Serbian Herald, March 02, 1948

              ш. ... #
t-- 1
ЗА СЛОГУ, И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
.ФАШИЗМАЈ
Цегм годмшлој претпдатв m Канаду 4 додара, на пода
год. Z50. 3 вострист10, год. 5.00, пох. год. 3.00
Год. 8. Број 481.
Б0РИТЕ GE ЗА МИР И ПРОТИВ СВИХ ОНИХ КОЈИ
CBOJE ПЕР0, CABECT И ЧАСТ ВЕЛИ GE У АПЕЛУ.
Са консултације (саветова-ita- )
новимара словсиских зе-ма- лд
којн се одржао у Загрс-б- у
концем janyapa ynyhcn је
апел свлм лрогреснвилм о-шшар- нма
свста. У апслу сс
делимпчло каже:
Упућујемо овај апел вама у
данлма када
реакција у Лмернци и ас-зи- ис
слугс у Бритаиијн п
Фраицуској, злочнначким га-жеи- ем
политнкс међулародле
сарадн.с, пастојс да поцепају
свст.
Сада, у даинма imixobiix
нових лапада, силе којс бра-и- с
мир и пријатслхтво мсђу
народлма, правн прогрес и
пстннска дсмократнја пспре-стан- о
расту н Јачају упркос
опаспостн иовог светског ра-т- а.
Сви они који уистииу до-прино- сс
н желе иптерссима
дсмократског мнра и иитере-слм- а
слободе и иезависпости
вслнкнх и малих ларода, да--,
нас се окупл-ај-у око велнког
Совјстског Савеза којн јс
кроз дуго времена стуб мира
и прогреса, око зсмаља парод-ии- х
дснократпја које су зба-цил- с
са
јарам н којс садаизграђу-ј-у
нопи живот у пријатсљској
н искрспој сарадњи.
У ово врсме, када јс свст- -
ска реакција, окунллјући под
своју црну заставу остатке
фашлзва а лсто тако н свс
-- оно што јс реакционарио н
сезона у 1947
— најуспели a у послед-- ш
10 година
Београд. — Прошлогодиш- -
iLa турлстичка ссзона у Југо-славиј- и
била је јсдпа од пај-yciiexiij- lix
сезона за послсд-ип- х
10 годииа. У турлстнч-кп- и
мсстима Југославијс бо-рави- ло
јс one годнне око
970.000 домаћнх и 56.000 стра-ии- х
туриста, тј. 110.000 вишс
него у 1938 годпни. Од укуп-но- г
броја посетллаца 57% су
бнли радиици н лаиештллцл.
Такођс јс прошле године ле-тов- ао
и велики број дсце, ве-ћнн- ом
ратпе сирочади и децс
слромашлих родптелл. У 341
дечјем лстовалншту летовало
јс 86.800 децс. Највећи број
страинх турнста бно јс из Че-хослова- чкс,
Маћарске, Иол-ск- е,
Бугарскс, САД, Евглес-к-е,
Фраицуске и СССР-а- . Нај-поссћснн- ја
места бнла су ле-товали- шта
на Јадраку.
За уиапрсђеае турпзма л
турисглчкнх места билс су
прошле годиие пнвестпрапе-велпк-с
суме иовца. Саио за
yiianpcheibe турнзмау три ла
родне републнке нивсстлра
ио је 128 мнлвоиа дииара. Од
тс суие обновлсио је нзмеђу
осталог и 57 хотсла. У свим
народилм рспублнкама отло-чс-лс
су прнпреме за ypebcnc
туристнчкнх места п објеката
за овогодиши.у туриствчку
сезоиу. 1'ади побол.шана
снабдеиаил турисга угости-телск- а
предузсћа оргаиизова-h- e
своје економпјс. Предузс-ћ- е
се тасође нере за побољ-inai- te
саобраћајпих веза. За
иностране турнсге овобезде-днћ- е
се на врсме мсста у хо-телл- ма
л домовима.
