Serbian Herald, March 09, 1948

              CTPAHA2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Puhllihad twic wkly by Srpild Glasaik PublUklng
Company— proprittcn in lh Strkian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, OnL
Нзлазп csaxor уторк п петка
Сва ппсма и чекове треба слатп иа
"СРПСКИ ГЛДСНИН"
СПРЕМИТЕ GE НА ВРЕМЕ ЗА
ПОВРШКУ ФНРЈ
Има псћи број нашнх доссљеника у
Канадн који намсравају поћи у Југославн-ј- у
ово годино — прско лста, у јсссн илн
тамо нсгдо под зиму. Л нма их којн сс
спрсмају за идућу годнну. У всзи овога ми
бн Л10Г.1И рсћи ово:
Свакн наш доссљснмк сам најбољо зна
када му јс Moryhc да крсис, јср свакн има
својих приватннх послова да срсдн. Сво
со то треба п мора узсти у обзир. Алн нам
со чини да he битн боло ако со пођо што
jo Moryho прс, U то, покрај другнх, из два
осиовна разлога:
1) Што сс год про пођо у ФНРЈ сваки
ho moIiii пишо датн удсла спојим радом у
нодизан.у иово Југославнјс.
2) Сваки ho сс, на тај начин, бол.с
оссћатн, нарочито касннјс, што јс могао
да пишо допринссо у тој нзградњи својо
отаџбиис. Додушс, општа ствар иарода
мои:с да со помажс на сваком .мссту, али
и у томо нма разлнка.
Очскујо сс да he око половино маја мс-сс- ца
nohii чстпрти трансиорат нашнхч по-пратн- ика
из Канало у Југославију лађом
"Раднш:". To ho бнти прва група ово го-ди- но.
Од сада то тада има прнлично вре-мсн- а.
Утоликом раздобл.у врсмсна можо сс
много којешта ураштн. Мсђутилг, ипап за
припрсмањо на тако далек пут и на сталан
борапак у ФНГЈ, мора со прпзиатн да нс-- ма
сувишо ирсмспа на располаган.с, спе-цијал- но
за оио који пмају опдо својс поро- -
дицо.
IIpnnpcMaiLo спих својнх дома1шх ства-р- и,
добављан.о потрсбних докумсната од
канашснх и југословснскнх пласти за пу-топа- њс;
оитд рсгистрација кот, Нсћа н от-прс- ма
спојо иртл.агс у Монтрсалу на прс-м- о
— око свсга тога трсба прсмспа.
НмаЈЈћи гпс то увнду Извршии одуор
Hcha КЈС молио јо иашу штампу за што
ucliy iioioh, а тапођо и сарати.у са страио
ианшх Сапоза н Месних одбора Исћа. On
;кслн да со иа врсмс изпсдо рсгистрација и
сво друго приирсмс свих иовратиика пр-ви- м
ового1иши,им траиспортом, тако да
ио будо никакпих непријатиих послсднца
за иикога н да гс избсгну свс исуредности,
којо со ио бн могло избснн ако сс будо чс-к- ао
послсзн.н час на свс иапали одједиом
за прстањс, а ствари ннсу срсђсно уна-прс- д.
To зиачи да свн наши зсмљаци који со
:кслс попратитн у ФИР Југослапију са нр-вн- м
траиснортом ово годино на лађи "Рад-инк- ",
зајошо са својич п у пссслом дру-iiiTB- Y,
одиосно полопииам маја мсссца, бо-л- .с
јо да со одчах спремо н рсгиструју код
Всћа, тако да сс можс на врсмо направн-т- и
сав распорсд.
v колипо jo нама нознато, цено путних
карта п на пртљагу исто су као што су
билс н прошло године, т.ј. цена једнс ппс-поз- ио
каито од Монтреала до I'iijckc у ФНРЈ
кошта 138 долара, дсца ло 7 roiiina ста-рос- тн
бссплатно, а изнат 7 до 17 пола це-н- р.
Сваки попратнш; има бесплатно GO ку-бичи- их
ногу за спојо прнватнс ствари, a
изиат тога 50 цснти по јсдиој кубичиој
пози.
