Serbian Herald, May 13, 1947

              ftfeteao, - MHI
ft
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСНОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9917
Цна годишњој нретплатн за Канаду 4 додара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
Authorised as Second Close Matter under the
год. 2.50. За иносграиство, год. 5.00, нол. грд. 3.00. No. D. N. 7B4. March 12. 1942
Год. 7. Број 406. Цепа једнок примерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY APRIL 18, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 406.
С0ВЈ. CAB. ДАЈЕ ЕК0Н0МСКУ ПОМОћ
Пише: АНАТОЛИ ПЕТРОВ
Пољсга, као што је опште
познато, јесте једпа од оних
зсиала које су иајвише стра-дал- с
од немачких фашпстлч-кт- к
окупатора.
Варшавс", рскао je Ла Гвар--
д-- ja, генералии директор
УИРР--с "ја се стидии нмеиа
чожсга." Ла Гвардија би био
uorao рс1ш исто то и за у no-r- e
округс Пахссе, уништенс
#д стране хлтлсровских ван
дала. Фашнстичка чудовп-мт- а.
сиалила су до земл-- е
бсз-бр- ој
ИОД.СКИХ градова м се-л- л.,
фабрика н млшшва. Они
су унпштили чнтавс гране
идустрије. Полоприврсдна
ронзводиа смаисла јс па
иола и стока рсдуцнрапа ла
јсдпу rpchniiy. Землл је бл-ј- %
суочсиа са глађу.
Совјстски Савез којн се
зжједпо са Иол.ском борпо
иротив зајсднлчког иснрп-јател- а,
лпје препустио са-ееаип- чку
Иољску самој ссби
прЖло је братску помоћ
апаКеиом иолском лароду.
Порбс су још увек бссииле и
знатаи дсо полсеог тсрито
ријж стслдо јс нод иемачкои
исгом, када јс совјстско-паг-с- к
тргошшски уговор бно
отписаи у Лублину 20 окто-бр- а
1944 годннс. У то времс
СССР сиабдсвао је Полхку
еа угл-спом- , ксроссном, са
солн н другом робом масов-н- с
потрошие. 21 априла 1945,
уочи хапптулацпјс Нсмачке,
потписан је у Москви уго-во- р
Совјстсш-пол.ско- г нри- -
„јагсАСТва, ХзајамнеЛ0.!01
н послератнс сарадн.е. Ово-м- с
јс следно први иослсрат-I- I
трговпнски уговор, закљу-чс- л
зисђу двс зсмл.с 7 јудл
1946 године, н низ сноразу-м-а
соји рсгулшпу скоиомскс
одпосс између Иоккс н Со-вјстск- ог
Савсза.
У сагласиости са овнм уго-вори- иа
и сноразумима, СС-С- Г
снабдевао јс Нољску са
храноч, семеиом, дрвоу, па-мјко- м,
вуном, ул-су- , уаши-пам- а,
гумом и разинм мста-лн- иа
(укључив злато п пла-тмн- у,
које јс олакшало ста-билвзац- нју
поллсе валуте).
Сабдсваи.с опих матсрлјала
омпгтћило ie под-ско- м ла- -
роду да пође на облову осно-вн- с
иидустрнје у земли. Со-вјстс- ки
Савсз иружло је дал.у
nowoh Иол-ско- ј у поправла-н.- у
жслезлнчког и аутомобпл-ско- г
транспорта. трамвајског
н .аутобусиог саобраћаја л
слсктричиих станица у Вар-шав- и
н послао јс Совјетскс
сисцпјалпстс у Нолхку л
мк пружс техничку nouoh.
Совјстски нзвоз у Полску од
jyia 1945 до априла 1946,
изиосно је преко 303 мидно-п- а
златиих злотн, док је пољ-ск- и
извоз у СССР износпо
до 296 милнона злотн.
