Serbian Herald, March 02, 1948

              1
ШШ
.INMh ЗЛђ&Ш-- Л №&&f & Г =fr £lWS Ј#И- - д&&а&ш m& Um '"' " itfcd№iadfc8MkMit
CTPAHA 2 -- СРПСКИ ГЛАСНИК" .Уторак, 3 фебруара 1948.
Српски Гласник
. (Serbian Herald)
Published twice weekly fcy Srpild Glaanik PuMUhlng
Company— proprietors in the Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазц сваког уторка в петка
Сва ппсма п чекове треба слати на
"СРПСНИ ГЛАСНИН"
ШТА МИСЛИТЕ 0 СПАЈАЊУ НАШИХ ПОКРЕТА
По питаљу спајаља напрсдних покрста
јужнословснских доссљсника у Каиади,
односно српског, хрватског, н словеначког
за сада а сиснтуалпо и максдонског н бу-гарс- ког
каснијс, nch су три Нзвршиа од-бо- ра
Сапсза и број другнх мсснпх руково-дила- ца
у осиовном нстакли својс мишљс-њ- о.
Оии су то мншљсљс изнсли ирсд члан-стп- о
и нрсд остали иаш досслсннчки иа-ро- д
у овој зсмљи, п у иоссбнич, н у зајсд-пичко- м
прогласу. У Прогласнма су наво-дсн- и
и ОСНОВ1Ш разлози, услови н потрсбс
образовања јсдиог зајодннчког братског
прогрссшшог нокрста.
Опо iuiTaiLC. питањо спајаи.а иаших
напродних иокрста иа и наших дсмократ-ски- х
листоиа у Канадн. дакло, стављсно
јо на јапиу и свсопшту дискуспју прсд
чланство три Савсза, а такођо и ирсд оста-л- с
иашо ДОССЛ.С1ШКС у овој зсмљи. Сиакн
члаи и свакн други Југослопсн — Сриии,
Хрват, Словснац, а тако);о и Максдонац и
Бугар у Каиадн — има нуио прапо да уз- -
да нзиссс својс мпшљсњс, да дадс сугсс-тиј- о,
нрсдлогс и да слободио заузмс било
нозитнваи. било нсгатнваи став, одиосно
— било за сиајаи.о илн иротип спајан,а,
само упск да сс навсду разлози.
.V всзи овога сада трсба да со развијо
јсдна адрана, ;кива и ошпта расправа.
дискуснја, на ссдницама оргапнзација, на
јашшм аборопима и кроз нашу дсмократ-ck- v
штампу — Срнскн Гласнпк, Иовости
ii Ktihioct. Стунци Српског Гласиика отво-рси- и
су за ово свакомс да пншо до сазн-в- а
коивсиција три Савсза — Савеза ка-надск- их
Срба, Савсза канадских Хрвата
u Звсзо канадских Словснаца. Конвсицнјс
сс, прсма зајодиичком Ирогласу Нзпршиих
одбора трсбају сазвати иајкаспијс до кои-ц- а
јуиа ово годнне. До тада сви трсбамо
датн cnoja мишл.сна — да ли да спојимо
нашо покрсто у један зајсдиички братски
нокрот; да оставимо мссто п за нашу ма-ксдонс- ку
и бугарску браћу да и оии при-сту- пс
када iialjy за сходио; како да извс-дсм- о
ово спајан.с; какпу структуру да
створимо заједничке оргамизацнјо; какав
карактср да јој дамо н то.мо сличпо.