Пначи, услови за путоваис су бо.ги
исго што сс могу пгде лтто добитп. По-кр- ај
тога, ту путујс око 350 особа заједно,
спо познаници, иријатсл.11. другош!, бра-h- a
н ссстре.
Caia Мссни одбори Pcha miahe н од-говори- ост
ii посла да са својо стране по-мог- ну
повратиицима да срсде свс своје
мора са својо стране да учнии croj дсо, a
lie ia очркујр другога за оно што сам
мбл;п ia чшш урсту и врсме.
Пптаљо регнстрацпје код Beha и свих
осталих припрсма за полазак првнм ово-roiiuiiiLi- iM
трансиортом у Југославију пс
треба узнмати олако. Bch иа томо почстн
patimi oiMax, марљиво. урсдно п нс чека-т- н
за другн транспорат ако сс спрс-мит- и
за први
Даклс, свн повратницн који намерава-ј- у
ла крену за Јутслаппју првим транс-попто- м
половниом мссеца трсбали би
узстп у обзир да се морају посмс реги-строра- ти
и npiinpcshmi свс својс прпват-н- о
ствари. 0 овомо такоћо Tpcoaiv повссти
рачуна н Мссни oiuopu llcha КЈС, тако да
cc tiim људима помогнс што је пишр мо-ry- ho
око свих nix прнпЈема.
miin ipiiTimiJifcifcittiiii
НИКОЛА ТЕСЛА
Поврдом петогодишњице смрти нашега земљака, гени--
Јалног научног радника на пољу електротехнике
Нрнлнком пстогодшшбицс смртп ШШОЛЕ ТЕСЛЕ,
Др. Јосип Лончар, професор Тсхпичког факултста у За-грс- бу
н члаи Југословснске акадсмијс наука и умстиос-т- н
написао јс доњи чланак:
У јануару уессцу ове годп-н- е
иавршило се пет годпна
од суртл Николе Тесле који
је у иоследи-и- м децелнјауа
XIX н почетком XX вска вн-ш- е
него нкојн паш иаучнн
радиик и проналазач био за-иа;к- сп
у целоу свету због
скојих спохалппх открппа у
елсктротехлици. Али усдо- -
мену иа иашсг великог зем
л-ак- а нс славпуо саио као ус
помсиу иа човека којк јс сво- -
јнм лаучилу радом дао огро
маи, драгоцен доприпос чо-вечзист- ву. Ннкола Тесла јс
својии ocehajiiua увск бпо на
страни нанрединх снага чо-печаис- тва
н до свога послед-ас- г
дапа стајао је на познцн-јам- а
наше народноослободн-лачк- е
борбс. Ууро јс у дале-ко- и
Њујорку и не дочекавшн
крлј рата, алн нспоколебллто
ncpyjyhii у пули уснех борбе
коју су нашн народи повели
иротив фашнстичког окулато-р- а
н аеговнх слугу, верујупи
у раћзае повога света у комс
— по н-егов-
им рсчиуа — "ие-h- c
бити експлоатпраша сла-би- х
од јаких, гдс he дсла ума,
науке, умстностн стужитн за-Једии- ци
за олакшашс u улеп-шаваа- с
живота, а не појсдии-цнм- а
за стицаље богатства".
У научиом, стручиом iio- -
глсду зпачење lecic цаЈЈачс
се нсиоллва на два иодручја.
С Једне страие, иа нодручЈу!
ш
Лоидонска 1.оцсрснција је
доказала да разлике којс ко-сто- јс
у iiiaaiby о мнру с Не- -
иачком, као и у иитаи. cno--
стаиллич! нсмачког jc,iuiCTi.a
инсу случајис. Тс разлнке из
ражаваЈу два разЛнчита пачм-н- а
TpCTiipaiui пнтаил ааклу-чса- а
уговора о мнру с 11е-иачко- м.
Сада je jacuo да пи-сто- ји
намера да Исмачка, или
бар западиа Нсмачка, поста-н- с
нредмет потпуно одрсђе-но- г
амсричком плапа у Нвро-п- н.
