Serbian Herald, September 06, 1946

              — ,- - л.љ.лслрувђШЛџШЈШЊК, ђјфћЏ&т-з- Ш ""_ WjslKtSs? g''ie##i?f јшшшшшшшшташштхшт-п-,јтгп- т 1ЛМШ1ГИИПИШ1
.
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРП СКИ ГЛАСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
г SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcy 9947
Цена годпшиој претплатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
год. 6. Број зи. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, AUGUST 27TH, 1S4G. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 341.
"Југославија je дала y рату више него сва-ко- г
десетог грађана и она данас жели мир"
0ДГ0В0Р МАРШАЛА ТИТА НА ПОВРЕЂИВАЊЕ ЈУГОШВЕНСКОГ СУВЕРЕНИТЕТА
У прошлом броју С.Г. об-јави- лл
смо леколико тавака
из говора маршала Тита који
јс одржао радннцима у Јасе-илцам- а
21 августа, у коме јс
дао одговор ла провокацлје н
новрсђпвапе југословенског
суверенитета од стране аме-рнчк- лх
авиона. Те ставке
овог значајаог говора обја-вил- и
смо онако како их је об-јаии- ла
канадска штамна у
ирсирпчавању, а овде допо-сим- о
тај лсгов одговор у це-лос- ти
како смо га касннје
прнмили од Танјуга. Мар-ша- л
Тлто је рекао :
"У овом псрноду када бн
трсбало да сс ствара млр, ка-д- а
сс седн за зелеилм столом
и прсговара о миру, мп смо
дошли да јсдлог уверслд ко-ј- с
иас је дубоко потрссло. Мн
смо дошли до сазлаиа, да
неке земљс које су у овом
ослободплачком рату шилс за-јсд- но
са иама иећс ослободл-лачк- и
мир лего лмперлјалл-стлчк- л
мнр. Ми се са тлме
пс можсмо номиритп. Ми смо
водили ослооодллачкл рат л
mi сио тсжллп ка ослободн-лачко- м
миру. Л то значи да
наша браћа која чамс иод ту-ђнио- м
буду уједишсна са na-na
у иатицн зеи.гп.
Овај ослободилачкн рат
био јс тежак. Он јс коштао
мнлиоис жртава. Међу зсм-лам- а
које су далс највншс
жртава биле су СССР, Југо-славнј- а,
ИолГска и друге.41
сто Т1ш зсмлдма даиас се не
призиају шнхове жртвс, iui- -
ХОВС ОфОМПС ЖрТВС, 1MIXOBC
огромпе заслугс у иошсау
главног терета у овом рату.
Тсшко he битн лостлпл нра-всда- н
иир, aju un heuo сс и
даљс борити да on будс ост-варс- н.
Наш народ јс слобо-дољубл- в
и шфољубив. Нска
вам инко ие кажс да ми жс-лп- мо
искп нови рат, некс ло-в- е
провокације. Јсдна мала
землл као што је блла Југо- -
славиЈа са lb млллола ста-иовни- ка
дала јс у овом рату
1,700.000 својнх синова и кће-р- н.
Шта то зиачи? To значн
вншс нсго сваког дссетог гра-han- a.
Дапас тој иалој Југо-славн- ји
инко пе може pehu
да она жели рат послс тако
страшппх искушспл, послс
оплх огроиллх асртава и но-асар- а,
послс оннх непзиерплх
губнтака и страдапл. Mchy-ти- м,
неке лилерлјаллстлчке
веллкс силе желе да иас оп-ту- жс
да ncheuo мир псто она-к- о
као што xohe да окрнве
Совјстски Савез да нећс млр,
Совјстскн Савез којн јс дао
мнлноне и мллиолс својн.ч
најбољнх сннова n непзмер-н- с
жртвс у матсријалшш срсд-ствим- а.
Шта то зиачи? To
зпачи да они xohe крлвлу за
леуспех нрсбациш на нас, иа
онс којн највише теже за ми-ро- м.
