Serbian Herald, September 16, 1947

              agyjMgajlljiiife§a
IP
СТРАНА 2 СРПСКИ ГЛАСНИК Уторак, 2 септембра 1917.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
PubU#hd twice weekly by Scpiki Glatnik Publishing
Company—proprietor! in the Serbian language at!
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторка п петка
Сва писма и чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.f
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукопнсн ce не враћају.
Доппсн без потппса ce tie прпмају.
ТРЕД УНИСКИ ПОКРЕТ И БОРБА ЗЛ
ЖИВОТ У КАНАДИ
Још су иам у свсжем ссћаљу годннс
скоиомско крнзе и шта јс оиа значнла за
народ ћаиадс, кризо Koja jo харала цо-ли- м
спотом осим у Сопјстскам Сапсзу гдс
јо радни народ нмао пласт и срстства
производњо у cuojiiM рукама, чија со иро-извод- ња
базнра на социјалистичком .Ma-ny
иотрсиа народа а нс иа гомнлаљу иро-фи- та
ирнватннх иродузећа која пс покла-њај- у
иажњу иотрсбама народа.
Страдања и иатмс парода од 1929 иа
готово свс до 1939 годиис. нс могу со ла-к- о
заборавнтн. '"Бумпањс" тсротнпх со-аа- па
v поттши за тшом којога ппјо било,
б10Д лајнс". затварањс радника и раз- -
UlljnibO рцДИНЧКИХ Sllllllltltl II дилитцш- -
linia iranoia кош io тпажно п водио борбу
за хлеб, а напосо разбијањо Тред уииског
(синдикалиог) покрота који јс у то врс-- т
бпо сразмсрно још слаб у Канади, бн-- ла
јо свакодиспиа појапа. 11а јсдној стра-и- и
роба и храиа трупула јс у складшити-м- а
и магацшшма, а на другој странп на-р- од
јс страдао, био го, бос и гладаи. Трсд
уписки иокрст разпијао сс, иако под прло
тсшким условима. алн инак разпмјао сс
полако и сигурно.
1939 годиис када су имисрпјалистич-ко-фаишстичк- е
сило Номачкс. Нталије н
Јаиана отиочслс други спотскн гат за ос-ваја- н.о
н иоробл,авап.о спста, трсд унис-к- н
иокрст Канадс. као н читан радни на-р- од
ЈГанадс, бацио со бсз рсзсрпо у рат за
одбрану домомше од фаншстичких пороб-л.нпа- ча
а за бољу и сигурнију будућност,
за Канаду бсз екоиомских кризаи ирого-н- а.
Млади сииопи Каиадс. од којих су за
врсмо скономскс кризс многн гои.еии у за-тво- ро
п иазипаии "бумима" и скитшшама
ако нису хте.ш да радо за 20 цсити иа даи
или за пст долара иа мсссц на држашшм
нројоктима који су били отпорсин у то
врсмс, хсројски су со борили у рату бра-ис.- ш
Каиаду да но падно у ропстно Хит-леро- ио
Иомачко — нротип фаишзма. Ка-иадс- ки
радпици одрекли су со за промс
рата штрајкопа да би осигуралп нроизвод-н.- у
допол.110 оружја, муницнјс. храно и
одсћо за оно који су со борили па фроиту
iipoTim фаншстичких армија — њчхова
лозиика јо била 'Тве за иоботу и за yini-штси- .0
фашизма!" Радници. и народ Ка-на- до
уопштс, били су спрсмнн да сво жрт-иу- ју
да со иорази фаншзам. Алн пијо тако
бнло код поссдпика крушшх иродузе1Д
код којих су они раднли. Ми со се1.амо вла-ди- ио
одлукс у самом почотку рата да огра-нпч- и
профите иа ист иосто. када су та
иродузсћа стпарио изашла иа штрајк и
рскла да nolo под тим условима радити
нилхово фабрнко. lliaia jo била прнсило--н
а да измони одлуку. Било су упсдсно раз-н- о
контроло it намртнуте доста писоко та-кс- о,
али круина предузопа наиравила су
нпак крупно профито у току рата.