Сва ова иитан.а су од великог зиачаја
за иашо доссл.синшто у Канади, за сва-ко- г
појсдинца и за иселсииштпо као цс
лииу. 0 свнм овим питаилша сваки члан
Савсза као и остали напш родол.уби трс-ба- ју
узсти учсшпа у дискусији, јср сс сва-ко- га
н.их Tine. Днскусија трсба да со по-д- и
трсзвсно. хладиокрпно, нромишл.ено н
конструктшшо. У овоме упск треба нмати
прсд очима општо нитерссе досслсиика;
оишто прилико у Канади; узсти у обзир
нову Југославнју и њсн сфскат који до-ла- зи
на нас, н такођо имати у пнду и ои-т- ту
ситуацију у свсту. Даклс, но засни-ват- и
дискусију на малим појсднначпим и
ссбичиим — било личинм linn јсднонацио-налпи- м
прапима и иптерсснма нојсднних
група, nch на општим прапима и нитсрс-спм- а
(који су иам заједиички. и иа оним
иоссбним, спсцнфнчпнм). Kaiiabana jv:k-нословсис- ког
порскла. А то зиачи да hc-м- о
сс иа овај начии рукоподнтн интсрс-сим- а
осталог каиадског иашпа ч народа
нашс старс отаџбипе — ФНР Југославије.
Ово, међутнм. ипкако no значи да трсба
одбсгапатп oi малих питан.а. од разпих
спсцифичностн иоједшшх група, носсбпих
наших покрета, од najvafwix ствари које
со односо на нашс покрстс поссбно. иа за-јсишч- ки
покрст, а нашу иаирсдпу штам-- п
у п на нашс .iocclciuiiutbo.
Даклс ПОЧШ1ТГ днскусију кроз Српски
Гласши:. Ilpni jo Нил.а нз Гудоури почсо.
ДКТИВИЗАЦИЈА ЧЛДНСТВА GKG
V гсисрално ronopchu аклшиост орга-инзацн- ја
Савеза канадскпх Срба мозкс се
Monimi са најактпвиијим друшм папред-ии- м
организацијама у Канадн. Мсђутим.
јслаи од највсћих проблема у нашнм орга-иизацнја- ма,
као што јс то случај и код
другнх, јестс aicTiinii3iipan.c цслог члан-ств- а.
Псчнто сс догађа да сву активност.
да can тсрст рада мсспих оргапнзација
сносн сразмсрно врло малп број чланова
н чланица, док другн. далско nclni број
ништа или врло псзпатпо судслујс у раду.
Разумс се да таква полнтика, такво ста-н- .о
н став љузн у организацији unie it
здрав, mi поштен, ни правсдан. Јсдни да
ратс стално, а други да тск параднрају
као чланоои на папнру ннкако ннјс лспо
ннти сс шппс то смс толсрисал! у нашим Ј
организациЈама.
шЗашшштшшШшшштШшЛбш
Подунавље и развитак старе европ. културе
Енглези су попримили део наше културе
Под насловом "Култура је
дошла у Брнтанпју уз дунав-ск- у
долнну", чувенн еиглес-к- и
научник професор Џ.Б.С.
Халден објавио је иедавио
чланак у коме се поред оста--
лог каже:
"Брптанија пре две хихаде
годииа ннје, истипа, бнла нн
у ком погледу колонија Југо-славиј-е,
али смо, свакако, вр-л- о
важаи елемеват своје кул-тур- е
добили нз ЈугосивиЈс".
Онима којц су учлли исто-риј- у
из уџбсннка пнсаних
пре вишс десетина годнна ово
тврђеае, свакако, изглсда ма-л- о
чудновато. Лрхеолошка
ископаваи-- а у току послсданх
годипа које су претходиле
Другом спстском рату објаш-аавај- у
иаи, мсђутнм, смнсао
roniLiix псдова профссора
Халдсна.
У осолпни Бсограда прона-ђе- и
је велики Орој пренсто-рисЕн- х
нас&тл. Откривене су
тако насеобнне из пренстори-ско- г
врсмсла у Макишу, 1и
1ПН.11ЦН. Шунллј Стсни под
Лвалои, у PiiniLy, Рссинку,
]!слнкоц Сслу, Ршопску, Ба-рајев- у,
Ропочсву, Нсмсиниу-haii- a
са друге странс Саве у
Земуиу и па ииогпм друшм
iiccTitua. У саиом Београду
близу yinha Савс у Дупав,
културни слој зсмл.е, то јсст
слој нзнад здра! ицс, iicuyii.cu
ИЗГРАДЊА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ БУГАРСКЕ
Двадссст четв,1го децсмбра
овс годнне Нслнки иародно
собраи.с Byrapikc изгласа!о
је Заион о нациоиализацнји
приватних нндустрнских н
рударскнх нрсдузећа. СЈва ис-торнс- ка
одлука бугарског на-роди- ог
ирстст&вништва нма
огромап значај за дал.п.н
СКОИОМСКИ II ЦОЛИТИЧКИ ЈК13- -
вој новс, отечсствспофронтов-ск- е
Бугарскс.
