Serbian Herald, June 07, 1946

              f JMMi—AJfc. J) T.'HfirtnttH yiaattt Aii имц-гцјмш- п m.rffHiMM
rCTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка и петка.
Сва писма п чекове треба слатп на:
"SRP8KI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
--- Дописи без потпнса ce ие примају.
Рукопкси се не враћају.
I КАКО GE ВОДИ БРИГА ЗЛ ДЕЦУ
(Препос са стране 1)
властн, да no затварају дсчјих обдаин-шт- а.
Много нзмсђу њнх рскло су иовина-рим- а
да им друго ис прсостајо када се
затпорс обданншта нсго да тражо општнн-ск- у
и државну мнзсриу помоћ какву оу
примало нсколико годниа за врсмо кризе
од 1930. Исћина ilhx одговарало су новн-нари- ма
овако: "Ја другог начина нсмам
да нздржавам моју дсцу псго да раднм
нсгдс и да зараћујсм то издржаван,с". Јс- -
дна нзмсђу н.их у Торонту рскла јо допи-сни- ку
"Глоб сид Мсјл": "Ја нсзнам шта
да радим са мојс двојо дсцс, којо остав-л.а- м
у обдаиншту док радим. Ја их iio
могу бацити у воду." Алн властн но дају
знака да ho узсти у обзир то чнњсницо и
љихово молбс и жалбс.
Н чнн.сница јсстс, да то жсис којо оста-пља- ју
своју дсцу у обдаинштнма н иду
радити, нсмају другог прнхода са којпм
би могло да држс ссбс и иородицу. Али
дозволимо п да нс зависн жнвот њихоно
дсцо о iMixoBoj заради, па онст ио бн им
то трсбало ускраћиватн. Али то инјс слу-ч- ај.
Оно су прнснљсно да радо.
Градоначслиик Торонта Сауидсрс, у
разговору са фодсралинм мшшстром фи-нанс- ијл
Нзли-с- м објапшавај1п1 му н тра-skcI- iu
од и.сга да но укнда субвснцијо
млску, iianco jo коикрстне ирпмсрс како
ho со то одразити иа жнпотнн стандарт
народа, иарочнто на дсцу. Укндан.с ових
субвснција млску од 2 цснта ио литри
ироизвађачима, за толико поскупљујс
млско за иотрошачс. Ои кажо да то значи
да ho Торонто због тога iuahaTii годишн.о
за млско 2 милноиа н 000.000 долара ни-ш- о.
А ако со дозволп још јсдно повшнсн.о
цсна у ссптомбру мсссцу када ћо со уки-ну- тн
друга субвсиција од 55 цснти по 100
фунтн млска, онда he Торонто трошити
још других 2 мнлиона н GG0.000 долара
шино на годниу исто до сада док су то
субвсицнјо постојалс.
Господнн Нзли рскао јо Саундсрсу да
ho сво то иадокнадитн "фамнли елаунц".
који jo увсдсн ирошло годнно као iiomoIi
породицама којо имају дсцу. Мсђутнм,
Сауидсрс кажо да јо тај "елаунц" нндп-рскт- на
noMoh дсци, док су субвснције
била дирсктиа добробит дсцо. У првој го-дн- ни
када су со почсло дапати субвснцнје
произвапачима млска, да оно будо јсфтн-ииј- о
за потрошачс, потрошња млска у
Тороиту иовспала сс са 95 на 100 милио-н- а
литара, а прошло годиио та потропш.а
достигла јс 133.000.000. илн 3S милиоиа
шино исго 1940 пре нсго су со давале
субвснцијс
Госнода, која сталио ronopo о одгајан.у
здраво и јако нацчјо, о дсмократским ин-ституцпј- ама,
сматрају да јс глуиост дал.о
водити бригу о дсци. Нека лстс по улици
догс мајка будс раднла, нли нска будс за-пл.уч- аио
у ку.ш. Г-ђ- ица М. Н. Тукср.
