Jedinstvo, July 24, 1956

              STRAKA 2
SPREMAJMO SE ZA
JUGOSLOVENSKO-KANADS- K! DAN
Kojeg priredjuju organizacije Saveza Jugoslovenskih Kanadjana
jufcnog i severnog Ontarija.
JUGOSLOVEXSKO - KANADSKI DAN U JUfcXOM ONTARIJU
ODR2ACE SE U POXEDELJAK, XA "CIVIC HOLIDAY", C. AVGU-STA,
U PORT WELLER, A U SEVERXOM ONTARIJU U XEDELJU
o. AVGUSTA XA KEXAGAMI LAKE, KRAJ KIRKLAXD LAKE-a- .
Za Jugoslovensko-Kanadsk- i Dan na obadva mesta priprema se
bogati program — pesmc, igre, muzika, sport i razne druge zabave. Po- red toga organizacije re imali svoje devojke koje ce se medjusobno tak-mici- ti
za lepoticu Jugoslovensko-Kanadsko- g Dana na obadva mesta.
Odbori se staraju da obezbcde sve prisutne sa dovoljno i dobrom
mladom, na ranju pecenom, janjetinoni 1 drugom hranom, kao i sa do-bri- m i hladnim picem, koje svakom dobro godi posle pec-neke-
.
Zabave za sve c'e biti dovoljno, a na sveeni vazduhu po kraj lepih jezera — Ontario i Kenogami — bice svakom ugodno da provede te dane
sa svojim prijateljima i poznanicima.
Dakle, spremajmo se za Jugoslovensko-Kanadsk- i Dan na Keno-gami
Lake 5, a u Port Weller G avgusta!
Za daljnje informacije sledite nasu stampu.
PLAN TORONTA ZA
Jugoslovensko-ka.na.ds- ki dan
Pnredjiacki odbor ortfanizacaje Sa-vo- za Jugoslovenskih Kanadjana odrzao
jc svoj sastanak u petak, 20 jula, u ve-£- e, na kojcm je stvorto svoj plan o pri-prema- ma za Jugoslovensko-Kanadsk- i
Dan, koji ce se odriati G. avgusta u Port
Welleru.
Xa prvom mestu odbor je znklju£io,
da ce iznajmiti jedan autobus koji ce
voziti u Port Weller toga dana. Ova od-lu- ka je narocito usvojena da so omoguci
onima koji nemaju svoje automobile da
i oni mogu doc"i na Jugoslovensko-Kanadsk- i
Dan Autobus ce krenuti iz To-ront- a.
u 10 sat! pre podne sa Queen i
Spadina, a ispred autobuske stanice na
Sunnyside u 10 I 30. Ona podvoznoj
povratnoj karti je $2.50 po osobi,
a za ozenjene, odnosno za coveka i zenu,
povratna karta je $4.00. Za rezervaciju
mesta na autohusu do 5 sati posle podne
obratite se na ured "Jedinstva", a posle
pet sati na Anku Narancic, telefon EM.
3-83- 20. Ivan Petranovic je zaduien da
organizuje polazak sa autobusom.
Odbor je takodje oiganizovao deo
programa kojeg ce organizacija iz To-ron- ta dati Organizacija ce uCestvovati
u cetiri razlicita programa : koncertni
program oko 2i ili Л0 minuta ; organi-zovad- e
igraliste ndboiku: bacanje kugle
Zabrinutost u Washingtonu zbog
americko-indijsk- ih odnosa
Pnlikom zasedanja Bri-tansko- gr Komonolta "New
York Herald Tribune" pisa-i- a
je, da bi Komonvelt mo-ga- o
korisno posluzitt za iz-gladjiv-anje
razlika izmedju
Indue SAD Amerifcko-indtjsk- i
odnosi izazivaju sve
vp£u zabrinutost u Washing-tonu,
narocito od kako je
Nehru odbio da poseti Eisen-hower- a
za vreme njegove
bolesti.