Закон о национализацнји
приватиих иидустрискнх н
рударскнх ирсдузеНа дошао јс
као иослсдица Јназвитка на-род- нс
дсмократије у Бугар-ско- ј.
Дсвстог ссптсмбрл 1944
годинс бугарскц јс народ
нрскииуо са свпм oiiiiu што
га јс всзивало са старим. Он
јс иошао нутсм који ia води
бо1.ем a cpciiiiijCM жпвоту,
нзградии снажис пародис Бу-гаЈк- кс.
Иослс нсдавног изгла-саваи- .а
дсмократског Устава
Народнс гепубликс 1угар-ск- с,
појавнла сс потрсба за
npoBofycitc асгових одрсдаба.
Закон о нациопалпзација
нриватннх нндЈ-стриска-
х н
рударскпх ирсдузсћа прст-став- л
зпачајан корак у ion
правцу. Он предвиђа прсла-- 1
зак у оппенародио власннш-тв- о
свнх важнијих граиа прн-врсд- с.
Иод одредбе овог за-ко- иа
нс потпада имовина за-дру- а,
занатскпх прадузећа н
штамнаријс којс припадају
друштвсним оргаиизацпјама.
Лли, сва она нрсдузспа која
сало фигурнрају као задруж-и- а
и занатска, а устварн ц-с- у
таква, подлсжу под одрсд-б- е
овог закона. Нсто тасо,
под одредбс овог закона ис
потпадају прсдрсћа, чији јс
власникбионсндчки капнтал.
Према Уговору о мнру таква
су прсдузсћа носта-i- a власни-штв- о
Совјстског Савеза.
Колико јс оај закон нрапс- -
дан и ко-Јнк- о он шнти ннте-- 1
ресс наЈКАДа иовазуЈс чинии-ца- ,
да сс oeifcta за нациоиа-лнзнраи- а
врсдуас! неКс да-т- и
класнмцим, који су до тс
иховнмс дошли на мезакониг
начмн или сс огрешили о на-циона-- 1нс
мнтересс. Сви они
којн су служнли старол фаши-стичко- м
режиму или немачко-ита.1нјанск- н
окуиаторнма.
аии који су сс суиротставд-1- И
ослобоДнлачвој борби бу-арск- ог
народа иеке добиги
оштсту. као жто ј неке до-"н- тн
ми они који су носдс 0
сснтекбра нонагали т у ђ е
агснтс ii шпнјунс илн нх слу-јспл- м
у цнлу обновс фашнсти-чк- е
днктатурс.
Доношен-- с Закона о иацно-Јализацн-јн
лрпватипх ппд-стрнск- нх
и рударских прсду-ich- a
у Бугајигкој дошло јс
као iicuiiHOBua последица
армаска в-iac-rn
у руке наро-i.3-..
Да бн or uorao ту B.taci
аотпуно да корпстп на својг
добро, за јачан-- е доковпнс,
поста-i- o је нсопходно да се
подузму управо такве корје-ипт- с
мсрс које су и предвиђс
пе одредабама закопа о пацп- -
оналнзацнЈн. Ова Закои ic
зlbl УЛА
разннм рушевинаиа п отпа-цнм- а
прошлости дебсо је де-сст- ак
метара, што је сигураи
доказ да су на томе месту лу-д- и
живсли у врло давној иро-шлост- и.
Најваасинје преисториско
иасел--с бсоградске околние
откривеио јс, мсђутим, у Внн-ч- л,
чстрнаест киломстара од
Бсограда, где су археолошкн
радови довелн до констатаци
ја од капиталие важиостн за
прошлост Европе пре рнм-ски- х
ннвазнја. Открнћа учн-iteu- a
у Пинчи потврђсна су
HCKonaBatbiiua у другим поду-павски- м
зсмллиа, а поглавнто
у Мађарској и Чехословачкој.