Када јо рат завршои са иобедом над
фашистичком осошшом н престала масов-и- а
ироизводн,а топопа. авиоиа. тснкова и
другог ратног матсријала. почело се про-лазч- ти
иа мирнодопску производњу и ис-товрсм- оио
почола је навала богатих кор-норац- ија
иа животин стандард народа и
покушајн за разбнјаи.о радпичкпх упија
којс су у току рата постале снажис. Ночо-л- а
јо Навала иа one који су сс такл хорој-ск- и
борчлп на фроиту илп у позадшш.
Кршси.с уговора нзмсђу послодаваца н
уиија, бссамучна утрка у иодизан.у цо-- Г
а роби и животним намирницама. Да раз-Gujai- bo
унија створоио је страшнло кому-пнз- ма
а сво то уз активну потпору реак-циоиарн- их
политнчкнх струја у зомљи.
Али раднпчкн тјсд уииски покрот. по-мог- иут
од пслшскн домократскнх народ-ни- х
снага. дао јо снажан ошор павали
крунних продузећа и реакцпјс. одлучаи да
заштитп свој животни стандард и своја
права стечона у борби. Тако јо допмо до
познатих гатрпјкова шивом зомље. као
што су ттрајк аутомобплскнх радника у
Р.иидсору. шт]1ајк у челичној индустрији
у Хамилтону. Колаиду. Су Сснт Мсри, Сид-н- и
н други којч су трајали свакн по ие-коли- ко
мсссцн: затим штрајк памораца и
штрајк рудара у Новој Скошијп. Норандп
итд.
У овим штрајковпма који су вођони у
прошло дво годино посло cnpiuVTKa рата.
. показала со моћ оргаиизованих радника и
пслнк стспсн јодинства упнја којо при-пала- ју
дпама всликим ралнпчким коигвс-сим- а
Сн АјО н А.Ф.Р.. ошосно Канаднан
конгрсс оф лобор и Тред снд лобор кои-грс- с
оф Канада.
Срби нису хтели да буду мост преко којега би велико-српск- а
господа угњетавала њих и остале нар. Југославије
ПИСМО РАДЕ ЖИГИћА, МИНИСТРА У ВЛАДИ ХРВОТСКЕ ПРИЈАТЕЉУ У АМЕРИЦИ
НАПОМЕНА: Овде пре-штампава- мо
из "Слободне
Ргчн" ппсмо Раде ЖпгпКа,
генерала н једног од најбо-лп- х
руководпоца у народној
ослободплачкој борбп а да-наша- ег
мннпстра у владп На-род- не
Републике Хрватске,
које је ппсао свом прпјатељу
и земљаку ђорђу Лекп у Ге-р- н,
Сједшии Државе. To
дубоко значајно, алн ппак јс- -
диоставно писмо мпнпстра
жпгпћа гласп:
Драга ђорђе!
ЈГримпо сам Твоје ппсмо,
i.ao п послатих мп 10 доларз.
па чему тп се пајдепше захва-љује- и.
Обзпром, да ја nuau
толпко — колпко мп је по-треб- но
за жпвот — ја саи тпх
10 долара дао сао Твојпри-ло- г
подпзаље спомеипка Мар-к- у
Орешковићу, Влади ћст-ковпћ- у
п Ставиши Опсепи-ци- -
Споиеник he бвтв подпг-пу- т
у Тптовој Коренпцн као
знак лрпзвака овој тројвца
Народнпх кероја, којв су па-л- п
у борбп за слободу паро
да Југослашпј- -.
Из Твога ппсма впдпи, да
Те нптереспра какпо је ста-а- е
код пас п впднм да Ге пп-тсрес- ујс
и то с касвпу смо сс
спс тсшпоћама борили, док
смо извојесали своју слободу.
Ја потпуно сваћаи Твоју зна-тижел.- у,
а уједно мн је к
драго, да ннси заборавпо иа
своју домовину, што сс види
не само код Тсбе, нсго и код
осталнх наших луди, који се
пачазе нзван домопннс. Me-nu
је асао, да Ти ие могу оп-tuiipHi- tjc
пнсати о свсму, што
смо ми прсживнли прнје рата
п за вријеме рата. О нашој
борби до сада је већ миого
Kibitra напнсано, миогоговора
одржано, а пнсат he ce још
дуго н дуго, тако да је то
практички иемогуће све pchn
у једном пнсму. АЈпсшм, да
би било добро, да се прст-плати- ш
ил паше новине и да
набавнш слиједеће каигс:
Корба арода Југославнје од
Mapina.ia Тита ; Пут иове Ју-гослави- је,
од Кардмл; Члан-ц- п
и говори од ђнласа: Дпсв-- н
и к Владимира Назора;
Дневник Владимнра Дсдије-р- а
и Ctapa и пова Југосла-внј- а.