помоћна сскрстарпца тороитовског Всл-фс- р
Концнла, кажс прекјучо о томо опако:
"Ја но знам шта he бити са хн.гадама
мајки, којо со напола убнјају да одржс
своју породицу, ако iMixona дсца буду
остављсна да лутају улнцама? Опо мајко
но отнмају посао .гудима. Оно по иду
радити зато што им со to xohc. Ја то зиам;
ја сач говорнла са .много ilhx. Али оно
јсдиоставно морају. 31н смо пндсли шта
сс догађа када со дсца остављају сама
код nyho. Она умнру у пламсиу. А миогн
Kyhc-власнн- цн и не дозвољавају стана-ри- ма
да оставлају своју дсцу кад они иду
раштн. А ако иду на улнцу, са саобраћа-јс- м
какав јестс, шта се онда догађа?" —
пита она.
Занста нијо рсдак случај да дсца изго-р- о
зајодно са кућом у којој су остављсна
— п инјо редак случај да су снромашни
"Ђаии" нли "Мсрн" иашли своју смрт
натрчавајућн под аутомобил јер они још
но зиају када сс можо и када нс можо нћи
прско улицо. Алн о свсму томо џснтлнма-п- и,
чпја јо дужност да о томо водо бригу,
који могу и којн би орали да то спрсче,
ио уогу о томе да мислс. Hiiix за то ннјс
брига. Онп морају да водо бригу како да
"дсмократско инстптуцпјо" којима оин
стојо на чслу ис буду уннштсно од стра-н- о
Гусијо!
ГОВОР МАРШАЛА ТИТА НА ТРЕћЕМ КОНГРЕСУ
ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ЗАГРЕБУ
(наставак са стране 1)
1фпи спл(у за побједу на
нама, јер смо се мн борилк
противу непрнјател.а на жи-во- т
u смрт. Ништа зато што
смо ми морали у борби не-шт- о
it рушити, алп ми знамо
н градити. Ја nehy да набра
јаи што cuo mii свс направ.и-л- и
у току ове годинс, ја могу
да кажси да сваки грађани.м
овс наше земље иоже да бу- -
де поносан на оно што смо
ми скоро из нпчега учинили
и створнлн. Алн, јл xohy ов-д- је
да нодвучсм да је то још
свс мало U да ии пе можемо
бити задовољии само тние
што сио до сада постигнулн
Ми треба да нзграднмо мио-г- о
внше у току слнједеће го- -
дннс иего што смо постиглн
у току прошлс године.
Ја сам првог маја гледао
на улнцама Београда, не вој-инч- кн
дефилс, иего манифс-стаци- је
иарода. Било је ту
селлка, и грађана, п раднл-к- а,
и народпе иителигенције.
Ја сам глсдао поворку прош-л- е
године у мјесецу октобру
н гледао ову сада, н ja сам у-твр- дно
огромну разлику, пе
у расположељу јер јс оно нз-рази- то
и ријечнто, из кога се
внди одраз онога стварала-чко- г
ентузијазна, него can
видио да јс народ neh одје-ве- и,
и ако још много чега тре-б- а.
Ја имам прилнкс да до-биј- еи
из свих крајева иаше
зсмл.с по нску жалбу, по нс-к- и
ноздрав и по неку критн-к- у,
али не ону злонамјсрну,
нсго доброиамјерну крмтнку.
Ллн јсдно што добнјау из
свих крајева, то јс да свакн
подплачи и прнзнаје великс
уснјсхс које нмамо до сада.
У пајтсисим дашша no свр--
шетку рата мн смо успЈелн
спрнЈсчити да нитн јсдаи гра-ђаш- ш
Југославнјс не умрс
од глади. Разумије сс, треба-л- о
је за то учннитл надчо-вјсчапс- кс
напорс. МногимЛ
мож'да нијс позиато шта се ту
свс иорало раднти. Ми смо
се труднли да пребацујемо
храну са јсдног hpaja иа дру-г- н.
