Срба у Впндсору npnpebyje велшапствснн концерат, лрвн у нашој колоннјн ове јесенн. Концерат he се одржавати у Чехословачком до-м- у 1367 Друлард Рд. у суботу вече 20 септембра. Овај концерат сс одржава у корист Српског Глас-ннк- а. На пстом he говоритп уредпнк Српског Гласии-к- а друг МАКСПМ БНЈЕЛНћ, први пут у Вппдсору од када се повратио пз Југославије, у коју се поново са трепом групом Bpaha па сталап боравак. Програм he бптп јако богате садржппе, но псто-врсме- но кратак, тако да омладппа има прнлнку по-игра- тн своје народпе пгре уз добру музпку. Такоће желпмо нагласптн да he оспм добре музпке бнтн сло-бод- по пнва п ракпје до мпле воле, тако да се и мп старпјн nuawo са чнме забавптп. Умолдвамо сав паш иарод Впндсора и счанце да ову прилнку не пропусте, да се уједпо опр.тнмо са nam н м досадашњпм уреднпком, којп тасође корпсти ову прнлнку да се опростп с нама. Прпређпвачки одбор С. К. Срба. ди створнлп Бледски спора-зум- - На шнрој коиференцијн су донете добре одлуке у корист з a ј едннчке маинфестације. Допешена је одлука да се прнликом прославе Бледског споразуиа позову претстав-ннц- и иове ЈугославнЈе н no-B- e Бугарске да буду гости и главин говорницн. Да се иро-сла- ва одржн у Масеј Хал, ка-к- о би се пружила прилика хиладама нашег иарода да учествује у овој исторнској маннефстацији братства и је-динс- тва нашпх народа у Ка-над- н. За бољи успсх нрославе изабрат је одбор којн he 611-t- h одговоран да ириреди про-гра- м те вечери, те да се по-ста- ра да сав наш парод буде оавештен о прославн. У од-бо- р су, поред Beh ropiter од-бор- а, нзабратн још по двл претставннка од свакс месне органнзације. Од хрватске; ПОСТОЈИ МОГУЋШ ОПШТЕГ ШТРАЈКА МЕСАРСКИХ РАДНИКА КАНАДЕ Јуче су се поново састалн у Торонту претставннци уии-ј- с мссарскнх раднпка н нре-дузе- ћа Капада пекерс н Бурис LOMiiamije да насгаве прсговоре које су компаније прекннуле у нрошлн поиедс-лдк- . Резултатн наставллннх иреговора још ннсу познатн, а у ранијим прсговорпиа кои-иапн- је су одбиле да удовол.е захтевима радпнка за пови inen-- e н.нховпх плата за 15 центи-по.сат- у. - wurintv.-o-i Али ако федсралпа влада пе ннтервснише н ие имеиујс свог носредннса, за што пе-м- а изгледа ако coutianiije и даље буду одбијале да се нридружс упнјп радника да поднесу заЈедничку молбу за такво посредовап.е, постојп могућностда идућс иедслсна штрајк пзађу нове хиддде ке-сарск- пх радиика кроз цслу Каиаду-- Такав штрајс обухва-ти- о би преко 12.000 радника у 16 градова и осам провпн-цпј- а. На штрајкашкој стражп већ се палазп 5.000 члапова Сп Ај О упнје месарскнх радпн-к- а, од којих 3.500 код Капа- - ВДТИКАН GE ЗАЛАЖЕ Београд. — БОРБЛ од 3 септеибра у чланку под на-слов- оц "Мнлосрђс Ватикапа" осврће се на вербалну ноту Ватпкана од 8 VIII ynyheiiv југословенском прстставпику у Рнму којом се Ватшсаи за-лож- но за ублажеае cupnic казне ратпом злочинцу Фрп дриху Рајнсру кога је војпи суд у Лубллнн осудио па смрт. Лист истиче да је ратин хточинац Рајнер био један од оннх чудовншта које је иацпзаи одгојно па плодном тлу Аустрије н који је бно виновннк присплног пре-cciBai- ba словепског стапов-нпштв- а, масовног стреллиа рода1.уба, убпјанл талаца у rpynaua од no пеколпко сто-иш- а н спалпвапа жпвпх л.у-д- п. Процесу п пресуди у Љу-блан- п ипсу моглп прпговорп-т- п чак нп пајватренпји запа-дн- п заштитницп пеначкпх п других ратнвх злочипаца Нпак се пашао један заштпт-нп- к Рајнера — Ватпкап. У поти коју је Света столпца упутпла југословенскои прет-ставнп- ку тражн се viijoct за ратног злочпица Рајпера у пме н.егове деце. Међутпм ннједпом у току рата Ватикан није пскорпс-тп- о своје прнспе везе са сил-пмко- м Рајперох да спасн пједпо дете у Словеннјн од жалосне судбине спрочета. Те резе с Рајнсрон Ватикап је нмао преко тршћапског бпскупа Сантпнија и луб "ЧЈвчи ( #! Јуре Фак, Ннкола Главаш н Кајо Мателан; од српске: Светозар Аћпмовпћ и Ан-дрп- ја Дражпћ; од словенач-ке- : Јоспп Петрпч и Лудвпк Троха; од бугарске: Дпмпт-р- о Николов н Наио Петков; од накедопске: Крпсто Да-фо- в, Крпсто Васп.гев п Шпи-р- о Васпллв; од оиладпие: Мирко Шпмац, Марпја Цвет-ко- в п I;ophe Васов. Одбор је прнмио велнЕи за-дата- к, да учнни све што je у и.сговој Mohn да усиех ма-ппфестац- нје братства н је-динс- тва буде оио бољн, да тога дана окупц свс родол.у-бнв- с Србе, Хрвате, Словен-ц- е, Македонце и Бугаре да изразс своју сатдарпост са Бледскни споразумом брат-ск- е узајамне noyohn наших народа у домовинп. За одбор: Боголуб Стеванов. днаи Свнфт н 1.500 код Ка-над- а Нскерс и Вилснл Ко. Лтд., монтреалскни предузе-- 1шма, Koiii сут нзашлн на штрајк у уторник. 