Трннасстог априда 1946
ra,viuf, у сагласностп са Со-вјегско-под--
ским
трговипским
уговором, потписаи јс други
совјетско-подк- п споразум у
Москвп, којн јс балаицирао
увоз и извоз на 96 мнлпопа
дашара. Овај споразум за-К1.уч- сп
je у врсме када је по-сгоја- ла
жсстока криза у хра-и- и
у IlawKoj и првн резу-та- т
је бно, да је Иагска до-би-ла
од CCCI'-- а од тада зил-тн-с
кодпчннс жпта. Нолхки
часопнс "Трибуиа Волисти",
ипсала је тада да je у време
када је свст суочеп са глађу
и када су Унрпне нспорукс
жнта у Полску биле cyvitn-ве- ,
Совјетскн Савез спасао
'llawsy од гладп. Указујућа
на noeawie рсзултате трго-винсс-их
односа између две- -
iv чулл mm пполмг лпс
године, часопис је изјавио:
"Наша гвоздсна и чедпчча
ипдусгрнја радп бдагодарс-1ј- и
увозу руда пз Совјетскг.г
Савсза; наша тссстплна пн-дустр- пја
радн благодарећи
увозу вуне н памука; наши
су аутомобидп у покрету
благодарећн увозу горпва; н
први аутомобплп који гу
слјткилп нашој економпји,
су совјетсиж аутомобили."
СовјетсЕО-imjfcci- a трговипа
развила се брзо м повол.по ia
обадве землл. 1938 године
трговииа између 11оллке и
CCCI'-- a изпосила јс до 2
милиона долара, илп маи--с
иего половнпу јсдпог про-цси- та
иол-ск- с сиол.пе трговг-не- ,
док je у нрвој четвртп
1946 године ова трговппа по-всКа- ла
се на готово 37 мнли-он- а
долара, взносећн до 78
посто читаве снол.пе трговн-ц- е
Ноллке. Нмјс сувипшо
пстаћп, у всзи с iiv, д& де- -
мократска Ноллка рспуолп
ка е нанушта п јотс cboii
иезависпостм суверсиптста
у својим скопоискши односн-м- а
са ССС1 ЕЕоиоиска ш
mo!i Совјстссог Савсза брат-ск-ој
Ноллкој тјс диктирана
мотивнна iioxjcuc. Ову ми-са- о
нзразио јс иојхкн miiiIh-ста- р,
Хнлари Миц, у гово-р- у
иа коигрссу Удружеи.а
пол-ско-совјетск-
ог
иријате-ств- а.
"Најдрагоцсиија стрз-и- а
совјстско-иодкк- х одно-са- ",
рскао је он, "јесте да те-с- ис
всзс име!;у иоллког п со-вјстск- ог
парода и nouoh
ССС1-- а нс новређују ии нај-маљ- х:
сувсрсиитст 11олсес и
ие спрсчавају Иод-ск- у да
склана сноразуме са другим
зсмлдма."
Hch 1945 годмпе, Поллка
је добила робс мз Швсдскг,
Финскс, Норгешкс, Дапскс,
Чилс-а- , Марока, Египта.
Сполна трговмиа Поллсс по-рас- ла
је од тада и трговип-CK- ii
уговорш закл.учсин су са
још НСК01ИКО зсмала.
Није-spuBi- ba HojfcCice ре-нубл-
ике
ако iwiie трговии-ск- е
делсгацмје буду хладно
нрнмљспс у нским велнкци
зсмллма, и с трсба њу крп-вити"а- ко
oiii наиу набсз-бро]и- с
занЈскс. Ноглсд у
нсторнју ирсдратис Иоллкс
открићс разлоге за то. До
1939 годнне страпи капита- -
листи поссдовали су више од
70 посто Љпксираиог капи- -
тала полких деоиичарских
иредузсна. Страни капитал
нзпосио је 63 носто укупног
капнтала поллке рударске
гвозлсне н челвчпс индус
m!i"iie':' 74 посто слектротех . -п
II if u it л Hii.ivrrnHie. о посд аак вг-- - "—ГЛЈ 1. в т rf
хсмнјске жпдустриЈс н оа
иосто иидустријс ЈЉ4.
