000231 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
т У4П4шшшшшш POrvie bcroodjin"Be OaElaBvEim"-ol- 25-codiSin- tajku radnikjuago6iiaveemlkjoa-kkaanadikz- e JucoolavijperouBKreasnimadei —taimzpaeia. ojr Z. norembra 1931. sodine u Torontu. kana-d- BkiOh RHBrrUat"a Je—19I 3"6P. RnasAlijVedDilaA"",SlLitOpBroOgrDeeXirAnihMkIaSnAadOki4h S-rbali.st"SpLrOoBROrrDiv-NnAih-" MISAO" i -- PRAVDA" su bile zabrartjcne u Julu 1910. zbog antiratnog ctanovUta. U decembru 1910. pofeo je izlazit progrwrni list kanad&kih Hrrata "NOVOSTI" a maju 1911. list progresirnih kanadkih Srba "SRPSKI GLASNIK", a u julu JUGOSLAVENSKO-KANADS- K! DEMOKRATSK! LIST 1912. Iit progreitnih kanadkih Slovenaca "E D I X O S T U junu 191S. --NOVOSTI". "SRPSKI G L A S X ! K" i 'EDI-N'OS- T m e ujedinili — otada izlazi "J E D I X S T V O". VOL. VIII. — NO 5H iGSoj TORONTO. TfESDAY. JULY 24, 1956 PRICE 3e PER COPY PRILIKOM DOLASKA Svecan docek u Beogradu "B o r b a" PrctscJmk Egipatske Ripu-blik- c Naser stigao jc 12 jula u Jugoslav ii. Na aerodromu u Batajnici, ko}i je bio okicen ju-goslovcns- kim i cgipatskim ra-stavar- na, isoke goste su dofe-kal- i pretsednik Tito i oitali vssoki rukovodioci Jugosiavije. Topovskc salve objavile su do-laxa- k spccijalnog aviona na ko-)e- m je bio Naser i njegovi pra-tioc- i. Nakon je udinio smotru pestrojene poiasne garde i poz-drav- io se sa jugoilovcnskim ru-kosiodioci- ma, Na$er je na aero-dromu odriao pozdravnu red: "Vcoma sam sredan Sto urn ovde u prijatcljskuj Jugoilaviji. Oduvck sam sa radoidu ofekivao da posetim vaiu lepu zcmlju i da se lidno upoznam sa ogxom-ni- m naprctkom koji ste posttgli. "U ovoj poseti, u koju mc je ljubazno pozvao va? vcliki ruko-vodil- ac marial Tito, vidim ma-niicstac- iju prijatcljskih eza iz-me-dju Jugoslavije i Egipta. "Izrafavam osedanja ivih onih koji su sa mnom, kao i onih koji su u Egiptu, kada vam prcno-si- m iskrena osedanja prijatclj-str- a i divljenja koja gajimo prcma jugosloxcnskom narodu. "Uvck smo pratili sa intercso-vanje-m i simpatijom herojsku Svestrana medjunarodna saradnja neophodna potreba covecanstva Drugi dan c Tito pnrtdio vdem u poiat MHkih gostiu, kojom prilikom je u svojoj zdra-vi- ct rtkao: "Va?a Hkselcncijo, dragi pri-jatcl- ji, drugovi i drugaricc, "Ojccam veliko zadovoljstro ito triogu daruss u glarnom gnulu Iederatime Narodne Re publike Jugoslavije da tzrazim topic pozdrave i srdaAiu dobro-dolic- u Njegm-o- j Ekselenctji Garaalu Abdelti Nasem, prct-sjedni- ku Egipatske Republike. i njegovim saradnicima, u irne ruleg naroda i naie vlade. i a svoje lino ime. "U VaJoj liftiosti. gospodinc Prcdsfcdntfc, mi pozdravljamo сЧпгјекз koji je stekao relikr zi-lu- g za svoju zcmlju i drfar-nik- a koji je srojom akttvnoiAi taJco mnogo doprinco ostvare-nj- o vjekovmh tcinji egipatskog naroda ca slobodom i nezaris-ns?A- j. "0o jc trees put Sto nasi te ptrtli priltka da se tifeo sret nao. Prilikom susreta a VaSoj zcslji raj sjno osjetili su topU-п- а spatija koje egipatski ru-ro- d pai preraa