Да, ии xoheno мир, лај-ираведп- нјн
мир, a нс unp no
сиаку цепу, опакав какав же
лс оии који бп хтелп постићи
сиојс иипернјалнстпчке циљс-в- с
на рачуп народа који су
жртвовалн за општу ствар
све што су моглп. Друге са-всзнн- чкс
земл-- с пуне су при-ч- а
о брпзн за иезависпосг
малнх народа, за псповрсдн-вос- т
сувереиитета, итд. Л шта
онн стварно раде?
Нс поштују ouu тс npuu-цип- е
1ш када се ради о једној
савезиичкој зеили као што
јс на прниер Југославија. Ја
hy 1Јам навести лајмаркант-ииј- с
примере. Вн се ссћатс
да сам ја у парламенту изисо
маркаитан случај поврсде су-всренит-
ета
наше државне ие-зависно- стн.
Ја Вас потсећам
na to, јер xohy да покажеи
ко жела мнр, а коке инје ста-л- о
до мира, јер xchy да дока-;ке- м
ко провоцира и ко жслн
да иаи одрекне иаша права.
Ја can том прпликом изнео
свакодиевиа сисгем повреде
наших граиица, наше терн-торнј- с,
преко којс лсте не ио--
једипи авионн исго десетнне
авиона. Те повреде нашнх
граница п наше тсритори-јс- ,
међутим, нису нн после
тога престале. Ин знате да је
после тога скоро сваког ala
lia, било лепо нлн облачно
време, — а облака над Југо
славијом као што знате у овој
годнпн било је на жалосг
врло мало, — непрсстано до--
лазило до даљих повреда на-ши- х
граница и иаше терито- -
рије. Ни знатс да су скоро
сваког дана прско name тери
Topuje летелн пе само цнвпл
пи нсго н војии авиоии, не
само појсдииачио, псго и чн-та- вс
ескадрнле.
liu се сећате, Вн знате да
сам ја као заасннк мннистра
СПОЛ.ПИХ послова носледп.нх
дапа нрсдао лоту у којој су
истакнути поповии случаје-bi- i
иовредс иаших граиица
Мнслнтс ли Ви да је нсшто
са те стране после тога учн-ilch- o
да сс то решн? Нс, ни-шт- а
инјс учнн.ено. Казалн су
иам да трсба да ии дамо број
авнопа. Биднтс ли Ни на две,
трн хиллде мстара внсни
б[о) авиона? He вндите, то
јс јасно. А ако се десн слу-ч-ај
као што се н десно да
авиои буде приснл-e-u да се
спустн ,оида се наћс стотииу
ирнговора н тврди се да јг
о могао да се нзгубн у обла
цима, нако је иебо бнло nor-иун- о
ведро. Пде сс н даас да
се врсђа н клевета наша вој-ск- а
Нзмишлдлосс како се
авиоиу ннјс дао знак за спу-тташ- с,
како јс на авнои от-ворс- на
ватра када је всћ био
на зсмљн нтд. Све је то ие-исти- на
јер ја can бно очсвн-да- ц
како сс то догоднло.
Мн хоћсмо нови мнр, мн
хоћсмо мнр достојаи оннх
АМЕРИЧКИ АВИОНИ ШШШКИРАЛИ СУ ЈУГОСЛОВЕН-СК- У
ВОЈСКУ
Београд. — У нпсаиом од- -
говору ла питапл доплсплка
о летеп.у америчких авлопа
преко југословелског терпто-рнј- а,
маршал Тпто изјавло је
24 августа да јс то летсче
било промпшллно лзвлђање
југословелсклх војппх ип-сталац- ија
уз југословепско-лталнјапск- у
гралпцу.
Совјстска ловпиарска аген-цлј- а
Тас саопштлла je у свои
лзвсштају лз Београда да јс
југословепско Маплстарство
С110Л.1ШХ послова пздало vo-мулик- сј
лзражавајући ладу
да he се будућн пограиична
лнцлдслтл нзбсћи коордлно-вапо- м
акцијом југословеиске
л амерпчке владе.
"У Тлговој лзјави, каже
Тас, вели се да nocTyiiaiu-лрем- а
Југославпјп слсдн при-ме- рс
у Грчкој, Палсстллн u
Тралс-Јордал- у. Снла и прет-а- а
снлои употрсблдвају се
за подуппраи.е оштрих речк
које се изговарају у Иаризу
ллл Вашилгтону, са којпиа
сс тражп ле само од побеће-iiii- x
uch такође и од нобед-лик- а
у другои светском pav
да сс покоре англо-аиерпчк- ом
млру. Рузвелтова паштлка
свесло се нотнскује у забо-рав- ."