Иослс усиоставлдид np.i
јатслхких одпоса са СССР п
нацноиадизацнје крупне н
срсдис индустрије, демократ- -
ска влада Поллке учииила je
крај картслима и трустовн-ма- ,
uao п зависности зсмд.с
о страиои капиталу. Нољска
mije више нрсдмст иитрига
гтпаиих плала. Узалудпо су
рсакцпонари, и домаћн л
страич, покушавалн да пот
rnnaiv imjEo-coBieTCK- o при
јател.ство и да окрену Под- -
ску протнв иовЈСТСког ua-вез- а
н других словепских зе-мал- л.
Наподи Совјсгског Са- -
всза н Нолкс, којн су сс бо--
рнли раме уз раме протпв
фашистнчких окупатора, су
такођс зајЧчо У рсме мира,
настојсћп сачувати мнр у
Европи који је извојеван чо
цену таквнх огромннх жрта-в- а
и да осигурају далп а-пре- дак
својпх земад-а-.
Нема толс давио да јс низ
важннх споразума закл.учс-н- о
у Москви измсђу прсг-ставник- а
CCQI'-- a и Hawse.
Ови споразуми уклучују и
споразум о зајму злата IIov-ск- ој
рспублици у пзиосу од
прссо 27 милпопа додара; о
смаисн.у на пола испорука
углд који је Ноддгка требаа
пзвести у Совјетскн Савсз;
о препашаљу у Пољску же-лезнпч- ког
прибора из Са-вјетск- ог
ратног плена ; о иау-чно-техпич-
кој саради у пн-дустријс- кој
пронзводљн и о
сиабдеваљу оружја и војпог
прибора Нолској од странс
Совјетског Савеза иа бази
крсдита. Ово означава нову
важну етапу у развнтку и
учвршћељу економске сара-дн.- е
пзм{;ђу двсју земалл.
Похсса улаже све својс па-по- ре
да убрза обиову згмл.с.
По цслој Пољској, од Бјело-
стока до Одрс и од Шлезп -
je до 1алтичког мора рад- -
иици, сехацн и иителектуал-ц- п
раде са одушевлн-е- м н
самоодрицапсм. llcnyitc-il- c
Трогодишаег плаиа об-но- пе
и развитка сконоиије
Пољске, развнја се успсшно.
Обпова брзо напредује у за-иадн- ии
окрузнма којн су по-враће- нп
IIOjixcoj. Иидустри-ј- а
се развпја брзнм темпом.
На примср, мсталиа инду-стриј- а
прсмашпла је прсдра-тп- и
ниво у пропзводљи же-лезпич- пих
вагона и локомо-тив- а.
Cao6paliajuii капацитет
па железпнцама такође 'е
зиатио виши него у прсдрат-ио- м
периоду. Иронзводил
погопривредне машиисрнје
прсманшла јс ннво од 1938
у
Плше: О. ТИШЧЕНКО
I Нсколнко лајнстакнутијнх
вођа Словсна ССС1'-а- , саста-л- л
су се iicini дан у Мос-кв- и.