3 а г ребачки мегЈулародпп
Велесајам (Нзложба), којп
једап од пајстарпјих међула
роднпх сајкова у целој Евро
пп, одржаваће друг)' после-ратп- у
изложбу од 9 до 17
маја.
Пзложба која је одржаиа
лрошле годпие била је врло
успешна по броју страннх
лосегндаца и по броју раз-- ii
лх земаља. Очекује се да
he ове годнне пзложба блти
јол! ycneninitja.
3 а г рсбачкп међупароднп
Велееајак стекао је лрпзнаае
у свету са својим географ- -
СРПСКИ
Цена једном првмерку 5 цен.
ДЕМВКРАШУ, ПРОДАВАЈУ
ШШЛИСТИЧКИМ МАГНАТИМА",
лнпернјалистич-к- а
ссбеимпсријалнстнч-к- и
Турисшка
корумплрано, отпочела ло--
внм лападлма протлв млра н
демократијс, окда је дуаспост
сваког лоштсиог повпиара да
се активпо борн за тај мпр и
истипссу демократпју.
Мн новлнари словенскнх
земалл — СССР-а- , Југослави-ј- е,
Пољскс, Чсхословачке н
Кугарскс, окупленп ва савс-това- ау
у Загребу на познв
Ссеопштек словепског коип
тста, а такође и гостп — ио-влна- рн
из Мађарскс, Руиу-нл- јс
п Ллбаппје обећајсмо да
Iicmo свс пашс зиаае ставлтн
у борбу за сталаи млр п нс-тпнс- су
дсмократнју.
Ми обсћаваио да heuo се
пспрсстало борити протпв рс-акци- јс,
осуђујсмо све one ко-ј- н
се утварају дсиократлји
док у ствари помажу ратие
хушкаче, .протлв свнх оиих
који локушавају да сеју нс-сло- гу
н лзазпвају иарод про-тл-в
Совјстског Савеза н држа-в- а
народллх дсмократлја.
Мссто ловинара је у првпи
педовима ла чслу чампиола
млра и демократлје. 1и вас
Нрсмлјср Дру је добављао
смнгранте нз Кнглескс а сада
нл Kaiiahaiui лсиају рада.
Гордои Кампел mitue njidui-л- е
суботе у "Торолто Дејли
Стару" колико сс длевло прл-јав.-.у- јс
радллка за иосао ла
"Нешпал улемилојмснт сер-влс- е"
па Спадаи.у. "Илтаас
залослеае сваким далом јс
овде све горс", пише Гордол!6 Jo У рссторану излаша
да му ie рскао Једаи од слу- -
жбепнх ллца нз ове државлс
запослнвачке установс, која
је образована у току рата.
"Сваклм даиои — рекао је
тај службсллк — ПЈИЈлази
кроз нашс рукс 3,000 л.удц од
СожиНа", којн траже рада, "а
три пута више последиег с-сец- а". To зпачи да се послед-14- 1
мссец дапа свакпи данои
лрпјавлпвало око 9.000 лудп
за рад, алн га лако г.е добнва- -
ЈУ- -Осо 100 особа лросечло
сваким далом на ту установу
траже соцлјално ocurypaite, a
то јс око десет пута внше лс- -
го прошлог лета.
Говорећи да су млађн луди
BchiniOM без посла on је рс-ка- о:
"Ако си стар лрско 40
годлна данас врло тешко до-бива- ш
запослсие, чак и са до
ИО.Т.ИО лгкуства у раду."
Данаипва илата радлпка
ИЗВРШЕН ЈЕ АТЕНТАТ
1Бу Делхај, Пндија. — На
старог, 78 годишаег Мохан-да- с
Гандп пзвршен је атептат
30 јапуара. Атентат јс пзвр
шпо 36 год н until Хилдус.
Нагурам Впнајак Годе. Лтеп-тато- р
је испалпо tpu левор-всрск- а
метка у Гапдпја. Ган-д- и
више није когао прогово-рит- п
нп речн л насон nata
сата је умро.