Иотин налазима у току две
хиллде годииа које су прст-ходи- лс
ночстку наше срс, a
всроватно и раннјс, у Ноду-нав.1- .у
су живели народн ко-ј-и
су по ступљу своје културс
били далеко нзнад оста-ш- х
наЈКЈда контнненталнс Евроие
тога врсмепа.
Било је вншс разлога бр-же- г
развнтка културе у Иоду-навл.- у.
Нрс свега прнмнтивни
л.удн нанлазнли су дуж Ду-па- ва
на зсм.гишта иокривсиа
лссои, врстом иапоса којн iiu-ј- е
бно обрастао шумом и којн
се одмах могао лако искорис-гит- н
за зсмл.орадн.у, док јс на
другој страни бнло нотрсбно
крчитц шуис.
na.i.iia и крупна тсковнна бу-гарск- ог
народа.
Нациоиализација приват-ии- х
индустрнскнх н рудар-ски- х
ирсдузсћа појачаће рад-- н
и елан бугарских радинка.'
Они данас вндс да су to imi-хо- ва
предузсћа, да раде за се-б- с,
за нобол.и1ан.с onhcr бла-госта- аа
народа. Зајсдно с
радпнцима н селдцн н народ
на нитслнгснцнја уложиКс
све својс снагс да унапрсдс
сада анхова иредузсћа и но-Bciia- iv
својс — наподно бо- -
гатство.
Пационализација предузе
ha доводи, дал-с-, до лнквпда-циј- с
сконпмскс базе оних
глснсиата којн су били осло-на- ц
протпвпародних режииа
н хнтлс])Овскс агснтурс у Бу-rajCK- oj
а којн су иослс осло-бођс- ша
Пугарскс, uouohy pa-зн- их
cnojiix скспонсната —
Исткова, Гсмста н сличних —
настојали да омсту дсмокра-шзациј- у
it нзфадњу нове
Пугарске. Овнм Законом о ла-цноиализац- ији
нрнвагиих ин-дустирсс- нх
и рударскнх прс-дузс-ћа
бугарски јс иарод по--
стао господар творница, руд
(Пренос са стране 1)
у шду не само Запад, веН п
Нсток, услед чега је у састав
Саета мпнпстара сполипх
послова уклучена п Кпна. У
Потсдаму јс одлучено да Са-ве- т
у npiou реду треба да
прпступн састав.гаау yroio-р- а
о мпру за Нталнју, Руму-пиј- у
Бугарску, Ма!;арску п
Фпнсгу, што js п учшкно
прошле годпне. Међушм, у
одлукама Потсдамске коифе
ренцијс такођс се говорпло да
he се "Савст употребпти за
прппрсмаие уговора о мпру
с ши што he влада НемачЕе,
када таква влада буде састав-лен- а,
усвојшп овај документ
као погодап за ту сврху".
Потпуно је очпглдно да је
сада дошло време да се пах-iw- a
Сагета пнпстара спол-нв- х
послова усредсредп на
проблеи зак.гуче11а мпра с
Неиачком на Западу п проб
леи 3ai3.y4eiwa мпра с Јапа-но- и
иа Истоку. To )г правп
пут за учвршће!ке општег мп
ра. Као што је познато, про
шлс годпие је влада Сједпн-нп- х
Амерпчклх Дрхава тако-!;- е
сматрала за потребно да се
прпступп прппреману мпров-no- r
уговора с Немачком. Још
у 1946 годпне амерпч-к- а
делегацпја је пзнела такав
предлог на саветоваиу у Па-рпз- у.
Мвђутпм, у оно време
naxiia је бпла посвећена прп-према- иу
уговора о мпру што
је онемогућпло да се прпсту-п- п
пзрадп уговора о мпру с
Немачсои. Сада је пастала
друга сптуацпја. Пошто су
уговорп о мпру с Нталпјом,
Бугаоском. Румунп{ом. Ма- -
Поред тога у Чешкој су
открпвенп рудницн Еалаја,
што је омогуЈшло да се из ба- -
карног доба прсђе у мпого
иапредиије броизано доба.