Давали смо војску н вој
на вознла у ту сврху. Чшш-л- и
смо све напоре да Босна,
Дадмација н Црна Гора којс
су прстријсле н слсмснтарис
nccpchc, јер је бнла суша у
прошлој годинн добнју хл-с-б- а
н могу реш да смо у томс
успјсли. .'1уди у т.1ш крајс-внм- а
ималн су понски пут
и бнјелог хл.сба мјесто куку
руза. Разумјс се мн смо нма-л- н
itOMohu и од наших савсз- -
ннка н од УНРЕ, ииали смо
помоћ, јер су претставиицч
тих зсмалл схвагнли да је
оваква зсмлд, као што јс Ју-гослави- ја,
која није штсђслт
своју крв ин аснвотс cbojii'k
rpahana, заслужша да ce ite--
hiiu грађанима помогис и ја
сам исколнко пута подвукао
да смо мн ibiiua захвалпн
Ллн је прва nouoh Koja je
стнгла бнла nouoh од нашег
братског Совјстског Савсза.
Ја саи споменуо niiTaiLc ла-ш- е
привреде н xohy да кажсм
овдјс да сс код нас спрсма
да илански поднгнсио нашу
зсмљу. Разумије сс мн ис мо-жсч- о
говоритл о нскому џи-повск- ом
нлану, исго о нлану
којк можемо звршнти. Ми
ћемо остварити дакле плано-в- с
који су у скдаду са iiauiuu
матсријалнии н фиианцнј-скн- м
могућностнма, а н у
складу са радшш н стгара-лаг.£и- м
полетом којп влада
у пашсм народу. Прсдуоовг.
за сиажии напредак у подн-3aiu- y
иаше приврсде створе-- п
it су и сада већ можсмо ла-к- ше
да крснемо напријед.
Епо, овнх дана почела сс гра-дит- н
пруга, чију су нзград-ib- y
узелн на себс омладннцн.
Преко 90 км. пругс граде ом-ладин- ци
и to npyrc која he
воаитн угал. из Боснг у Вој-води- ну
а хл.сб из Појводиис
у Босну. To јс пруга од ве-лнк- ог
екоиомског значаја a
ја вјсрујем да he нашн омла-дниц- н
изградити ту пругу.
1л се спремамо и већ пла-инра- мо
некУЈЛпко £рупаих
објеката. Једаи којн ја сма-тра- м
од врло важних објека-т- а
за иашу правреду јестс
аутострада Београд - Зафеб.
Морам да кажем, да се често
стидим када пам дођу стран-ц- н,
нли кад сами путујемо у
пностраиство н вндпио у дру
гнм зеилаиа асвхипрапе п
бетониране цесте, а овдје ска
чсмо no Tim нашпм рупама
п уништавамо вознла. II то је
рнјешена ствар. Средства п-ма- мо,
израде плапова су ско-р-о
свршепе u градња una да
"СРПСКИ ГЛЛСНИК"
се одпочие скоро у најкраћем
времену. Ми имамо намјеру
извршитн е л ектрификацпју
наше земл.е. Ми имамо огро-мн- а
богатства у воденој снер- -
гнјн у нашоЈ земљи. Неке
наше центрхте које су бнле
прије започете seh су нзгра-ђен- е,
али доћн he у градау
н још внше централа кад за
то будемо пмали потрсбна
средства.
истина, постоји огроман
еатузијазам за стваран-- е н
рад, али ја пе мислик да се
све бадава ствара, јср треба
народу н зараде и не би до-звол- но
да тјерамо омладпн}
да се напрежс на штету сво
га васпнтаља u до фнзичсог
нсцрпл.ен.а, ако имамо могућ-ност- н
да платимо радну сна- -
гу и ако heiio је нмати до-вог- но. Наша омладина по
рсд тога што he раднтн има
лругих задатака и мл има- -
мо да се бринемо о неној кул-турп- ој
н стручној изобразби.
Ми ис смнјсмо тражити од
вас да зансмарнтс оно што је
битно, ми нс тражлио од вас
да сс не молетс васиитатн а
би моглн копати. Bit иматс
да вршнтс те привредне зада-тк- с,
али имате н да се усавр-шават- е.