AmeriCki komentatori po-kusav- aju jos i danas da na-dj- u
"prave razloge" i vedina
ih istice, da se Nebruov pre-dlo- g
za odgadjanje posete
mora objasniti time §to Ne-hr- u "ne ieli da razgovara
sa Dullesom". Prema tome,
zakljuSuju komentatori, ocH
glcdno Je da indijski premi-je- r
u americJkom роШбкот
2 % ntu vidi dve spoljne poli-ti- k
— Eisenhouerovu za
kao
svet
kao
eel
Mia
bit!
dve
JiiiiixTVO
PebLshrf ГоеМау
Sloven.an
by PabHh'-- p Qawti t West.
2-- B TeL EMpire 3-1- M2 aa #cend clas mail prf Office
Mioiie. Boainess Manager- - I Sumac
$5.00 year. J3.00 moatJis
USA ethr ЈвДХ)
ill kamena 3 ramena; 1, natezanja ko-nopc- a. Odbor je takodje odlucio da o-%- om pnlikom pozove Hamilton sa
Torontom natezc konopac, kome o-pa- nci a kome
Organizacija je vec izabrala svoju
devojku koja ce se tkmi6iti sa devoj-kam- a iz ostalih naselja za lepoticu Jugoslov-ensko-
Kanadskog Dana. de-voj- ka je Marie Trubic, ilanica omladin-sko- g tamburaSkog zbora "Sloboda".
Odbor je takodje predvideo i 1G tlanova naSe organizacije koji ce raditi
toga dana, pored onih koji ce organize-vat- i
i uaestvovati u programu Dana.
Predvideo je takodje i automobile koji
c'e voziti radnu snagu na Jugoslovensko-Kanads- ki
Sve ovo odbor nastojati casno
i u celosti izvrSi u korist dobrog uspeha
Jugoslovensko-Kanadsko- g Dana G. av-gusta
Odbor takodje apeluje na se tin-ge
zemljake koji odluce da podju na Jug-oslovensko-
Kanadski Dan, neka so 5im
pre obezbede sa povratuom prexoznom
kartom.
Dovldjonja na
nadski Dan"!
koju ima simpatije i Dulle-sov- u
koju odbacuje.
Poslednja Nehruova Izja
va u Londonu, kojom so "o-bazri- vo oborio" na Dulleso-v- u
i Nixonovu izjavu o neu-tralizm- u,
tumaci se
daljnji znak razlikovanja
dveju spoljnih politika. Lis-to- vi naroiito podvlace Xe-hruo- ve
redi, da Eisenhower
"ima razumevanja za neu-traliza- m" a Dulles i
mlsle da citavi mo-ra
misliti njih dvojica.
Vijelnam prctstavlja
inn
Hanoj. — Kako javlja VI-jetnam-ska
novinska agen-cij- a.
pretsednik Ho 5i
izjavio je da Vijetnam pret-stavl- ja
celinu od severa do
juga i da ne po-deli- en
u zemlje.
and Friday
tn Serbo-Croatia- n and Tanpnap.
Jedmsi Co. 4"ч
Terait Ontario. Canada.
Anthonied DBartmnt. Ottaw.
Editftr: S.
Sabscrlption rat- - pr pr в
and eoBntnea рт уаг
da
pa
obojci.
Na3a
Dan.
c'e da
da Ni-xon
mole
Jagoslovcnsko-Ka- -
Odbor.
ISTRAGA U
POZNANJU
Prema izve5taju poljske
novinske agencije PAP me-Sovi- ta komisija sastavljena
od pretstanika poljske vla-d- e
i Ujedinjene radnifike
partije, л-o-di
"energifinu i
iscrpnu istragu", kako bi
uUTdila direktne povode
koji su doveli do izbijanja
nereda u Poznanju. Xa po-slednj- em sastanku minlstar-sko- g saveta pretsednik polj-ske
vlade Cirankijevic saop-sti- o je da £e ova komisija
pod rukoxodstvom sekretara
CK Partije Edvarda Gereka
posle istrage podneti "po- -
trebne predlogeV.
Prema izveStaju Radio-VarSav- e, poljski Crveni'krst
je odbio pomoc u namirnica-ma- ,
koju su SAD ponudile
Poljskoj SO. juna. odnosno
neposredno posle poznanj-skt- h nereda.
U Izveltaju se ova ameri-бк- а
ponuda naziva "propa- -
gandnim manevrom" Radio
VarSava zatim istiie. da
"РвЦзка odbtja milostinju i !
da je sprerana da namirnice '
kupuje kako u SAD. tako i
a drugim stranim zemlja-мИ- .
