Jedinstvo, July 31, 1956

              STRAXA 2
KUDA CEMO 5. I AVGUSTA?
Na Jugoslovensko-Kanads- ki Dan
Vec izvesno vreme duju se razgovori
naSih ljudi u svim naseljima seyernog i
juinog Ontarija o dolazedoj nedelji i
ponedeljku, o Jugoslovensko-kanadsko- m danu. Jedni druge pitaju — a kuda de-ff- lo
more 5. i 6. avgusta? Drugi su im na
to svesrdno. vesela i nasmejana lica,
odgovarali — ta poznata je stvar da
demo svi ;sajedno na JuKoslovensko-kanads- ki dan! Xeki na Kenogami, a
neki na Ontarisko jezero.
To je, zaista, Iogidan razgovor naSih
ljudi pred ovako znadajnim zborovima
na§ej? naroda na severnom i juznom On-tarij- u.
I zaista to biti znadajni zborovi
naSejr naroda — svih demokratskih
Hrvata, Srba, Slovenaca i drugih iselje-nik- a
u tim rudarskim i industriskim
podrudjima.
Jugoslovensko-kanadsk- i dan na Ke-nogami
jezeru (kod Kirkland Lake-a- ) u
severnom Ontariju 5. avgusta i u Port
Welleru, kraj Ontariskog jezera G. av-gus- ta, nece biti samo dan gde ce se паб
narod sastati i u2ivati pored dobre i
mlade jagnjece pedenke, slusati naSe
divne melodije i svirku iz 2ica naSih
tamburica, gledajuci zaplete tananih
nogu nnsih Vojvodjana u igri naSih na-rodn- ih kola, nego i dan gde de se susedi,
rodjaci i prijatelji iz starop; kraja, koji
5ive u razna naselja ovih rudarskih i
industriskih podrudja, sastati i na sve-2e- m vazduhu kraj divnih jezera razgo-vorit- i. Gde bi stvarno ovakav sastanak
na§ih ljudi mogao biti logidniji i efika-sni- ji nego na Jugoslovensko-kanadsko- m danu?
Za ovakve sastanke naSeg naroda
stvoreni su i uslovi i tradicije ranijim
odrzavanjom "Dana bratsva i jedinstva,
koji su ostavili duboki utisak na паб na- rod u obadva podrudja. Na ranijim ova-kvi- m sastanicima jo5 odmah rano izju-tr- a vrvilo je stotine i proudtaadaiozddureavzaontviiehitnrdaaadseidclejiaje.uhIп,siаltbбjoaetzdnineaservonadiaksheeiilgdojvavonjd-oab-eg- e, doci na Jugoslovensko-kanadsk- i dan u
severnom i jufnom Ontariju.
Jugoslovensko-kanadsk- i dan imace i
Sovjetska sindikalna de-legac- ija na delu sa sekreta-ro- m Svcsaveznog central-no- g saveta sa-ve- za P. N. Korobovom bora-vil- a je 22 dana u Jugoslaviji
na poziv Centralnog veda
S a v e z a sindikata. Vra-ti- li smo se u domovinu obo- - gadeni utiscima, natovareni
masom knjiga, broSura i al-bum- a, koji odraiavaju sa-driaj- an zivot bratskog na- roda.
Sovjetsku sindikalnu de-legac- iju dodekali su narodi-t- o toplo i srdadno.
Delegacija je posetila
Srbiju, Vojvodinu, Sloveni-j- u, iHrvatsku, Bosnu i Jler-cegovi- nu
i divni letovali§ni
grad Opatiju na obali Ja-drans- kog mora. I svugde
smo videli sa kakvom ener-gijo- m narodi Jugoslavije
preobraiavaju svoju neobi-cn- o lepu zemlju.
U Jugoslaviji je teSko na-- di porodicu koja ovako ili
опдко nije udestvovala u kr-vavo-m, teSkom all pobedo-nosno- m ratu. Jugosloveni i
danas zive uspomenama od
tih herojskih dana. Skoro
sva lica sa kojima je nala
delegacija imala sastanke
udestvovala su u partizan-sko- m pokretu. Oni s prirod-ni- m
ponosom pridaju o bor-beni- m danima.
Oni koji su se za vreme
6.
de
pri
cde
ume- -
ГоМ1ћ1 ТпеМлу and
In Srtr-Croti- n nd SlorotiaQn gn West. Torente Ontairio. Cr.da.