Нсмачкој су обећани ми-лијо- ни
аиеричких долара, ка-к- о
сс то тврдп, за и.сзину
прнврсдну обнову, снабдева- -
ке иамирницама и сличио. О
исмачкии стварима дискуш- -
pajy и pciuaeajy амерички cc-нато- ри
и другн амсрнчкн no--
словпи људи свнх uoryhiix
врста, којн разчстливо nape-byj- y
у западпнм зонама и по-аж- у
аисрнчкс монополс да
ioui дубле продру у нндус- -
трнју и бапкс западис Немач- -
кс. Данас јс познато да сс
стварна власт у англо-америч-к- ој
бизонији прсиосн са за-јсдипч- ких анпо - амсричких
установа днрсктно у рукр
Лмсрпканаца, којн су уште-ДИ1- И
више дсиара. Cbc'cc to
привидно чннн с iiaucposi да
се поногне Нсмачка, a ие због
прнмјенс нскнх странпх пла-нов- а.
Уствари. неуачки народ
youhe нс зна шта сс стварно
чшш у сагласностн с ови
илановима. Иемачкп иарод1
нијс био консултован нн у
којсм нитаау од страпс онпх.1
који нарсђују на пемачкоч '
тсриторнју и којн cch сл,л Ј
настоје да унапрсд одрсхе!
скономскс н полнтпчкс усло-- ,
бар за западму Исмач:;у Ј
с тим да то будс лпсћспо reS
идућнх годнна. Оии орсђу- - I стпари на впеме. Али н сваки внснну i-реди-
та за Нсиач- -
на
иа
мо:пс
маја
на
ку и диктуЈу политичие n ci:o
ноуске уеловс за овг крсдитс,
ис пнтајућн да лп се овп ус-ло- вц
и кредитп овс врсте уо-г- у
прпхватпти. Пзјаве о же-ia- a
да се помогне прнврсд-н- а обнова Нсмачке грубо
нротп8речи стварпнм прпли-кау- а
у англо-америчк-ој бнзо-ннј- п. Ове годпне, као п про--'
шле годпне, ппдустрпја у за-пад- лој Неуачкој бсдно жпво-- ј
тари. а две трећнне пндустри-ј- е још увек ие ради. Нпдскс
нпдустрпјске пропзводие до--
стигао јс у овој областп са-- (
н1о938оогопдонснтно, отдо пјерсотпззвноадтљпео јуе
yan.ii од плвоа индустрнссс
пролзводњс у совјетској чопн,
упркос чппенпци тто су v
совјетској зонп устоси за об
"СРПСКЦ ГЛАСНИК'
Јаке dpyje истичу сс itero-в- а
OTEpnha о снстсмима ви-шсфаз- ипх нзменнчннх струја
те с тнме у в;зи открпћа ро-тнрајућ- их
мггнстских токова
иа којпиа сг заснивају до та-д- а
непозиатп електромоторн.
Теслиип "нидукцнонц асмн-хроп- п"
мотори који даиас
иретставллју најобичннје мо- -
тореу слектротехиичкој прас-с- н.
С друге страие, Тесла је
гснијалан на полу техпнке
изиспичннх струја ванрсдно
високнх фрсквенција и у по-глс- ду
прииенс тнх струја ил
бсзлчна елсктрнчпа прсноше-iL- a
сиглала и сиергије —
због чега му с правои припа-д- а
имс јсдног од стваралаца
данашње радно техннке. По-ре- д
тога, Тссла јс дао вслиен
број uaiMix доирниоса и на
другим подручјниа тсхникс.
Нкиола Тесла јс рођсн 10
јула 1856 године у cciy Смн- -
ллну крај Focmiha у Лици.
По свршсној реалци, Kojy
је учио у Госпнћу и Карлов-цу- ,
Тссла одлази 1877 годнне
у Грац. а затим у II par на
униперзитстскс студнје елск-тротсхин- кс
и физике. Саи
Тссла прича да је johi у Гра-ц- у
лабацно пнтаи.с слектро-мотор- а
без "колектора" нли
"комулатора" којн је прет-стаол- ло
велнку коипликацију
код тада onhe употребллва-ии- х
мотора нстомерне струјс.