ЛЈл трсба да подиг-нсм- о
на Biiiuii стеисн знаи--а и
културе да сс васпитају н
стваЈЈају кадрови који схва
тају дух иашег вреисна, зд
које старс норме пнсу запрс-к- а
да предузимају н најсмјс- -
лијс подхвате у нашнм ира-врсдн- ни
iiiitTaibiiua. Старс но-р- ме
нам нзгледа смстају и ј.
Bjcpyjeu, да he омладпиа ofv
бацптн старе нормс и ство
рнтн новс.
Ето друговн п другарице,
nchy да вам набрајам какви
су свс задаци код вас којс
an Bpio добро iicnyiLanaTc, јер
сам увЈсрен да ћстс вн у сва-ко- м
иотребном мучају нспу-ни- ш
оио што будсмо од вас
тражилн.
Хтно бнх исколико ријечи
да кажсм о неким митаиииа,
која боле сада сваког иашег
qiaaiia. Гу jc иа првом мјс
сту uiiTaiLc наше Истрс.
Другопи н другарнце, када
смо ми воднлн борбу за осло-6ohc- ac
паше зсмл.с мн иика
да нисио пустнли из внда да
трсба да ослободпмо иашу
6pahy која су ван наше зе-МЛ- .С
Ми смо тај свој задатак
н нзврш.нлн, и часпо га извр-шнл- н-
Пзвршили смо га тим
лакше јер je u народ у Ист-р- н,
Трсту it Словенскои Нрп-мор- ју
дао све од себе, борио
сс да би се ослободио, да бк
стунно у зајсдннцу са својом
браћом у ЈугославнЈи. Али,
ми п код
дсћп остатп.
автавио и формалио иоствг- -
псмо. Нска ваша саисзиица
оспоравају аам прапо то.
Оаа тимс осворавају право
овом пароду тамо којп каже,
да xohe у зајсдавца са
слаапЈОм а да па право да
буде у JyrociaBiija.
Она нмају веке дрге ком-бваац- ијс
Ва заате, јг
бвла савсзанчка комисаја ко-ј- а
јс вспатавала стпички ка-ракт- ср
Јулвске Крајнпе. Она
јс аодипјсла взвјсштајс н аа
оспову тах извешгаја дошлз
јс до разговора у Иарнзу аз-ме- ђу
четарв всгнке сил;.
Начему тн разговора до сада
аису довела, јер смо мв к-а-за-
лп:
iiehcuo аашта аопуста-т- в
у својам првобпталм зах-тјева- ма
која су пајправедил-ја- .
смо чврсто код
својах захтјева а вмамо уза
сс аепоколсблавог брапноца
папшх права — Совјетскп
Савез, чаја претставвак Мо-лот- ов
одлучао, као да је аеко
од нас тамо, бранн аше пра-в- о,
браап зато јер је дубоко
увјереа да је то праведаа
wojy брааа.
Балс су разае комбипацн
је. Ја сам добво једну гарт;
твх коибааацаја. На тој
карта бвло је све аспрецрта-а- о
тамо и амо да lincau
које је која ланаја, те Бал-соаов- а,
тс аеке друге, Мор-гааов- а,
Лмервчка, Еаглеска,
Фравцуска а ђаво ба је звао
која све ае. Алл остаје једао:
кад гледаш све то, оада те
нешто стегне око срца п пп
таш се зашто то све, зашто
се аапрежу да вам
отргву комад таједа, да по
аово пргдају ааш жввал. под
тућп јарам? Ппташ се зашто
баш наша херојскг зем.га мо-р- а
да буде тако аеправедво
кажњена а дала је толпко жр-тав- а
за опћу ствар савезавка.
Мв смо поставила пред
Коаферепцију велнкнх сала
наш лахтјев на основу етни-чки- х,
екоаомских, гео1аф-ска- х
н стратешкпх разтога
Касааје је бало усвојено да
се само етиичка момснти уза-мај- у
у обЗЦр п ип смо при- -
стала аа то. Када би се узе-л- а
у обзар а такзвааа Атлан-ск- а
повелл, онда ба се ввдје-л- о
да без рахтаке на аацно-аашос- та
н огроина већааа
Пталајааа а Хрвата, а Сто
веиаца xohe у пову Југосла-аиј- у. Ала, они ае дају да се
то узме у обзар, пего само
етничка мокеаат A ја вас
патам: какав етнпчкп карак
тер аиа, рецамо за Еаглеску
тамо Африка, гдје хпве раз-н- н
народп само не Енглеска?