3-1- 42 tbu пхП
Offic IVeartrTst. Ottaw
Boslsess pen L
Subcrfptlen tSJXt yr. S3jOO в month
USA and other ceuatrie $6.00 yr
drugog znadaja, veieg i krupnijeg od
onog o demu je do sada reteno. Dan se
odrzava u dva istoriska datuma
koja su vazna za na§e iseljenike u Ka-na- di
i za naie narode u staroj otadzbini
— Jugoslaviji. On se odrzava u vremenu
kada kanadski demokratski Srbi, Hrva-t- i,
Slovenci i drugi na§i iseljenici slave
Dvadesetpetu godiSnjicu narodne
demokratske Itampe, koja ih je vodila
kroz te3ke dane ekonomske krize, kroz
erne dane Drugog svetskog rata i koja
im i danas ukazuje put u novim uslovima
u kojima se svet na jednoj krup-n- oj
istoriskoj raskrsnici — da li u novi
atomski unUtavajuci rat ili prihvatiti
nov socijalni poredak koji dovedan-stv- u
obezbediti mir i blagostanje. Dan
se odrzava u vremenu kada na§a brada
u otadzbini, tek samo nekoliko dana
ranije, proslaviSe Petnaestu
narodnog protiv nemad-ki- h
i italijanskih faSistidkih okupatora
i njihovih detnidkih i ustaskh sluga.
Obadva ova istoriska datuma su tako
usko povezana sa zivotom naSih iselje-nika- .i
ovim narodnim zborovima, da je
ne moguce preko njih jednostavno preci
a da im se ne pokloni zaslu2ena painja.
Zbog toga Jugoslovensko-kanads- ki dan ove godine dobiva potpuno jedan
novi istoriski karakter i zasluiuje pa2-nj- u
i poStovanje svih pravih, iskrenih i demokratskih iseljenika Jugoslovensk-o-
kanadski dan ce biti jedna Siroka
narodna manifestacija u znak priznanja
пабој narodnoj Stampi i njenoj 25-godi-Snj- ici, u znak priznanja i poStovanja
15-godiSn- jici herojske пабе brace
i sestara za svoju slobodu i nezavisnost,
za voje blagostanje i sigurniju buduc-no- st za njih 1 celo dovedanstvo.
Pohrlimo, brado i sestre, na ta zbor-n- a mesta u nedelju i ponedeljak,
na zborna mesta naSih rudara, industri- Jsukgihu.raPdonhirkliamio fuarmsteortainanmaaS, ehvieljraudaimnaa
— starih i mladih. Neka tih svi pu-te- vi vode na Kenogami jezero i u Port
Waller.
DOVIDJE.VJA NA JUGOSLOVENSKO-KAN-ADSKI
DAN!
Stevanov.
U prijateljskoj Jugoslaviji
sindikalnih
godiSnjicu
Pise: S. ROSTOVSKI
rata s oruzjem u rukama bo-ri- li
za slobodu i nezavisnost
svoje domovine sadn sa istim
iarom i strascu izgradjuju
novu, socijalistidku Jugosla
viju, mobiliSu ogromna
rodna bogatstva kojima ras-pola- 2e zemlja.
U znamenitom sarajev-sko- m Zemaljskom muzeju,
koji je poznnt u ditavoj Ev- -
ropi, i kome mogu da poza-vid- e
mnogi njeni gradovi,
videli smo prekrasnu kolek-cij- u minerala koje sadrie
nedra zcmlje. Svakako je
lakSe prebrojati ono dega
nema u Jugoslaviji nego u-kaz- ati kakva prirodna bo-bratst- vo
poseduje. Pretsed-ni- k
Jugoslavije drug Tito u
razgovoru s delegacijom ta-ko- d
je je podukao tu veoma
vninu okolnost. Drug Tito
je, na primer, istakao da re-k- e
Jugoslavije mogu davati
godiJnje 60 milijardi kilo-vatdaso- va elektridne ener-gij- e.
Videli smo u izgradnji ne-koliko
hidroelektrana, ali je
najjadi utisak ostavila iz- -
gradnja hidroelektrane u
Jablanici. i
U uskom klancu. set
sastaju burne planinske re-- i
ke Neretva i Rama i gde su
se donedavna ribari nasla-djiva- li lovljenjem ribe, po-dign- uta je brana visoka SO
Zahvaljujuci
JCDINXTVO
Frt1dпyрарт, by Jdintro rtbHhtrp Cat, 4T9 Sr
2--B. TeL EMpirv
Authorized woth1
Editor: S. М1оШ. Man 5timc rte: per per
per
vremenu
svoje
nalazi
de
op§teg ustanka
na§ih
borbe
idudu
dana
B.
metara.
lorn koriScenju reljefa, gra- -
diteljima je роб1о za rukom
da stvore veStadko jezero
duboko oko 100 metara, du-g- o
35 i Siroko oko 3 km. Na
njegovim iivopisnim obala-m- a
bice izgradjeni sanatori-jum- i,
odmaraliSta, stadioni
itd.