Међу прнсутлнма бти
су: Ллексапдар Возлссепскл,
нотпретссдник Опште Cio-всиск- ог
комнтста у Ксофд-ду- ;
Лсолпд Баранов, члш
Општс словенског комнтета;
акадсиик Порнс Грсков; Л-лсксаи-
дар Паладил, претсед-лн- к
Украјнлске аЕадемијс
лаука; Михалл КрапчснкЈ,
претседник КомлтсТа умет-лос- тл
прн Савету шшлстара
CCCI'-a- ; уитроиолит Ннко-л- ај
Крутлцкл; Геисрал-маЈо- р
Сидор Ковпак, два пута Хс-р- ој
Совјетског Савсза; пи-са- ц
Николај Тлхоиов; гене-рал-мајо- р
Ијотр Всрншнгора,
Хсрој Совјстског Савсза; у-крајн-
пски
пнсци Макслч
Рплски, Павло Тлчнна; Л-дсксаи- дар
Корнејчук, члаи
Опште словснског комлтста;
професор Кебраг, члан Псло-рус- ке
акадсмлје лаука; Пе-лор- ус
Васлл Козлов, Хсрој
Совјстског Савсза ; Јакоб Ко-ла- с,
бслорускл песллк и
другп.
У дворани бнла је прнрс- -
ђепа лзложба' посвећсла ра- -
ду Свесловслског комлтета
кроз врее од 1941 до 1947
годппе.
Гснсрал-лајтнал- т Алессан-да- р
Гл-лдор- ов подпео је пз-веш- тај
о ледавно одржаном
Конгресу Словена у Бсогра-д- у
л о актлвпостнма Општс- -
словелског комлтста. Зада- -
так Опште-словсиск- ог комп-тет- а
од самог почетка, рскао
је Гулдоров. био је да оку-п- п
сдовслске пародс у зајед-пичк- ој
борбп протпв фашн-зм- а.
Иретставницн свих сло-венск- лх
ларода зеДн су у-че-
шћа
на тјш вслнка састал-к- а
Cioeena л на митлпгу
Словенских војпкка који јс
био организовал од сграче
Свесловелског ћомлтета. Ра-дно- "л
штампа прспосллн су
иароду у цслом свсту срда-чн- е
апеле учесиика ла мптпп-злм- а,
да зу учсшћа у бор-б- л
протлв фашизма.
После рата међународпс
везе Свесловелског комптеп
знатло су појачане н про-шпре- не,
н успоставлене дп-рект- не
везе са демократскпи
круговима у сдовснскпм зс- -
M.iaa п са L-ловслс-
кпм
коми-тетим- а
оргаинзоваилк у овл
зсмллма.
У дискусијп која је сл
дпла Гупдоровом пзвсштају,
говорппци су лсгакли пп-труг- е
реакцлонарппх круго-в- а
у пиосграпству, који по-кушав- ају
да поткопају је-длвс- тво
п прлјателлтво сло-вспск- пх
ларода. Они су пд-гласп- дп
да дапас, у времс
мпра. Словспи wopajy бптп
уједпњепп у борбп протпв
остатаеа фашизма п за тра-ја- п
дсмократски мпр п без-бедно- ст
нарзда, као што су
бплп у време рата.
Заачајал говор о оитннн
облпцпка новог покрета Сло- -
вена одржао је Леоннд Ба- -
равов, члал Опште-словеп-ск- ог
комптста у Београду.
П0ЉСК0Ј
Састанак вођа словенских
народа Москви
1 годипс а пронзводаа угллиа
1 изпосила je у 1946 години
прско 47 мнлиона тона, да-ле- ко
надмашујућц предратпе
цнфрс. Бројне лпвпицс, фа-брл- кс
п илпиовн ставлени
су у искориштаван.е. Пооска
сс преображава у екопомскп
јаку, иидустријално-аграрн- у
земл.у.
Совјетскн иарод са снмпа-тијам- а
и задовол-ство- м пра-т- н
уснсхе и напоре радпог
иарода братске Иоллке. Со-вјетс- кн
ларод је вссео што
лма удсла у постиглућима
Полхкс па екопомском пољу
л гато зна да златпа матери-јалл- а
помоћ СОвјетског Са
веза одакгаава лзградњу дг-мократ- ске,
лсзавпспе и јаке
Нол.ске.
Даиаш1кц покрет Словсла,
рскао је Бараиов, јсстс ду-бок- о
дсмократски ло приро-д- и
и цнллвпма којс следи.