Гандн је днпломирао права
у Енглсској, тамо се и оже
ским положајем, jep стојп ва
важпој раскрснацп, па путу
Еоји пролазп Д)навскн базен
преко Балканског полуогоса
за ЈадрансЕо морс, којии се
веже средиа Европа. Стога је
врло погодно кећувародпо
средиште за измену продука-т- а
пз тпх предела.
Очекује се да he Канада
бнтп ове годппе претставла
ла ла овом Велесајиу. Југо-славиј- а,
псто као и друге зем
љс лсточне Европе, коже би-т- и
добра пијаца за каиадску
машннерију.
Велике повластнце су дате
ИЗЛОЖБА У ЗАГРЕБУ
је
-- г
TORONTO,
познвамо, драге Kaiere у Ев-роп- н,
Азијл и Лмсрлцн да нс-ууор- но
радите на
it изоловал.у свих испрн-јатсл- л
млра, да раскрнлкате
основе плалова
којн пападају ла слободу,
лезавлслост и сувсрсллтст
држава.
Кажитс вашии чнтаоцлма
лстилу о земллма лародипх
о ilhxobhv no
стлгнућлма па скономском п
културиои развоју, о пстил-ски- м
лародним властима које
су успостав.гене у лашии
зек.гаиа.
Мн вас познвамо, драги
пријатели н Kaicrc, да спако-днсви- о
јачатс
иовилара и по
мозите јој да уједлли својс
слаге у борби за млр н дсмо-крати]- у, Мл вас поЈлвамо да
се борите за једилство у н.е-злм- им
рсдовима тако да таио
tie буде мсста за фашлсте и
ciyrc ли за
све оне којн продавају својс
псро, савсст и часг капнталлс- -
тичкмм маглатпма.
која пзнаша 35 долара лсдел.
ио сматра се да јс то ирлллч
на илата d.iii oh. ДЈеђутнм,
она не пзиагаа више од 15 до-ла- ра
у стварној врсдлости
купопне ohn долара. Када се
узус у обзлр да су живсжнс
иашфллце cauo у лоследиих
два иессца поскочллс пајиа- -
н.е за 10 посто м да Једпо сла
ики и цситн, (шда сс тск ви- -
дл колнко је мизерла плата л
од 35 даара недељпо. Покрај
овога веллла радлллива у
Каладп iuaheaa је далеко лс-по- д
35 дшара недсгио.
Као што је позлато, одавно
је бнла лолитиса лреилјера
Друа за добавллн.е радниш-тв- а
у Каладу из Британлје.
On је током рата говорно да he
посла битн п превишс у Ка-над- н
послс рата. Оа је хтео
да навали и то
из Енглсскс, тако да можс
нмати што јевтинију радиу
слагу у нровлацлјл. Сада
луди из самог "Нашенал
селеггнв сервиса"
сажу, као за прниср, да да-на- с
и и ови које је Дру допре-ма- о
из Елглгске већ ие могу
добитн запослсае. "Јсдан ме-хал- пк
који је добивао у Eu-nice
кој 45 долара нсделно ов- -
НА ГАНДИ
лло. Његов пачин паштичкс
борбе п жлвота слпчаи је Ма-ч- с
-- ) и Драгахубу Јовалови-hy- ,
алп ппак се разлпковао од
Н.ИХ. Позлат јс кло један од
naJBchnx индиских дсмагога.
а верио је служио брпталсклм
У послед-il- c
време бло је код плдпс
ког парода лного измовал.
Hicron атептатор говорпо је
такоће епглсски. Пптале je
сада: од куда и од кога је па-говор- еи
да лзвршп убпство
Ганднја п да лп то ллсу билп
мотивп иеговпх странпх прп-јатс- га
са панером да закува
ју ситуацпју у Инднјц, илц
пеког другог?
У сваком слуају, Гандпју се
впше праве покајнице у Еп-глеск- ој
него у самој Пндијп.