Originalno i tehnidki sme-l- o je гебеп problem izgrad- -
nje maSinske sale hidroelek-trane.
Ona je ukopana u ka-me- n. Ako se uzme u obzir
da je hidroelektrana izgra-djivan- a
onda kada Jugoslo-veni
nisu imali svu potrebnu
tehniku i iskustvo gradnje
slidnih objekata, onda dove- -
ku postane jasan znadaj Ja-blani- ce.
Medjutim, Jablanica je
samo podetak diinovskih ra-dov- a! Ved je razradjen i
ostvaruje se projekt izgra-dnj- e
na tim rekama kaska-d- e
od 14 hidroelektrana
koje de proizvoditi 4 mili-jard- e
kd elektridne energije.
Hidroelektrana u Jablanici
je prvenac te kaskade.
Jugoslavija se brzo indu-strijalizir- a. Delegacija je
videla mnoga preduzeda ko
ja je narod podigao posled-- .
njih godina: fabrika "Lato-stro- j"
u Sloveniji, fabrika
aluminijuma i fabrika auto-mobi- la
u okolini Maribora,
veliki metalurgiski kombi-n- at
u Zenici, farmaceutaka
fabrika u Zagrebu, fabrika
masina "Ivo Lola Ribar" u
Beogradu, brodogradtlilte u
Hijeci i mnoga druga. Za-sa- d
vecina maStna i uredja-j- a
u tim fabriknma nose ne-mad- ke. italijanske. engleske
i ameridke marke. ali smo
videli i uredjaje koje je iz-rad- io "Litostroj i druge fa-bri- ke Jugoslovenski drugovi
(Nastavak na str. 4)
Ti .'i-- v4-. T .v- v Г Ч#ГJ&jr _ т3%~х&ш te--4 " — Т . — mLT ? kfrS_ ?л ,ш ш,. Г —. ~wiftlh ч '"' t "r i уу 'ЛГ - - г " -- г
NEWf tfCM AffUE COMWMWEAUH PRirtEKimSftR' CCKFCHENCE-T,LAURE- Nf
'APMltttD" "WAT OS. тШШХ WA5 WE CAUSC Of WHS UHBWHi IN CAKA.VA.
Sa zascdanja kineskog Nacionalnog- - konpresa
Poziv Tajvanu i ponuda Zapadu
Novi stavovi u kincskoj spoljnoj politici
Peking. — Obi6io mirni $IuJa-o- ci
izlaginja mnogobrojnih prct-stanik- a
idc i provincija, kinc-sk- i
naroJni poslanici su na kraju
d-oncdclj- nog zascdanja Nacional-nog
kongresa oduJevIjeno aplau-diral- i
Cu En Laju. Nije bilo tciko
pogoditi da prctscdnik Administra-tino- g
saveta i ministar inostranih
poilova na kraju svog ekspozea go-o- ri
o Tajvanu (Formozi). da
predlaie neito novo.
Mnogobrojni dopisnici koji su
pratili oo intetcsantno zasedanje
za£is su se podclili oko pitanja da
li poziv prctstavnicima 'tajvanskih
lasti" na dircktne prego-or- e o
miroljubivom oslobodjenju ovog
ostn-- a pretstavlja novost Hi pona-vljanj- e
ranijeg predloga — i da li
sc radi o "realistidnoj" ponudi.
Jer navodno, Cang Ka Sek nedc
'niti mole prihvatiti poziv u Peking.
To je manjeiie formalisttfko
osporavanje oe ponude i njenog
znaaja. Osim toga, i ne naroito
zasnovamo. Jer, prviput je u ime
kineske !ade upucen formalan
poziv 'Mastima Tajvana", a
ne politidarima i ojsci kao dosid.
I. drugo, nije bitno da li de poziv
prihvatiti Cang Kaj 5ck koga bas"
Cu Kn Laj najbolje poznae jo? iz
zajedniog upravljanja kanton-skor- n
--ojnom akademijom 1925.
godine i preko brojnih dircktnih
medjusobnih pregoora i sukoba u
antijapanskom ratu.