narodima Jbjjo sbtrjje. Tada smo bili a m&gei-rvei- d di e doaekle upoeumo sa eaportma koje Vi. gnspode Pfedijcdflie. Vali saradnici i кат egiparski narod. ulaiete a izgradnje zemlje i pobolfsanje firetnSi ttdova, OsjeJam poseb-n- o MdoroljMro Ho sano da&as ti da Vam ttrvrati- - mo snLafeo јнеоргттто Iseje fe Bteai i mejim saradnicai Icazaeo a teka benrlca a W o} zenJji. Vjerajem da {9 Va-n- a era posjeta effiegefki da t u izTjneoj ffljeri sp.e s nelciei t&Om dastijsaafi. po-efc- eo вл patja тезгпја&гааје. — a na-redk- aa Jajtosfaytje eaa ce piafiti priKka da Hpett ® hnja prfa4eIjHva i simfhatx. kef ge prea egipalskR Ba-red i prema Vanu Kfeo. ' Narode nalih dvciu atmalta vrzuiu luni horba za orvare-- n e nro:e slobode ne2avsnostv Horhu и.чЈч1оспки; naroda za oslobodjcnje лојс zemlje, njt-gos- c inttnznne napore u eko-nomsk- oj i soujalnoj obnovi, kao i vodedi medjunarodni poJoiaj koji je Jugoslavija postigla pod sposobnim i uspdnim ru-kovodstv- om vase vlade. "Svaki uspeh koji zahclezite intpitiic nas i ohrabruje, jer se i mi nalazima pred sliftiim pro-blemi-ma u naioj reSenosti da podignemo iivotni standard na-Se- g naroda i stvorimo uslovc koji vode mini i bezhednosti. "Sredan sam tto dolazim u Jugoslav iju i tto ce se sresti sa valim rukovodiocima da bi nalli praktidna srcditva za unapredje-nj- e nasc saradnje na svim po-drudji- ma. "Dozvolite mi da i ovom pri-liko- m pozdra im vai i vale ru-koxdio- ce i d vam prenesem najtoplijc pozdra%e egipatskog naroda". Prctsetlnik Naser t pretsed-nik Tito, zajedno sa sojim sa-radnici- ma, napustili su zatim aerodrom u Hatajnici i uputili se prcma Hcogradu. Usput — u Hatajnici i Zemunu — mnoito gradjana toplo je pozdra-i!- o pretscdnika prijatcljskih i neza-isni- h zemalja. a 1 to tako 1 tcinja za ostarc-nje- m sojc bolje buducnosti i uc4rifcnjcm mira u ssijetu. Na-ro- di Jugoslavije, koji su u svo-joj tcjkoj historiji podnosili ogromne irtve di bi ostvarili svoju slobodu i ujedinjenje, prate tA puno razumijevanja i simpatija se napore i uspjclic egipatskog naroda na putu nje-goto- g prcporoda i izgradnje svoje zemlje pod Vaiim smjelim i uspjeSnim rukoxodstsom. "Vasa zcmlja i podrujc na kome se ona nalazi igraju vainu ulogu u medjunarodnim odnosi-m- a. Mi u Jugoslaviji, kao i ostala svjetska janost, poklanja-m- o velilcu painju razvoju doga-djaj- a u torn dijelu svijeta, kome je mir neophodno potrcban radi svestranog razvoja i napretka. Nalalost, na torn podrudju pri-lik- e jo) tnijtk nisu sasvim sre-djen- e. Mi smo medjutim. uc-reni- , a i savremeni razvttak )c pokazao da se tu i apoite mir i blagOitanje moga obezbijediti jedino na osnovu esva janja prin-cip- a di narodi sami budu gos-poda- ri a svojiffl zemljama. Me-djusarod- na saradnja i ekonom-sk- i razviuk a toj oblasti raogu se obeibijedki samo ako se af-vrs- ti rurionalni saverenket tih zemalja. Uspiesi keje ft Val vlada poitigla jporazuraima o Seeca i Sadanu ukazaju da je i a torn dijeta svijeta mogateo rair-nir- a peiem rjeUvati i najkrap-o- i