од 1орнса Знхерла. Та-к- о
hctn Mohu добитн једпу
јаснију слису о пашој домо-впп- п.
Тп сп всроватпо чуо о ве-лпк- ив
похолшма, које су no-пини- ли
усташе над Србима
ii Хрватима. 1!о, ништа наае
поко.! ннсу од усгаша почи-нил- п
четннци. У првпи даип-м- а
усташе су убнЈали Србе.
Мећутии талијанском окупа-тор- у
потло је за рукои. да у
редовниа српског парода
ii)onabe издајннЕе н такач
ошш као што су чстницц, te
да усташе и четннци буду ује-ДНН.С- НИ
и поведу их на заЈед-ипч- ке
злочиие против Срба п
против Хрвата, који се нису
помнрллн са ропством п оку-пацијо- м.
Срби у Хрватској пе
бц били у cratty. да сс одрже,
да је окупатору п н.еговок
слузи Павелнћу пошло за ру-ко- м,
да новеде чктав хрват-ск- и
наЈкд протнв Срба. што
су они жслнли л настојали.
Захвалујући томе, што хрват-ск- и
народ није вошао за оку-пато]х- м(, Па&1нкен и Маче-ковско- м
натигиком, Срби су
успе-1- и. да се оргаинзуЈу и да
у хрватском народу нађу нс-крен- ог
брата и савсзннка за
заједннчку борбу протнв оку--'
натора н негоанх слуг —
усташа и чстннка. Као гато
видиш Хрватн су много за-дужи- ли
Србе, али су и Срби
задужили Хрвате, јер су Ср-б- и
у првим данима т. ј. у иај-тежи- м
данмма примили борбу
на своја леа и омоглн Хр-вати- ха.
да се организују про-тп- в
окупатора н домаћнх нз-дајни- ка
и да зајсднпчком
борбо стрссу са себе не са-м- о
окупатора, sch и домаћс
експлоататарс. Кроз борбу
протнв окунатора и домаћпх
пздајннка сковало се чврсто
п нсраздруживо братство нз-ме- ћу
Хрвата и Срба в нзмеђу
свнх народа Југосдавпје. Ко-мунистн- чка
јс Партија јот
прије рата аидјела, да без
слогс и братства народа Ју-гослав- ије
нема опстанка Ју-гослави- Је
и варода Југосла-внј- е. Она је о томе говорила
и ппсала прије рата, a у рату
и у дјело спровела. У rosy
рата Еомуппствчка Партпја
се уворно борпла за једвп-ств- о
парода Југославпје. Опа
је звала све денократе п де-мократ- сге
оргапазацпје па
сарадљу п заЈедпичсу 6oo6v
против окупатора. Исгренп
родолуби cv се одазвалп п
прпступплн Народнои фрои-т- у.
соји је у току рата обје
дшмшао све демократе и де--
мократссс оргапнзације у je-дн- у
једппствепу цјелппу. На-роди- и
Фронт се гроз рат
учвршпнвао и шнрпо. Оп је
п послпје рата остао једпп-ствеп- а
паштпчка оргаппза-ција- .
Дапас Југославпја, за-хвалују- ћп
другу Тпгу, еојн
је name пдроде содпо ероз
рат п којв вх водп у послпје-ратн- ој
пзгоадљп, спада иећу
најсрееввје зеиље у Евро-п-и.
Мп ве крнјеио, да пам је
тешко. Наша је зевла бвла
врло заостала прпје рата, то
Тв врло добро зпаш. Намп
је зеила за врвјеме рата бп-л- а
тако разрушепа, да у часу
ослобођеља ппсио затскли
впједан иост цпјел, а п опо
иало же.гезнпца што сио пиа-ли- ,
бпло је 90 по сто упиш-теп- о.
Мало која творнпца ')?