Она бп се морала обно-but- ii
ако се не жеди дожн
вети лесретле рсзултате, ка-ж- е
Тас.
У свом одговору повлларн-м- а
Тпто је рекао да летенс
савсзлпчкпх авпоиа "ппјс
било случајпо погрешир сп-лажс- ие
с пута, нли због вре-мсн- а,
Beh nauepiin самоволнл
актп од страпе савезиичких
пилота који не ноштлвају
наш суверелнтст u којц лете
изиад пашег тернторлја без
дозволе, да бл пократилл свој
пут, како оли то изјавлују."
Маршал Тито оптужује
аиерлчке војне властл да no-кушав- ају
застрашнтп следбе-ник- е
Народпог фролта а пот-стрекну- тп
аегове протлвии
ке. Он је рекао да су у точ
којн су далн највеће жртве у
овом рату. Ми нећемо мир no
сваку цену, јер смо га ми всћ
скупо платн.тн. Ми внше пс
плапамо ип Једис паре за овај
мир. Мп ncheuo дати ки пс-да- 1.
name зем.гс која no пра-в- у
прнпада нама. Ми пс да-м- о
нашс, али жс-шм- о мир,
желимо најбо.ге одпосе са
свима зек.гаиа.
1Сада ја даиас говории о
оинм земллиа које су биле са
naua у савезу у току овога
рата а данас заузимају нрс-м- а
naua јсдаи чудаи став, ја
пс мислии иа те зсмл,с у дс-Л1Ш- И.
Ја мнслим само на јсд-п- у
групу л.удн која nanehe
своју волу народика тих зе-ua.- ia,
за којс лнко пе може
да кажс да лнсу дсмократски
настрсјснн. Народи тих зсиа
ља су демосратскп иастројс
н п и жсле мир исто тако као
и ми. Алн рсакцнја тих зс- -
ма.1ч1 xohe крнво да нретста-в- н стас у свету, xohe да их
цастроје протнв парода који
теже за правдои н мнрои.
Данас се внше не постав-љај- у
два фронта: западни и
источпи, источие зем.ге и за-пад- нс
зеил-с- . He, данас сс ио-став.- га
пнтаас демократлје,
inuaiLc лстлнскс децократлје
н реакцнје. Реакцлје пма у
свииа заладшш зеиллиа, као
што је има л код лас. Демо-кратск- их
слемелата лма л у
Елглсској у свакој другој
ем.гу. За то мп далас иора-- ,
мо биш будлп, као што мо-ра- ју
бкти буднн п свн другн
лародл друглх земалл којл
мпсле човечаискл, којл млс-л- с
демократскп л којл желс
да мзбегну ловс ратле авал- -
туре разплх реакцлоларнпх
нмпсрнјалистнчкнх клика.
цлл.у употребл.еш1 добро ла-оружа- ни
авполп за летслс
изпад југословелског тсрлто
рнја.
Југословепско Мпллстар-ств- о
лнформација, оптужују-h- n
британско ц аиерлчко no-врећлв- алс
југословслског те-рлтор- лја,
лзјавлло јс да је од
10 до 20 августа лрелетело
iLiixoBiix 110 авлола југосло-велск- л
територпј. (Зд овлх
110 авлона, каже се у изјави,
91 бло је ратпп авлоп — 34
ловца a 57 боибаша. Осталп
су билн траиспорпш п дру-г- п
аеустаповлелн тлповл ави-ои- а.
Ha амерпчку лоту, коЈу јс
аисрпчка л бриталска штам-л- а
пазвала ултлиатукои Мар-ша- л
Тпто je одговорло да је
ола лзгублла своју вредиост,
пошто су авлјатлчари које сс
у тој лотл тражлло бллл веН
пре пуштели лего шго je no
та npnu.ieiia. (Нлтерссаитли
је наиомспутн, да су ови аме-рлч- кл
авлјатлчарл, лз захва-лпост- л
за добро поступаае
1нема анма, купллл југосло--
велскои офнцлру под чијои
су пажпом бллн сребрау ку-ш- ју
за цлгарете. — С. Г.)