УЗРОЦИ НЕУСПЕХА
нопу идустрнје много тсли.
Поштика i:oja се водн у за-ладн- им
зонама нпјс поштл- -
ка пружашл помоћн за обно
пу мнрнодопске илдустриЈс,
Beh je то полшлка омстаи.а
разпитка л CTBapaita застоја у
нлдусгрнјл, услед чсга урсђај
Koiufce lie употрсблдва ио- -
ctciiciio губц своју врсдлост,
киарн сс и пролада.
У опој )бластл стварло ии
јс провсдсна it it аграрна ре- -
фориа. Малл иоссдници нису
добллн никакво зсмл-пшт- с
као додатак својлм поседима,
iiiTo je у совЈетској зонн учн
ibcuo ла рачула богатих јуп- -
ксра п всликих поссдииса,
који су претставллли главнн
ослонац лсмачког мнлнтарлз-м- а
л хнтлсровскс агрсслјс.
Апгло-амсричк- и крсднтн за
блзонпју, с којима су англо-амсрпч- сс
властп располагале
по свом нахођеи-у-, поста-ii-i су
вслпки терет за лсмачко ста-иовниш- тво англо - амсричкс
зоие, н inicy били ли од ка
квс сористи за приврсдну об-но- пу
овс золе.
Даиас амсрнчкн план прсд
внђа још нсколико унлијардн
крсдчта за блзонлју за иду-hu- x
iicuoiuko година. Ове
лилнјардс довешће до далег
збл1глеиа нсиачклх н амсрпч-ки- х
монопатлста и Још he
вишс отсжатп лоложај иалих
и срсданх пндустрпјалаца, a
ха с говоримо о ословлој
хаси лсиачког гталовпплта
вдидднагм
Лш
-- it
iii му је профссор у Грацу
одпучио порекао могућиост
таквих с-1ектромо-
тора.
Кас-нн- је
у Будпмпештн, гдс je
Тесла по завршении студнја-м- а
1SS0 годнне гримио лрво
намештсие код једног тсле-фонск- ог
предузећа. Тесла је
дошао на ндсју о иогућиостн
рсализа ције белсатегторског
котора с poTiipajyhim магаст- -
ckiiu tokov Eojii јс прсизвс
дси nouohy вншефазнпхстру
ja.
За практпчно оствареае м
покусе с иовии елегтроиото
рои, Тесла јс добио врекена
тск неколнко годниа laciuijc
Наиае,- - и у Паризу где се
Тссла после тога занослио код
2-дисопо-
вог коитинентзлиог
друштва и тамо остао до
1884 годпне, а нсто тако и од
1884 до 1886, за првих годп-- и
а свога боравка у Лмсрицн
код Едисоиовог америчко!
друштва н другнх прсдузећа,
Tccia je иорао i.ao намсште-iiii- k
радити на проблсмнма
истомерие струје, на електри-чнн- м
лучшш светилкама што
је тада једино претставллло
прсдиет интерсса за прсдузс-h- a
код којнх јс Тссла био на-мсшт- ен.
Пзмеиичпнм вишсфа
VIUj 1ЦЛ4 it VWjilJi HIT I " " bum MOTopiiua могао "u""'v
1887 голине каЈае11и трансфоциатора, иогу
je у послсдшт мсссцнма тс
годиие, постигнупши нсобнч-п- о повоше рсзултатс, прија-ви- о
аиеричком патентном
урсду некатнко својих основ-нн- х
патспата с подручја прс
uouieiui снсрглјс novohy вн- -
о
за чијс уншлоке о овој ства--
ри нико иијс питао. Ови Lpe-дит- н
нпсу намеаенн за раз
вптак ииогобројних граиа
мнрподопске иидустријс у
западаој Нсмачкој, всћ углав-no- u
за развитак оннх иидус-трлј- а
којс производс снрови-л- с
као што су индустрпја уг
лл, а дсломнчпо u метална
лндустрпја. Мпогс ствари ко-ј- с
би Неуачка иогла да про-нзве- дс
у својим пластптпм
нрсдузепима биће увезеис иј
ииостралства у Немачку, u
iioctojii navcpa да се у првоу
рсду повсћа увоз робе нз
Амсрлкс. Еколомска завмс-пос- т
западпог дела Нсмачке
од сграног гапитала још he
cc повећати, ха да су већ са-д- а
иноге искачке творнице
продане будзашто страиим
уонополнма. Пост)пакс лрп-врсд- но остаблноу западном
Неуачкоу nche бнти имало
тсжак, јер оиа зависи од аме-ричк- их
крсднтора, а иарочлто
због тога, што не постоји цси-трал- на
пеуачка лада. Овај
илап одражава у великој ус
пи желу да се западнн дсо
Нсмачкс прствори у базу за
лрошнрене утицаја ауерич- -
ког нупсријашзма у с.врони.