Иодунав.м је богато н дру-ги- м
рудама. У Словачкој Је,
на принер, још у прспсгорнс-ко- м
времеиу вађен бакар, a у
Ерде.1у злато.
Нзузетаи значај нспосрсд-но- ј
околинн Београда давалп
су овалскп рудипцп живчнс
руде цинабарша, која јс вр-л- о
много тражена у античком
свсту, јер је црвена боја, ци
нобср, употреб.1авана за боје-н- е
зеиллних судова и при
релнгиозним обрсдн-м- а.
Мислн се да су вађеис и
прсрада ове рудс били глав-н- и
ррок богагства и дуговсч-ност- п
прснсториског насе.га
у Бинчи.
Најзад за развој културе у
Подуиавлу од нзванреднс
важности бнло је п то што јс
Дуиавом н Црннм Морем одр-жава- на
всза са вслнкнм цсн-три- ма
па обх1ама Јсгсјског
Мора, а врло вероватпо н са
да.гим источнии земллма гдс
јс цивнлмзацнја вишс хнл-д- а
годнна пре новс ере бнла
на високох ступау.
ИсЕопаванл вршсна крајем
прошлога вска н у току овог
вска у Мнкеин у Грчкој u на
Криту открила су да сс у трс- -
су ударсни тсмсл.11 за изград-н.- у
новог — соцнЈалнстичког
п о р с тка. НациоиализациЈа
приватинх предузсћа п руд-ннк- а
пропшрује се н снажи у
Пугарској д])жавни сектор
нрнвреде, основпи актор
планиранл. Бугарска народна
власт моћи he да сигуриијс и
бо.гс плапира, а сакнм тии
да бржс подиже скономскн
ниво народа н сгову обрах-бсн- у
моћ.
Доношсн-- с Закона о нацио-нализаци- ји
прнватних нндус- -
трнских н рударскнх прсдз'-?ch- a
иашило је на одушсвл.сп
пријси радннх маса демократ-ск- с
Пугарскс, које своју Ја-до- ст
изражавају спонтаннм
ианнфсстац1јама ишром цслс
Ренубликс н које то одушсв-ллњ- с
преносе у творнице и
рудникс, гдс с још вћнм ио--
лстом радс иа далиој изград--1
ii.ii својс домовнне. бугар-скн- м
11ационх.1Н311раним прс-д)зсћи- ма
развићс сс новн так-мичарс- кн
дух н појавити олс-ја- да
ударника, иовотара и ра-днопализат-
ора
што he довес-т- н
до HOBchaita продукције.
Okvilichh у Огечссгвеиом
ника, баиака и зеихе. Тимефронту. под водством БугаЈ- -
апрплу
разним
hapcKOM п Фпнском не само
потппсанп, ieh су п ступплп
на снагу, иохе с схатратп да
је дошло време да се прпсту-п- и
уговору о мпру с Немач
ком. Па ппак, управо данас
Сједшмне Амерпчке Дрхаве
се томе најупорнпје супрот--ј
ставлају. У ставу Сједпленпх , Аиерпчкпх Дрхава дошло је
до промене п дапас, за разлп- - ј
ку од прошле годпне. влада
Сједпиенпх Амерпчкпх Др-ха-ва
не техп впше убрзаиу
решавааа овог пптања.
Лондонска сонференцпја је
посазала да Btinta Брптанп-ј- а
п Фраицуска вду встпм пу-те- и.
Претставнпцп Сједшм-нп- х
Амерпчкпх Дрхава, Be-- ,
лите Брптанпје п Француссе
кпсу сматрадп проблем за.
клучеаа уговора о кпру с
Немачком аггуелнпм пнта
нем за Лондонску конферен-цију- .
Онп су техплп да га
плп потпуно скпиу с дневног,
реда плп одлохе п сврстају у,
друга другостетва пптаиа
Онп су пз чптавог овог про--,
блема на вештачхп начпн пз- -
вук.1и сако HHiatK паница,
Немачке. To нп вздалесд нц-- (
је боло дпггпрано бпло сакЈ
впм пракпГчнпм мотпвпма,,
seh је претставлало неку врс
ту пгрг са хпвцпуа Немацал
Ово пптаае се, разук.гпво,
мохе решптп само тасо, ако!