Ја.вас пптам: кахва су етап
чкп момеатп Амераке у Та
хои Океаиу, гдје жпве Јапан
ци п Малајци? Оаи имају
право да владају аад другам
народаиа, а ма аемамо пра- -
во да спассмо своју брапу.
Они браау за судбаау Тала
јаиа којн желе Да дођу под
Југославају, а пе браау за
судбаау Славеаа п Талнјааа
ache под НталпЈу. Нс
вјерујем ја у пскреаост тога
етннчког праацааа у овои
коикрстаом случају. Цису ту
етннчии праацапа по срнје-да- ,
Beh аешто друго. Ако уз-ме- те
а лааају коју прсдтажс
Бидо, која ндс појасои уз
море а одваја западае фадо-в- е
од нозадиас. Како he :ка-вје- та
та градовн без иозада-пе?- 1
Какв.11 су то етаачка
моусата?! He, то су само
стратешки момеата, ала опет
на штету ааше земл.е- - Кад сс
I рада о стратешком иомснту,
оада смо ма та који нмамо! всаскам пародама зсм.гама
права па то да то аоставаио
Л1н смо Оала нападаута од
те страас. Мп пмамо право
да поставамо тај стратешкп
прпацап п впко друш. He
можеио се сложата са таквам
аоставтлаем ствара како сс
постав.чл са азвјссвах стра-аа- .
Ма смо увјереаа да огро-un- a
Behana аарода Еаглескс
а Амервкс пе mbciii тако као
што мнсле пеки л.уда тамо
којв xohe да нас повово каз-- н
с зато што смо се борала па
страаа савезавка.
На крају још један пут ва-глаша- вам
да м.а кс можемо
an у цјслнпн an дјслимично
код тах вашах захтјева по-пуста- та,
јер смо мп у ираву
у сваша поглсду. Југоставнја
поствјс свах жртава тражл
najuaibe од сввх западвах
зема.га, она тражв само што
је асао.
Истра, Трст и Словевачко
Првморје to je ааш захтјев.
Трст јг од бвтае важаоста за
Beh годпну Д1а муку му- -ј нашу землу мп Иемо
чнмо дл to CBOie ппаво тога
аа
Ју"- -
тамо
Ма осталп
ствар
зиао
толако
која
Ето, друговв п другарлце,
тако стоЈа ствар. .'Vin, ја вах
могу овдје само једно pehn.
Mb heuo брааатп н уввјек
браавта та ааша права. Нс-h- y
да улазвм у дета.ге- - Могу
поручата преко д-елега-
та ко-ј- и
су овдје пашој браћв у
Псфа, бплп оап Словеаци,
Хрваш ала Нталвјаип, да he-uo
ми чуватв п бранатв ini-хо- ве
вптересе п аастојата да
Београд. — Одл'1кован-- а
пзвршеаа јуче у подве па
свечаа иачнн. Ha npetor
савезае владе
маршала Титз, Прсзпдвуи
Народас скупштиве одтко- -
вао је за заслуге у
протав зајсдивчЕог веприја- -
ie.ta Чсхословачке и Југосла--
Biije —
освајача в За рад па j-чвр-
ш.
heity братсквх односа взмеђу
аарода братссвх земала.
претседавка Здевека
Фпрлввгера и потвретседвп-к- а
Ктемевта Госвалда Орде-но- м
Народаог ослобоћеаа;
иввастра пностравах посло-в- а
Јапа Масараса, минпстра
правосућа Др. Прокопа Др-твв- у
и аибасадора Корбела
Орденои заслуге за парод I
реда; Едуарда Ауфрата (?),
шефа секцвје претседанштва
владе п Др. Арвоста Хајврн-ха- ,
гевералпог секретара Ма-апстарст- ва
ивостранвх
Ордепом братства п
једввства I реда.