1ласан.е за штрајк проводи се у другнм предузећнма, у комс огроина Behiuta радника гласа за штрајковие акцпје за нзвојевапе повишице од 15 центи ио сагу. Оиште вероватна могућ пост. штраЈка на земал-ско- Ј 1-ос- повп вспмсгпааласвоЈфСг кат иа исиопукс стоке од стране фариера мссарскпм исрдузећнма. Фармерп изјав л.ују да јс отсупшст компетн цнје, због штрајка, сиаапла потражњу. На преговорниа којп су прекннути у попедсгак прет-ставни- цн радника одбилп су попуду коупапнја повишења плата за само 5 цептп no са-т- у, док је Канада Свифт, је-д- на нзмеуђ компанпја, обс ћавала само трп цепта повп-шпц- е. Ако дође до овог општег шЈрајка, што је врло вероват-п-о, у зеклн he владатп оску-диц- а меса Beha вего пкал ЗА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА ллнског бискупа Розмапа, ко-ј- н су обојнца за врсме рата били itajiiiiTiiMBiijn сарадни-ц- п Рајнера. Сантппи је иа-прпу- ер заложно сав свој ути-ц- ај за уобплизацпју тршпан-ско- г стаповништва за нзград-н- у нацистичког бункера код Трста, а Розуап у форуира-it- y паоружанпх бандп по Словеппјп н убиству толнкпх жспа н деце. Децом као аргумептоу Ва-тик- ан се служп еамоонда кад треба да заштптп од правед-н- е казпе нацастнчке злочин-це- , убпце деце чпја крвава руса ппје задрхтала нп пред иевиношпу иоворођенчади. ИОСШ ЈЕ ВЕЛИЧАНСТВЕНА "Моја п учпне КРАТКЕ BEGTH ОТАЦА, 11 СЕПТ. — Во-ђ- а канадске Конзервативпе страпке ђан Брскен, рскао јс cnnoh у своу радно-говор-у he Каиада доживетн озбпхну еконоуску кризу и иезапос-ленос- т ако ие подузме потребне за решеис фи-наиснс- ке крнзе н неповолпе трговинске билансе са Сједн-ibeiin- y Државауа. РИМ, 10 СЕПТ. Претсед-ин- к владе Дегасперн одредио је 23 септеубра за парлауен-тарн- у днскусију о предлогу левнчара се гласа о пове-peib- y у владу. Вођа социјалн-ст- а Непн поднео је тај пред-ло- г it захтевао да Дсгаспсри подпесе ЊУЈОРК, 10 СЕПТ. — Совјетскн делегат Андрј Гроуико рекао је иа за-седа- ау коупсије Уједик.еш1х нацнја за контролу атомскс енергнје, се напори за кон-тро- лу атоуа крећу за-т- о што Сједш1.ене Државе захтеваЈу се успоставн светсЕп атомскн труст којн бн господарио свиуа. Он јс рс-ка- о је атоуска дпктатура сврха иредлога Сједи-њени- х Држава. ЊУЈОРК, 10 СЕПТ. — Бившц потпретсединк Сједн-н-енн- х Држава, Хенрц Вадас, рекао је вечерас на радио пн-тсрвју- -у велике чсличне, аутоуобилсге и другс корпо-раци- је у СЈедиаенпм Држа-вам- а планнрају cyaiwue про-извод- ас што he екоиоуску кризу учинити пепзбежпоу. "Р е а к ц нонарнн капиталн-33- ", рекао је ои, који је jiacyi седлуовуујсЈХПЈди оскуднцу. ОДМАРАЛНШТА ЗА ЧЛА-НОВ- Е СИНДИКАТА Београд. — Цснтрални од-бо- р Једниственнх сиидиката Југославије оргаиизовао је досад 8 а поједини сииди-калн- н савезн 21 радничко од-уарали- ште у климатскии, баискну н приуорским мес-тиу- а. Укупап бјој радпика који he провести годнииви одуор у овиу одуаралншти- - уа износн преко јулллј, док је прошле годнне у раднич-ки- м одуаралигатнуа провело одуор око 4000 радиика п на-уештенп- ка. Ударници. нова-тор- и и најзаслужнији радпи-ц- и п вауештепнци miajy пра-в- о на бесплатно Kopniuhene радничких одуаралишта, дох. радницк и науеште-ниц- и плапају пансион диев-н- о 70 динара. Радничка од-уаралп- шта снабдевена су првокласнпу коифорон. Нарочито у раднпч-ен- у одуара.1иштнуа посвсћс на је културиоу развитку раднпка п науештеиика- - Од-маралпш- та су снабдевена би-блнотека- ма. Ове године ор-ганизов- ава су гостоваил нај-нстакнутп- јих ууетнпга у ад-уара.1штп- уа. Сва одмаралн-шт- а снабдевена су спортским реквнзитпуа, шаховскну гар-нитура- ма итд. У уногпу одуаралнштпуа пзграђснп су плнвачки базс-в- п И ПРИШЕЉШ - КАЖЕ бвће доброта граћана Москве I се осећаи као код куће." I ГРАДОНАЧЕМК ШДДСКЕ ПРЕСТОНИЦ.Е ОТАВЕ i ЛсЛ1дон, 10 септембра. — Градоиачелпик Отаве. Стенли Лујс, у своу радно-говор-у совјетсгоу народу прплпком прославе 800-годпшп.и- це Мосгве, регао је за парод тога града да је "дпван и пријате.гскии. Иреуа цнтпрану аегова говора прско Радво Москва, он је ресао: "Москва је много друхчија него што сам ја очекпвао — чпста, добро ооетленпх улнца п свас пка запослеа којв nsipmyje. "Народ Москве је диван, прпјателхгп п у младеначком духу пде напред." Градоначелнпк Лујс регао је he уу пола дана које је провсо на спортскоу стадиону Динауо за вавек остатп у свежој успоуени — "заставе, добро пз1едене пгре п io.vi за корачан напред." "Како омладпна лубп своју Москву? Кремл. п иегова лепота, са својпм декорацвјама п заставауа, светлоу, мнош-тво- м балуиа, жатрометп, је једна од свстскпх дпвота", ресао је градоначелвнк. главна успомена н.