Serbian Herald, February 01, 1946

              ? 1-%"-
$:Jlwt' т ~ 41тпрчр%£г Ч-- у ТЛ4? --''Ч'?} ЧВ гапу г1 '"Wtr т—
! f ? s, - _ . . ._. .
жт I ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
1 СРПСКИ ГМСНИК "СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
At У БОРБИ ПР0ТИВ
ФАШИЗМА!
200 Adelaide St V.
Toronto 1, Ont
a? SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
4 Цена годпшнлј претплатн за Каваду 4 долара, на пода НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorixed as Second Class Matter under the год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. грд. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
f
i4
Год. 6. Број 366.
Oko 400 хиљада угљокопача y
Сјед. Држ. изашло на штрајк
Вашингтон, 21 нов. — Док
се власти прете да he ухап-снт- и
Ј. Лсвиса nohac јс нза
шло на штрајк око 400.000
рудара меког углд у Сједи-аеии- м
Државама,
Угллкопачн траже да се об--
НОВИ уГОВОр КОЈИ IIOCTOJII нз- -
међу Уннја и компаинја. У
нсто време сслаглашава у
всстлма, али није још потвр-ђел- о,
да уиије, односло Ле-ви- с
траасн псту плату руда-рнм- а
за 40-сат- но радно време
лсделлш колико су до сада
ималн за 54-сат- но радно вре-м- е
н 10 цеити цо тони углд
за унискл фоид.
Прстседник Трумаи сс от- -
Победа Народног фронта
изборима Румуније г
Београд. — Ирема још не-потпун- оч
нзвештају о резул-тат- у
нзбора у Румулнјн, На-род- пи
фронт јс однео велп-к- у
победу иад опозицијои.
Београдски радио је јавио да
јс нреко 70 посто гласало за
дсмократске партије, међу
којнма су Комуннстичка, Со-цијалисгн-
чка
и другс. 'Тла-сов- а
за онознцнју јс било
малваибеогЈЈаДски
радно.
Око 8 мнлиона народа је
било рсгистроваио за нзборе.
На гласаиу је учсствовао ве-ли- ки
број. Женс по први кут
у историји Румуннјс су II шл
Цена једнои лрпмерку 5 цен.
ворено са војскои и
другим мераиа против штрај-каш- а,
а лма већ иеколико да
на да амернчка штампа пншс
како власти настоје да уха-пс- е
Лсвиса, ако раднпци лза-ћ- у
на штрајк. --Међутим, не
само Сн Ај О уинје које броје
лреко 6 милпона чланова н
Америчка федерација рада,
такоће са нскако толиким
бројем члаиства, прсдвнђају
зајединчки геперални вдтрајк.
Какве мере су почели поду-зимат- п
Трумаи са компапи-јам- а
it властнма уније сма-тра- ју
да тнме крше Норпс-Лагардн- ја
Акт, по коме се
ннају и власти н унпје рав
у
,вРло
претп
дсмократскп изборп.
Опозиционе партије изиу
тра, one нартије чнјн су чла
Bcluntou лл Лпттл л окупаторон, КЈОКЈЏ Cd ClU,WJUn ИС01зСПИ1Ча ИЈ
вапа вндевши унапред да пе
опозицнја бнтп страшпо по-ражс- на
иастојала су да
рс нсред у земл.н н докажу
да се нзборн пе воде правил- -
но. Чак јс оргаиизована бап
дауоцц нзбора нападала па
члаиове Комунпстичке парта-је- ,
а влада Румуинје је добнла
псколпко иота од Амсрпке п
Лритаиије којима се, без су-UH.- C,
пружала морална подр-шк- а
опознцпјн. Али све то
у изборс, заједно са мушкар- - није номогло. Народ је нпак
цима. To су били С1ободни победно.