се разхатра чптав проблем
уговора о мвру с Немачгом,
што, међутпи, вахпп партне
рп ввсу хтелп да учвне.
Освм тога, још у једној од
ранпјпх одлука Савег мпнп-стар- а
сполнпх послова прпз-на- о
је неопхолввм оснпваи
ћем п другои хнљадугодиш- -
ту пре нове сре, у врсме ста-р- ог
Египта и Бабмлоппје, у
там крајевииа развијала већ
врло иапредна култура коју
су архсалозн назвалн крнт-ско-инкенск-
ом.
Иаласцп у Нинчн указалн
су да су-становн-
нци тога ме-с- та
прс четирн хн.гаде годпна
одржавали прнсне трговинскс
односе са насеобинама из об- -
ласти критско-микенск- с кул-тур- е.
To се нарочнто јасно
вндн по грнчариЈаиа н стату-ам-а
од псчеие землс н тссаиог
камена. Тако су, на примср,
у Винчн нађени поклопцн од
исчене зсмлс са урезанчм
л.удскнм ликом, каквих је вр-л- о
много отконано у Троји, у
рушевимама града који је по-стој- ао
око 1800 годнна нре
нове сре. У прснсторнскнм
гробовима једног налазншп
у Мађарској откопан је накнт
од школкн, које жнвс само у
Пнндиско Оксану, што сва-ка- ко
показује да су прснсто-риск- н
Подунавци, всроватпо
посрсдннм путсм, бнли у тр-говнпск-
нм
всзаиа и са тако
далеким прсдс.1нма.
О овој прастарој култури
Подунаилл н о исннм всзаиа
са најдавкнјом познатом грч-ко- м
прошлошћу остали су
иам нскн траговн н у ииса-(Прен- ос
на стоапи 3)
скс радпичкс паргнјс (кому-ниста- ),
на чслу с всшким аи-тифашпстн- чкни
ирвоборцси
Георгнјсм Диинтровои, бу- -
гарски народ показуЈс да зна
да чува п развкја тсковнис 9
сситембра н да на ii-nu- a из
грађује своју лепшу .будућ-нос- т.
Доношсае овог дсмократ-ско- г
заиона наишло јс иа то-пл- н
прнјем ис саио код шн-рок- нх
народних маса Бугар-ск- с,
исго и код свнх нријате-л- л
нове Пугарскс широм све-т- а.
Југословенски народи ис-КЈ)с- но
и братски поздравллју
доношен.с Закона о иациоиа-лнзацнј- и
у Иародној Рспуб-лиц- п
liyrajjCKoj it нрндру;ку-i- v
сс падости бугарског иаро- -
да. Овај Закои снажи н јача
нову Бугарску п учвршпује
H.CHV незавнсност. Доноше- -
н.см Закоиа о нацнонализацн- -
јн нова, дсмократска 1угар-ск- а
ie постала iom значајнн- -
jit н Mohiuijn фапор на фрои- -
ту мнра, у борои за учвршпс-it- e
демократскс сурадас xeby
народима.
М.Д.
Изјава Молотова о резултатима
Лондонске конференције
спецвјалног комитета за по-гранп- чна
niuaita, упоредо с
ocitBBaiMH друшх спецпјал-нв- х
комптета за прппрему
утовора о мпру с Немачком.
Сада дају изјаве да јв разма-траи- е
припреме уговора о мн-р- у
с Неиачком на Лоидон-ск- ој
конференцнји бнло, то-бох- е,
јалово, вако то не од-гова- ра
стварностп. На том за-седа- ау,
захвалујуКп углавном
напорпма совјетске д-елегац-
и,'
је, усвојен је нпз одлука, ко
јима је постпгнут напредак у
yctialjnBaiiy ставова четпри
вдаде о процедури прппремс
уговора о мнру с Немапком,
што се сада вз непознатнх ра-зло- га
прећуткује.