To јс покрст у суштлнн упе-рс- н
против потпаљнвача ло-в- ог
рата и за чврст л трајан
мир мсђу лародима. Ои јо,
пре свсга, иародпп покрст,
лодуплрап од лшроких мага
слободољублвнх ларода п
изражава .лхове иадс л тсж-и,- е.
Далапим! локрет Сове-н- а
учлнићс све да сачува де-мократ- ске
тсковине које су
постнгли словенски лароди
у сиојни зсм.ииа. Словеии
увек тежс да буу, Јаједло сд
свим демократким лацлја
ма, a у првом рсду са борци-м- а
за демократнју л праве-да- н
млр.
Ллсксеј Сурков, Ллсксап-да- р
Корнсјчук, Макслм Рпл-ск- и,
Ијотр Верипшгора п
профссор Александар Воз-нссенск- н,
декаи леилпград-ско- г
унивсрзитета, говорилн
су о лотрсби појачаванд кул-турп- их
односа лзмсђу сло-вснск- лх
ларода.
Одлука усвојспа ва сас-тал- ку
да се реорганпзује
Свссловслскл коуптет у ko--ji
лтет Словеиа СССР-з- , псти-ч- е
да је главпи задатак Ко-мше- та
Словепа СССР-а- , да-л- д;
развијање и учвршћсе
пријателлтва братскнх куз-турп- лх
и поллтичкнх веза
нзмсђу словенскпх ларода у
СССР-- у п друпис зсмљамх
На састаику је лзабрап ко-млт- ет
од 30 члапова п презл-длу- м
од 11. Генсрал-лајтлан- т
Гулдоров пзабран ]с за прст-седпн- ка
комитста.
Са всликим одушсвленеч
састанак je vcbojuo поздрав
гекераЈпсимусл Гта.шну
НЕСУГЛАСИЦЕ
КОНФЕРЕНЦИЈИ
Иреуа извсштају Ројтерове
ловлларске агенције од 14
апрлла из Москве, совјетска
службена агсиднја Тасс оп-туж- иа
је ауерпчке, бригач-ск- е
п фрапдуске агенције дч
покуп!ава)у уцењпаатп
несугласице па кон-фсрсици- јп
спољних упнпста-р- а
која се сада одржава у Мо-скв- и.
"Неуајућп довол.по убед-ллвп- х
аргумепата да докажу
да совјекки делегатп ireyajy
право, каже Тасс, да су непо-мпрлпв- п,
реагцпонарнп лп-сто- вп
прп5егавају
уцеип ваи.у, претећп отворе-лл- у
н промпшлевпу распа--
дои
Објектпвност п озбп.ган i
прпступ (пптаипма), ппје
ПОВОЛ.ЛО јело нпзу страллх
лпстова, коЈп.покушавају пз-грапв- ане
јавног yueita. Чак
пре отвараиа
бројнп леслмпстп пз табора
лепрпјатела међулародн са-рад- не,
галанплп су о вепзбе-жло- м
неуспеху заседаиа. Олп
сада ле лромлше ппједан по-вол- лл
моменат, са свог г.тгдп- -
КРАТКЕ ВЕСТН
Тексас Спдп, 16 апрпл. —
У велпЛј експлозији хеми-ско- г
предузећа, која је проу--
зрочена експлознјом на фраи-цуско- м
тсретном пароброду.
поглпуло је, колнко је до са-д- а
установљепо, 1.200 особа.
Експлозпја је увпштлла хе-мпс- со
предузсће у вредпостл
од 19.000.000 долара. Сматра
'сс да има још па стотппе уд-ск- пх
жртава које плсу лрона-ђсп- е.
Пепплг, Кпна, 14 апрпл. —
Комуппстпчке спаге опколпле
су град око
300 кпдометара јужпо од lie-шшг- а.