je prebleEae. ez ebeenea do-b- m volje i ax p&Wevaaj prie-ctp- a aezavisee!. ravnpravaoti i oeasjesiia a anatrafaj rva-t-i. Narodi Afrfke i Azije. ree-dy kojima i egifaJski egffod гшаи tab istakaata ajeee: ve se vise afktrje kae zea ije fakee a iwedjanarodnim odkowtu. Nafedi teg p©4fa-ae- g podraa pekazaS sa sve-fo- m teinjom za nezavisneira i 2a aktivnim uiek'ern u medju- - iNastavak nx str i NASERA U JUGOSLAVIJU ZAVRsENI RAZGOVORI FNRJ TITA, Pula. — -- N Y. Timt-s- " (19. jula) javlja iz Pule da su razgovori izmedju Tita. Nasera i Nehru zavrSeni i da je Nehru otputovao za-jedno sa Naserom u Egipat. Обекије se da ce uskoro biti objavljen komunike o rezul-tat- u njihova razjeovora. Nasera i Nehru sa pul- - skoj: aerodoroma ispratili su Tito i Kardelj, koji su na pitanja novinara, o femu su se razKovori vodili, odgovo-ril- i da su se razjjovori vodili i za u Prosle codine u decem- - bru Sjedinjene Drzave i Ve-lika Britanija obccali su e-Kipat- skoj vladi pomoc u iz-Krad- nji elektricnih centrala na reci Nili u Ejciptu. Izjrra-dnj- a tih centrala i brane na reci Nili koStala bi 1 mili-jard- u i 300 miliona dolara. Od tojra bi Eipat ulozio 900 miliona a druirih 100 miliona dolara strana pre-duzec- a. SAD i Britanija su obecale 200 miliona dolara a drutfih 200 cRipatska vla-d- a je ofekivala od drufrih zemalja. Poznato je da je Sovjetski Savez takodje po- - nudio Egiptu pomoc u iz-Krad- nji tih centrala. Ta obe-5an- a pomoc je sada od stra-n- e SAD i Britanijc odbijena. Od izgradnje tih centrala zavisi nnpredak opStejr iivota no samo E-gip- ta, пеко i Sudnna. Ethio-pij- e i Ucanda. Iz raznih komentara kru-pn- e (Inevne stampe doznaje se da je uzrok odbijanje po-mo- ci Egiptu pitanje politiS-ki- h koncesija koje Dulles traii od egipatske vlade. State SAD po-stav- lja pitanje aktivnosti Eipta i njegove veze sa So-vjetsk- im Savezom i drUKim zemljama narodne priznanie N II. Ki-n- e i da se. toboze. u Evriptu i drugim arapskim zcmlja- - j ma razia 1 Umro Gust Na 17. jula umro je Gust Sundqvist, nacionalni sekre-tar finskoj? po-kre-ta u Kanadi. On je bio star 71 podinu, a umro je od raka. Druj? Sundqvist je bio je-- dan od partije Kannde. ProSIe podine je кон-Kre- su mira u Fiaskoj, a po-sli- je je potjetio Narod nu Kinu. Pojfreb je obavljen 21. jula iz Don Hall. U ime fin-sk- e apredHe jrovorio je upravitelj finske napredne novine Vapaac. a ime Radetfke partije. nacionalni vrvtlia Tim Bucka. I Oba govrftika su istakH zasluge draga za radnidki progresivni pokret u°Pce IZMEDJU PRETSEDNIKA NASERA i Sjedinjene Americke Drzave Velika Britanija odbile obecanu pomoc izgradnju elektricne centrale Egiptu pri-vredno- R' Department demo-kratij- e: "antt-americ- ka Sandqvist naprednojr utemeljitelja Komu-nistiS- ke prisustvo-va- o medjunarodnom Republiku ©nrantzacije, progresivTte Sndqvita ввлвввавлввввввввввввввЈввввввлЈ NEHRU po oinm pitanjima za koja su zainteresovane njihove tri zemlje. Razgovori su vo-dje- ni i o krupnim i va±nim medjunarodnim pitanjima