П р е Презвдвуиа
Народве схупштвве ФНРЈ
Рлбар, предао је лвчво
одлш;оваиа сввма одлвкова-ивм- а,
а затви је одржао го- -
дМАМЛИВДвбк ЉИш jUfeg&ijIuK&L ли , j J .?
буду првклучепц Југослава-ј- п
п ук.гуче ce у новп жпвот
којп даје могућиоста сваком
rpahaanay ове земле ма које
оа бао аационалаостп да ог
може свестраао развијатп.
Другови н другараце, ја
бвх аа коацу join хтао да
вам кажем неколако рнјсча
о аашам одпосама са нашим
братскам савсзиичкнм зсига-м- а,
јер вас то снгурао интс--
pecyje. На заате да смо npei:
Јуче закл.учила пакт о уза-јами- ој nouoha л прајател.--
ству са братском Чехослова-чко- м.
Праје тога смо закл.у-чал- а
уговор Са Пол.ском, a
прогале годане са Совјетскам
Савсзои. Ми пдемо својнм
пугем, ма како се тамо раје
шавало п рајешпло. Мп адс-м- о
својпм путем стварапа чв
рстог н неразрушавог
а сарадне азмеђусла-веаска- х
народа, јер у томе
јесге залога а гараатаја да
Кг се лакше донв до мира у
свијету, да he битп сачуваа
мар а сузбаЈсиа сви покуша-ј- а
реакцаопара која сада по-но-во
аскорашћавају фашас-стачк- е
елемеаге уаосе ме-ђ- у
пароде смуту п иеред.
Мп смо створнла тс уговоре
ае да таме прпјстимо комс
аароду, асго да осагурамо
аашу буду!шост, да осагура-- о
Да ааша зсмлл аакада mi-me
пе дожапн судбаау коју
је дожлвјсла у прошлоста, a
то асто важн н за зсмл.с ca'i
којама смо закл.учила уго-во-р.
Наш сапез a aauia сара
дп.а са Сопјстскам Савезоа
допосн иац офомнс корнста.
Наша сарадња са осталам сла
л
иаого ааи омогу1шва да лаи
шс изградпмо аашу зсмл.у.
Capa,iba изиеђу Балкаа-скв- х
земалл, пзмеђу Албааа-ј- е
а Југославпјс, Бугарскс и
Југославвјс, Pyuyaajc a Ју-гослаа- ајс
даје пам Moryhao-ст- а
да мирао гледамо у бу-дућао- ст
Mil hEMO II ДАЉЕ ПРО-ДУБЉИВА- ТИ ТЕ ОДНО-С- Е.
МИ СТВАРАМО ЈЕД-Н- О
НОВО ЖАРИШТЕ МИ-Р- А,
A HE МСАРИШТЕ РА-ТОВ- А
КАО ШТО JE HE-КАД- А
БИЛО.
Наш иарод ache туђс, ала
ааш аарод je nonocaa a ас
даЈе својс.
Друговц н другарвцс, }л
бвх хтво завршаи тамс
што hy аозвата вас свс да и
У будућс као it до сада задр-ж.ит- е
оаај слав, овај сатузи-јаза- м
— nehy да кажем само
радаа, асго стваралачка сн-тузаја- зам
— да га задржвтс
а да ба сио што
праје азградала пашу зсмл.у. Оаа поједаацв ама које как-в- е
груаацс којс caibajy о нс-какв- ам
иромјснама пе м°гу
аикога ввше да омету. Ja re
cauo чудви како иогу а оан
can а да вјерују у то. Чврсто
стојв ааша иова ФПРЈ, сре-hu- a
доиовааа садаши.их л
будупих аашнх покољсаа.
Да жива аова Фсдсративаа
Народаа Реиублпка југосла-ввја- !
Да жнва наша хсројска
се апврше itaxoite жел да омладваа!
ПРЕЗИДИУМ НАРОДНЕ СШШТИКЕ ФНРЈ ОДЛИКОВАО
ЈЕ ВИСОКИМ ОДЛИКОВДЊИМД ЧЕХОСЛОВА-- "
ЧКЕ ДРЖА8НИКЕ
су
прстседнпга
боЈхЈа
Немачко-фашвствчк- ог
владе
по-слов- а,
тссдпак
Др.