Изпепадап папад ко-уулпс- та
прлсплно јс Чалкај-шеков- с
трупе којс су држаче
тај град да се повуку. Кому- -
ЛПСТЛ Су ЗЗуЗСЛИ П ЛСКОЛПкО
друшх градова усђу којнма
Спнан, Силпо и Чепгтла. Је-дапасс- тог
априла комулпсти
су заузелп асродроу у Jj-ал-шип-
у,
као u жслсзплчку ста-ииц- у,
пресекавшп желсзплчху
ppyry иа тоу важпом подру- -
ЧЈу.
Јерусалеу, 16 апрлл. — Свс
брлтанске спаге у Иалсстлпи
прппреулле су се ла будпост
протлв могуплпхосветпнчкпх
акцлја јеврејске ллсгалнс ор-галлзац-
ијс
због вешаиа чет-ворл- це
терорлста. Половшш
јеврејског стаповплштва које
броји 700.000 забран-еи-о јс нз-лазп- тп
лз куће за врсне se
шлпл осуђснпх.
Братлслава, 15 април. —
Hon Тнсо, блвши претссдник
лаилстлчке "Републлке Cio
Гвачке"; иадајиик, осуђеп ј?
од страие Лародпог суда на
смрт всшаиеу. Зајсдпо с л-и- м
осуђен je у отсутностл иа
смрт п аегов упцнстар спол-ии- х
послова ДЈ-рчаиск-
л.
НАДАМ СЕ ДА ЋЕ В1ЦДИ
РАЗУМЕТИ ПО УРА
Отава, 17 апрпл. — У рас-прав- и
по питању закона о
коитролауа цена односно у
вези са укидаилн контроле л
дозволлвањсм поскупл.ивап.а
жввежнлм паупрница, ларод-1- Ш
заступнпк Сп Сл Еф-ова-ц
Внлијам Брејс, рекао је:
"Ја се надау да he влада
разууетп по ЕОУе удара кад-- г
дозволлва овакве стварл. Опа
удара по певзпјама остаредих,
по удовлцауа-ма]Еау- а којс
прпујау потпору за децу."
Цитпрајућп дугу ллсту по-вишел- пх
цена ва хралл, on
je рскао да "док су једалпут
колтроле укплуте п пословвл
л.удп слободлп, тп лудп пз
гледа да иеуају савестп; онп
нпкад немају доста."
шта, да опет п опет понове
своје арогпозе забрплутости.
У овом часу решавају се
у Москвп најважнпјп про5-лем- и
послератле оргалпзацп
је света. Утолпко је, зато, ве-h- a
потреба објсктпвлог п оз-бвл.в- ог обавештавана", каже
Тасс.
У исто време. у извештају
Тассовог дописника лз Њу-јорк- а.
наводи се фалспфпкат
"Љујорк Тајмса", којп је об-јав- но
текст Потсдауског cnt-разу- уа
а нропустпо је да об-јав- и
коуувике којп је пздал
у то време.
У сохунпЕеју гојп је лздан
са Конферснције у Потсдаму,
паводп се да je постпгпут
споразум о немачкпу (рат
лиу) репарацијама "у саглас- -
ностп са одлукауа у Јалтп да
Немачка буде прпспллпа да
падокпадп до Hajinme yoryhe
мере губптке п штету које је
проузрочпла Уједпиелпм па-цпјам- а."
Тасс каже да се то пспу-шта- ње
траллво објашилва
како та одлу_а впје садржана
у Потсдауској декларацлјп.
шишшшт mmsfssm
ЗАПАДНА ШТАМПА УВЕЛИЧАВА
НА СПОЉНИХ МИНИСТАРА
У МОСКВИ — КАЖЕ ТДСС
увелн-чавају- пп
двректлои
КО!гефренцпје.