Југословсиска влада прире-длл- а
је сахралу логипуллх
амсрлчклх авпјатлчара са
свнм војнлм почастлма.
КО СЕ ШТА НАУЧИО TO И
РАДИ АКО МОЖЕ
Цсловец — Југословенскп
емигрантн, који су побегли у
Аустрију лзвршллл су у по-след- ље
време пиз пллчки п
другнх злочпла. Амерпчки
Bojiin суд у Салцбургу осу-ди- о
је 5 Југословена, међу
uojiiua ii две жепе, због тога
што су ол.гачкалл једлу ку-h- y
у бллзнли логора. Фран-цуск- п
војии суд у Нпсбруку
осудио је па 5 годлна затво-р-а
Марка Сиалчлћа због уби-ст- ва
једног радиика.
ФЕДЕРАЛНД П0Л1ВД ДОЛАЗИ ДА СЛОМИ ШТРДЈК
У ХАМИЛТОНУ
Отава, 26 августа. — Комп-слопе- р
P. К. М. П. (федерал-л- а
полицпја), Вуд, нзјавно
је да су одредн те палицпје
н a путу за Хамилтол, али да
о броју или диспознцијн тпх
поллцајаца који долазе у Ха-- м
н л to ii лз разнлх делова зе-м.- ге
треба питатн онтернског
миллстра полнцијс Лесли
Плеквела.
Сапдуцп за које се мнсли
да бп могла битл муннцнја и
лутке, ношели су н утоваре-- л
и па воз.
ЗАШТО ДА ИТАШЈА HE ПЛАТИ ОШТЕТУ ЈУГОШВИЈИ
Борис Клдрпч, министар
Савезне владс ФНРЈ л члан
југословелске делегације у
Нарпзу, дао је доплсплку
"Љујорк Хералд Трлбјул''
лзјаву у погледу лталлјал-скн- х
репарација. Кндрнч јс
изиећу оста.1ог рекао:
"Ирема подацпма Југосло- -
вспске државле комиснје за
ратпу штету а коју су Југо-ставн- ји
проузЈкж-овал- н
лта-ллјалс- кл
окуиаторл штета
лзлосл 9.849,897.288 амерлч-кп- х
долара. Овл одаци су
узетл само ла опу југословел-ск- у
тсрлторлју која је била
лод пепосредлоц лталлјал
ском окулацлјои од и апри
ла 1941 до 9 селтембра 1У43
год. Олл се нс одлосс ца ју-гословел- ску
тсриторцју h.i
koioj су Нталлјали опсрлсалн
зајсдло са друпш пепрлјатс-лскл- и
ii квлзлплшкли сиага- -
иа. Овл подаци такоћс ис
обухватају штету која је прп-ч)ше- па
хрватскои н славела
чкои стаиовллштву у Јули-ск- ој
Крајшш it која прлаза
1,100 илллола аисрлчклх до-лар- а."
Клдрлч је затим изложчо
да јс та штета разумљлва кад
се лма у влду да је Нталија
окунирала једлу Tpehnny ју-гословел- ске
тсрлторије, прл
својлла читав Југословелски
возин нарк л бродов.ге, ii.ta-чка- ла
леиллосрдпо шуие п
уллштавала сточарство. Да би
уллштллл последие базе за
издржавапе НО војске Ита
лнјанц су систематски палн-л- л
села л иассга, уилипава-д- л
воћиаке л л-пв- е.
Нталн-јаиск- а
окупацлја no својој
бруталлостл пнјс се нп у че-м- у
разлшсовала од пемачке.
Италлјаил су у репресалија
ма протпв партпзапских ак-цн- ја
вршплл масовпа убнја-л- а
пелаоружалог стаповнлш-тв- а
без суда u пресуда. Да
бл лоправлла штету коју су
јој проузроковалц лталијаи- -
БУГАРСКИ НАРОД ДЕМОН-СТРИР- А
ЗА РЕПУБЛИКУ
Софпја. — На тргу Деветл
октобра одржан је неки дап
uonapxnje п проглашеае На- -
пптк fnvrtiniri Нл VHTTtn. fwrt"w Г --" — --- w — — — ,
гу коме je прпсуствовало
преко 150000 rpahana и ce-лас- а,
узео je реч потпретсед-iiu- k
мипистарског савста п
ипнпстар за електрпфнкацију
Трајче Костов, којн је гово-рп- о
у пие владе u у име Бу-гарс- ке
радлпчке партије (ко-мунпст- а).