I Xa kraju izveStaja se ka-le,
da "propagandna kam-panj- a. kojom je bila popra-5en- a атепбка ponuda od
30 Junaf prctstavlja nepri- -
———1 ii lain ! "-'- Vl "! 1 rrmr— m4 IT
мТКЕРАТ1ЕНТ15 0СЈКа јЕЗШШИЗЗИ !
VERY Wia .UNFORTU.'UTEtY..." Ш№шшШШшШ
л&¥А&шм$тт. i
mf ki odbor zi anti-imcnc- ke ak.ti"nosti ' priprema tcikj optuzhu
P ! Robtnx. роггиго£ etkog сгпл.1од umttmkj koi se
ii к ilrh 1 ""or г mir 1 za Kjhn к'по пл i i aw
"Sramota nad sramotama agenata
mrznje i izazivaca krvoprolica"
(Iz "Zajednieara")
Proinljujemo opet jednu ehku
sramotu naroda svojega, sramotu,
koju mm ne runose pred Amen-ko- m
nepnjatclji naroda hnatsko-ga- ,
nego koja doiizi od naiih Iju-- di
a da zlo budc gore od hrvatske
katoliLkc Jtampc u Amenci ' Da-nic- a
, Kni" 1
' Nilx Nada", lit-t- oi
koji izlaze u Chicagi i Gar),
Ind , u rukama hnatskth secnika
1 franeaca uxotiSc se protiv Hr- -
atke Bratke Zajednicc i njene
uprae
Njima nije dosta 5to kroz te
soje listoe raspiruju strasti mr-znje,
e£ su zacli i urcdntka ame-ruk- og
katohekog lista u Pitts-burgh
u ' Pittsburgh Catholic", da
pxme lazno piJe o na?oj turncjt
u Jugoslatijo. laj list donoM u
broju od 28-o- g juna llanak na
proj stranici ' Croatian shun
1 ito trap here Tu se nticc, da
je jedan odja Hrvata izjaxto, koji
je zatraiio da se njegoo ime ne
spominje, "da se njegovu narodu
daje bezplatan put u Jugoslaviju
od strane Titoe KomunisticXe
Vlade.
0t) j'e prosta i odurna lai, lai
kakou mogu izmisliti i scntrati u
amen£ku katoltku Stampu ljudi
kroz pokxarcni di narodne izda- - J
j ice
Tko smo kod Hrvatske Bratske
Zajednicc, nego Hrvati i katohci,
pak tako blate 1 denundrapi —
Urada u Kmru". XaS dobri sijet
u Pittsburghu i okohci Stajudi te
dfavohke denuncijaaje i laii za-pra- %o
se zgraiao, Jto medju ruma
imade ukoxib stvorova, kojima
nista nije veto pak zlorabc i vjcru
i сгкли da umo blate svoj narod
I ta hrvatska Stampa diie s--
oj
glas u obranu uitaia, a u koje mi
1 ncdiramo. da s njihovim zlodije-Iim- a
ne sramotimo soj narod
V7jerovali smo da ce se ta posre-cen-a
1 neprosrecena gopoda u no-T- m
sijetu slobode 1 demokraaje
1 pak popraviti i postati ljudi, ali
nam dokazuju- - da to oni nemogu
U intcrcMi pak hrvatske glane
stvari drzimo da smo si pozani
1 duini da gradimo i promicemo
slogir, bratsku ljubav i covjeciKMt
medju s-oj-im
narodom, dok oni
nastoje oliviti ustaUvo i silom ga
nametnati narodu, koji ga prezire.