Колференцпје,
Шлхкнахвапг,
КОМЕ
У ВЕЗИ СА ПИТАЊЕМ ТУРНЕЈЕ НАШИХ ДЕЛЕГАТА НА
КОНГРЕСУ СЛОВЕНА У БЕОГРАДУ
ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА ТРИЈУ БРАТСКНХ САВЕЗА
Органнзацијама Савсза Еаиадскпх Срба, Савеза капад-ски- х
Хрвата л Звезн канадскнх Счовепцев, као п свој па-га- ој
јавности познато јс, да су се већ пред пеко времс по-вратн- лн
нз Југославнје друговл Едо Јардас л Максим Ви-јел- пћ
н млади Мирко Шимац, где су блли као лашп делс-гат- л
ла Свесловсиском Копгресу којл се је одржао у Бео
граду, док друг ЛГатешнћ услед леклх потешкоћа за добптн
лролазну визу кроз лекоје земље још плје стпгао.
По слом повратку, према раллјеу плапу, опп су трсба-л- н
nohn на турнеју по иашпм пасеобипаиа, да пам даду
лзвешће колнко о Копгксу толиео псто о ствариом стап.у
у пашој родлој грудп.
Међутлм, услед лромспе у Behy, са одласкоу друговч
С. Miioraulia п В. Грбића ла друге дужпостп. па ilhxobi
уеста главни одбор Beha лзабрао је другове Еду Јардаса п
Погоч.уба Стсваиопа. А услед огромпоЈ техппчког посла.
којн се сваким даиом све впше пагомплава у Behy у вези
са noiacKOM прве груие пашлх иселснпка у стару доуовииу,
тамо је сада постапл.си и млади друг Мпрко Шпмац. дос е
друг Гшјмлп одмах мо[ао преузетп свој посао као уреднш;
Српског Гласпика.
Ради спега тога лпје бичо могуће ове паше другове
лослатн на турнсју, а нити јс могупе о плј унслптн, пе само
за ове наше другопе cell то важи ia остача лаша руководства.
све док прпа група лг отлтопн у оуовилу, што he. увсренп
смо, бит1г легде коицем мегеца уаја
Извршпл одбор трлју братскпх Савсза.
ДО ЗНАЊА ПОВРАТНИИИМА У ВЕЗИ СА УПЛАТОМ
ДОХОДАРИНСКОГ ПОРЕЗА
ИЗ УРЕДА ВЕВА КАНАДСКНХ ЈУЖННХ СЛОВЕНА
Ношто сматрамо да јс обрач н повратника са вдастцу
у поглсду доходарииског nope:ia (Инком Такс) важпо пп-тап- ,с,
упутлли смо у Отаву ллсмо, у коме суо властп уолпли
да јаве какпу лслраву би повратницп' требалп тражити кад
су уплатили свој доходарииски лорез. Добплп смо еледе1ш
одговор :
,11рсма'садашн,лм увјетиуа закопа о доходарпвском но:
рсзу (Пнком Tax), не постоје ликасои усдови за one коЈ
лапуштају Каиаду, да лриликом nanynnatna зсул yopajy
властлма поднсти доказ да су свој дохоадннски порса у пот-пулбс- тп
уплатплл. . Aico сс иоврапТлци буду прлдржавал1Г
упута којс стс лм лаводио нослалн, т. ј. да уплате сав заос-тата- к
за доходарилскл порез. опп he прн свакој уплати
добитн потврду која је дополлл доказ. . ."
Према гори.ем испада. да би сви повратпици трсбалп
сачупати потврдс којс су добили лрллпком уплата дохо-дарлпск- ог
лореза. Лко нх нсмају. нлв пнсу приуплп, да
пх потраже код месиог уреда доходарлиског пореза (Пнкои
Тасе Офис).
Пополло лаглатавамо — свн којп ev поеедовалл еп.и-жиц- с
за рациопираи-- е храис (Ретоп Букс yopahe при
укрцаваау на брод нстс предати падлсжпим властцуа. Но-трсб- но
је стога собоу у Монтреат понетн те кљпжицг. касо
би се избјргло cne Mn'ryhr пастоје при укрцаваау ла Г С.