пховп напорп да да да влада мере да оставку. данас да пазад да да главиа да да остали пажња да Ген. Стаљин о историским заслугама Москве ПРОСЛАВА 800-ГОДИШЊИ- ЦЕ СОВЈЕТСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ МОСКВЕ "Њујорк Тајмс" од 7 сел-темб- ра доиоси : Москва. — Геисралпснуус Стал.ин, no3r;p3Bajyhii 800-годииш.и- цу рођсн.а Москве, коју су Московл.анн просла-вил- н ве-тико- м свечаиошћу је рекао : "С л о бодол-убнв- и иародп гледају са надама у Москву као престоннцу велпке мнро лубиве снле п чврстог беде ма мнра." 3aciyrc Москвс, рскао је прстседник совјстскс владс Стал.нн. бнлс су у томс што је она била "песник борбе за трајап мпр и нрнјателхтво мсђу иароднма, вссннк борбс против потпал.ивача новор рата. "Јер за нмперијалнстс, рс-ка- о je он, рат је најуиосиија ствар. Пије ни чудо што агентн нмпсријалнзма ноку-шапа- ју на један илн на други начин да нзазову иопи рат." Москва је данас#морала би-т- н најоспстл.еш1Ја, највеселн-ј- а н најцрвеннја прсстоиица иа свету — а такоћс н пај-обсл.еи- ија — у којој су мнли-OI- UI слапплн iiajnchy славу послс свршстка рата. Весел.с јс ночсло ciuioli ка-д- а су стотнис хилдда нарова нгралц на трговииа н парко-виу- а док их дотазак хладно- - ГОВОРА ГЕНЕРАЛИСНМУСА СТАЉИНА СледсНе јс текст говора гс-иералнсн- муса Стал.ииак-.ка1:- о сква прнликом прославе 800-годшпм.н- цс Москве: Поздрав Москви, главиом граду наше отаџбнне прнли-ко- и itenc 800-годнш1М1- це. Цла земл--а славп дапас овај зпамеппти дап. Оиа га слави не формалпо, всћ са ocehajeM лубавп п поштовапа због великих заслуга Москве за отаџбппу. Заслуге Москве састоје се не само у томс што је она три пута у току псторије ослободпла иашу отаџбипу од странпх утетача — испод монголског јарма, од по.гско-лптвппс- ке пнвазпј© п од француског иаметаиа. Заслуге Москве састоје се пре свега у томе, што је она постала база уједпиеиа рас-трга- пе Руспје у уједниепу државу са уједшиеппм воИ-ство- м. Нпједна земл.а на свету не може рачунатп иа сачуваие своје иезависностп, на озби љан екоиомски н културнн развптак ако пијс могла да се ослободи од феудалне расчла-iteHoc- ni проузроковане од страие прпптева. Само землд уједшепа у централпзовану државу може рачунатп на мо ryhiiocr озбплног културио-економско- г развптка, иа мо-ryhiio- cr да постане незавпс-иа- . Исторпске заслуге Москве састоје се у томе, што је она бпла н што остаје база п пнп-цпјат- ор успостављапл цен- - тралпзован државе у гусп- - Јп. Међутпи, тпме се не псцрр- - лују заслуге Москве за отаџ- - бпну. Када је, према теста-меит- у велпког Леппна, Мо-ск- ва опет упапрећена у глав-н- п град иаше отаџбпие она је постала носплац заставе вове совјетске епохе. Москва претстав.га данас ие само надахипвача пзград-- п иовог соцпјално-екоиом-ск- ог поретка којп је заменпо власт капптала са влашну раднпка п одбацпо пзрабли ване човека од човека Мос ква претставља у псто врем а гласопошу ослободплачког покрета радног човечанства пспод капвталпстпчког роп-ств- а. право па рад п право на је-дна- ку награду за једвак рад. Москва претставља у всто време заставу борбе свега радиог варода у чвтавом свету, сввх поробленпх раса he пред зору ннје послао у рссторзне па доручак прс почеткз H3Bahaib3 програма који се iiehe завршитн до су-тр- а. Специјалнн возовн, лађе и авионн донели су делегацнје нз најуда-геппјн- х републнка Совјетског Савеза, које су до-иел- е н своје даровс. Московскн умокопачи по-сла- ли су иет жслезннчкнх возова угљена, који је преуа-шеп- е ibiixoBiix производних квота. Радпнци из дрвеие ин-дустр- ије Транскарпата по-сла- ли су 25 вагопа дрвеие грађе за нзг])ади.у новнх ку-h- a која је у току у Москвн. Дслегацнје из неких близу тридесст прсстоннца укл.учнв из Отавс (Канада) стиглс су да узму учешћа у прослави, док су многс стране прссто-ннц- с такође послале даровс Сто милиома електричних слјалнца украснлс су зграде, трговс, парковс н бродовл.е на реци Москвп — стотипс хиллда mix украснле су зи-доп- е, тори.све и звонике Крсм-л- д. У прочел.у Багшој тсатра у центру града, нрелива.10 је свстло orioMiie портрстс Лс-iMi- na н Сталнма нзуеђу којих стојн први tnix совјетске хпуне. ТЕКСТ Москва претстав.га сада ие сано надахш!вача пзградие :пове совјетске деуократпје која одбацује сваку врст ди-рскт- не пли пндпректне ireje-диакос- тп грађаиа, полова, ра-с- а нлн нацпја, оспгуравајућп п иарода, за нпхово ослобо heite нспод доиниацпје плу-токрац- пје н пмперпјаллзиа. Нема cyMite, да без такве полптшсе Москва не бп могла постати центар органпзацпје прпјате.