странпм посетпоцвма .и суде-лователп- уа
па лзложби. To
ук.1учује 50% попуста на
државпој зкелез-нпц- и
и паробродима за путо-ва- ие
и превоз робе за пзлож-б- у, без иаплате пкаквс цари-в- е,
таксе втд.
Све далпе информацпје
iiorv се лобптн ол Ivrocjo- -
1W
ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
200 Adelaide St. W.
Toronto 1. Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: 9947
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ
АПЕЛ СЛОВЕНСКИХ НОВИНАРА ПРОГРЕСИВНИМ НОВИНАРИМА CBETA
разоблича-вањ- у
нмпсријалнс-т- а
млролублвлх
дсмократнја,
Међуиародну
оргаипзацију
профашпстнчке
емиграцнјом,
ун-енплоји-
ент
Ју-гословен- сЕој
WAverley
ONTARIO. TUE. FEBRUARY
Говор Бевина води трећем
светском рату
Кнлмариок, Шкотска. —
Харп Полит, гсиералин сек- -
Еетар КоБирунлтласлтлијечкеизјапваиротпјјее
25 јануара да говор ииппстра
спо.гннх послова Бриталије
Ерисста Бевипа којег је одр-жа-о
у прошлп четвртак прет-став- ла
"полнтику која може
да води Tpeheu светском ра-ту- ."
"To је неизбежлв зак.1учак
Бевинова говара." Патт је даде рскао да јс
говор Бевииапротлв Руслје
опрсзло припрем.гел ла бази
исдавиог говора млнпстра
Владе и npoiosaia "М" про- -
тлв Совјетског Савеза п на
покушају cetpViapa Лабор
партлје Моргана Филипса, ла
захтев Нладе,да лоцепа за
латске сипдпкате.
Бсвин ie 22 јаиуара одржао
говор коЈк заиста "водн Tpe-heu
светском рату," Он је ие.
само напао и клевстао Совјет-ск- н
Савез и % Комунлстичкс
партлје, eeh ЦјДрско настајао
да експапзлју брлталсклх и
америчких ршперпјалиста,
дс и е може да добије запослс-it- c због тога juTO je преко 50
годила стар.а оц-им- а npeso
30 у радЈл Је-д-аи
други епглескп мехапп-ча- р
мотора којл nua шест го-ди- ла
искуства иора да прво
узме б мссеци курс па амс-рпчк- нм
аутоиобнлина прсле-г- о
доблје дозволу из Оптари-је- "
за рад.
Гордоп велп да Калаћаш!
сада оптужују емпграпте што
лема посла. a cuurpaiirii оп- -
плсала продапи су амерлчкпм
јануара ! у ро--
Америкаваца за
васлнтаваие Нематког паро
да у кололнјалвои Д)тсу којц
би лх ставпоу завпсност Сје-дннн- их
Држава.
Одржаиа је конферелција
н амернчклх вој-н- нх
гувернера 'Бпзонпје'
(Брптапска н Амервчка зова
у гепсрала Клеја
ii са
окр)-жнп-
х властп Запад-л- е
Неиачке п екпаоиског
Beha. Коиферевцпја је одржа-п- а
7 и 8 јалуара у Шенбур-г- у
иа којој се јасло влдео
Hii.t н вавере те полвтвке.
На овој копференцвјв је,
п а бази Клејевог плапа за по-цс-п
Нсмачке, донесева одлу-к- а
за образоваое чвсто За-пад- ве
Немачке 'бизовске'
владе која una да нгра улог)
у службц
кпх планова.
"Борба" наетавла дале:
Агентп авервчких ковпавв-ја- ,
обучени у уввфор-м-е,
взвезлп су преко 200 хп-.и- да
лпдустрпсквх
патената из НемачЕе а всто
тако н бројне техввч'ке архп- -
ве у вредноств од осо 10 вв-лијар- ди
долара. За време
1946 годпве преко 9 ввлвова!