Ауерички n.iaii обухваНа
ннз европскпх држава чнја
обиова постајс зависна од
сконоуских и паштичких )с--
!ова, Koie опет днгги1;у Сје- -
дин.ене Лусричке Државс.
пса1утно господар№е у
иапалиоу де iy Немачсе тре--
"а да .гспрпиеес иоЈачаи.у
шефазиих струја, ротнрају-he- r
магнетског тока н одго--
napajyhnx индукцноних мо-тор- а.
Одобреие овнх патеиа
та датнрано је нод 1 мајсм
18S8. Брзо послс тога слсдио
је питав низ дал.нх патената
у Kojiiva јс Тесла разрадио
свс потанкости новог подруч-ј- а
елсктротехннкс коме јс он
сам поставио тсмел.е.
Да би се бол.с схватнла важ-нос- т
овнх Tcwhhiix раова
трсба ес потсстити на страае
слектротехпике пре шссг дс-цени- ја,
кад су се појавнли
првп Теслннн патснти. Пнло
јс то врсме када сс норсд нрн-мен- с
слектрицнтета у телегра-фиј- и
почео све више елсктри-цнте- г
примељивати за освст-хлњ- е
п логои. Порсд слек--
трнчног лука ту је всћ и слск--
"ЧУ
централс које снабдсвају бло
ковс облнжинх зграда у гра-дови- иа
струјом нз гснерато-р- а
истомсрие струје (дннамо
стројсве). У то доба иарочи-т- о
Нднсоновпи прсдузеНииа
нзврсно ндс посао. На нзие-ничн- с
струјс сс још уствари
и не помишха. Нзмсиичнс
струје мају ту npc,vioCT што,
пронзведсие с високнм иапо- -
иом нлн подигнутс иа
cc Тесла'; """"" i-u-a-б-
аппги
бок послужнти за прспошс
н с encpnijc на велике далинс
а јз мало губнтка. Псто тако,
иогу сс лаио а мссту ногро-- ш
ка трансфорииратн па ино
кс иапоре који су потребнн
(Наставак на страиц 4)
Изјава Вјећеслава Молотова резултатима Лондонске
конференције Савета министара спољних послова
ЛОНДОНСКЕ КОНФЕРЕНЦЕ
иоиратникјју
утицаја аусричког iiyticpuja-дизу- а
у друшу свроииаш
зсудлуа. 1'азвој, пак, таквих
грапа илдустЈшје у блзонијл,
као што су мсталургија н
yrai, ствара прсдусловс за
искорпштаван.с заладис Не-уач- ке
као стратсшке базс за
авалтурлстичкс и агрсслвис
ллановс ахсрлчког
Трсба join pchii да
аисричкн ллан уолштс tie
прсдвнђа извршсп.с рслара
цлоннх обавсза преиа држа- -
вауа којс су страдалс од с
аучкс arpcciije н окулацијс.
од Немачкс Он пс узиуа у
обзир iliixobc ннтсрссс н нг-нори- ра
одлуку Потсдауске
Нзговор да јс рсшаваи.с
рсиарација за СССР, то-бож- с,
отсжано због иедостат-к- а
извсштаја лз сопјстских
зона јс, иаравио, потлуло нс-осиов- аи.