"Радник".
ЦЕНЕ ВОЗНЕ КАРТЕ НА С.С, "РАДНИКУ" СНИЖЕНЕ
Од миппстарства Рада Ф. II. Р. Југославпје прпмили
суо следеЈш тслсграу :
"Цсла превоза повратллка слпжела ла $170.00 п $130.00.
Мпллстар Рада Влцко КрстуловпУ.
Горлл вест злачн. да је возпз сарта иа С.С. РАДНИК--у
спижсна повратиицпма тако да he поједлнцп уплаћиватл
за шнфкарту како следл: -
У слободлом простору (Дормпторп) за одрасле Џ1МХЛ)
(ук.гучив кападска државна такса) за децу од Једве годиле
т.ј. $650 (укл.учлв ка- - до навршснс двалаеетс подовила,
падска државпа такса).
У кабплама — за одрасле $170.50, за децу од једпе до
лавршсне дваласстс годлие $8550 (укл.учив саиадска држз-вл- а
такса). .
Туристл — he плаЈшл подвоз па лађи езко Je paniije
предвиђепо.
Молимо секрстаре уеслнх Beha и повереппке у ласе-љпм- а,
да се прлликом убпралл повца за шлфгарте равнаЈу
прсма ropimy упутауа.
Сав повац за шпфкарте п возле карте за воз, потреоло
је слати ла ВКе К. Ј. Сл. у Торолту. т. ј. главнп уред Beha
иа лме генераллог фолда ______
ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ПОДНЕЛА
ФОРМАЛАН ЗАХТЕВ НА
КОРУШКУ И РАТНЕ
РЕПАРАЦИЈЕ
Москва, 17 апрпл. — Југо-славл- ја
је даиас формалло
поставпла захтев ла Копфе-релцл- јл
уинлстара сполнпх
послова за ујсдпнлис Еору-шк- е
у Народну републнку
Словеппју и да јој АустриИ
плати 150000.000 долара рат- -
пе штете.
Претставницл Сједпл.елпх
Држава Амерлке прнватпо су
реклл да ако Совјетскп Савез
буде подупирао ове југосло-венск- с
захтеве, да олда "пеће
блтп уговора за Ауетрпју."
Југословелске захтеве под-нел- и
су па заседап.у уппг-етар- а
Иотпрстседппк југосло-венск- е
владс Едвард Кардељ
п Стапоје Cnynh, Мплпстар
СПОТ.ПИ.Х послова.
§ v-ишшш-
л
ЈУГОСЛОВЕНСКИ PATHII
ЗЛОЧИНЦИ У ИТАЛИЈИ
ТРСТ. — Лпст "Уипта"
j6jaB.tyje члаиаБ о југосло-венскп- у
ратнпу злочинцллз
у Италпји у коме се пстичс
да ректор самостана "Иллрн-кум- "
држи у своу сауостанх
као госге познате усташкс
крволоке. Лпет наводм да ст
у самостаиу "Илирнкум" по-р-ед
осталих налазе познати
усташки функциопер ИВО
ФРАЈСМА, Павелвћев миил-ста- р
за корпорацлје; АЛЕК-САНДА- Р
САЈЦ, бивши шсу
усташке патиције у исиЈеку,
АНТЕ МАРШ1Ш. усташил
коуандант oirpyra ; MIIPO-СТЛ- В
СУШПћ, Паведићев
конзул ла Ријеци ; РИКАРД
ПЛЗТР, новпнар п пдеодог;
ИВО МРЛКОВЧИћ л ДЛИ-К- О
МАВРЕ1ц један од глав-пп- х
Павелпћевих сараднпка
којп је учествовао у масов-ло- м
унпштаваи.у Срба 1941 к
1942 годпве.
РбЕ!1 У ™ 'IK.11 IJJ