гства меНу ародпма п братске сарадие у иашој мпогонационалној државп. Москва претстав.га данас не саио шшцпјатора изград-ib- s новог жпвота за радип на-ро- д главпог рада, ослобође-но- г од беде и бедног живота-peit- a мплиона пзвлаштеппх и незапосленвх. Москва пстовремено прет-став.- га модел за све престопв-ц- е па свету у том погледу. Јдна од ракрапа велпкпх престонпца европскпх, азпс-ки- х и аверпчкпх зеуала јес- - те прпсутиост запуштеностп где су мплпонп оспромаше-нн- х раднпка осуђенп на бед-и- о жпвотареие п полако. Te-rn ко умнраие. Застуге Москве састоје се у чшкннцп да је она потпу-н- о унпштпла ову запуштс-пос- т и дала радноу народу Moryhiiocr да се пресели пз подрума и голпба у апартма-и- е п xyhe буржоазпје, у нове, удобне xyhe carpaheiie од страие сов}етсге власти. Коначно, заслуге Москве састоје се у томе да она претставл гласоношу бор-б- е за стабплаи мпр п прпја-телств- о мећу народпма, гла-соно- шу борбе протпв пот-па.1пва- ча новога рата. За пуперпјалпсте рат је најуносвпја ствар. Није чудо што агентп вмперпјалпзма покушавају ва овај влп овај начпн да взазову новн рат. Заслуге Москве су у томе. што опа упорно раскрпвкава потпа.гпваче новог рата п окупла око заставе мпра све мпролубпве нацпје. Познато је да мпролубпвп вародп са вадама гледају у Москву као престовпцу велп-к- е нвроллбвве спле п као моћнп стуб мпра. II баш због тпх услуга наша отаџбвна данас ставв 800-годпшп.п- цу Москве са таквои лубавлу н поштовапем према својој престонпцп. Жпвела наша моћна, об-лубде- на соцвјалвствчка Мо-скв- а! 1 т
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, January 28, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-01-28 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000167 |
Description
Title | 000270 |
OCR text | Ш, СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСНОГ ГЛАСНИКА" ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цнж годипхној преталатн la Каиаду 4 долара, на пола Authorised as Second С1ам Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА год. 2.50. За ввострансно, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 761 March 12. 1942 Год. 7. Број 443. Цена једном првиерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, SEP. 12TH. 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 443. ПР0СЛАВА БЛЕДСКОГ СПОРАЗУМА БИћЕ МАНИФЕСТАЦИЈА БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА Ирвог августа о.г. на Бле-д- у потписан је споразуи узајаунс братске помопи на екопомсков. политнчком и културном пол.у нзмеђу 6pai скнх иарода Југославнје л Бугарске. Овај нсторискн до-кумеи- ат потннсали су најбо- - л.н сииовн нашнх народа — маршал Тито н 1сорги Дн-мнтро- в. Због саме чиаенице јиго је споразум потписан на Бледу, нознатоу месту где су се некада крал.евн н ннхова свита, донаћа и страна, про-вађа- ла и ужнвала, сада су вођс радног народа нотниса-д- н тај сноразум и зато је оа добпо назив — БЛЕДСКИ СИОРАЗУМ. Бледски споразум за сва вреисна отклааа свс фрриа! HOCTii којс су постојале у прошлости н којс су сустале н сирсчивалс свако зблнжс-aiL- C наишх арода- - Граннца измсћу Југославнје н Бугар-ск- с иећс иикада вишс битн брана за сконоуско, полнтн-чк- о н културио iiouaraite из-мс- ђу наших иарода. Она не-h- c вншс бнтн мсђа преко ко-ј- с су сс нашн народи раиијс ирскии оком глсдалн. Она he, убудуће, служнти као мосг иреко којег he сс унапређи-вз- ш братство н једииство, узајамиа сарадп.а у нзградш! нашнх земалл иа cpehy сво-јн- х народа; узајамна борба иротии реакцијс и туђих служника, зајсдннчка борба за мнр на Балкаиу и за мнр у свсту. Бледскн сиоразум he сдужитн и осталнв иародима као, ирпмер за К1виицнс ди брнх односа изусуу зеуаља у Европн, како за узаЈамио nouaraiLc тако и за чувашс иира у Европи н у свету. Са Бледскнм споразумол је заувек дотучсна и послед-jt- a нада како доузпс тако н страие реакцнје за uiiipen-- c старе шовнннстнчке и фашнс-тичк- е нолнтнке ззвађаиа и хушкан.а нашнх иарода у рат једне иротнв других. За увех je дотучена п.нхова позната лозинка: "Завадн па владај". Бледскн споразуи јс толико тесно новезао иаше народе и учврстио крвљу сточено брат-ств- о н једннство, да га вигас инко н никада нсће yohii раз-једнннт- и. Дужност пашнх парода у иссленнштву јс да манпфес-тујем- о нашу солпдарност са Блсдским споразумом, псто-риски- м документон узајашГе братске номоћи народа Југо-слзви- је н Бугарске. У том ду-х- у сс већ врше прнпреме за зајединчку уаннфсстацнју иаших нсел.