КОЈИ GE ВРАЋАЈУ У ФНРЈ ОШЕОШИ
УВОЗНЕ ЦМЕ
Kcho Каиадскнх јужинх Словсна добнло јс следсћс
обапсштсн.о од Мшшстарстоа рада Ф. Н. Р. Југославнјс
ирско санстника Носланства ФИРЈ у Оташк
Обавештавамо вас:
Да Је Министарство финансиЈа ФНРЈ решењем VI
бр. 7815 од Јула 1946 године наше исељенине-поврат-ник- е
из иностранства од плаћања увозне ца
рине на употребљавано понућство, хаљине, рубље, при-ват- ни
инвентар, предмете исхране и друге предмете (би-л- о
нове или старе), које собом носе, с тим, што се за
привредни инвентар неће захтевати одобрење Министар-ств- а
индустриЈе.
Ово ослобођење важи и за колективна власништва
исељеничких радних група или задруга.
Са предњим решењем упознате су царинарнице на
целоЈ териториЈи ФНРЈ.
Молимо да о томе упознате наше исељенике преко
њихове штампе.
Смрт фашизму — слобода народу
Помоћник
Министра рада ФНРЈ,
Др. ЈЕРК0 РАДМИЛ0ВИЋ.
ПОРУКА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПОСЛАНСТВА ИЗ ОТАВЕ
П0В0Д0М ПРОСЛАВЕ ФНРЈ 29 НОВЕМБРА '
"Српсном Гласнику",
Молим вас објавите у вашем листудан проглашења
Федеративне Народне Републике 29 новем-ба- р
биће достоЈно прослављен од стране заступништва
ФНРЈ у Отапи у Монтреалу, а нако чуЈем и од дру-штав- а,
снупова и породица у југословенским насељима
широм Канаде.
Сетимо се том прилином далеке домовине која је
дала за част и слободу нашу. Под вођством маршала
i и вољом сложног народа она данас све даЈе за своЈу
обнову. Такмичимо се и ми да нашоЈ земљи помогнемо
оданошћу, радом, доприносом а највише међусобном
Нена опросте они коЈи су ме позвали да учествујем
на прославама што им се не могу одазвати, Јер сам тога
дана заузет и спремам се затии на пут.
Смрт фашизму слобода народу!
ЦАБРИЋ.
1946.
натн. Рудницн су још од про-шло- г
штрајка став.гепн под
контролу државе, али Лсвнс
каже да јс тај уговор истскао,
а власти га оптужују да крши
тај закон којег је потипсао и
веле да још пијс истекао.
Претседпнк Америчке фе- -
дсрације рада Вилнјам Грпн
у вези тога је рекао: "Рад-нншт- во
сматра те кораке са
страие владе као акт кршеад
Hopnc-Лагуардн- ја Акта. Они
претстављају силу, ласп.ге л
угрожаваае претиама од стра-н- е
владе." Само квалификр-ваи- и
рудари могу да копају
угаљ, а не бајопете — гово- -
рили су радилцц. "Саио нс-- 1
куражнп, ра1у да бн свет слободни рударскц радници
који су ВОЛ.НИ да ризнкују
своЈе жнвоте у угл.снии руд-ннцн- ма
сваког даиа могу да
го раде" — копају угал,-- рекао
јс Грнн. Грин се, значи, нз- -
јасиио у прнлог Левиса.
22ND,
новп
к
ство--
27
ита
Овпх дана борави у Југо
славнјц делсгацнЈа канад'
cwix,jyHucuiOBena. пади
лрипрсма за повратак иаших
нссл.еннка у домовнну. Дслс-гат- н, Стеван Сердар, претсед-и- к Савсза каиадскпх Срба;,
Јуре Шабан, лретседннк Са--1
веза канадских Хрвата као л
остали провели су но 20 го
дииа пзваи својс зем.гс. Онп
су nan причали о побудама
којс нх лаводе ла поврагак у
отаионну, о оргаллзацпјн
грула повратак н о сво-ји- м
утлсцима у Југославнјн
У Канади жнви око 25,000
наших зеиллка,, . . . које јс
нслаштлца латерала да лду у
Лјст за зарадом. "За собом
смо оставили беду п лсма-- .
штлпу а прсд собом смо на
лн бездушно лскорнштавањс
од стране страних капитали-ста- ",
рскао је јсдац делегат.