U ovom krupnom problcmu,
koji je veJtai postao jrdan od
poru5ih medjunarodnih problema.
bitna je nova ocena kineske lade
da usled daljeg popuStanja zateg-nutos-ti
u svetu raste roogui'nost
miroIubivog oslobodjenja Tajva- -
na. Takva ocrna i jacji orijentadja
na mirolfubivo oslobodjenje moida
i nisu toliko novi koliko korisni,
jer je nesumnjivo da ogromno do-ptio- se
popuStanju zategnutosti u
ovom podruc'ju, a timet prarrdnom
t jedino mogucem miroIjubi-o- m
vraaju ovog ostrra KinL
Noe mogunost! 2a miroljubi-vo- ,
oslobodjenje Tajrana Kinezi
rulaze ne samo u pro?jnijim me
djunarodnim uslovima i venfoj po-dr- tci
izvana, koju oni. inae. re--
obi&o cene Zna&jno je. baime,
da oni ami grade povoljnije uslos-- e
za miroljubivo reiVnje preko пчје
unutralnje politikt Pokovanje i
briga s kojirna se oni odmrc pre-n- u
bivlim protivnidma koji su
ostali patrtoti neodoljiro osraja.
"Patrioti pripadaju jednoj familiji"
— proklamovao je kineski premi-je- r
svojkn novim pozivom srim
Kmrzkna na nactonalnu soUdarnost
i ujedinjeni otpor "inestranim ne-рпјаЈеЈН- та" potajua na xajed-ntck- u
borbu komunista i Koumin-tang- a u proilosti Demokratizacija
i novi uspesi. koji rrakodnrrno
rxstu, kmpan su prilog tome.
Patriotsko czbudjenje. koje je
prostrujalo a veiikom "Holu Ttli-tatre- no
— Кша рпћтаШа takru
Г. JW
.3Л.fAЈСcЛ?l?Гv,r—f.e;' .
pomo!, samo po sebi se postalja
pitanjc? Nara%no, a Cu En Laj to
indircktno i kaie. Kina je. kafe
se, nedapo tck oslobodjena ze-mlja,
s veoma zaostalom prixre-do- m;
Kina joS nije ostvarila punu
ckonomsku nezavisnost i shvata.
nadovezuje se, od kolike e to vai-nos- ti
za politifku nezavisnost. U
Pckingu se, o ugiavnom, nagidja
da se radi o pregovorima s Engle-zim- a,
koji bi bili od obostrane ko-rist- i.
A Amerikanci? Cu En Laj je
ponovo, jo5 izriditije izrazio sprem-nos- t
za spouzum i saradnju. '2e-lez-na
ili bambusova zaesa nije na
nasoj strani" — rekao je on. Argu-mcntis'u- c'i
i osudjujudi odugovla-denj- e
pregovora u Zenevi, nepri
hvatljbe uskne za Tajvan i bloka.
du diji Javoxi pucaju, prcmijer je,
uz prilichu dozu pristojnosti i ob-zi- ra
prema nekim rukovodedim
drzavnicima Amcrike ocenio njenu
politiku kao "akutnu dilemu u
kojoj su i mir i rat podjednako
teike alternative".
Occnjujutfi popuJtanje medjuna-rodn- e
zategnutosti kao definitino,
kineski prcmijer je jo? na po2etku
svog izlaganja rekao da posebno
s redi spomenuti jugoslovensko-sovjetsk- e
pregovore. "To je od ve-liko- g
znaaja ne samo sa sveopJtu
stvar sodjalizma, ncgo i za stvar
mira takodje" — niglasio je on,
izraiavajut'i simpatije kineske jav- -
nostt prcma ovim prcg4-orima- .
V. TESUC
Fotodokumenti o
FNR Jugoslaviji
U Moikvi je otvorena fotoiz-loib- a
"10 godina narodne Jugosla
IzJozba je odmah privukla pal-nj- u
Moskovljana. Na hiljade lica
svakodneno poseduje ialoibu. Le
po snimljene i dobro odabrane
posetioce novom Jugoslavijom,
njenom prirodom, ljudima, druS
tscnim i drfavnim tired jenjem ze-ml-je
V'cliko intercsovanje izazivaju i
cksponati koji gos-of- e o radnim
podvizima jugosIo.cnskog naroda,
slike velidanstvenih igrada novih
preduzeda, hidroobjekata i brodo-gradilit- u.