епнка, која he се одржати 28 септембра у То-ронт- у. За ову маппфсстацију ипи-цмјатн- ву је нмало Bene ка-надск- пх јужних Стовена. На позив Beha да сви заједио маннфестујемо нашу содн-дарно- ст са Бледским спора-зууо- у, одазвалп су се прет-ставни- цн наишх пет братских демократскнх организацпја. Првп састанак је одржан 26 августа, на којем су присус-твоват- и рукоподноцн цен-тралн- нх Teia наших демо-кратски- х покрета у Каиади. Од Хрвата: Иван ПрпбанпН, Иваи Штпмац и Станко Болф; од Срба: Максим Бп- - јелпН, Мплош Грубпћ н Ни-кол- а Пванншевпк; од Слове-нац- а : Јоже Смрке, Јоже Шер-ја- к и Лудвик Троха; од Ма-кедона- ца; Андро Палмаров, Сппро Басплев н Крпсто Васиљев; од Бугара: Ради-cia- e Рајчев н Снмеон Цвет-ко- в; од Beha: Богољуб Сте-вано- в. Сви прстставнпци, поме-пути- х демократских покрета, јсдиогласио су се сложпли са нзложеном пропознцнјом од стране Beha да се заједнпчкп иаупи н маинфестује брат-ств- о н јсдннстпо иашнх исе-л.ени- ка у духу Бледског спо-разум- а. После кратке, али из-рази- те днскусиЈе, прешло се на избор иницнјативног од-бор- а. У одбор су ушли Глав-п- н секрстарн свпх пет брат-ски- х покрста: од Македона-ц- а Лндро Иалмаров ; од Бу-гзр- а Радислав Рајчев; од Срба Милом Грубнћ. од Хр- - вата Иваи llpiioaiinh и од Слопенаца Јоже Шерјак. Од Beha Богол.уб Стеваиов. 1'а дн бол.с иопуларнзацпјс пот хвата овог одбора, дато му јс еледепе нме: Одбор за про славу Бледског споразума братства п једннства нзмеђу парода Југославпје п iiyrap-ске.- " HiiiuuJaT,,D,' одбор је задужеи да[ чни пре сазове конферспцпју свих-лНзв- рш mix одбора месннх оргаппза-цпја- , такоћс од горе павсдс-нп- х пет органнзаннја. па ко-јо- ј би сс нзабрао једап гапр одбор за оргаиизоваи.е за-јсдиич- ке мапнфсстацпје. Пппцкјативпи одбор јс са-зв- ао поменуту шнру конфе-ренциј- у па 29 августа. На овој попфсрепцпјп је учес-твова- ло око 40 лслегата пст братских иеспнх оргаппза-miia- . Ипетставннк Главпог извршпог одбора Beha је отворио конферепцнју и укратко објаснио цил. конфе-реициј- е, а затим су друг Нван Прнбанић, на српско-хрват-ско- м, н Раднслав Рајчев, па македонско-бугарско- м језпку објаспнлн цил. п зпачај Блед-ско- г споразума, те се коначпо прсгало на дпскусију по из всштајпма. У днск-успј- п су узпуали учешћа добар број претстав-ипк- а поменутих организацн-ја- . Сви су онн изјашоавалл потребу заједиичког пступа приликои прославе Бледског споразуиа. Одушевл.ено су говорили да је дошло врсме да се и у будуће нступа за-јед- по кад год се за то прпли-к- а укажс. На конфсренцији је владала права братска ат-мосф- ера п пзражавало се за-доволс- тво што je Behe капад-ски- х јјткпнх Счовена покре-нул- о ппган-- с зблпжаваиа па-ш- их исегепика у истом онои духу у којеи су пашп паро- - ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ЈЕСЕНСКИ КОНЦЕРАТ У ВИНДСОРУ Организацнја С.К Срба у Впндсору npnpebyje велшапствснн концерат, лрвн у нашој колоннјн ове јесенн. Концерат he се одржавати у Чехословачком до-м- у 1367 Друлард Рд. у суботу вече 20 септембра. Овај концерат сс одржава у корист Српског Глас-ннк- а. На пстом he говоритп уредпнк Српског Гласии-к- а друг МАКСПМ БНЈЕЛНћ, први пут у Вппдсору од када се повратио пз Југославије, у коју се поново са трепом групом Bpaha па сталап боравак. Програм he бптп јако богате садржппе, но псто-врсме- но кратак, тако да омладппа има прнлнку по-игра- тн своје народпе пгре уз добру музпку. Такоће желпмо нагласптн да he оспм добре музпке бнтн сло-бод- по пнва п ракпје до мпле воле, тако да се и мп старпјн nuawo са чнме забавптп. Умолдвамо сав паш иарод Впндсора и счанце да ову прилнку не пропусте, да се уједпо опр.тнмо са nam н м досадашњпм уреднпком, којп тасође корпсти ову прнлнку да се опростп с нама. Прпређпвачки одбор С. К. Срба. ди створнлп Бледски спора-зум- - На шнрој коиференцијн су донете добре одлуке у корист з a ј едннчке маинфестације. Допешена је одлука да се прнликом прославе Бледског споразуиа позову претстав-ннц- и иове ЈугославнЈе н no-B- e Бугарске да буду гости и главин говорницн. Да се иро-сла- ва одржн у Масеј Хал, ка-к- о би се пружила прилика хиладама нашег иарода да учествује у овој исторнској маннефстацији братства и је-динс- тва нашпх народа у Ка-над- н. За бољи успсх нрославе изабрат је одбор којн he 611-t- h одговоран да ириреди про-гра- м те вечери, те да се по-ста- ра да сав наш парод буде оавештен о прославн. У од-бо- р су, поред Beh ropiter од-бор- а, нзабратн још по двл претставннка од свакс месне органнзације. Од хрватске; ПОСТОЈИ МОГУЋШ ОПШТЕГ ШТРАЈКА МЕСАРСКИХ РАДНИКА КАНАДЕ Јуче су се поново састалн у Торонту претставннци уии-ј- с мссарскнх раднпка н нре-дузе- ћа Капада пекерс н Бурис LOMiiamije да насгаве прсговоре које су компаније прекннуле у нрошлн поиедс-лдк- . Резултатн наставллннх иреговора још ннсу познатн, а у ранијим прсговорпиа кои-иапн- је су одбиле да удовол.