Међутвм, разматран овог
пптанл нпје бпло завршеио
јер је амерпчка делтгацпја
подузела брзи корак за one
Moryhasaiie чптавог рада Лои-доис- ке
коиференцпје. Зашто
Сједвнлне Амерпчке Државе,
које су ранвје предлагале да
се убрза прннрема уговора о
мпру, сада не сматрају ово
пптаае актуелнпи — то нпко
нпје објаснпо. Меутпи, пот
пуно тг очпгледно да без за
случеЈка уговора о мпру с He
мачком нпје могуће завршн-т- п
успоставлкШе нпра у Ев- -
ропп. Чваенпце сведоче да је
само Совјетскп Савез насто-ја- о
да св на лоидонском засс-даа- у
Савета мпнпстара спол
нвх послова убрза питаие
прппремс уговора о uupy t
Некачком. Потпуно је очи
гледно да овај став одговара
пнтереснма свпх парода којп
техе учвршчеиу опшггг мпра.
(НаставпЦе се
Политички преглед
9)9)9ii9ii.aikxiBi3i3iai209kaij(:3ikaiaiiBiaiM
КАНДДСКИ ЗАЈМОВН И МАРШАЛОВ ПЛАН
1Га Кочитету за спо.гиа niiTaita прн
амсрнчком Сеаату, Иорман М. Литл нзја-вн- о
јс овнх дана да Канада нећг моћи више
да даје за помоћ Европн, јер дх је она путем
зајиова раннјс процентуелго дала миоги
више од Сјсднасннх Држави. Ои вели да је
Канада рапнје извела "свјј план. Истнна,
он ннје рекао да се овај канадскп "Марша-ло- в илаи" нз основа разлнкује од оиога амс-ричк- ог
Маршаловог плана. Канада је дала
зајам Бритаиији н иекнм другпм зем.адма,
иаравно, уз нзвссне интерссе, алп нпак овај
зајам нс ставла one зсмле у економско и по-лнтнч- ко
ропство као што би их ставко аме-рич- кн
Мари1алов man.
On вслн да сс сада не уоже очекивати од
Канаде да даје део за фина11сираи.е "обновс
Европе" кроз Маршалов плаи. До краја 1946
године Канада јс дала у зајам 2 милијарде и
11 милнопа it 300 хиллда датара Пслнсој
Брнтаннји, Француској, Белгнји, НорвешкоЈ
н Данској". Ирема томс, Сједнљене Држлве
бн, каже Литл v Сснатскоч комнтету, трсба-л- е
уложитц у "Маршалов план" 25 мнлијар-д- и
н 500 милнона долара па да буду у истој
внсннн са Канадои. тј. толпку суму ои Лле-рнк- а
трсбала дати у зајмовс, креднтс н слнч-н- о,
или 33 мнлнјардс у поравнаау са иаци-опалпн- м
ГОДШШИ1М прнходина у 1946 годн-- mi
у овнм двема реиллма. За то исто врсмс
СЛД су далс у зајмовс н крсдите. према ие-гог-ој
изјави, 11 мнлнјардп и 500 мклнона
долара.
Сада сс тражи од Копгрсса 17 мнлнјардн
долара за провађан.с Маршаловог плана. Нз-пашаи- .см
ових цифара н први поглсд нзглс-д-а
као да сс нрсма Капади има нско слжал,е-Н.- С,
као да јс она изда1а всћ тих зајмова
много на јс нснраведно више тражптп од н-- е
у тс сврхс. Међутнм, човск ио;ке да дођс до
закључка да сс вишс с тимс оправдава дт
Амсрика уложи nchy cyvy капит.па у Европ
скс државг. Јер. што би год уложпла rchy
суму-прсм- а пристанку тпх држава на условс
Маршалопог плаиа тим бн бпле внше стег
нутс н заулареис од странс авсричког sanu
тала. Са другс страис реакција од капад- -
ског иарода протнв прнсзиванч! Канаде уз
HoiCTpury нма свој учинак.