Млпистар Костов
је између остхтог рекао: "Да-на- с,
када је мопархпја пред
очпма целога народа, пзведе-л- а
иа оптуженнчку tiyny да
одговара за своЈа злочпначка
дела, мн схемо да кажеио да
лема већега зла KOje једожи-ве- о
бугарскп парод које нпје
најтешпе повезано са монар
xnjou." После говора прет-ставил- ка
Бугарског земло-раднлчк- ог
савеза говорплп су
претставллцп Бугарске рад
ллчке соцпјат - демократске
стралке п Радикалне страп-к- е
којл су лстаклн оданост
стварл релублике, а затви јс
донета резолуција у којој
rpahann Софнје обећавају да
he 8 септембра гласати за
Народлу Републику,
Комнснонер Вуд рекао је
јуче да he пеколлко стотппа
чланова пегове полпцпје ''ло-моћ- н"
провипција.1ној полл-циј- н
у Хамилтону. Ииспек-то- р
оитерпске провппцлјаллс
полицнје Артур Мос рекао
је да он ле може да каже
када п колико he п-егов-
их ло-лицаја- ца
nhtt у Хамнлтоп.
(Сама ова вест, о поллцији
л сапдуцпма мунлције л пу-ша- ка
претставлл терор са ко-јн- и
властл и штамиа жсле да
докажу како се поштнва де-мократ- лја!
— С. Г.)
скп окупаторл, Југославија је
ceh до сада натоварпла ла
себе терст којп ирслазн 4
лллијарде амерлчклх долара.
"Тврђсае да Нталија ллјс
способла да лакладл штету
коју јс проузроковала — па-став- по јс Клдрлч — нс може
нпкако да опстане. По чсму
је Италлја блла слособна да
плати orpouuc окупациоле
трошкове у корлст Вслике
Брнтаплјс л САД а не бл бл-л- а
способпа да ладокнади
штету Југославлјл. Југосла-влј- а
je у рату лзгубнла више
од б07о свога лредратлог бо-гатст- ва,
па лпак обнавл-- а сво-ј- у
прлврсду, док јс Италлја
лз овог рата лзашла са ско-р- о
necuaitemiu капацитстом
своје.лпдустрлје.
Потпуно je ncuoryhe л ире
свега потпуло јс леправедло
л иеноралло да улраво ола
држава-ro- ja 'је блла 'главна
жртва лталијаискс афеслје у
ДОВОЛ.НОЈ нерп ле доблје ре-парацл- је".
На крају Клдрлч је лстакао
да је захтев Југославлјс лрс-м- а
Нталлјп млллиалал л да
лзиосл свега 1,300 млллјола
долара. Та свота лије лл у
каквои разиеру са стварлои
штегои. чАко ола лс бн блла
прлзната Југославијл, то бл
злачлло поставлтл па главу
све моралле прллцлие за ко-ј- е
су слободољублвп лародл
лшлн у рат," завршно је Кл-дрл- ч.
Са Мировне конференције
Парпз, 26 августа. — Мл-ллст- ар
спашлх послова Сов-јетск- ог
Савеза Вјећеслав Мо-лото- в,
оптужио је претстав-нпк- а
Аустраллје да иокушава
поткопатл ауторлтет Мнров-и- е
колферелцлје л успостаи-лси- е
млра у Нвропл. Ирет-стави- лк
Аустралије јс иалие
предложло да се лоллшти
предлогс веллке четворице о
ратиим репарацијаиа којс
треба да илатл Румуллја.
Свак ко се слаже са предлогом
Аустралнјс, рскао је Лоло-то- в,
"задава ударац услостас-лси- у
мира у Европл."
У исто вреие, ла длсвлои
реду је захтев Југославлје за
ратле ре1д.дЈацлје од Пталлјс
у нзпосу од 1.300.000.000 до--
лара које Југославлја тражп
у роби и лидустрнскпм ала-тлн- а.