прпја-телст- ва
да
да
развајсте
вор у иоме јс азиеђу осталог
рекао; "Изиеђу парода Југо
славвје а иарода Чехослова-чк- е
постојп дубоко прајатег-ств- о
п братска љубав II ова
одлвкова1ка he служнта као
впд.гпва заак apiuaaiba на-ро- да
Јутоставаје аародама
Чехословачке. Наша иародп xasehe вечао као права при-јател- в,
као прави савезавца,
као градвтелв мара, заједаа-чко- г
навретка и бyдyhIIOcтI"
Захваљујућв сс аа одлвко-ваавм- а,
вретседввк Фарлаа-rep- ,
у вме своје и својвх
другова, рссао је азмеђу ос-тало- г: "Мн у ован одлак°ва-nBu- a
впдаио азраз пајвенах
п дубокпх спмпашја вашег
парода према народвма Чс-хословач- ке,
впдпмо aspai
брзтскпх п пскренпх oceha-- а
која аас везују са брат--
скпм народпиа Југославаје.
Мп у томе ввдвмо новп пот-стр- ек
да заједвпчка радвио
аа учвршћеиу одаоса наших
братскпх иарода a аа пзград-it- a
нашпх земала под новпм
околпостама које аам је до-ве- ла
велвка победа у овои
рату."
' ' P"f4p W ,џ
Петак, 24 uaja 1946.
Политички преглед
' --- --- - -.--.-- ...
БРНС ОСШЕ ДОСЛЕДДН ПОШИЦИ
ЛМЕРИЧКОГ ИМПЕРИЈАПИЗМА
Државан секретар С- - Д. Џлиа Брвс,
дао јс преко радиа свој взвсштај о коафс-рспцв- јц саол.ввх мааастара у Нарвзу, о
којах jc on једав. У том пзвештају Џнмн
јс оаст бацно сву кравау ва Совјетскв Ca-ries
за асуспех коафсреацвје, зато што Соп-јетс- кв Савез паје врнстао аа т0 да се Тјкт
a neha део Јуласкс Крајвае преда Италнјн
ft ini јч диЈвилно слоооду тргоаивс v
подунавскам зсиллма.
Брвс у свом азвештају оает прета поаи-штси.е- м досадашиах уговора пзиећу Велаке
четворвце, Јалте, Потслаиа втд. Џама оста-ј- е
доследаа аоллтаца амерачког вмверија-лвзм- а, која аде за там да разбаје једввство
велакнх савезаака а да азазове аове суко-б- с
к евептуалао Tpchn светска рат. Оа је
остао доследаа а својој реча коју је задао
прн самом поласку у Парвз, да ћеЛ'мсракз
а Братаааја аотвасатв ивроввс уговоре са
псквн зсиллиа а без Совјегског Савсза ако
Совјстска Савсз пе буде готов да сс сложп
с такпви мвровваи уговорвма какве ба жг-л- со
амсрачки а братааска виасрајалнзаи.
Ако Совјстска Савез буде уаорво захтевао
niahaiLc ратас штетс, даваие права аароду
аа caмooIIpcдcллIbc, протвв тога да се иа-rpab- yjc бавшсг агрссора аа рачуп савезаи-к- а,
као што to xohe Џвмк м Бсваа, којв би
дала Нталаја Јуласку Крајиву са Трстом,
који ба хтела да контролишу подуаапле,
оада Џама кажс да ае прсостајс друго пего
иотпнсат.и носсбне мировас уговорс без Со-вјстск- ог Савсза.
Рсакцаонарва штанпа xohe да пракажс
сопјстска стап као одлучност Совјетског Са-вс- за
да сам коатролвра срсдау а асточву
Епроау, а Амсраку а БрвтаапЈу као борцс
за аезапаспост тах земал-а- . 1еђутвм, баш
је обратмо .астваа. Тражсасм "слободне
тргопгшс" аа подувавл.у, Амсрака а Брата-аај- а
xohc баш то, да ба one коатролиралс
тс зсмл.е, док Совјстска Сагрз стоја аа ста-аопаш- ту
да та коатрота буде у рукама са-м- пх
тнх зсмалл, кроз које Дупав тсчс, бст
вчаје латсрвсацаје сполл.