тона угла пзвезево је вз Бра-тавс- ке
Зоне. Овај је углев
yi цеву по 12 вемач-кн- х
варк--а потонп, аовда је
вродан 10 датара по товп.
Ове многе вплпјарде про-фнт- а,
већутпв, впсу
ве у сппсак пеиачкпх репара- -
циЈа. Пола ввлиона ручввх
сатова., 120.000 аплпата за 1 I слнкаае п 70.000 двогледа
СРБА
3, 1948.
k-вислип-
га
куплеп
Authorized
Изјава Молотова о резултатима
Лондонске конференције
спољних послова СССР Моло-то- в
јс дсцсмбра прстсташшцима сонјстско штам-п- с
изјаву о конфсрснцнјо мшш- -
стара сио.гних послопа.
Одгопарајући иа питаља прстсташшка листона
"Нзссстнјс" и о лондонског засс-да- ња
Савста .мшшстпра спо.гних иослова, a тако v
всзи с гопорима којс о томс одржали пмсричкн мшш-ста- р
спо.гннх послопа господин Маршал и британскп
мшшстар спо.гпмх послопа господии Бевин, мшшстар
СП0Љ1ШХ СССР Молотов дао слодсћу изјапу;
9.000 РАДНИКА ДНЕВНО ТРАЖИ ЗАПОС-ЛЕЊ- Е
ПРЕКО "СЕЛЕКТИВ СЕРВИСА" У ТОРОНТУ
МЕЂУНАРОДНА
МОХАНДАС
лмперијаллстима.
)—
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
годшкГискустаа
0К0
Колика богатства се извлаче
из западне Немачке
Београдска "Борба" војнн-ј- е
22 о непримернпм Дма Немачгу. ова
покушајима
Амерпчквх
брлтанских
Немачкој),
Роберкона прстставиц-цли- а
аиервч-јпу- т
војве
п другпх
уклуче--
Мшшстар Вјећеслав
резултатима Лондонско
"Ирапдс" рсзултатима
послова
иКао је мосховско за-сед- ан
Савјета министарч
крупиог капнтала, да за свс
ibiixoBo запоссдоваас економ-скл- х
л војллх база у туђим
зсмллиа, да за све поробллва-л- е
ко-1ош1Јалл-
их народа од
стране Брлталске llutiepuje
лавалп н окрлви СССР-- а. (О
овоме he бпти речи на другом
иесту.)
туасују премијсра Друа који
је обећавао да he 'битп доста
рада' п којн је сам ншао у
Енглеску за вреке рата да
тражп радну снагу за Олта-риј- о,
смиграцпју.
Огава се сама жалн, одпос-л- о
Влада, каже Гордон у свом
члапку, да је потсшкоћа за
дуде изпад 40 година старос-т- п
да добпју запослеас, али
он велп да "лишта Coxa слту-ацлј- а
нпје данас ип за one
пспод 40 годипа" старостл.
ба је узега од немачкпх фпр
ма по осупацповнм ценака .
После упоређпвааа впсппс
провзводие у Западпој н Нс-точв- ој
Немачкој "Борба" пл-ш- е:
вези са "Ллапом М" и
упркос неговпх огронлпх не-достат- аса, западнп Еруговн
су поднгји nuTaiLe прогааа-it- a
гоиунистнчкнх партија у
Заладној Нехачкој. Ово no-Еазу- је
да је тај "План М"
провогацнја исте врстс као
је уиотреблавава од
стране вацлста палеаем Рајх-стаг- а.
"Плавом М" пмпсрија-лвстпчк- и
лордоал "Бизонн-је- "
желе да употрсбе ги.ев н
слабо расположеие гладвлх
немачсих радппга, који јс
проузроковав аимо-амерп-ч-
кпм, поЈитикок, протлв дево-кратсх- вх
еленевата и тако
још једном увук)- - Немачку у
вацпстпчку хистернју, овај
у ивтерес Волстрвте.