Nasmejana. radosna de-c- a.
studenti sa priborima. tela
sportista kao da su odbvena iz
bronze, --— sve te forografije prhi
Ijaraju prisutne da se dugo za
drlavaju oko пјЉ. Futografije bo-ga- te
i raznomne prirode Jugesli-rije- .
njenih tstofiskih spomenika
kao da prenose posetioce das na
suneem obasjana morsku obalu,
das na snegom pokrivene vrhove
A!pi
OD MATICE ISELJENIKA SRBIJE
Matica zeli da ostvari
punu saradniu sa
iseljenicima
Ш.
Zbog toga smo mi gotovo svu
svoju aktivnost u to vreme bili
bacili na pitanje istine o naioj
zcmlji. Danas mi sa ponosom
mozemo izjaviti da je naie Ud-ruzen- je
u torn pogledu odigrak)
veliku i pozitivnu ulogu. Danas
svi iseljenici, manje-viJ- e. vide
da je naSa zemlja zaista bila u
pravu Sto je odila, i odi, takvu
principijclnu, doslednu i kon
strukti-n- u borbu, i da su -- ed
uglavnom razbijena sva skreta-nj- a
u odnosu prema Jugoslaviji.
Zahvaljujudi baJ ovoj borbi, kao
i pravilnom sagledavanju ovog
pitanja od strane sadaSnjih sov-jetsk- ih
rukovodilaca i izmeni
njihovog ranijeg kursa, napred
ne snage u setu upraljcne su,
t upravljajir se, u pozitivnom
pravcu. VodeJi ovakvu borbu
naia zemlja je izvojevala eIiko
priznanje kod svih naprcdnih i
zemalja i pokreta, a i priznanje
na medjunarodnom polju kao
dosledan pobornik mira i mirne
aktivne kocgzistcncije i medju-sobn- e
konstruktivne saradnje.
Danas smo mi, i si drugi koji
teze progresu, radoni i ponosni
ovakvim ishodima ove tcJke i
viSegodifnje bitke, koja je po-kaz- ala
opradanost stava i prin-cipijclno- sti
Jugoslavije.
Bilo bi ne samo pravo i po-Stc- no
da to priznaju i pojedine
iseljenidke organizacije i listoxi,
kao ito su to ved neke potpuno,
a neke delimidno i ufinilc, ncgo
bi to prvenstveno bilo u korist
njihovog daljeg pozitivnog raz-voj- a
i uglcda. Ucreni smo da
je na5e Udruzenje ovakvim
svojim radom dosta doprinelo
da iseljenici pravilno i laHe
shvate ispravnost ovakvih napora
naSe zcmlje.
Ved danas mnoge iseljenike j
iscljcnickom
Iako postoje irvesne
u ostvarivanj u zadataka na-le- g
u Srliji i matica
iseljenika brat ski h rcpublika
Hn-atske- , Slo,enije, Bosnc i
Hcrcegovine, Crnc Gore i Mi-kedoni- je,
medju nama Iada
puna saradnja u svim pitanjima.
Ova saradnja ostvaruje sc kroz
naJ Koordinacioni odbor ili u
dircktnom dodiru sa pojedinim
maticama, a osobito sa Maticom
Hnatske.
Mi tef imo da upoznajemo ise-ljenike
sa izgradnjom njihovog
starog kraja i njegovim prirod-ni- m
leporama, a t da upoznaje-mo
naJ narod u zemlji sa delat
nofdu iseljenika u proilosti i nji-hov- im
sacLiJnjim radom i zivo-tom.
U ovom cilju Udruienje i ma-tic- c
iseljenika organuovale su
1954. godine Iscljenicku nede-lju.
festival kraj em
prre Iscljenicke nedclje
odrian je u Zagrebu na
kome su udcstvovale folklome
grupe iz gradora svih republika,
Dcograda, Zagrcba, Lubljine,
Skoplja i Sarajeva. Ovoj rveda
nosti prisustvovao je veliki broj
iseljenika koji su doili da posete
svoj kraj, a mnogi od njih i da
svojim prisusrvom na festival
UTelidaju znadaj ovakve manife-stadj- e.
Festival protlogodiiafe lseje-nidk- e
nedelje, 1955. godine.
odrian je u Beegrada na isti
nadin kao i onaj prvi u Zagre-bu.