радпла, стока је била покла-н- а
и појсдспа од стране оку-патор- а,
читави крајеви су б-л- п
поналсни, као што је слу-ч- ај
са iianiou Ликом. Градови
су билп порушсин, као што
је случај са Београдом. Све,
свс мн то успелн смо добрнм
дијслом да среднмо. Данас
жел.езнице иду кроз чнтаву
земгу u праве сс нови желлз-ничк- н
мостовн и путсви о че-м- у
си вјсроватно чнтао. Ди-ж- у
сс one Фабрпке п обнав-ллј- у
се градови н села. Ми
оскуднјсвамо у радној снази ;
свакн човјск, који xohe да ра-д- и,
н ма што да ради.
Овнх дана доиијели смо
Закон о Пстогодншаем нлану.
Надам се да hem га добитн
и у н.сму вндјети, што све
прсдвиђамо да направпмо за
пст годпиа. Наша he землд
накои ocTnapeita Иетогодиш- -
и.сг плаиа бнти много бога
тија н јача н омогућават he
свнм грађапима бол,и н леп-ш- н
живот. Наш План пред-ставл- д
једио вслико дјело, о
еојси се такође ие може у пс-еолн- ео
речсннда много шта
рсчп, а.ш ннслим да he бита
доволко рсчено аЕО l it Еа
жем, да ћемо ми у нашој до-KOBii- Hii
створнти такве усло-в- е
жпвота, да иашп Личани
не he вишс морати тражитн
ИЗ МОЈИХ ПИСАМА
XX 1в. ntft.. vt. f ta 13_ !
бавла тај ваш народ.
Јест, всссди п свреиа прв-редб- с
п забаве ввше во пгде
у свету вева се чини. Глсдао
сам дечје забаве за време пв-онирс- ке
недел.е. Свуда се чу-л- а
дечја песма и врегае
"двојкама". Једну всче малз
деца вриреднла забаву у вар-в- у
Хоте-i-y Боке. To је дивнл
забава бнла; a ape aero су
вали сиротанп из дечјег до-м- а
"Бнјела завграла шдо,
невала је једна девојчнвд:
"Зашто наше мамиде д.о сад
вућн нева;
Синоћ су јс одвезв векв чу-дв- в
удв;
уста су јој везалв да се ве
вробудв."
Сузс су ми на очн населе.
Далско вза Вратла на каше-в- у
Јадрвву чула се тововсга
грхлзввва — то наши уч
бојно rahafte — злу ветрсба-л- о
номислно сам — алв ве-к- а,
века. ве смемо дозволв-тв- ,
н нећво, да навшј децв
"одводе мавнце чудив удаи.
Пио сав в на прославн
11егошевој. Слушао сам ве-см- е
в врсдавала о томе ва-ше- ву
велакаву; ва сред вл-јац- е
у Хсрв,егвовом, иод ве-дри- м
вебов уз гусле завевао
је гЈСлар:
"Чево равво гввјездо јува-чв- о.
Нкрваво људско разбојнш-те.- "
Једве вечсрн у дворава
Радввчког Дова. дошла ј
омладнна вз Улцвн да дад-н- е
приЈедбу ; и дала је. Мла-д- е
лепе хуслвванке са дими- -
Koje jo дсмонстрнрапо н на Јуче-рашњ- ој
прослави Лебор Деј-- а. треба да бу-- дс
још внше учвршћсно: оно трсба но са-м- о
да жпвотног
иего и да епречн иову скоиомску крнзу
зараде у аверпчким п аустра-лпсев- в
рудппцима, eeh he све
to uohn aahn y својој домо-впв- и
поред својпх рођеапх
п драгих.
Тебе вјероватво вптересу-је- ,
како је сада оргаппзова-и- а
ваша држава. Тм змаш, да
у Југославијп жпвп пет на-род- а.