Нацистичке трупе слободно се шећу ns
британскоЈ зони
Агсвцаја Јуаајтсд Прес од 18 маја, јав- -
лл да је соијстска довасавк Е. Латошко,
која је прошао кроз брвтааску окупациоиу
зону у Нсиачкој, рскао да је таио пашао
"стара cap у аовој кутајв". On каже да се
исмачкл појиицн, као n војааца noixoc
коазлаага гсперала Владвстава Аадсрса н
"кралпска југомовеаска војска" счободно
nichy улацама Хааоиера а других фадова
у брнтааској окупациопој зоаа.
У ч.ашсу која је аааасао за совјстска
часоиас "Новојс Врсмја" on кажелемачка
иолнција још увск воса старс уавформе
нсрмахта а офацара своје старе сполетс.
Литошко такође кажс да јс за дарсктора
предузе1.а које увослујс 50000 радапка, по-ставл- .ев
човск која је нацМгта још од 1933
годнцс а која јс заузамао важае положаје
за цело врсмс аацастлчког Хвтлеровог ре-жи- ма. To jc Абрахам Фровеа, која јс пове-за-н
са II. Г Фарбса предузсћем које је фи-паисир- ало
Хатлера, a ои бао всза пзмсђу
апдустраЈалаца а аацастачке партвје.
АМЕРИЧКИ АВИОНИ БОМБАРДУЈУ КИНЕСКУ
НАРОДНУ АРМИЈУ
Сонјетска поплпа "правда" од 22 маја,
доаосн азвсштај агеацвје Тас из Владаво-сток- а,
у комс сс каже да је овореао тамо
седам амсричких аваоаа који су бомбардо-иал- а
Капсску аародву армају у Мавџурајн.
Нзпсштај iii3 Владввостока саже да сс води
жсстока борба азмеђу Народнс apmije и
Чаа кај Шсковвх трупа. Допасавк дагс
каже :
"ICao што је сада позвато, Комавтааг
(Чаа Кај Шскова) армвја наоружапа је аме-ричк- ии
топовама, од којнх је једав део за-1обл- .еа
од страас Народае револуцаоиарпе
армије. Вслико заврепаштен проузрочсао
је у рсдовама Народае револуциоварае ар-ца-је
чип.савцои да су ссдам оборевих бои-баш- а,
која су бомбардоиала Народву рсво-луцаоаар- ву
арвају америчпи аввошг, а та-ко- ђе
а авајатачара Амервканца."
"Нравда" је такође објаввла азвештај од
спог допвсвака аз Кореје, В. Смолепског,
i:ojii каже да су радваца у совјетској оку-пацио- ној
зонп врло задоволаа са својам
поваи осамсатпим радаазс давом, а селлци
са успехом афарие реформе. Ова рефоруа,
каже се у азвегатају, остварева је и против
воље опозвцаје огорчеивх реакцаоваравх
вслепоседавка а трговаца, сојв join увек
пмају уплвв у америчкој окупацаоној зопл
у јужаој Корејв.
Допасввк затвм ппше о зохвалвоста аа-ро- да
арема Црвевој армаја, што га је ослг-бода- ла
од јаааасках пороблввача a о мрж-ib- ii
која постоја код аарода прека аоробљи- -
вачама. Ова мржн протав пороол.ввача.
каже допасавк, објашплва п оау мржиу
коју пзазввају амерпчке војне властп међу
Корејцвма својом полвтпкои. У јужвој Ко-реј- а,
ае само да је остављеп цео управви
јапааскп апарат, већ пспочетка тај апарат
је предвоиеа од сфаае јапавског гувернера
Нобо Јука".
џдшруиоатфтвгф-- - orvx(vwam,~'' ИВИЦЧ1ИЧ"'Ј'1 )' п'-- ! е~прЗФГ&1 'Ч H&L
1}
X
L