kao £to je "ofiuvanje mira, situacija na Srednjem Isto-k- u, u Aliiru, razoruzanje, pomo5 nerazvijenim zemlja- - ma i ujedinjenje Nema6ke. Na koncu razgovora pot-pisa- na je zajednicka dekla-racij- a po svim obuhva5enim pitanjima, koja ce biti usko-r- o objavljena propaganda". Drujim reci-m- a amerieki i britanski via-daju- ci kruovi traze niMn manje nejro potdinjavanje Egipta nj ih ovoj dominaciji. U jednom od nedavnih izJa-va pretscdnika Ejripatske Republike Nasera, on je u vezi tih politidkih koncesija koje od Ejjipta traze vlade SAD i Velike Britanijc izja-vi- o, da "sloboda i hezavis-no- st Egipta nije na prodaji". Ej?ipatska vlada jos nije daln nikakvu izjavu po or-nje- m pitanju. Spoiazum 11 zemalja o miroljubivoj upolrcbt atomskc enerffije Moskva. — Kako javlja TASS, 11. jula je zakljucen nov sporazurn o miroljubi-voj upotrebi atomske ener-- Igije izmedju SSSR, Kine, Mongolije, Koreje, ND Ne-mafik- e. Poljske, Викагзке. Cehoslova6ke, Ilumunije, Madjarske i Albanije. U sa-opSten- ju, objavljenom tim povodom, podvlafi se da ze-mlje-potpis- nice pridaju ve-li- ki zna6aj upotrebi atomske enerKijc u miroljubive svrhe za dobro covcCanstva i da ie neophodno ostvariti roe-djunnrod- nu saradnju nauc-ink- a na torn polju. Sporazumom je predvi-dj- . no da scdiste Instituta za miK'ljubivu upotrebu atom-ske f'nortfije ovih zemalja bud,- - u SSSR, u oblasti Ka-linji- na Sve tehnickc insta-laoij- e isporucJce SSSR, a medju njima 5e biti i neko-li- ki sinklociklotrona i vise elektrofiziakih i neutronskih laboratorija. Japan trazi objasnjcnjc od Sjcdinjcnih Driaxa Tokio. — Japanska vlada zatrazila je od Sjedinjenih Ameridkih Dr2ava objasnje-nj- e o atmosferskim smetnja-ra- e koje su se po deveti put ponovile poslednjih nedelja nad Japanom. a kojima su uzrok eksperiraeatalae на-klear- ne eksplozije nad ostr-vim-a Bikini. Japaaski minis tar la&stra- - HW Pf°va --viameru sire-- гакга izjavio je aa su ajea. Ameridke Drzave duine aa 'osnevH ugovora koji ie za- - kljaden izmediu Janana i SAD. da obaveste janaaske vlasti svaki put kada name- - ravaju da vrfe probne atom- - " eksp!ozije Vodje kanadskc sumskef industrijc otputovali ' u Sovjetskom Savczu I Praile ncdcljc iz Montrcala su ' амопот otputovali trojica xija kanadskc iumske industrijc u Sov-- I jctski Savez. Roy Halliday, pret-sednik i NV'. J. LtClrair, sekretar i dircktor Udruzcnja kanadskc iumske industrijc, te J. H. Jenkins, icf labors tori j a tumskog zavoda u Kanadi. Oni su otputovali na pozi ministarstva Sumske industrijc So-jetik- og Saveza i ostatfe tamo tn nedctje gde (e se tzblize upoznati o radu t napretku Cumskc i drxnc industrijc. Prcdvidja fcdcralnc izborc Gcortfe Hees, konzerva-tivn- i clan federalno parla-ment- a, u svom trovoru na pikniku svoje partije u svom izbornom okruju u Toron- - tu, urgirao je na svoje cla- - nove, da se pri prcma ju za federalne izborc kada budu pozvani. Doznaje se iz izvo-r-a bliski federalne vlade da bi se izbori mogli prolasiti nakon St. I-Aur-cnt zavrsi