Vjerujemo
Tako su ralno izrablli Dan Hn-Ka- t
Zajednice, o?to je bilo togs
vi?e biti nee Drian 1 jula u
West Vie' Parku i u Croatian
{ Centm. u Prttsburghu, kop smo
Kineski optuzuje SAD zafeputo
stanje
Ust "2en MIn ±i BaoM pi-se,
da ce se kineski narod i
dalje zalagati zajedno s na-rodom
Vijetnama za potpu-n- o
provodjenje ienevskih
sporazuma o Indokini. List
optuiuje SAD da sprec"ava-j- u
provodjenje ienevskih
sporazuma i ujedinjenje Vi-jetnama
time 5to se "u porno drie politike hladnog rata i
jateljski akt, koji ne dopri-no- si poboljlanju poljsko-americk- ih odnosa, poboljsa-nj- a
koje Poljska Ieli"
Dan i mi u ovom hstu preporacili
dttdi da ie posluziti jednoj lije-p- o;
kulturnoj svrsi. Oni suod toga
napraili politicXu arenu Na pro-gramu
je nastupio glani goor-nik- ,
pozat iz dalekih krajoa, koji
je u sNom gooru raspinvao mri- -
nju 1 sipao pogrde na hnatskog
urednika "Zajednieara" na tako
strastcn i dramatical nactn kao
da je htio izazvati masu da hn£ujc
urednika na lieu mjesta, koji je
bio prisutan na toj prolan me-dju
publikom Takav diI;adki na-pad- aj
mogao bi se odrzati na neko;
strancarskoj politicloj skupitini, a
ne na programu katoheke ustano
e Prema tome napadacu zadnjih
godina mi smo se ponaiali bratski
i prijateljski 1 za uzrat smo dobili
pogrde.
To su sramotne i zalosnc pojae
u naicm znotu u Amcria, da svoj
narod blate i sramote baS oni ljudi
koji se busaju u prsa s hrvatstvom
1 katoIicXom лјсгот i crkom, Jto
izrabljuju u sv-oj-e
"dasne" trancar-sk- c
poslove raspirnanje mrznje t
kao da pnzeljkuju da medju hrvat-ski- m
doeljcnicima krv protece,
kao da im nije dota kni bilo.
Mi smo nebrojeno puta istakh
da smo za slobodu Hnatske i da
Republika iinatska postane drza-- a
Hrvata 1 stanos-ntk- a njcnih,
koji cc sami, bez tutorstva, upra-Ija- ti
1 vladati sa sojom zcmljom
U tu svrhu propagiramo 1 iebmo
da dodje do razumjc%anja i sloge
izmedju Hnata i hrvatskih Srba
Da se jednom urazume i da sma-traj- u
svoju uiu domovinu Hrtat-ssk- u
kao s-o-ju
zajednicku driavu,
te kao ras-ngpra-ni
gradjani da
grade i diiu svoju zem!u za holju.
%-eseI-iju
i sretniju budunost Re-pubh- ke
Hnatske
U suglasju toga nije uputno ni
pametno raspirivatt mrinju iitelfa
Hnatske. pa niti u tseljcnHtvu, vc
treba raditi i naudaati da se umin
zla kn% jer nitko tko osjeda rodo-Ijubn-o,
krsVfanski i OTjecanski ne
mole da raspiruje mrznju. da po-no-- no
dodje do medjasobnog uni-Jtavan- ja
i klanja kao mimilogi
rata.
Ncke na!e fKsine i katolicka
Stampa opet su pocelc raspirisa-nje- m
mrfnjc, blac'enjem svoga na-da
i kfevctanjem Hrvatske Brat-ske
Zajednice "komimizraom", da
kod lasti sttre sumnju iz stje
pakosti. zlobe i laine propagande
To je nala narodna nesreca i
ranwtfa, $to na bije i u stranom j
teru
list za
u Aziji
stvaraju zategnatest u A-zi- ji" Potsecajudi, da sa
dvojica pretsednika iencv--
ske konferencije — pretsta-- ,
%-n-ici
Velike Britanije i Soy I
jetskog Saveza — predloiili '
da obe strane u Vijetnam I
uloie sve napore da se ie--
nevski sporazumi proved u u '
delo i da se. ako je potreb- -'
no. sazove ienevska kenfe-- j
renclja o Indokni. "Zen Min
±i Bao" pise, da X R Kina
pru2a punu podrsku ovom
predlogu.