е захтевима радпнка за пови inen-- e н.нховпх плата за 15 центи-по.сат- у. - wurintv.-o-i Али ако федсралпа влада пе ннтервснише н ие имеиујс свог носредннса, за што пе-м- а изгледа ако coutianiije и даље буду одбијале да се нридружс упнјп радника да поднесу заЈедничку молбу за такво посредовап.е, постојп могућностда идућс иедслсна штрајк пзађу нове хиддде ке-сарск- пх радиика кроз цслу Каиаду-- Такав штрајс обухва-ти- о би преко 12.000 радника у 16 градова и осам провпн-цпј- а. На штрајкашкој стражп већ се палазп 5.000 члапова Сп Ај О упнје месарскнх радпн-к- а, од којих 3.500 код Капа- - ВДТИКАН GE ЗАЛАЖЕ Београд. — БОРБЛ од 3 септеибра у чланку под на-слов- оц "Мнлосрђс Ватикапа" осврће се на вербалну ноту Ватпкана од 8 VIII ynyheiiv југословенском прстставпику у Рнму којом се Ватшсаи за-лож- но за ублажеае cupnic казне ратпом злочинцу Фрп дриху Рајнсру кога је војпи суд у Лубллнн осудио па смрт. Лист истиче да је ратин хточинац Рајнер био један од оннх чудовншта које је иацпзаи одгојно па плодном тлу Аустрије н који је бно виновннк присплног пре-cciBai- ba словепског стапов-нпштв- а, масовног стреллиа рода1.уба, убпјанл талаца у rpynaua од no пеколпко сто-иш- а н спалпвапа жпвпх л.у-д- п. Процесу п пресуди у Љу-блан- п ипсу моглп прпговорп-т- п чак нп пајватренпји запа-дн- п заштитницп пеначкпх п других ратнвх злочипаца Нпак се пашао један заштпт-нп- к Рајнера — Ватпкап. У поти коју је Света столпца упутпла југословенскои прет-ставнп- ку тражн се viijoct за ратног злочпица Рајпера у пме н.егове деце. Међутпм ннједпом у току рата Ватикан није пскорпс-тп- о своје прнспе везе са сил-пмко- м Рајперох да спасн пједпо дете у Словеннјн од жалосне судбине спрочета. Те резе с Рајнсрон Ватикап је нмао преко тршћапског бпскупа Сантпнија и луб "ЧЈвчи ( #! Јуре Фак, Ннкола Главаш н Кајо Мателан; од српске: Светозар Аћпмовпћ и Ан-дрп- ја Дражпћ; од словенач-ке- : Јоспп Петрпч и Лудвпк Троха; од бугарске: Дпмпт-р- о Николов н Наио Петков; од накедопске: Крпсто Да-фо- в, Крпсто Васп.гев п Шпи-р- о Васпллв; од оиладпие: Мирко Шпмац, Марпја Цвет-ко- в п I;ophe Васов. Одбор је прнмио велнЕи за-дата- к, да учнни све што je у и.сговој Mohn да усиех ма-ппфестац- нје братства н је-динс- тва буде оио бољн, да тога дана окупц свс родол.у-бнв- с Србе, Хрвате, Словен-ц- е, Македонце и Бугаре да изразс своју сатдарпост са Бледскни споразумом брат-ск- е узајамне noyohn наших народа у домовинп. За одбор: Боголуб Стеванов. днаи Свнфт н 1.500 код Ка-над- а Нскерс и Вилснл Ко. Лтд., монтреалскни предузе-- 1шма, Koiii сут нзашлн на штрајк у уторник. 1ласан.е за штрајк проводи се у другнм предузећнма, у комс огроина Behiuta радника гласа за штрајковие акцпје за нзвојевапе повишице од 15 центи ио сагу. Оиште вероватна могућ пост. штраЈка на земал-ско- Ј 1-ос- повп вспмсгпааласвоЈфСг кат иа исиопукс стоке од стране фариера мссарскпм исрдузећнма. Фармерп изјав л.ују да јс отсупшст компетн цнје, због штрајка, сиаапла потражњу. На преговорниа којп су прекннути у попедсгак прет-ставни- цн радника одбилп су попуду коупапнја повишења плата за само 5 цептп no са-т- у, док је Канада Свифт, је-д- на нзмеуђ компанпја, обс ћавала само трп цепта повп-шпц- е. Ако дође до овог општег шЈрајка, што је врло вероват-п-о, у зеклн he владатп оску-диц- а меса Beha вего пкал ЗА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА ллнског бискупа Розмапа, ко-ј- н су обојнца за врсме рата били itajiiiiTiiMBiijn сарадни-ц- п Рајнера. Сантппи је иа-прпу- ер заложно сав свој ути-ц- ај за уобплизацпју тршпан-ско- г стаповништва за нзград-н- у нацистичког бункера код Трста, а Розуап у форуира-it- y паоружанпх бандп по Словеппјп н убиству толнкпх жспа н деце. Децом као аргумептоу Ва-тик- ан се служп еамоонда кад треба да заштптп од правед-н- е казпе нацастнчке злочин-це- , убпце деце чпја крвава руса ппје задрхтала нп пред иевиношпу иоворођенчади. ИОСШ ЈЕ ВЕЛИЧАНСТВЕНА "Моја п учпне КРАТКЕ BEGTH ОТАЦА, 11 СЕПТ. — Во-ђ- а канадске Конзервативпе страпке ђан Брскен, рскао јс cnnoh у своу радно-говор-у he Каиада доживетн озбпхну еконоуску кризу и иезапос-ленос- т ако ие подузме потребне за решеис фи-наиснс- ке крнзе н неповолпе трговинске билансе са Сједн-ibeiin- y Државауа. РИМ, 10 СЕПТ. Претсед-ин- к владе Дегасперн одредио је 23 септеубра за парлауен-тарн- у днскусију о предлогу левнчара се гласа о пове-peib- y у владу. Вођа социјалн-ст- а Непн поднео је тај пред-ло- г it захтевао да Дсгаспсри подпесе ЊУЈОРК, 10 СЕПТ. — Совјетскн делегат Андрј Гроуико рекао је иа за-седа- ау коупсије Уједик.