sa svojim dvomeseinim jcodiS-nji- m odmorom na kojem je sada u njegovoj letnjoj re-ziden- ciji u Quebecu. Oko 50 hiljada automobil- - skill radnika u Knlcskoj izacc na .strajk Rajterova agencija iz Londona javlja da de 22. ju-la vi§c od 50 hiljada auto-mobilsk- ih radnika u EmkIc-sk- oj izaci na Strajk u znak masovnog protesta zbojj ot- - pustanja G.000 automobil-ski- h radnika sa posla. Pet-nae- st raznih unija traze ili povratak tih radnika na po-sa- o ili da im se da neka po-moc. ila sovjetska dugorocni Grotewohl u Sovjetskom Sa-vczu — 1G. i 17. jula — je ugovor svestranog prijateljstva, i saradnje, za-sniv- an na potpisa-no- m 20. septembra 1953. godine, u jc obuhva-ce- n princip medjusobnog poitovanja nczavisnosti i ne-meSa- nje u unutrasnje stvari jedni drugih. Ugovor su od stranc Sovjetske vlade N. A. Bulganjin, a od strano vlade Ncmaike De-mokrat- ske Republike Otto Grotewohl. Rukovodjeni zeljama za razvijanje daljnjih odnosa i nacionalnc nriTede Istodne slozile su se, da se od 1. ja-nua- ra smanji monetarni doprinos za izdr-- iavanjc trupa lstodnoj sa 1 mi-lijar- de i GOO miliona, na 8OO miliona maraka jrodtlne. pola dopria&sa za sovjetskih u lstodnoj Nemadkoj, sa znatnim sma- - smanjivanje budieta za zarzavanje ugovcru takodje j Preplivao Lake Ontario John Jaremey iz Toronta je Lake On-tario za 21 sat i 13 minuta, od Niagara-on-th- e Lake do Toronta. Poceo je plivati u 5 sati i 47 minuta u nedelju ujutro, a izaaao je iz vode oko 3 sata u pone-delja- k ujutro. Jaremey je prvi muiakarc, Kanadja-nin- , koji je preplivao Lake Ontario. On je isao za tim da potuce rekord Marilyn Bell, koja je pre dve godine preplivala Lake za 20 sati i 56 minuta. Medjutim njemu nije uspelo. On je plivao 17 minuta duze nego Marilyn Bell. Cestitamo prvom na njegovom uspehu. "KANADSKA VOJSKA U ZAPADNOJ NEMA6K0J GLADNA" - "Windsor Daily Star" jav-lja iz Chathama da je u Bothwell, 20 milja od Cha-thama, sti'irao vojnik Joo Tunks, koji sa ostalom ka-nadsk- om vojskom u sluibi na vojnim bazama u Zapad-no- j Nemadkoj. Kada je sti-Ka- o u Kanadu on je izjavio, da ima poruku od njejrovih drugova vojnika, da ako vi-- di St. Iaurenta da mu kazc: da su kanadski "vojnici u Zapadnoj Nema5koj glad-ni- M. "Vi mozda necete to ve-rova- ti, nli ja vam kazem da su nekimn od njih udarile suzo na o£i", rekao je redov Tunks novinarima. "Ako ne bilo paketa sa hranom koje vojnici dobivaju od kude", nastavio je redov Tunks, "vojnici bi se vec o-dav- no pobunili protih tih uslova". "Vojnici su stavljeni na britansko rncionalno snab-devan- je koji svakodnevne dobivaju konzer'iranu iro-vedin- u, koju vojnici nisu na- - ' dit Istodnoj Nemadkoj pod I rii iV rklinim nslnvnm rrn l-n- y-vijanje njene privrede. Nc-koli- ko drujih vaznih pitanja je torn prilikom diskutovano koja su od koristi jedne i drugc zemlje. Bide poduzete mere da se Istodnoj Nemac-koj, za vreme 195G. i 1937. godine, isporuci velika koli-cin- a resursa potrebna za ra-zvit- ak njene privrede. U vezi toga delegacija je