OD MATICE ISELJENIKA SRBIJE
Matica zeli da ostvari
punu saradniu sa
iseljenicima
(U nastavctma objasljujemo referat sekretara Malice iscljcnika
Srbije Jorana Djajtda, kojeg je dip na Godtinjoj skupStnu u N0-o- m
Sadu. PoSto referat Matice tretira pitanja saxadnjc sa isdfeni-iixn- a
1 odredjuje osnovne postavke t liniju po олот pitaoju 1 tto
una znacaja i za nas iseljcnike, objaljujemo ga j celosti )
Kad je naSe Udruienje oino-an- o
pre pet godina, njegov
gla-n- i cilj bio je. Odriaan;c 1
razvijanjc rodoljubivih 1 prija-tcijsk- ih
veza 1 saradnja na kul-turno-proivct-noj
oioni sa na-ii- m
iseljenktma 1 niltovtm or-gamzadja- ma
Pn tome rukovo-dil- i
smo se tnteresima na?e ze-mlje
1 interestma iseljemka. a
to znaii da oakve vcze pret-stavlja- ju
interes i za narod u
£ijoj srcdtni naSi iieljenici 2ie,
poSto kulturna 1 pnjateljska sa-rad- nja
preko naJih iseljemka
moze samo doprmeti produblji-anj- u
eza i sa njima Taj glavm
cilj Udruienja ostajc 1 dalje nai
program.
U pcriodu od 19M do 194
godine neprckidno su pred na-m- a
bila dva znacajna zadatka na
ccnui iscljcnicko i kakav ono ima
Na GodiJnjoj skupStint ne
fehmo da ulazimo u teorctska
razlaganja iscljenikog pitanja.
All poJto se ono do izvesne
mere jo? tu i tamo ncprailno
tumafi 1 usko posmajtra, potreb-n- o
je u osnonim crtama uka-za- ti
na njegoe bitne elemente,
s obzirom na njegov cliki mo-raln- i,
ckonomski 1 pohtiki zna-ca- j,
iako mi u svojoj delatnosti
ne zalazimo u politicTu stranu
pitanja.
Pre svega, treba imati na u
mu da naia sura, takozvana
ekonomaska emtgracija, broji
do mihon 1 po Iica od kojih se
prcko 50c nalazi u SAD, dok
ostali iis--e po razntm drugima
zemljama stta. Dece sure, cko-nomsk- e
errugracije, to jest nje-n-a
druga 1 treda generaaja. una
ne raanje. ako ne 1 vHc od sure
Scm ov-- c dve grupc, ekonom-sk- c
emigradjc 1 njenog potom-sta- ,
imamo i potleratnu cmi-gradj- u,
takozvana rascijena Iica
(tskljucujemo ratne zloCince)
koja brojc nekobko desetaka hi-Ija- da
Iica.
Statu emigraaju oJsela je
nrvolja u svet, 1 to ne samo e-kono- mske
nedafe, vet isto tako
i politidko 1 nacionalno bes
pravlje za vreme austro-madjar-s- ke
i turske okupaajc, pa 1 za
reme predratne Jugoslavije.
Mnogi su napultali s-o-ja
ognji-{t- a
i odlazih u tudji sset tra-ie- ii
siJe slobode t bolji fivot.
Oni koji su u to doba 'sladali
ovom zcmljom msu stoJiU racu
na ni o narodu koji je bio osde,
a kamoli o onim koji su ottili
u tudji sTt. Jedina "briga koju
tu o njima xk1i1, bila je ta, da
iz njih isrpu ito je mogu&o n-t- e
matetijalfHb srstaa. dok sa
im ljubav ukazirab njihora rod-btn- a
i narod, koji je bio spufan
1 nije raogao da an рошве.
Ti naSi Ijedi radefi prebitali
su se гвако e frojiaa navia
domovinama. Strarak m tarao
core domose 1 zavaivali svoje
porodkc i ea taj e nafin Љ-za- ti.