ГРЧКА УГРОЖАВА МИР НА
БАЛШУ
Њујорк, 25 августа. — Ук-рајилс- ка
Совјетска Соцнјалн-стлчк- а
Рспублика оптужлла
је јуче пред Саветом безбед-лост- н
Ујсдиаенлх пација, да
Грчка уз одобреп БрнтаннЈ!:
покушава да пзазове рат па
Балкапу л затражлла је о'д
Савета безбедлостп да узме
ове оптужбе одмах у обзир и
да подузме потребле акцлје.
У нотц Совјетске Украјпле
каже се да Грчка опег прети
да претворл Балкаиско полу-остр- во
у целтар жестоких су-ко- Оа
п да тлме лзазове међу-парод- ие
комплпкације.
У ноти се наводп да грчкл
uouapxncTU желе да отму ал-банс- кл тераториј Еиир.
СИСТЕМ У ЈУГ0СЛАВИЈИ
ЈЕ 0ПШТЕНАР0ДНИ
МАРША СТОЛИЦА, КОЈА ЈЕ ОВИХ ДАНА ДОИЈЛА ИЗ ЈУГО-СЛАВИ- ЈЕ
GA GB0JE ДВЕ ЋЕРКЕ ПИШЕ 0 ЈУГОСЛАВИЈИ
Mapuja Столнца, супруга Јанка Столицс, који сс
сада налазо у Сснт Томас-- у, Оитерио, отншла јо пред
рат са својо дно ћсркс у Југослаипју у којој су ирожипсле
спс ирсмс страшног рата. Иро'одласка у Југославмју
;к1шс.111 су у Норанди, Кисбск. Нсно пнсмо гласи:
Сснт Томас, 19 аигуста 194G.
Ноштовани уродиичс, како сам нсдавно дошла из
Југославијс, 6nhy Иам воома захвалиа да станите јсдан
кратак допис о Југославпји у Наш лист.
Југославију сам иапустнла 25 јуна са својим диелт
hcpicaMa. Носло дужсг иутован,а стнгла сам у Каиаду
гдс сам срдачно нриил.сна од страис Југословсиа. Вндн-ласа- м
да су уско вслани аа своју 1одну груду Југосла-внј- у,
која данас зиачи нсшто иово у историјн модсриог
свста.
Алп с друго страис, видсла сам да ноједнпци нсмај
тачна схватаи.а о ирплмкама у н.ој. Увсрсна саи, да
oojcicTHBiiu људн са здраппм схватаннма могу ноздра-iiiiT- ii
оно што сс сада однграва у Југославпјн. Ја скоро
исиуис двс годиис приликс су сс у љој консолидовалс као
рстко гдс. ЛГолслинцо н друмови су оправљспи, а фабри-к- с
радс нуном наром. Иарод с пуно одушсвљсиа ради
иа обиоин зсмл.0, јср трсба изградити опо што јс нспрп-јатс- л.
пуно чотнрм годпно разарао.
Што со тнчс систсма ои јо оишто иародни, (који
изузима појсдипцо) а сво благодсти како матсријалие
тако п духовио у;кнва саи народ.
Ирсд сам нолазав у Канаду бнло je cyliw Дражи
Михаиловмну, који јо унронастио добар дсо нашо омла-дин- с. Измсђу осталог насилно јс мобнлнсао п мога сипа
Лиодрага. On Jo двадссст п три годино стар, п могу pehu да искрсио жалим што on инјс нмао приликс да п ранијо
сарађујо са Народно-ослободилачк- им покрстом.
5Ксле!и да добнјсм иаш лист, остајсм унаирсд за-хвал- на
МариЈа Столица.
НАЈВАЖНИЈИ ОБЈЕШ ОМЛЛДИНСКЕ ЛРУГЕ ДОВРШЕН
Брчко. — HajBchii и пајва-Јкплј- и објскат ла Омладил-ско- ј
нрузн Бочко-Баиопип- л.
тулсл Бајспица, пробијел јс
прс рока. Тлм поводом одр-жа- на је јуче пред улазоч у
тулел веллка ссечапост, па
којој је лачелллк управс гра-длллш- та Плж. Хуиблср че-стлт- ао
омладинн овај вслнкм
успех "којп сс може упорс-дит- п
са пробојем ф1ол1а."