izja- - Smanjeni izdaci za izdrzavanje sovjetskih trupa u Istocnoj Nemackoj Prilikom nedavne posotp predvidelo ce vodja Istodne Nemacke Otto vlada pruiiti kre- - pot-ipsa- n ugovoru kojem pot-pisa- li sadasnjem njiho-blagostan- ja posljedkre blagostanja Demokratske godine istodao-nemadk- ih Smanjivanje ieto-dno-nemac- kog izdriavanje po-vezan- o'je Ontario Kanadjaninu TUNKS istodno-петабк- а Saxeza polrtvovanje Republike. SSSR i Scvcrna Koicja (raze cvakuaciju stranih trupa iz Korcjc — razgo-vor- a koje su vodi-li dlanovi delegacije vlade Demokratske repubHke Ko-reje sa sovjetskim driavni-cim- a, objavljeno je zajedai-dk- o saoDteaie se ji, vainu ulogu smanje nju Aziji svetu uopste strane su ajivaajem sovjetskih trupa podvladi da je uspostavlja-- u lstodnoj Nemadkoj kao „i nrimirifi „лј. uccni da jedu iz dana u Neki put dobijemo po dva jnjeta nedeljno. Kao obidno za doruSak dobijemo pasulj i krompir. "Ozenjeni vojnici imaju dobre stanove, ali vecina od njih ne mogu da placaju ne-go samo za jednu sobu. "Zabavni Iokal za 900 vojnika snabdeven je samo sa jednim stolom za "pins-pong- ", starim izodi-rnni- m bilijardom, vrlo slabo oprcmljenom sobom za ci-tan- je. I onda sc dude zaslo vojnici toliko padaju neprilike", rekao je Tunks. Prilikom njegovog borav-k- a Belgiji, o situaciji ta-mo, on jo izjavio: "Samo par ncdelja biti na brisel- - skim suhim zilama bi svakotf politidara Otta-- wi da je doslo vreme da se poduzmu neke mere". Govo-re- ci o svom obedanju njego-vim drugovima redov Tunks je rekao: "Ja sam mojim drugovima vojnicima u Za-padn- oj Nemndkoj, da cu njihove poteskoco z n e t i pred narod u Kanadi". Svakako da ovaj znlostan sludaj Tunksa i njegoih drugova nije usamljen. Ta-k- vi sludajeva ima na stotino, samo ovdaSnja stampa kn?-o- d kanadskog naroda pravu situaciju polozaju kanad-ski- h momaka u Evropi. Ovo pitanje mora da zaintercsu-j- e svakog1 poreznika gra-djani- na Kanade. 2oIio-Ki- ri upozorava na opasnosti od posljcdica atomskib pokusa zija atomskim oruzjem. cak Ovo svoje misljenje on ie izlozio u jednom piemu. koie je uputio vladama SAD. Vo-lik- e Britaaije i Sovjetskog u kome traii. da se "bez odlapanja zakljudi 10-d- an sporazurn, kojim bi so prekinula iepitivanja pro-bne eksplezije oruija a-tonw- kih naprava". podrfale ideju e sazivanju medjunaredne konferencije zainteresovanih zemalja na kojoj bi se razmotrilo m.rno reSenje korejskog problcma. vila da su oni potpuno uve-- j Pariz. — Poznati francu-re- ni u uspeh njihove ski udenjak Frederik 2olio de. s obzirom na svostranu j Kiri smatra, da de. "ako se i bratsku pomod Sovjetskog dalje nastave probe eksplo- - Nemadke, kao i podizanje j napore koje radmdka klasa J u tempu. naroda, vlade dini u izgradnji socijalizma ve kasnije postati Sovjetskog Saveza i Nemad-- , i povecanje na-jtakv- e, da se njih vi-k- c Republike roda Nemadke Demokratske ,se ne demo moci boriti" 1937. sovjetskih u Nemackoj na tru-pa vojnoj: isun. V se preplivao oko bi i uz i j Moskva. Posle u Meskvi u kome u zategnutosti u i Obe i k'nrii dan. jednim puta u u uverilo u obecao i o i Saveza i i privre- - protiv