egkroera. ea stepea lrou
пдао4п gradjaaa. At ea ш-t- a
radib saleo a prmeili i io-prmo- uli
ашо pxmedsas eaz-ttk- a
a ttm гетАугтл. Offl n
se isCtcaJi i n kakurnom, pf©-ггеш- ев
i eatrfaoffi pel jo. U d-n- 5e
je 1 tunc on eaJe fel i e
Кл4л je bdo pomfceo ooi te
b% mei'fa рггкв m botbma
odfcrafw eezarfse&sti tofe ewre
demoY&e frCarafeemtiaso r
da м sve zealfe e keftasa fire
naJi iselfc" Me sareaiice ra-J- e
zemlie a oba sverska. rata
Ab tsd'enio mw nJcada za-borav- .I)
ш erzi stan kra;. n na
kojima je Udruienje koncentn-taJ- o
svoj rad. Prvo, to je bilo
naJih tteljenika ii-ro- m
sreta o stvarnosh u naloj
zemlji 1 njenom ruprctku, kako
bi i medju iseljcnike prodrla is-ti- na
o nooj Jugotlaviji To je
bila uporna borba za pobedu
istme Drugo, bio je rad na rat-djusobno- m
prtbltiavanju samih
povratnika i na ukaznanju po-mex- 'i
potratmctma kako bi se
ovde lakic snaJli, poto su se po-sle
19--4 godine vratili iz raznth
inostranih zemalja sa razlt&ttm
mentalitctima formiramm time
Sto su mnoge godine proeli u
iseljeniStu pod razhcitim iivot-ni- m
okolnovtima Oni su se ra-ti- li
u zem!u a ielom da do-prine-su
svoj udeo u izgradnji
boljeg i lep?eg zivota $-oj-ili
na-roda
U j'e pitanjc znacaj
cmigracije.
obavcstenje
rod iz koga poticu Pa i njibovt
mladi naraitaj ponoe se zcm-ljom
svojth otaca i dedova, po-nos- e
e njenom slavnom iston-jom- ,
njenom junackom borbom
za slobodu, nczaw'snost i bolji
iisot, naroCito borlxm koja se
vodila tokom Drugog ssctskog
rata, kao i posleratnim naponma
na medjunarodnom planu, da-nas
u cltavom svetu priznatim
jer su ispravni t plodonosni za se narode. Iscljenici su uvck
priticali u pomoi naSim narod--m- a
kad jc bilo potrebno i to
matcrijalno, moralno i polittcki,
i irnujuc! svoje zivote NaSi ise-Ijcni- ci
nikada nisu presuli da
lalju pomoif svojoj zemlji poka-zuju- ct
time svoju vezanost za
suri kraj 1 ljubav prema njemu.
Ssi su ovi iscljenici, kao i nji-bovt
mladi naraJtaj, na$a brac'a.
ljudi na5e km. Ne gabdi to,
nikada iz vida nala zemlja pre-ma
njima se odnod iz osnova
druk£ijc nego Sto su se odnosile
stare osvajacke vladavinc i do-ma- cj
nenarodni reiimi Na?a ze-mlja
danas prema njima se od-nosi
kao prema prijateljima 1
Ijudima svog porekla koji mogu
svojim pravilnim drian jem i za
lagan j em najviie doprinositi iz-gradnji
pnjateljskih odnosa i
uzajamne saradnje rate zesalje
i naroda u njihovim novtm do-movinama.
Ta saradnja ilu£i in-teresi-ma
kako privrednim i kul-turni- m,
tako i zajedniclcim na-porir- oa
za oCuvanje mira i iz
gradnju boljeg ii)ta za sve
U skiopu iscljeniikog piunja
mi ne voduno kurs na povrauk
tseljenika Ne. mi пепшпо ta-kav
kurs Takvu propaganda mi
uopJte ne sprovodirao. OnJ ta u
svoje novoj domorini vec zas-nova- li
svoj dom i svoje poro-dic-a.
Oni zajedno rade i iive a
timotejim narodima Oai sa. i
treba to da budu, dobri gradani
crojib novih Jomovina. Ali ate
atki ueljemlc ieli da dodje u
troju starts doraovin. i da ovde
o&taae 1 tin, onako kao tto Uve
1 tvi ostali gradpaai rsate zem-lje,
eo to evek rao uiinki po
tvose ашолакадда tkabodaora
odsWfranj 3 MS
broeafflemog rsrbemka za to Be
poaofe tsikakve prepreke leoje
bi usala naia em!ja
.(Nastavit fe se)
' U Titoffradu otkriven
pomcnik Xjcrosu
1 Tkegrad — 1 2 k e u park
1 pni Narodmm poaenkun m Ti- -
rograda Jaget Jovaftovic". preted- -
ntk Nanog dmjrra Crne Gore
otkno spomenik Peru P Ре?гоил1
Viegoia