еш1х нацнја за контролу атомскс енергнје, се напори за кон-тро- лу атоуа крећу за-т- о што Сједш1.ене Државе захтеваЈу се успоставн светсЕп атомскн труст којн бн господарио свиуа. Он јс рс-ка- о је атоуска дпктатура сврха иредлога Сједи-њени- х Држава. ЊУЈОРК, 10 СЕПТ. — Бившц потпретсединк Сједн-н-енн- х Држава, Хенрц Вадас, рекао је вечерас на радио пн-тсрвју- -у велике чсличне, аутоуобилсге и другс корпо-раци- је у СЈедиаенпм Држа-вам- а планнрају cyaiwue про-извод- ас што he екоиоуску кризу учинити пепзбежпоу. "Р е а к ц нонарнн капиталн-33- ", рекао је ои, који је jiacyi седлуовуујсЈХПЈди оскуднцу. ОДМАРАЛНШТА ЗА ЧЛА-НОВ- Е СИНДИКАТА Београд. — Цснтрални од-бо- р Једниственнх сиидиката Југославије оргаиизовао је досад 8 а поједини сииди-калн- н савезн 21 радничко од-уарали- ште у климатскии, баискну н приуорским мес-тиу- а. Укупап бјој радпика који he провести годнииви одуор у овиу одуаралншти- - уа износн преко јулллј, док је прошле годнне у раднич-ки- м одуаралигатнуа провело одуор око 4000 радиика п на-уештенп- ка. Ударници. нова-тор- и и најзаслужнији радпи-ц- и п вауештепнци miajy пра-в- о на бесплатно Kopniuhene радничких одуаралишта, дох. радницк и науеште-ниц- и плапају пансион диев-н- о 70 динара. Радничка од-уаралп- шта снабдевена су првокласнпу коифорон. Нарочито у раднпч-ен- у одуара.1иштнуа посвсћс на је културиоу развитку раднпка п науештеиика- - Од-маралпш- та су снабдевена би-блнотека- ма. Ове године ор-ганизов- ава су гостоваил нај-нстакнутп- јих ууетнпга у ад-уара.1штп- уа. Сва одмаралн-шт- а снабдевена су спортским реквнзитпуа, шаховскну гар-нитура- ма итд. У уногпу одуаралнштпуа пзграђснп су плнвачки базс-в- п И ПРИШЕЉШ - КАЖЕ бвће доброта граћана Москве I се осећаи као код куће." I ГРАДОНАЧЕМК ШДДСКЕ ПРЕСТОНИЦ.Е ОТАВЕ i ЛсЛ1дон, 10 септембра. — Градоиачелпик Отаве. Стенли Лујс, у своу радно-говор-у совјетсгоу народу прплпком прославе 800-годпшп.и- це Мосгве, регао је за парод тога града да је "дпван и пријате.гскии. Иреуа цнтпрану аегова говора прско Радво Москва, он је ресао: "Москва је много друхчија него што сам ја очекпвао — чпста, добро ооетленпх улнца п свас пка запослеа којв nsipmyje. "Народ Москве је диван, прпјателхгп п у младеначком духу пде напред." Градоначелнпк Лујс регао је he уу пола дана које је провсо на спортскоу стадиону Динауо за вавек остатп у свежој успоуени — "заставе, добро пз1едене пгре п io.vi за корачан напред." "Како омладпна лубп своју Москву? Кремл. п иегова лепота, са својпм декорацвјама п заставауа, светлоу, мнош-тво- м балуиа, жатрометп, је једна од свстскпх дпвота", ресао је градоначелвнк. главна успомена н.пховп напорп да да да влада мере да оставку. данас да пазад да да главиа да да остали пажња да Ген. Стаљин о историским заслугама Москве ПРОСЛАВА 800-ГОДИШЊИ- ЦЕ СОВЈЕТСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ МОСКВЕ "Њујорк Тајмс" од 7 сел-темб- ра доиоси : Москва. — Геисралпснуус Стал.ин, no3r;p3Bajyhii 800-годииш.и- цу рођсн.а Москве, коју су Московл.анн просла-вил- н ве-тико- м свечаиошћу је рекао : "С л о бодол-убнв- и иародп гледају са надама у Москву као престоннцу велпке мнро лубиве снле п чврстог беде ма мнра." 3aciyrc Москвс, рскао је прстседник совјстскс владс Стал.нн. бнлс су у томс што је она била "песник борбе за трајап мпр и нрнјателхтво мсђу иароднма, вссннк борбс против потпал.ивача новор рата. "Јер за нмперијалнстс, рс-ка- о je он, рат је најуиосиија ствар. Пије ни чудо што агентн нмпсријалнзма ноку-шапа- ју на један илн на други начин да нзазову иопи рат." Москва је данас#морала би-т- н најоспстл.еш1Ја, највеселн-ј- а н најцрвеннја прсстоиица иа свету — а такоћс н пај-обсл.еи- ија — у којој су мнли-OI- UI слапплн iiajnchy славу послс свршстка рата. Весел.с јс ночсло ciuioli ка-д- а су стотнис хилдда нарова нгралц на трговииа н парко-виу- а док их дотазак хладно- - ГОВОРА ГЕНЕРАЛИСНМУСА СТАЉИНА СледсНе јс текст говора гс-иералнсн- муса Стал.ииак-.ка1:- о сква прнликом прославе 800-годшпм.н- цс Москве: Поздрав Москви, главиом граду наше отаџбнне прнли-ко- и itenc 800-годнш1М1- це. Цла земл--а славп дапас овај зпамеппти дап. Оиа га слави не формалпо, всћ са ocehajeM лубавп п поштовапа због великих заслуга Москве за отаџбппу. Заслуге Москве састоје се не само у томс што је она три пута у току псторије ослободпла иашу отаџбипу од странпх утетача — испод монголског јарма, од по.