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, July 24, 1956 |
Language | yugo |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1956-07-24 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | Nasa000158 |
Description
Title | 000231 |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
OCR text | т У4П4шшшшшш POrvie bcroodjin"Be OaElaBvEim"-ol- 25-codiSin- tajku radnikjuago6iiaveemlkjoa-kkaanadikz- e JucoolavijperouBKreasnimadei —taimzpaeia. ojr Z. norembra 1931. sodine u Torontu. kana-d- BkiOh RHBrrUat"a Je—19I 3"6P. RnasAlijVedDilaA"",SlLitOpBroOgrDeeXirAnihMkIaSnAadOki4h S-rbali.st"SpLrOoBROrrDiv-NnAih-" MISAO" i -- PRAVDA" su bile zabrartjcne u Julu 1910. zbog antiratnog ctanovUta. U decembru 1910. pofeo je izlazit progrwrni list kanad&kih Hrrata "NOVOSTI" a maju 1911. list progresirnih kanadkih Srba "SRPSKI GLASNIK", a u julu JUGOSLAVENSKO-KANADS- K! DEMOKRATSK! LIST 1912. Iit progreitnih kanadkih Slovenaca "E D I X O S T U junu 191S. --NOVOSTI". "SRPSKI G L A S X ! K" i 'EDI-N'OS- T m e ujedinili — otada izlazi "J E D I X S T V O". VOL. VIII. — NO 5H iGSoj TORONTO. TfESDAY. JULY 24, 1956 PRICE 3e PER COPY PRILIKOM DOLASKA Svecan docek u Beogradu "B o r b a" PrctscJmk Egipatske Ripu-blik- c Naser stigao jc 12 jula u Jugoslav ii. Na aerodromu u Batajnici, ko}i je bio okicen ju-goslovcns- kim i cgipatskim ra-stavar- na, isoke goste su dofe-kal- i pretsednik Tito i oitali vssoki rukovodioci Jugosiavije. Topovskc salve objavile su do-laxa- k spccijalnog aviona na ko-)e- m je bio Naser i njegovi pra-tioc- i. Nakon je udinio smotru pestrojene poiasne garde i poz-drav- io se sa jugoilovcnskim ru-kosiodioci- ma, Na$er je na aero-dromu odriao pozdravnu red: "Vcoma sam sredan Sto urn ovde u prijatcljskuj Jugoilaviji. Oduvck sam sa radoidu ofekivao da posetim vaiu lepu zcmlju i da se lidno upoznam sa ogxom-ni- m naprctkom koji ste posttgli. "U ovoj poseti, u koju mc je ljubazno pozvao va? vcliki ruko-vodil- ac marial Tito, vidim ma-niicstac- iju prijatcljskih eza iz-me-dju Jugoslavije i Egipta. "Izrafavam osedanja ivih onih koji su sa mnom, kao i onih koji su u Egiptu, kada vam prcno-si- m iskrena osedanja prijatclj-str- a i divljenja koja gajimo prcma jugosloxcnskom narodu. "Uvck smo pratili sa intercso-vanje-m i simpatijom herojsku Svestrana medjunarodna saradnja neophodna potreba covecanstva Drugi dan c Tito pnrtdio vdem u poiat MHkih gostiu, kojom prilikom je u svojoj zdra-vi- ct rtkao: "Va?a Hkselcncijo, dragi pri-jatcl- ji, drugovi i drugaricc, "Ojccam veliko zadovoljstro ito triogu daruss u glarnom gnulu Iederatime Narodne Re publike Jugoslavije da tzrazim topic pozdrave i srdaAiu dobro-dolic- u Njegm-o- j Ekselenctji Garaalu Abdelti Nasem, prct-sjedni- ku Egipatske Republike. i njegovim saradnicima, u irne ruleg naroda i naie vlade. i a svoje lino ime. "U VaJoj liftiosti. gospodinc Prcdsfcdntfc, mi pozdravljamo сЧпгјекз koji