Народи Европе желе да вн-д- е
друкчвју Невачсу вз које
пм се uehe угрожаватв itnxo-в- а
будућвост. Због тога разло-г- а,
трик "Плава М" потпуно
је промашво цпл
Сада постојп један други
п-та- в еојн је проузроковао
хаос н хвзервју у Западвој
Нехачсој, плап којв сам со- -
бои садржв бакциле ввзери- -
je, HOinx сухооа и весрећа
пароду западве Европе.
ппје "План 31", вего Марша-ло- в
rua'fl, ва освову којега је
Западва Немачха сгавллпа н
претворева у коловију и ва
оспову којег се покушава
ставптв у ровство вароде За- -
пади Европе.
£ t-Д-
у. - - "
as Second Oau Matter under the
No. D. N. 764. March 12. 1942
дао 31
iicto
су
јо
Сва
што
што
Са
To
Price per copy 5c,
сполпнх послова које је одр
жало овог протећа, тако п
лондоиско зассдане било са-зва- но
углавиом радн разма
ipaita пемачког проблема.
Магеријал обе конферелцнје
пружа довол.110 оспова за до
iioceitc суда о ставу Сједшие-нп- х
Амерлчких Држава, Be-лв- ке
Брпталпјс, Фрапцуске и
Совјетског Савеза у погледу
Немачк. f
У Лолдопу иије постнгнут
слоразум о иемачкон пробле-му- .
Мекутлм, ствар није У
овој н у олој ситлицц иа ко-)- у
се поиекад позпвало у ие-дави- им
говорима. Није по
стнгпут споразум у два осло-вл- а
nnraiLa: прво, о уговору
о мнру, о успоставллау је-динс- тва Неиачие. Споразумп
у Јалш н Потсдаиу, које су
1915 године заклушли шсфо-b- ii
влада Сјсдиплнлх Амерлч-к"- х
Држава, Велпкс Бритапи-ј- е
н ОССР, пружају соллдпу
оспову за решаваае оба ова
проблема. Да су се п друге
владе које су потпнсале ове
споразуме, а не само СССР,
прлдржавале усвојснлх одлу-к- а
onhn споразум о Немачкој
постигао би сс без обзпра на
опстојеКе разлпке. С друге
стране, совјетска влада је
увек нзјав.гавала да се itehe
одреИн овпх споразума и да
itehe nhii у корак с олнма ко-ј- п
не1в да пх прлмене н ко-ј- п
данас теже да ламетну дру-г- у
полнтпку у погледу Не- -
качке, полптмку која се коси
с лачелима демократпје п
безбедпости народа, хојп су
узелц као осиову прп доло- -
ПОВРЛЋЕНИХ ВЕЋ 'ПОРЕНШ'
Јспедиап ппсс Јавлл да ic
комалда Каладскс лсглјс ла
свом Пзвршиов одбору про-шл- е
иеде.1е гласала, да се
претседнису Е.С. Евансу да-д- е
луна власт, да употрсбл
днсциплинскс мсре у логлсду
"субверзивлих чланова". У
ioj всстн кажс да су у пскив
мсстлма и градовлма целокуп-л- и
огранЦи Леглје потпали у
рукс под
упллв.
Једап члан лз-јав- ло
да су у Торопту два
огравса у таквом стању, то-је- ст
под "комуллстичким
упллвом".
Натрик Бигс, секретар Ле
гнјс, казао je да je акцпја ко--
ју подузима ћ.кзекутлва из-бацлв- аие
чланова којп су
осумњичевн да су комуниств.
Он такође каже да се у то
убрајају и члапови Радплч-к- е
прогреснвне партпје, н свн
они који су осумљпченн као
eh пр1стаице"К01(унНсТ„,Ке
ЛДСОЛОГНЈС
Дал.е је па мнтннгу пз-јавлеп- о
да Егзесутвва лва
всћ много пмсиа п да су пста
осуианченп као ковунлсти
па да he се с аима обрачува-тв- .