Za тгегпе Iseljenitke nedelje
takmidile su se za isdjenicki pe
bar sportske gnipe u dart ise-ljenika
t njihove omladine, od-nos- no
futbaliki timovi. godine
1954. "Hajduk i "Dinamo n
Zagrebu, x 1955. Partizan~ i
organizacije pozdravljaju rad
naJcg Udmienja i izjaIjuju
svoju ielju da sa пали saradju-j- u.
Te ielje mi pozdra I jamo.
Mi smo i osnova! i ovu orga
nizaciju s ciljem da podriavamo
i produbljujemo -e- -ze-i
saradnju na ra nopravno j i
konstruktivnoj kultumo-proset-no- j
osnovi sa iseljenicima
kao i sa svim onim isc-Ijenidk-im
organ izacijama koje
svojim radom i drzanjem pozi
tivno deluju. kako u odnosu pre-ma
nama i nasoj zemlji, njenom
razvoju i naprctku, tako i prema
udvr&fivanju prijatcljskih odnosa
i saradnje izmedju ruse zcmlje
i naroda njiho-i- h novih domo-vin- a.
Na toj osnovi i u tome
duhu mi smo uvek sprcmni da
se svima njirru saradju jemo i da
im sa naSe strane pomogncmo
u svemu Sto je u granicama naie
Mi bi zelcli da neke od ise-Ijenick- ih
organizacija otklcne i
sv-oj- e medjusobne nctrpcljivosti,
da usklade svoje odnose i izrade
zajednicki jedinstven program
koji de im omogufiti da kon
struktivno i plodonosno rade.
Pojedine ielcli bis-m- o
da isprave joJ u izx-esn-oj
mcri nepravilno i kolebljivo dr
£anje u odnosu prema nasoj ze-mlji,
ako zaista zelc da imaju i
naSu punu saradnju, a u obo-strani- m
interesima. Ali to su is
kljucivo njiliove stvari. o demu
samo oni imaju, pravo da odlu-duj- u,
u Sta se mi ne iclimo da
meiamo, u njihove stavove i
drianje, ako to ne zaseca u inte
rcse i prava naie organizadje i
naie zcmlje. U torn duhu mi im
iclimo svaku sredu i procvat za
dobro i njih i nas, njihove novc,
kao i njihove stare domovine
— nate zcmlje.
Rad Udruzcnja po pitanju
i njcgovi
specifid-nost- i
Udruzcnja
Zajednicki
1954.-godin- e
prijatcljske
poje-dinadn- o,
mogucnosti.
organizacije
rczultati
"Crvena zvezda' u Beogradu.
Prosle godine je na stadionu
"Panizan" u Beogradu prcd
30.0O0 posetilaca govoreno o
znadaj u pomodi iseljenika u mo-ral
nom i materijalnom vidu na-ii- m
narodima u borbi za slobodu
i nezavisnost za vreme proslog
rata, kao i u periodu posleratne
obnove. Scm toga u ast ivrlje-nik-a,
koji su prisustvwali festi-val- u,
prctsednid gradova Bco-gra-da
i Zagreba, drugmi Milo{
Minid i Svetislav Holjevac. pri-rcdi- li
su prijeme kojim su pri-sustvov- ali
mnQgi istaknuti polt-ticl- ci
i kulturno-prosvet- ni javni
radnid.
Ove godine Iscljcniclca nede
Ija je zakazana od 4 do 12. av
gusta, Zajednidki festival odria
de se u Ljubljani. Ova nedelja
je odredjena mesec dana ranije
zbog toga Jto smo se iz iskustva
uverili da je proJlogodiSnja Ise
Ijcnidka nedelja odriini vremen-sk- i
suvile kasno, pri isteku turi-stid-ke
sezone, kad se iseljenid,
posctiod na$e zemlje, vradaju
svojim kudama. Tako se odekuje
A de олс godine u Ljubljani
prisustsovati festivalu veliki
broj iseljenika, daleko edi nego
prilikom odriavanja Iscljenicke
nedelje prve dve godine
Iseljenidka nedela, tokom
koje se odriavaju razne kulturne
priredbe, sedane akademije i
predavanja po mnogkn gradovi
ma i sehma naie zcrrJje o iivota
i rade iseljenika. kao i preda-vanja
preko Jiampe t radio
'staniea, naiila je na veliki odjek
a poitovanje kod iseljenika C
rom sveta. To je prosto bog
toga ito ise4jenid vide da im
na zemlja odaje zasltiieno pri-znanje
za svu onu pornod koju
su ojoj ukazivali, a t danas ta
kazuju.
(Nasuvice se)