To су Србп. Хрватп,
Слобспцп, Маседопцп н Цр-ногорц- п,
Сгаса варод за себе
вјековпма је тежво, да с
здружв у једку заједппчку
цје.шпу са осталнм славен-сгп- м
пародвиа ва југу. Алв
је свави посебно желпо, д4
буде равновраввп мав је-дивств- еве
заједнице. Но, ве-лнЕОсрп- скн
ластодршцв пи-с- у
хтјелп радп својвх усквх
себпчввх пптереса, да омогу-h- e
пародвва Југослав.нје, да
алптжепп v всЕоевоа поша- -
теллтву са вунвм повјереваем
једав ирема другом живе. У
таквој заједннцн ниједан ва-ро- д
ишје ce ocjehao сретввм
в задођољним; нвсу се осје-мл- п
сретинм в задо8оливи
hii Срби. квје су покушавали
еликосрпскп властодршцв да
нскорпсте као одскочну дас-к- у
за угшетавав оста.1вх аа
рода Југославпје. Србв — у
абсолутпој сећпнн — ввсу
хтјели да буду uoct прсго ео-је- га
he велпкосрпсЕа господз
да уш.егавају cpnesy браћу
— остале пароде Југославије.
Срби су то у нпзу приујера
показалп, а у рату иарочпто
н досазали. Beh Ероз рат сва-к- н
парод посебио нзјаснно се
за заједницу, али на једној
иовој, нраведној и братсЕој
осиови — на осиови равно-правпост- в.
Beh у рату ствп-ре- и
су темелн
ном ypebeity паше доуовипе,
тако да данас сваки паро
има своју републику, има сво-i- v
влал. Осим тога Еао ше- -
ста републпЕа оргаиизована
јс Босла н лерцсговвка ia- -
ди својнх хисторијских спе- -
цифичпости.
У Хрватској, гдје жнвн до-ст- а
Срба. у Владн су заједко
са Хрватима п Србн. Свакп
хотар лма свој ЕОтарсЕп иа-род- пн
одбор, Бојн je бираи
са стране народа н тамо гдјс
у котару нмаде внше Србт
него Хрвата н у котарском
одбору 1Гмадс внше одборни- -
ка Lp6a него лрвата, а тако
гдје у Еотару има ваше Хр-ва- та
а у Еотарекок одбору
имадс вивп Хрвата вего Ср-б- а;
у чнс; хрватсЕвв кота-ревн- ма
су сано Хрватв. a у
чнсто српсшим само Србв,
Котарски се одборн бирају
jaua алн без клова ма главг,
дпвно су отвсвадс "11дс Тв-т-о
вреко Розсаввје". Ту саа
чуо весие в ва албавсвом је-зв- ву;
1вате давас ввсу Ад-бане- зв
као што се вам иевад
сазивало 1ачавв — разбој
вицв". већ лудв, брава в
друговн. У првим редв-впм-а
ва тој седел с
жеве у ириввв — хајке бо-рав- д
Еојн су алк да би ми
жввсли у слободк. Ту сах вв-де- о
в Мвдву ТомашеввН —
слика незнна једннца и езн-в- а
брата внси ва звду у Рвд-ннч- ко
Дову. Мнлкв ии Џ
вричала где и каво су иалв
али суз вуетала штје — код
нас мв so ве влач.
Рекох: жод вас ј се ва-дахву- то
н.убвлу за взград-- у
зехд, ади вв ресвја
в гд се не вкним ветого-ДВШН.- К
влаи. Једав дав сав
восетио Дубровшк. На сто-твн- е
младвх девојчица ввдно
сав жаво вду у вросвјв,
одевен у бело в певају и-е- не
весве, дож око мах но
повк непгто чавтрАају. а жжд
сав шстао врај војв увнта ие
једав стар&а! "Олв баргу
госаару"? — Помнслво сав
— стари ДуброввиЕ јои дре-в-а,
ннј га вробудио аоев
дух рмеиа. алв бш у тове
часу довврала је весиа ох-ладв- ве
дубровачве soja Ј-во-
лазила
на градњу вруте:
"Јсдан два, једав дв.
Овладвва Твкжа. . .
Њахов владевачкв жор&х
чввн вв седа тресе тарвв
дубровачкмх дворпвва в зв-двва- ма-
П. Мрачеввћ
Ова моћ п ово једннство канадскнх која јс пензбежиа п која б мегла далеко
радника,
будс одбрана стандарда.
фсдератпв
до-бр- н
забавв
иад,машнтп onv ппедратиу ако С€ иасташ!
подизањом цеиа. укпдањсм ejuobh" Mrfhn
иарода и бојкотоваљем ратом paaojieunx
зсмаља.