На витпигу бн-л- н
су заступл.епи огравцп Ле- -
Vol. 8. No. 481.
ceity одлука о лемачком про-бле- му
у Јалтн в Потсдаму.
Пшаие уговора о мпру с
Немачком је важло не само за
Немачку, веК п за св,европ-ск- е
државе које теже успостав- -
лллу чврстог мпра Заклучеи.е
мира с Немачком претставал-h-e
окончаие садаши иеодре-heu- e
ситуацпје п успоставла-li- e
потпуиог мпра у Европв.
У томе су заиитересовапе не
само европскп tth п свп дру-г- н
мпролубпвн народп. Ако
запста желпмо да допрпиесе-м- о
учвршћеау мира у Евро
пп, морамо прпступлти прл-прем- и
уговора о мнру с He-мачко- и,
као и решаваиу свпх
niiTaika у вези са сазшаиде
мпровпе колференцпје о пл-та- иу
Немачке, Такав је бпо
став совјетске делегације хс~
ја, Mel;yiiiu, нлје наишла па
лодршку остала три министра
на Лондолској конферелцијп.
Познато је такође да постоје
л друкчија гледишта. Beh no-четк- ок
ове годпле Сједиаеле
Амервчк Државе поднеле
су предлог о привременом
статуту за Немачку, што зла-ч- и
оддагаие nuraita уговора
о миру с Немачком за дуже
врсме. У оло време, н да-иа- с,
совјстска влада бллаје
против предлога о привреме-ло- м
статуту за Неиачку, којп
бп могао само оместп успо-став.га- ае
чврстог инра у Ев-роп- м.
На коиферелцији у Лоп-дон- у
совјетска делегацпја је
лнсистпрала да ое отпочне с
прппремом млровног уговора
с Немачкон it да се пнта-н- е
впше не одлаже. Наша де-легац- пја
је ппспстпрала да
Савет мпиисгара сполнпх no-dosa
приступп свом главнок
задатку због кога је састав-.vt- u,
Прплпком саставла!ка
Савета мвнпстара сполних
послова иа Потсдамској koii-ференц- пјп
је встакнуто да је
iberoB ociioiim задатак прово-heu- e
"неопходлог npnnpeu-no- r
рада за заклучеие угово-р- а
о мпру", прп тему се лмао
(Наставак иа стралп 2)
гије из Ввндсора, Каиуске-шинг- а,
Норг Беја, С. Мар,
Отаве, Ошаве, Чатаиа н То-ронт- а.
Леглја објављује да
ииа у 424 огранка 105,000
члаиова у провнпцијв Олта-ри- о.
"Леп" је то прпмср канад-ске-запад- ие
дснократије коју
западни "оцн" же-i- e да про-ту- ре
ц латуре целом свсту.
To je, како јс једиои пра-ллк- ов
један полнтичар казао:
"Дсмократнја без демогратв-је"- .
Ако се ово догоди, то јест
лзбацнкаи.е "осумаиченвх"
чланова да су комунисти и
целих orpauata Легије, онда,
казао је један иапредлм вете-ра- н,
постоји voryhnocT да бу-д- у
постојале две Легије, што
лиједап ратип ветерав пе би
желео. Тај ветерав схахра, да
је Кавадсса Леглја оргапнза-циј- а
ратвпх ветерава, и пре-в-а
тове, да je lteaniia дуж-вос- т
да се борв за поболши-ц- у
жнвотлих првлпса ратвих
Beicpaiia, псто као и радин-ц- и
што вкају уввју за побол-шањ- е
плата. А што се твчс
полптике, каже тај ветсрап,
ако вапреднлцн илилеввчарн
ле би смив бвтв комуиисти,
онда и претседплк п сесретар
ле би смелн бнтн
нлв конзсрвагивцп — ако се
иеће политлка оида се nehe
политика — то би била увс-тв- ву
леса дехократпја.
И ЛЕГИЈА ВОЈНИКА
или коиуллстички
Егзскутпве
је
том
Егзекутпве
као
ово
оио
либералцп
I