Сада 90 процелата земллка у
Каиадн су радиицн, добрн
дсмом квалифнк-ованн-, a iia.ni
дер се бавп лол.опрнвредом,
фармсрством. lkhniiou су
члаиовп каладскнх лапред-нн- х
лсел-еаички- х ц синди-калии- х
оргаиизацнја.
ПОМОП ДОМОВННИ
ТОКУ РАТА
II ако у туђтш, далеко од
своје земл.е н свога ларода,
лашц сулародиацн у liana
ди нпсу осталп
nnje успела лх лонепа шовштсш' . пропаганда.
"Behe каиадк пх јужннх Cio-гена- ", које је основапо 1944
у цнлу поиагаи.а
борбе, успело
је да уједнми иаше нсел-ени-к- е, да окупн око себе 15ћ000
чланова л сарадиика-снмпа- -
У НОРАНДИ УНИЈА ПРОВОДИ
ГЛАСАЊЕ ЗА ШТРАЈК
Нооанла. Кв. — Лпкал fifi.4
уније Мајн, мил снд смелтерј
ворксрс у iiopaiua оакрепом
рудннку проводп гласале код
члапова улије по пнтан.у
штрајка.
Пиа леколпЕО иесецм да
ynnja тражп компанпје да се
ПкППћА Л_ГОППТ%1Г !1lt ПНо ЛТЛ.
сигурлосг ynuje,
ннске члаларине кроз комиа-цпск- у
управу л лнз осталих
захтева.
дпевној шнфтн гласало
је за штрајц већ 496 од 522
члаиа ynuje. Cauo je бпо 21
проттлв, а леколико гла-- i
сачких лпста покварено. 1
ONTARIO, FRIDAY, NOVEMBER
разЈедниелц,
ДЕЛЕГАТИ АУСТРАЛИЈЕ НАСТОЈЕ ДА ОД ОРГ
УЈЕД. НАЦИЈА СТВОРЕ ДРУГУ ЛИГУ НАЦИЈА
ГОВОР ВЛАДЕ ПОПОВИЋА 11 КОВ. Ш ПОЛИТИЧКОЈ КОМИСИЈИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
Ово је другп говор којег
објављујемо од Владе Попо-внћ- а,
амбасадора ФНРЈ, који
је одржао на Полпшчкој ко-мис- пјп
Уједпњенпх лацпја.
Његов говор се односп на
резолуцнју аустралске деле-гаци- је
која кастојп да од
Органпзацпје Уједпиенпх на-цп- ја
створи другу Лпгу на--
рода. Говор В. Поповпћа
гласп :
У са резолуцлјом, под-лешел- ох
од стране аустралп-ско- г
дслегата, допустнте ми
да подвучем пеколнко основ-ии- х
иохената.
Заједиичка борба слободо-л.убивн- х
народа, који су се
под вођством антихитлеров- -
ске коалпцше уједшшли у
куснн, извсжбани, ооббднли
од фашнзиа п остварнлн јсд
по уређеље у коме he бпти
отклоисиа опасност од агре-сиј- е,
иашла је свој оргаииза-цион- ц
нзраз у Оргацнзацнјн
jтј:сдп11)Снпх пацнЈгц_. јтсдио--1
душиост п сагласпосг УН I
тг
и
—
НАШИ ЖЕЛЕ У
I
he канадских Јужнпх Словс-на- ",
којс ]е скупнло око се-б- е
Србе, Хрватс, Словенце п
СТЕВО СЕРДАР, претсед
С. К. Срба п вођа деле
гацпје стручнпх група.
Ityjopx.
иишлље
владс да би тггаас Трста
н pasrpaiiineita лајбол
решити Југосла- -
Biije н ПталнЈе н да бн то
пајвпше допрпнело стварп
мнра у Европп". Такви спо-разу-м
Игалпје и Југо-славп- је
се одо-брп- ги
од Савета споллтх ми- -
инстара je такође у са-гласно- стп
са пнтереспма Ује-дшин- пх лацпја", Мато-то- в.