ИЗГЛЕДИ 34 СКОРИ GIRTtHtK СДВЕТА
СПОЉНИХ МИНИШРА
ТТ1сма пос1ед.ни востнма in Вапшигто-н- а
нзгледа да бц се ускоро могла одржати
uoimno конфсрснција Сапста сполних минпс
тара Ислнке четворице по пнтану ннровног
уговора са АустрнЈом. У вестима се такође
каже да je Илада СССР-- а поднсаа Једап цопи
иацрт за мировнн уговор са Аустрпјом, којн
је сада иа проучаваау v Пашннгтопу, Лба
доиу, Парнзу н Бечу. 1Гацрт сс сматра врлО
умсрспим н да he сс на оспови itera моћп до
Ii и до сиоразума. Тај нацрт се на{вишеодио
сн на клаузулу о скопомском нитаау.
One такођс изражују наду да се совЈет-ск- и
предлог може ставптн v спецпфцчие
форме н да he се тако ппгтигиутн споразу-м- п
ип осмопннм питКп.1гиа мирпвппг угого-- а
са Лустријом.
КЛД СЕ МОЖЕ У CCGP-- Y ОРОУЧАВАТИ 0
ШИТМНЗМУ, ЗАШТО HE МОЖЕ У
АМЕРИЦИ 0 КОМУНИЗМУ
Нрофссор Харвард унпверзптета у Сјс
динсиим Државама Зехарнја X ћефи изја
впо је неки дан у Комисијн за с!ободу штам
пс при организацијп Уједииеиих нацнја да
се он слаже за стободиу и пупу дискусију у
аисрнчкој нгтаипи о совјетском ciicteny н
комуиизму, а такође и да се о томе слободно
утк у аисричкни школама п уннвсрзптми-ма- .
Раннје јс совјстски претставпнк Ло 1а-к- ип
у тој Коу мси јн тражпо да се з-абра- нп
пшрспс фашнстичсе пропагаиде кроз штаи-н- у
као отрова који трује ум парода и да се
нроучава о совјетском комунпстпчком дру-пгтвеп- ом
норетку у другнм зеизлма.
Ломакнп је рекао да се у СовЈетском Са
пезу проучава "капигализам објеетивао", т.ј.
in се о аему опакап какав је. Запгго гс ов
да. екао је пи. не бн могап ипогчавати л
комушпах. соијализам, у СједингСнви Др
жапаиа на истн начин?
Амсрпчкн нретставник је ресао да се у
пекич Држаеама Аисрике вомуниваи еиа-тр- а
отровом и да је забрањена о ему esasaj
дискусија, и онда вели: иДа лв ке се вому
низам нретворнтн v птеииау или гун —
}а незнам, али ia xohy да дам народу нрилн.
t;y да to on пропађе. "Ми не можемо ввмтв
унапрсд шта је отров", ире него се услшошг.
проучи. Ирофссор Јјефи каже да ј оа вв тгд,
да се уведе.општа дискусија о кокувввху
кроз штампу и чак да се двсвутује у иро-спстп- пм
инстнтуцијаиа' у Сједвалбс Држ
г,- -.
, Што се у јсдној земли снатра вао до
бро," — рекао је амернчки препетавние воо
фссор ћефи далс — "изглсда н да се to f
другој зеили скатра отро©.''
У држави Mecahvcec, каже професор Be-ф-н.
Нрховно законодавство ј принсемало
законске мере да се чак у свим ииаима if
калиџпма забрапн да предавају свим члано
вима Комунпстичсе партије. Наов&на ствЈ
да he Се од неког народа смагратн да fe 01-р- оп
оно што iiiije отров y стварн. a oso nrto
je отров y ствари да опет to нвје отров ка
да се народ погрешио васпитава.
Совјетссн претста?ник Ломакин Је одго
ворио крофесору ћеЈпју велеЈш да се "у
Совјстском Савезу не уструава од проуча-ваа- а
капнталпзма, алн вн пзбегавате од лро
учапаиа коиунпзма."
Народу сс запста трсба дозвотити cio6o--л
н ппаво да може правплио сазпатн шта
јс СССР, шта је совјетски систем и шта јс
коуунизаи па he on онда зпатп да иу да
ii if