Совјстскп Савсз јс увск из- -
ражавао п изражава спрсу-нос- т
да пружи потиуна оба- -
BciinciLa о тоу Ш!таи.у, ако су
заиаднс државс спрсулс да
нс па рсчиуа, uch иа дслу
нрнступс рсшаван.у плтан-- а ренарацмја. Што сс, пак, Tit4i--
другнх савсзничких држапз
koje трсба да добију реиара-циј- с
из западллх зопа Псиа-ч- к
н it за u'ora ti и je тајна да
јс у попеду овнх зсмалд ан-мо-амсрн- чка
и француска
паштпка cecia скоро ла лу-- у сппуснти Потсдауски
mopatyy Па тај иачии, лус--
(Прелос на стоани 3
Нј лаблнскпх угл-еногоп-а дневно се прсвозп оео 300 рудара пз разлпх крајева
Истрг. Котоне аутобуса п каупона којп гозв рударе.
tiftinfNnniTiai
Уторак, 10 фебруара 1JMS.
Политички преглед
ДРУГИ ДАН НАКОН CBPIUEIU РАТА АМЕ--
РИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИ СУ УСТАЛИ ПРОТИВ
НАЧЕЛА ЈАЛТЕ, ПОТСДДМА И ПОВЕЉЕ ОУН,
PEKAD ЈЕ ЂУРО ДИМИТРОВ
Иретссдннк Бугарске втадс Гсорг Дн-мнтр- ов говорсћн на Дргом конгресу Ота-чествеп- ог фронта 2 фебрара. рекао је дз су
амсричкн нмпериЈалнсти, на другп дан на-ко- н
свршстка рата, већ усталн протнв прнв-цип- а
праведног п трајног мпра који су про-1амова- нн у Јалти и Иотсдаму и гојн су уне-сси- и
у Иовсљу ОрганизациЈе Уједиасинх
иацнја.
Говорећи о покушајима америчспх ни-перијали- ста да прстворе Организацију Ујс-днасн- пх нација у ннструменат својпх тсж-а- а
задревласт свста, Димптров је регао да
иокрај Трумаиове доктрнио, и Маршаповог
плана, цнл.евнма амсричког
такођс служн н такозвана Палканска комиси-ј- а Мнсли се иа ону кониснју која је ис-дав- ио под наговорича америчкпх пртстав-ник- а
н иадгласаван.нма поставл.еиа 'v Г'пчп'г од ОУН.
"алс оправда провокацијс које cv всћ извДа.1и
всо- -
лулсрнја-лизуз- .
одговарајупу
копфсрсиције
пша-i- i
империјализма
атински улравгачи против Југославнјс, Пу- -
ijnitc ii Liiiaiuijc.
Данас —г рскао је Днуитров — аитиимпс-рпјатпстич- кс силе расту. Нски посуатрају
ствари, као што се miicmiuo, да всИ постоји
подеп измсђу источле и западпс Европс —
лстоНка лсцреоитнив лзоасптаодјна. лTаoјеjдeлвоеј лснткрааизнабтлаубдоар.
нмисријалнстлчкс реакцлје и потстрекипача
нопог спетског рата. На другој страпн је та-б- ор дсуократије и мпра.
Други колгрсс Отачсетвеног фроита уа-илфсст- ује споју нспокатсбиву п пс рсзерви-сан- у
оданост табору наполпе лемокпапмг н лојачтст Совјстском Савеезу који је на че-л- у овог табора. '
Од огроуног је значаја за будуИност na-me
зсмл.с ~ казао је Днуитров — уговор са JyrocwBitioy. Иаши лародн пашли су нра-п- и
заппТеучетсалћуанборсакнтосеитдопаомвлснкоајзеадскпалнр.услчтдвеионаиукKоoсеiпaо1срјлссзвуемчоанио. успо-стапгс- на пзусђу дпа братска суседл још he
iix лише зближпти н crnopithc ову покрет-и- у
снлу за И.НХОВ прнвредпи развој н све-оши- ти прогрес.