пптаљу Трста
амбасадор у Mocssa
Ппетро Квароип, којн
на Јзаседаау
глапног командапта Совјет-ск- е
сувоземне са
да положај заузимао
Грегорп К. Жуков.
недавно је Коњев комаи-даи- г
сиага
Аустрпјп.
Мосхва.
створеиа у рату допсла je no-бед- у
најгорпм
човсчанства Хнтлеро-во- х
Немачком. Ирема томе
мн обавсзнн да, occhajy-h- n
своју одговорност прсд
народнма који су дожнвели
iiCBiihcne nantc п допрннсли
огромне жргве у току светског
рата, и у току послератног
перпода, саио на начнп
обсзбеднти xpajitii и правед-а- и
мсћу народнма.
Међутпм, пзвссис делегацн- -
je н поЈединн делегатн
да разбнју јсдно-душно- ст
н сагласност.
Према Уставу,
и Савез безбедности прстста-влдј- у
оргаис јсдннс органц-зациј- е,
створене у цилу одр-acaib- a
мнра у свсту. Оии су
оргаии уставом са
различитим функцнјама, али
1БНХОДО
трсба да служн нстом
цнљу због је створсна н
сама организацпја.
У члану 4 2 Повеље
сарађпвали са Рлгглплл лл. 1с1Ис1ДС
ИСЕЉЕНИЦИ
Југославије.
народно-о-иободилач- ке
ИСЕЉЕНИЦИ ДА GE ВРАТЕ РОДНИ ХРАЈ
(ПРЕШТАМПАНО ИЗ БЕ0ГРАДСКЕ "Б0РБЕ")
тлзсрл-.За-краис- о, p;pcue'iBct
#Ш &Ј
нпк
Молотов
се
mo-m-o
изисђу
лзмеђу
ппак вмао
встп
пталијан-ск- и
сада
До
тај
До
бпо
иеприја-тел.е- м
тај
мир
поку-шава- ју
ову
тач.
ДСЛС1
[другелреко- - Савеза, каиад- -
склх Срба, Савсза каиадскнх
Хрвата it Савеза каиадскнх
Словенаца, постало лајмо- -
LST4i 4&
т-раз- но
НИКОЛА КОМБОЛ, један
од вођа хрватскпх раднпка у
Ваккуверу п делегат група.
ПИТАЊЕ ТРСТА СЕ МОЖЕ РЕШИ1К ИЗМЕБУ ЈУГО-ШОИЈ- Е
И ИШШЕ
je
совјстскс
бн
To
је
Органпзацпјс
Московскп
узајаино функцнонн-caiL- C
Уједиљепих лација у Њујор-к- у
позвао Је на састанак Ста-но- ја
Спмпћа, мшшстра спо.љ-пи- х
послова ФНРЈ, л подиео
лзјаву Комптста лталнјан-ск- е
уставотворне скупштнпс
о 1рсту, у којој се каже да
се преговорп "Југославије п
Нталпје могј отпочстн и ус--
пешво проводпти у
мпра н у духу кооперацпјс
iichy двема зем.хама."
Bcin се да су разговорп
тскли у пријатехскни односп-м- а.
У псто вреие се јавља пз
Њујорса да је шггаае реше
ita ТЈКгта при ерају ла засе-да1к- у
УН-- а.
МДРШАЛ КОЊЕВ ЈЕ ПОСТАВЉЕН ЗА ГЛАВНОГ ШЕФА
СОВЈЕТСКЕ ВОЈСКЕ
же. Покрај тога уиија тражај Москва. Маршал НВАН дпо је квотпрао пз
lo цснти нопишице по сату, u КОЊЕВ је пменован за-- ' -- eve, Арабија, у којој се ка
плаћатБс у- -
На
г.тас
везн
По
војске.
је
маршал
окулацпрнпх у
р-- ј
над
суо
створени
кога
је
иу
ншересу
же да је минпстар финапсија
Абдулах Сулејуан Саудп А-раб- нје
открно плап за лодн- -
зање новог прнстаништа у
лерслссок заливу у коју свр-х- у
је Амерпка дала Араблји
од 10 иплпопа дола-р- а.