Н.И.
тајним гласањев сваке друге
годвве. Нева впше у котаре-ввв- а
котарскпх иретстојцп-ка- .
нема ввше жавдариерија,
вева ввше овог утетавачког
аларата, којп је кпдпо па-ро- д
в встјерпвао давак. Сва-к- о
село има свој сеоска иаро-дн- и
одбор, Еоја уједпо прет-став- м
ceocsy вародву власт.
На челу одбора је претсјед-пп- к,
којега такође бнра на-ро- д.
Као што видвш, ми сио
остварвлв таЕОВу дсмократн-ј- у
савву човјечапство до да-ва- с,
освм у СовјетСЕОм Саве-зу- ,
ввје ввдјело н вије пиа-л- о.
Добро бв блло, да паба-вп- ш
ваш Устав из сојега liem
ввдјетв деталво, каЕо јс уре-ће- на
ваша землл. Овако орга-нвзова- ва
зевлл постала је
чврста в азвутра, а вад je
зевла чврста взвутра. пеиа
сувње, да је ова спремпа п
свособва в да се брапл од
СПОЛ.НИХ нелрвјателл. Гуди
увјереа, да наша доновииа
мвкада ввше ве he доћв у та-кв- у
снтуацвју у кахву је бп-л- а
дошла 1941 годипе, када су
је вздалв блвшв властодрш-ц- и
в Еод су је лако пороби-л- а
стравв вмаеријалисти.
Ваиа таво датазс Лзбјсгли-ц- е
п Срба и Хрвати. Мн зпа-мо- ,
што свс опн причају и на
које све начиае локушавају
да Baiay љубав ирсна домо-ваи- п
опрену у мржн.у преиа
домоввил. Иотрсбно је ввдс-т- в,
ко су тс избјсглнцс; по- -
требно je вндета што су ра-дв- ла
прије рата а што су ра-дал- п
за врајсме рата. Тп
зааш ову иашу иародиу по-слова- цу:
На муци сс позна-ј- у
јунаца. А сва оии, кад je
бала мука ае само да иису
бали јуиаца, "о су бали
аајобичннја издајице спога
аарода. Ми посједујсмо пиз
докунената, које смо објави-ла- .
а аз којах се вади, да су
све те нзбјеглацс, неко vau.e
— неко више, окрварили сво-ј- е
рукс о свој властити napot
a у току рата твјесао сура-ђивал- и
са заклстам каши
ncnpnjaTtiawa, са и-еиачк-
вм
а талајавсЕвв империјалис-там- а.
Србима су много зла
ваввјели чстнаци. Хрватпиа
су ваого зла паввјслп уста-Bi- c
и мачеЕовца, јер су сви
свува сл)"жала окуаатору.
Ма смо чула, да н мсђу иа-шв- м
л.удаиа. која живе у
Амерлцв ама појсдиааца,
војв аасједају и еојн вјеру-ј- у
тив взбјеглвцама- - Ио мч
звано да су тп иавш песрет-в- в
друговв иомептадпо за-лута- ла
углавпом радн тога,
што ве звају с кви вмају ло- -
[сла као п радп тога што па- -
Су ООаВИЈСШТСии w ujJauvJ
стан.у код вас.
Тее вјероватво пајвашс
ввтересује ваша Лпка. Лп-к- а
je у овов рату дала мао-го- .
Лвчава су се показалп
аравн јунацв. У Лаци су во-ђе- вс
вајжешће Сорбс и то од
27 јула 1941 годиие па свс
до ослобођсаа. Нелрвјатсл. Ј€
осјетво, да је цеатар устаикт
у ХрватсЕој. На територнЈу
Лвке бвле су свс паше цс
тра.1не устааове. Испријатсл.
је настојао, да прегази Ласу
мвслсћв да he иа тај пачни
уввштвта устаиаЕ у Хрват-СЕО- ј.
Захвахујућв храбростн
нашвх бораца, вјеапоа руш-водств- у
Еао п јунаштву чи-тав- ог
варода. непријател.у то
мвјс вошло за руком. Иаша
Кореавца. Еоја je добила ho-bo
иве — Твтова Корсшир
абог јунаштва и улоге, eojv
ј ввала у Народио-ослоЛо-двлачЕ- ој dop6n — ирелазвла
је оео 80 вута из пукс у ру- -
у тогу рата. Накада не-врвјат- ел.