Прслазсћи ла Грчку н окупацијс о toin-- а
се сташо гопопн у нностгапство лро-ти-п Пугарскс, Југоставпје н Ллбапије. тобо--
жс као да сс онс мешаЈу у грчке упрага-п.- е
стпарп, Дцуцтроп је рекао:
"Нншта ни{с прнродшпе него да сс наш
иарод мора плтересовати за успоставу демо-кратсг- с
владе. мира и реда v суселпо! зсм-т- и. јср бн сс п on од тада уогао спокошо ло-сле- тн cno Mtipitow стларалачком раду коЈн
ие би бло прскидал вештачкп ствлпаппх нн- -
цндептиуа и сташим провокапшама.
"Тагође је природио да бугарскк парод
уора снмпатнсатн са борбом коју лроводл
грчкл народ н да бл бно спремап да поуог-л- с
жртвлма тсрорпстичсог рсжлуа vojit nia-д- а у грчкој.
"Међутпм. ја сам прнуораи да одлучно одблјсу свс оптужбс протнв Пугарске пла-д- с
н да катсгорлчкн пзгаппм. да одговорносг
за rpabaitCKii рат у Грчкој. ко?п такоће про-узроку- јс
yaiicyiipcite л у иашој зеул,и, дежи
искч.учиво иа тсрориетичкоу рсжпну тачо и
иа оннм стралиу пепријателпуа roin су
предпоћсни itiixoBiiM пупериЈатистичкиу
тсжпама, са војпом сплоу и грубоу питер-вспцијо- м
да такође натурс такав режпу it in
с1ободол.убви грчкп ларод.
Нагтасујући о задаппуа Отачествеиог
Фропта Пугарске. Дпуптров је подвусао да
јр Отачествспи фронт са псправноу свошу
П01ИТПКОИ сачувао Пугарску од страшиих
рушевина н расула, очувао нптегрптет бу.
гарсЕе територлје, очувао сувереиитет зсулс
и лрстворио Пугарску у чврст стуб уира па
Паткану и у свсту.
Пудући задаци — подизаие егонохсгог
и културног iiiiBoi зеуле, ппдустри?а1нза-цнја- ,
слсктрнфикацпја нзгради.а 6yrapcie
одбранбене yohn, очуваие слободе и иеза-внскос- ти — свс ово н itiixoto успешпо по-CTiiniy- he захтсва такође n реорганизаанју
сзуог Отачествспог фронта којп се мора пот-пуп- о
остободитн од елеуепата партиске ко-атпп- нјс што је остато од раније.
Длхитров упсли да се Фроит аора очнс-тит- и
од свих пепоузданих и меодавнх сле-исна- та пародпој деуоЕратији, етсмената so-i- n
ратс за рачун страних иУгкрвЈачнста.
Свл тн задацп соји ет уиесснп у врограх
пе yoty се остпаритп бсз хакснхои {едпп-гтв- а
ir чбпјсиих редова народннх снага, без
join nelic свесто а активности ауди н ева —
раћапа name народне републнке, Са је
ипмтпгиог и ауторитативог руководства, ре--
3" к Дплтптров
Fr pat" чггл јг потребна пепрганшапи
Li 1 iccTBenor фрпнта v духу јсдинства
ianr in
КАНДДА ЂЕ П0ЧЕБА1И ИЗДАТКЕ
НА ОДБРАНУ
:ан11чнн кругови из Отаве гажу да he
калада повсћатп свој буџет од 20 унлнона
-- oiapa л одбрану у току фискалне године.
Усрос саш онп јавгају, за ово noeehaite бу-џе- та
за војпе cme iecre што се повећао 1рој
гл хп стајаћој војсцн. морнарипи п вазду-холтовгтв- у.
Део од овога потрошике се па
Boine цгтражлвачЕе и научне свохе.
Прошлс годпне Канада јс потрошила 452
мп иова ,totapa на разне родом воЈсжс, a
покпа! тога 13 уилиона даарв за ојве nay--
pa на пстражнеачЕа испитиваља у мзи
т -- з lo чилиома долара је иотротено на
агсз "xaieej" п пут на Североаапад. Сга
t чс 480 п?иона доара. Значи ове го--
Топата he утрошнти з' во1не свпхе п
охпанбспе сврхе пата милијарде доаоа.
It тада до сада трошн на одбрану 20 посто
буџета, а од сада he помћатп па 22 посто,
ппгма тиу стпма
и
I
гi
н