Price per copy Sc.
jacno сс каже да се прнмаис
у члаистпо снроводц одлукоа
Гснералне Скупштиис но нре-поруц- и Савста безбсдностн.
Овом тачком су педвосмнсле-и- о одређена права Скупштн-н- с
и лрава Савста безбедно-ст- н као н iLHxoBit иеђусобни
одпоси у поглсду овог пита- -
п.а. Скуиштина доносн одлу-к- у
о пријсму у чланство пре-м- а
иреиоруцц Савета бсзбед-остн- .
Пез препорукс Савета
бсзбсдиостн Скупштнна ие
може расматрати литап.с мол- -
бс било које државе о ilciiou
пријему у чланство oprauu-зацијс- .
уустралнска д е л е г ација
иредложчла је јсдну рсзолу-циј- у
јс уствари бно циљ
да одбаци чл. 4 тач. 2 Устава
н према томс, жслсо то ауст-ралнс- ки
дслсгат или ис, он
јс прсдложно ревнзију самог
става, IttcroB jc цил. проши
рнти nyiioMohie u прсрогатн
вс Гснералас иаи'3"с ДР;кавс: Спор који
, On у мучају могао
г 1
реакцпја нз Л QO! ПсШША
I
ослободило
љубављу.
TORONTO,
за
У
—
Скупштниа
— извештај
ј
—
рсдит
i
којс
скупшшне
hinrja лаша иссгсиичка орга
лнзација. Шовшшстичка гру
па око "Иародиа одбраие"
грулицу л.уди.
У току рата лашн лссленн-ц- и
лису остали равнодушни
ирсма својој зсмл.и п своме
лароду. Нрско Ucha капад-скп- х
јужннх Словсла скуиили
су и лослалл у иашу земљу,
као noMoh лародно-ослободи-лачко- м
локрсту, у новцу,
медикамснтииа итд. око
700.000 Радпнцн су
одвајали од својих нотреба
да ои што плшс приложилн за
noMoh домоонии. Cauo у
где жнви 2.000 иа-шн- х
зсмл.ака, сакуил-еи- о је
прско 120.000 долара. Пздај-пнчк- е
лссл.еннчкс групицс ла
разие лачнпе су покушавале
омстатл iiouoh лародиоосло-боднлачко- м
покрету, клевста-jyh- n
лашу лародну војску и
лаш локрет. Шта внше, Ма-чскоп- а олка лппкупила ie
"као noMoh Југославији" око
18.000 долара, ла је добнје- -
нн ловац уложнла у балку л
унотреб.гапала га као nouoh
"избегллцама", ратнпм зло- -
чницима, a с друге стране ве-ликосрпс- ки
шовиплсти су се
свс слагс труднлн да оме-т- у
слаи.с око G00.000 долара
које је лрнкулнло друштво
канадских лријатсла Југо-счавнј- е.
(Наставак ла странп 2)
"ТРИБУНА" БЕ GE ПОКРЕ-НУТ- И
ДНЕВНИКОМ
Торонто. — Лрошлп петак
су лздапачи пападске Три
буне" лзјавллн да he се овај
лнст покронутп днсвннкои н-ду- ћс
годлне. У ту сврху се
сазива крнфереицнја 15 де-цемб- ра
у Торолгу, која he се
одржати у Ннктори театру,
којој he прнсуствовати рад
личке вође делегатн од сип
диката (уннја) п читаоци ло-впп- е.
"Трибула" је прогреснвни
канадски лист у енглеском
јез1Јку, Она се нздајс једноа
ница у формату. Нс- -
давио су нзмсм.ена неколико
у уредипштву те пови-пс- .
За урсдника је по-ставл.- ен већник Чарлц Слмс.
У вези покретап.а лнста ла
днеилик он јс pci.au између
осталог .
"Дпевпа 'Трнбупа' је
потребла, јер као недељ--
ппк ола не иоже задовољаЈ"
далаг капалгкр пплгпгрит I rnititlv
Vol. 6. No. 366.