нвје усано, иако је
аокушавао разивм трикови-а- ,
да одвоја војску од на-род- а;
вавада му najc вошло
за рухов да га иетко у сели-м- а
влв градовима дочска;
увијеЕ се варод повлачао са
војском. а војсша је бралнла
варод.
ТеЈе свгурао внтсрссује
какво је сада стаае у нашој
Лввв. Рекао сам Ти, да јс
све бнло попал,епо н да je
много лудв настрадало, да је
марод освромашпо н да теш-в- о
жнвн- - TeinEohe су биле
јератве годвве нлсу родиле;
оила je велика суша. иве го-дв- ве
је далеко бол.е. Но, по-ре- д
свнх твх тешкоћа ввтео
у нашој домовипи, ивје умро
од гладв. Нашн Лвчаин сви-јесв- в
су свнх
#
потешкоћа.
Овв их лако подвосе, јер су
слободни п јер су господари
па својем, јер виде, да наша
(Нлставак ва стрвн 4)
Политички преглед
СЛИКА ДИЕРИЧКОГ ОДНОСА ПРЕМА
НОВОЈ ЈУГОСЛДВИЈИ
ОДГОВОР АМБАСАДОРА САВЕ КОСА- - HOBIIhA HA ИЗЈАВУ СТЕЈТ
ДЕПАРТМЕНТА
Маршал Тпто дао је 7 августа двректору
Таајуга једву звачајву нзјаву о тове, за-ш- то је Југославвја одбила аиерпчку "noeoh"
одпосно Маршадов влав. У тој взјавп нар-ша- л Тито изпео је авоге стварп о акерпч-кн- м одпоспма npeua JyrotiaBBjn како после
свршетЕа_ рата, тако п за вреве рата, од ко-ји- х
иепоје и алсу још биле сваков добро
Тпопзтнаатеу- ц-беМрлооајсетвћпае.мооабогјавлвдедвеавтдововтдоуаслвумзЈајаедвонудогмвоваороршд аиа-лрсдн-анх аи-басад- ора Саве Косаловвпа ва олтужбу аве-рлпЕ- ог Стејт девартиевта, која е вздата
аротпв Југославвје воводом те пзЈаве вар-H- I
ал а Тита. Одговор амбасадора Косавоввпа
ла те оптужбе Стсјт делартмевт од 13 авгу-ста- ,
гласп:
С обзпром иа озбиллшст оптужби изпе-сепи- х
у одговору Стејт департмента од 13
августа на изјаву маршала Твта по пвтаиу
одлоса Сједписинх Држава npeua Југосла-Biij- u,
сматрам да је потрсбно встаћп псхе
ппн-гнпц-е које lie бацпта влше светла на тај
проблем н које he за себе говорптп јаснаје
пего многи детали — аеке чшћенаце Еоје
стварају вмпервју код Југословеиа да пз-Bcci- tn
амерпчка званачии круговп не пока-зуј- у
памеру да помогну Југославвјн у от-страпив- апу
послератиах екоиомскпх поте-шкоћ- а. У светлу тах жаисапца сумпл Југо-словсп- а
према плаиу геперала Маршала је
разум.гпва.
Ево нсках карактерпстачнах чпиеппца:
I) Прско 18 месецв амерачке власта су
задржавале 130 ла1а н чамаца Југословеиске
дупавске трговачке флотиле, коју су осво-јвл- п
Немцп. To je бнло у времену највеће
потребе транспортацпје за рехабалатацају.
Амсракапца нвсу употребллвала те лађе.
Трупуле cv у неупотреблпвоста. Само тек
грајем 19 10, пакоа даскусаја у Екоиомском
н соцнјалиом Behy Уједлиеивх Нацпја от-поче- ла js предаја те флотпле.