Тулел је проблјел 10 дапа
раллје од лрсдвлђсног рока.
Овај yenex o6chaBa да he с?
л цсла лруга завршлтн лре
рока.
У п ме Цслтраллог Beha На-род- лс
омладллс Југославпје
говорио je tiouohiiiiK начел-Ш- !
ка улравс градллил1та Ми-хајл- о
Швабнћ. 11стлчу1ш ско-лоис- кл
значај пругс коју ом-ладл- па
П1аДи ои јс пзмеђу
осталог рекао :
"Наш лрограм лредвиђа да
се пруга пустн у cao6nahaj
29 повеибра, о годлшанцл
прославе релубллке., Ваша о-бав- сза
ако лзвршлте, a ја у
то всрујем, даје могуНностн
да нругу пустиио у саобраћај
не 29 повсмбра Beh 7 повем-бр- а,
па годлшњлцу Октобар-ск- е
револуцлје."
Берп. — Зассдае Савега
Улре закл.учено је доноше
iteu резолуцпје, којои се пре-поруч- ује
Оргаплзацлји Ује-днњен- нх
ларода да расмотрл
питаае дал-с- г лружап.а помо
hii л фпнансп
склх средстава савезмнчкии
државаиа које су страдале у
рату.
У везл са резолуцијои, шсф
југословелске дслегације Во-ј- а
СрзелтлН лзложио јс још
једлом став Југославије по
овои пнгаи.у. On je пстакао i
потребу продуио.мва мепуна-родл- е
Hoiiohii и у току 1947
годлпе. Срзентлћ је мзиећу
осталогрекао:
"Ilouohn лародлиа који се
лнсу борллл само за себе
За врсие предаје зиачкп и
диплома пајпожртвовапијпи
омладплцима, лад тулелом сс лојавло авлоц који јс падо-бралл- ма лзбацио дарове Ју-гословслс- кпх а в н ј атнчара
мСлаадмллипшГга1)адjeптсyлn,иyмhаen птерлсуг-греа-.м
марша-i- y Тлту и Цслт-ралло- м sehy НОЈ.
Брчко — Штаб оиладин-ски- х
радллх бригада ла ом-ладллс- кој
прузи упутло је
Behy светске олладииске фс-дерац- лјс
плсмо, у коме у иис
117 оиладнискпх радпнх бри-гад- а ла нрузи Брчко-Банови-1- ш iiia.ie радле лоздраве чн-тав- ој
демократској омлади-л- л
свста. У плсну јс дат нре-гле- д
рада прве смеие у току иаја и јупа месеца. 14.000
омладнлаца да.тн су за то вре-и- е 278034 радла часа. У
другој смелн лалази се 28.-00- 0
оиладплаца заједно са
брлгадама декократске ои-ладл- ле
лз друглх зеиаха. На
крају писна каже се: "Ово
Be-iii- ko дело показује Жлвот-л-у
слагу омладнне, којој се
пружају све uoryhnocni да
лслол.1! своје стваралачке
способпостл."
ПРЕТСТАВНИК ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕДЛАЖЕ ПРОДУЖЕЊЕ
УНРИНЕ ПОМОЋИ
омогућавааа
imje iiiuacBa милостиаа nth
обавеза. Огромле штете pat-по- г
пустошсаа лије могућс
брзо уклоллтл. Ко ложе твр-длт- ц
да су, па прлиср у Југо-славлј- и,
за лешто внше од го-дл- лу
дала по свршегку pan
могле да буду облов-ieii-e сто-тлл- е
хлллда зграда, школа,
болллца, фабрпка л костова,
хпљаде км. пруге, путева и да
сс обезбеде жртве рата п пре-к- о
400.000 ллваллда. Да лк
је за кратко вреие uoryhe па-дослад- лтл
губптак милиоиа
грла стоке л оововлти мллл-on- e
воћкл л десетлле хл.ада
хектара вилограда? Сматраи
да се могу uahn средства за
подмнреае овлх потреба, тии
пре што сада више ле гута
рат."
5h4'
т