гско-лптвппс- ке пнвазпј© п од француског иаметаиа. Заслуге Москве састоје се пре свега у томе, што је она постала база уједпиеиа рас-трга- пе Руспје у уједниепу државу са уједшиеппм воИ-ство- м. Нпједна земл.а на свету не може рачунатп иа сачуваие своје иезависностп, на озби љан екоиомски н културнн развптак ако пијс могла да се ослободи од феудалне расчла-iteHoc- ni проузроковане од страие прпптева. Само землд уједшепа у централпзовану државу може рачунатп на мо ryhiiocr озбплног културио-економско- г развптка, иа мо-ryhiio- cr да постане незавпс-иа- . Исторпске заслуге Москве састоје се у томе, што је она бпла н што остаје база п пнп-цпјат- ор успостављапл цен- - тралпзован државе у гусп- - Јп. Међутпи, тпме се не псцрр- - лују заслуге Москве за отаџ- - бпну. Када је, према теста-меит- у велпког Леппна, Мо-ск- ва опет упапрећена у глав-н- п град иаше отаџбпие она је постала носплац заставе вове совјетске епохе. Москва претстав.га данас ие само надахипвача пзград-- п иовог соцпјално-екоиом-ск- ог поретка којп је заменпо власт капптала са влашну раднпка п одбацпо пзрабли ване човека од човека Мос ква претставља у псто врем а гласопошу ослободплачког покрета радног човечанства пспод капвталпстпчког роп-ств- а. право па рад п право на је-дна- ку награду за једвак рад. Москва претставља у всто време заставу борбе свега радиог варода у чвтавом свету, сввх поробленпх раса he пред зору ннје послао у рссторзне па доручак прс почеткз H3Bahaib3 програма који се iiehe завршитн до су-тр- а. Специјалнн возовн, лађе и авионн донели су делегацнје нз најуда-геппјн- х републнка Совјетског Савеза, које су до-иел- е н своје даровс. Московскн умокопачи по-сла- ли су иет жслезннчкнх возова угљена, који је преуа-шеп- е ibiixoBiix производних квота. Радпнци из дрвеие ин-дустр- ије Транскарпата по-сла- ли су 25 вагопа дрвеие грађе за нзг])ади.у новнх ку-h- a која је у току у Москвн. Дслегацнје из неких близу тридесст прсстоннца укл.учнв из Отавс (Канада) стиглс су да узму учешћа у прослави, док су многс стране прссто-ннц- с такође послале даровс Сто милиома електричних слјалнца украснлс су зграде, трговс, парковс н бродовл.е на реци Москвп — стотипс хиллда mix украснле су зи-доп- е, тори.све и звонике Крсм-л- д. У прочел.у Багшој тсатра у центру града, нрелива.10 је свстло orioMiie портрстс Лс-iMi- na н Сталнма нзуеђу којих стојн први tnix совјетске хпуне. ТЕКСТ Москва претстав.га сада ие сано надахш!вача пзградие :пове совјетске деуократпје која одбацује сваку врст ди-рскт- не пли пндпректне ireje-диакос- тп грађаиа, полова, ра-с- а нлн нацпја, оспгуравајућп п иарода, за нпхово ослобо heite нспод доиниацпје плу-токрац- пје н пмперпјаллзиа. Нема cyMite, да без такве полптшсе Москва не бп могла постати центар органпзацпје прпјате.гства меНу ародпма п братске сарадие у иашој мпогонационалној државп. Москва претстав.га данас не саио шшцпјатора изград-ib- s новог жпвота за радип на-ро- д главпог рада, ослобође-но- г од беде и бедног живота-peit- a мплиона пзвлаштеппх и незапосленвх. Москва пстовремено прет-став.- га модел за све престопв-ц- е па свету у том погледу. Јдна од ракрапа велпкпх престонпца европскпх, азпс-ки- х и аверпчкпх зеуала јес- - те прпсутиост запуштеностп где су мплпонп оспромаше-нн- х раднпка осуђенп на бед-и- о жпвотареие п полако. Te-rn ко умнраие. Застуге Москве састоје се у чшкннцп да је она потпу-н- о унпштпла ову запуштс-пос- т и дала радноу народу Moryhiiocr да се пресели пз подрума и голпба у апартма-и- е п xyhe буржоазпје, у нове, удобне xyhe carpaheiie од страие сов}етсге власти. Коначно, заслуге Москве састоје се у томе да она претставл гласоношу бор-б- е за стабплаи мпр п прпја-телств- о мећу народпма, гла-соно- шу борбе протпв пот-па.1пва- ча новога рата. За пуперпјалпсте рат је најуносвпја ствар. Није чудо што агентп вмперпјалпзма покушавају ва овај влп овај начпн да взазову новн рат. Заслуге Москве су у томе. што опа упорно раскрпвкава потпа.гпваче новог рата п окупла око заставе мпра све мпролубпве нацпје. Познато је да мпролубпвп вародп са вадама гледају у Москву као престовпцу велп-к- е нвроллбвве спле п као моћнп стуб мпра. II баш због тпх услуга наша отаџбвна данас ставв 800-годпшп.п- цу Москве са таквои лубавлу н поштовапем према својој престонпцп. Жпвела наша моћна, об-лубде- на соцвјалвствчка Мо-скв- а! 1 т |
Tags
Comments
Post a Comment for 000270