2) Југославаја је прошла кроз иајвсКе поте-iukoI- ic
проузроковапе несташпцом acxpatre
од марга до јула ове годпае. Стејт деаартмеат
је убпо сваку наду noMohn. Наје се узело у
обзир чак ни стручшчко машллие комаса-i- e
У. II. екоиомског н соцајалног seha, која
је пз!авпла да he потребе Југоставаје у
пост-УНР- А времепу затражаватп 68 малпо-н- а
долара. УНРА nitje могла куповатп, за
готов новац, кромппре у С.А.Д. за Југосла-вај- у
у пpoлehy 1917, кромппре којл су бплн
врло потребна за псхраиу п сеге. Сва пре-поз- на
срсдства су се употреблавала за He-мачк- у.
3) Цсла сума од 32 маллопа долара за ко-Ј- у
Стејт департмент трдв да је Јутославпја
прампла у ленд-лвс- у је врло мала сума
када се упореда са ленд-лпсо- м датпи другам Сагзпнцима, а који је у главпом олроштен.
HccpehoM, практачно ппшта од тог леид- - лв-с- а
за Југославију нп{е оташло — страип ко-ј- а
{е допринашала ратплм напорама Савез-нпк- а. To je истора{ска чакеивца еоЦ је вр-л- о
добро позпата Савезначкој војаој соман-дц- .
Л) Југословена сматрају рад УНРЕ на-плсмеиит- пјам саомеапко вдсату солвдар-посг- и
иашпа. Нема пагедаог Југословена
Koiu ие даје потпуно првзнаи УНРИ за
iteay велпку nontoh. Свакп зна да је допра-ио- с
Сјсдииеиих Држава бпо 72 по сто. Ала,
по мом мивмеиу, neMoryhe je сталао спома-иат- ц
Уирлну аомоН као дуг пла нешто
што је дато као дар илв пзгруб.геао као "а
Фоад ггерду". Главпп улог. због чега е до-шл- о обсКаае Савезнлка, током рата. за бу-flyh- y
noMoh борбспаи Савезнааама без дпс-краманац- аје
у обиова. бала ie пролпвеиа
крв v борбп протав заедавчгог неполјате-л.а- -
Впло е тешго аокушатл пзразлтп вред-нос- т
крви и хпвота у иовцу.
Током 191R годане бвло Н много поку-шај- а
од страпе амерачквх званлчвлх круто-в- а
да суспеидуу азвршен-- е Уараног про-грам- а
v Југославаја.
5) Уочи Хвтлеровог папада. кралхвска
iyrocroBciicKa Втада ппеиел а векл део
свое златие рвзерве (око $50.000.000 v -- лау)
у Сједш.еие Државе да спречп ину запле
иу од страае иепрп]ате.га. Давас — шест
годаиа након и-ен-
ог превоса v С1едпнлие
Дпжаве — ово злато ч }ош замрзнуто. Југо-слави- Ја
не може располагатв тпм златом
упокос №ене велвге потребе. Стет департ-меч- т
}г одмрзнуо виоваву свпх осталах зе-ма- ла
— чак п оаах земага гоје су блле ие-попјател- ске
— пре ратафлсацаје маровалх
уговора, која је бала у Сједаиеавм Држа-вам- а.
Југославлја је бвла всклучеаа — две
годвае пакои рата — Туославвја хоја fs по-вера- ла
своје злато Сједгпкнпм Државава
кал ie избио рат.
Тсшко је за Југословеве да разумвју да
ie упркос свпх молбп још замрзвуто злато,
које је спашепо од Мусолаавја п Хптлера —
не служвНл нпкои у времелвма HatBehe по-тре- бе
за реконструкцају. To je нарочпто те-ш- ко
када то взгледа да ie дуг за неодређеве
обавезе, обавезе коЈ нпсу постојале 1911
годвве.
Велака Брвтаавја. без вгаквог одлагаиа,
одмрзнула ie злато Еоје је блло поверево
Банцп Енглеске под пстпм условвва.
R) Што се таче Грчк, 1едпа чпаеваца је
добро позната светској јаваоств, a то Је да
у грчкој влада дааас пма елемевата којп су.
за времв рата, сарађавалв с пепрвјателем п
којп су допраносалп Хвтлеровој полатпца
за провоцараие раздора п веповереа-- а међу
Савезпацпма. Тај се Факат саа собои објаш-itai- a.
Жао ма је што Стејт департмент у свом
одговору на пзјаву маршала Тлта наје обја-вп- о
"е" ткст егове из?аве.
eps— 5mw TfHWS
-- акд
%I
г
i