ставитн Савет у што schy за
внсиост од Генсралне
скупилнис
Нрема такозваном "трећсм
приицнпу" изнесеном у ау
стралиској резолуцпјц нде се
затнм да се улога Савета без-беднос- тц
ограннчи иа испп-niBai- te
да лн је држава, која
тражн да будс примлена, спо
собна и снремпа да "испуии
обавсзс којс uj)OHXia3e из
оннх дслова Устава иа којп
ма сс заснива Савст бсзбсд-ности- ".
Црсма овом "npuu
ципу" Скунштииа би испн- -
тала :ксгу н способиост бнло
К0Је државе у окпиру обавсза
којс нма у видуСкупштнна,
а Савет жсл.у н
способност те истс државе у
ноглсду иснуасн.а обавеза
oHiix чланова Устава којс обу-хва- та Савст бсзбедности. 11а
тај начнц иц би нмали два
нспигнваиа, две изјавс у по
гледу жси и снособностн јс
рачун Савста бсзбедности нстс
том ла
ро-б- и,
долара.
Нанкувсру
лз
одлука
бсзбедности
искрсис изисђу Скупштние и
i-а-
вста бсзбедностн бно бл
решен прсма аустралиском
прсдлогу иа лачпн ла
бн држава у поглсду којс је
дошло до сиора могла бити
приилена и без прнстаика Са-ве- та бсзбедиостн и прошв
асговс ваге, лошто би прсма
тој резолуцнји, коначио од- -
"ГбворпосТЈежалала Скупш- - до таквог апсурда до-лаз- и,
када — умссто става
лрема којеи Савст бсзбсдпо-ст- и
прспоруча а Скупштнла 0Wyje — постоји ламера
да се поставе лови прннцппи
која бн претстављали одба-цива- ис
овог става. Нрема
цнљ овог предлога јесте
да се измеие одредбе Устава
у смпслу слаб.гсил н смаас-а- а
улоге Савета безбедностл,
у цплу претвараиа органнза-циј- е УН у Друштво ларода,
које се показало немоћним л
безпомоКшш пред агреспјом,
чега је дожнвсло слом.
Југоеловенска делсгација
се одлучно лзјашп-ав- а нротив
редлога аустралнске делега
ције н нада се да he on бнти
једногласно одбијен.
За пас, којп смо били жртва
хнтлеровскс агресије н који
сно претрпе.1и бсде леприја
тсгске ппвазпје, сасвии је ја
сно да без једподутпости ве-лмк- их
држава, без ипхове
жсге и чврсте памере да снре-ч- е
Moryhy агреспју, мале др--
жаве саме ннсу у cTaity да
одбранс своју слободу н без-бедно- ст
као што Је то пока-зал- о
жалоспо лскуство прош-ло- г
рата. Нови напади на на-ш- у
ОрганизацнЈу треба да
иаићу ла одлучаи отпор код
свих оннх који се дубоко
брииу о срећп болој будућ-ност- н
ларода. Прницип јед-подушно- сти
всликпх држава
— to je она важна основа ко-j- a.
пружа Moryhnocr стварааа
оргаппзацнје УН, способне
да одбрали међулародну без-бедно- ст.
Југословеиска делегацпја у- -
чпниће све што од ite завпси
да бн се сачувао овај лрнн-ци- п.
це. Борбени дневпик је пот-реб- аи
да обавештава, да пред-вод- и
и уједпни канадскп ла-ро- д.
У току седам лсторисклх
година "Кападска Трибула"
педсљно, BehniiOH на 16 стра- - је дала огромну yciyry lna- - малом
лица
ловог
вео-л- а
тн
такап
1ННИ.
то-м- е,
због
ди. гјикада Трлбула hujc
тако била цеиела од ларода
као данас. To je због тога лио
је "Трпбула" заступала увод-нпцн- иа борбелу политику.
јер је опа жива, шиересаптла
л лист са пуно ловости. A
нзиад свега, то је због тога
што се "Трпбула" борн за пп-тере- сс
парода: за већп стаи- -
дарт жпвота, стапове, демо--