je stekao relikr zi-lu- g za svoju zcmlju i drfar-nik- a koji je srojom akttvnoiAi taJco mnogo doprinco ostvare-nj- o vjekovmh tcinji egipatskog naroda ca slobodom i nezaris-ns?A- j. "0o jc trees put Sto nasi te ptrtli priltka da se tifeo sret nao. Prilikom susreta a VaSoj zcslji raj sjno osjetili su topU-п- а spatija koje egipatski ru-ro- d pai preraa narodima Jbjjo sbtrjje. Tada smo bili a m&gei-rvei- d di e doaekle upoeumo sa eaportma koje Vi. gnspode Pfedijcdflie. Vali saradnici i кат egiparski narod. ulaiete a izgradnje zemlje i pobolfsanje firetnSi ttdova, OsjeJam poseb-n- o MdoroljMro Ho sano da&as ti da Vam ttrvrati- - mo snLafeo јнеоргттто Iseje fe Bteai i mejim saradnicai Icazaeo a teka benrlca a W o} zenJji. Vjerajem da {9 Va-n- a era posjeta effiegefki da t u izTjneoj ffljeri sp.e s nelciei t&Om dastijsaafi. po-efc- eo вл patja тезгпја&гааје. — a na-redk- aa Jajtosfaytje eaa ce piafiti priKka da Hpett ® hnja prfa4eIjHva i simfhatx. kef ge prea egipalskR Ba-red i prema Vanu Kfeo. ' Narode nalih dvciu atmalta vrzuiu luni horba za orvare-- n e nro:e slobode ne2avsnostv Horhu и.чЈч1оспки; naroda za oslobodjcnje лојс zemlje, njt-gos- c inttnznne napore u eko-nomsk- oj i soujalnoj obnovi, kao i vodedi medjunarodni poJoiaj koji je Jugoslavija postigla pod sposobnim i uspdnim ru-kovodstv- om vase vlade. "Svaki uspeh koji zahclezite intpitiic nas i ohrabruje, jer se i mi nalazima pred sliftiim pro-blemi-ma u naioj reSenosti da podignemo iivotni standard na-Se- g naroda i stvorimo uslovc koji vode mini i bezhednosti. "Sredan sam tto dolazim u Jugoslav iju i tto ce se sresti sa valim rukovodiocima da bi nalli praktidna srcditva za unapredje-nj- e nasc saradnje na svim po-drudji- ma. "Dozvolite mi da i ovom pri-liko- m pozdra im vai i vale ru-koxdio- ce i d vam prenesem najtoplijc pozdra%e egipatskog naroda". Prctsetlnik Naser t pretsed-nik Tito, zajedno sa sojim sa-radnici- ma, napustili su zatim aerodrom u Hatajnici i uputili se prcma Hcogradu. Usput — u Hatajnici i Zemunu — mnoito gradjana toplo je pozdra-i!- o pretscdnika prijatcljskih i neza-isni- h zemalja. a 1 to tako 1 tcinja za ostarc-nje- m sojc bolje buducnosti i uc4rifcnjcm mira u ssijetu. Na-ro- di Jugoslavije, koji su u svo-joj tcjkoj historiji podnosili ogromne irtve di bi ostvarili svoju slobodu i ujedinjenje, prate tA puno razumijevanja i simpatija se napore i uspjclic egipatskog naroda na putu nje-goto- g prcporoda i izgradnje svoje zemlje pod Vaiim smjelim i uspjeSnim rukoxodstsom. "Vasa zcmlja i podrujc na kome se ona nalazi igraju vainu ulogu u medjunarodnim odnosi-m- a. Mi u Jugoslaviji, kao i ostala svjetska janost, poklanja-m- o velilcu painju razvoju doga-djaj- a u torn dijelu svijeta, kome je mir neophodno potrcban radi svestranog razvoja i napretka. Nalalost, na torn podrudju pri-lik- e jo) tnijtk nisu sasvim sre-djen- e. Mi smo medjutim. uc-reni- , a i savremeni razvttak )c pokazao da se tu i apoite mir i blagOitanje moga obezbijediti jedino na osnovu esva janja prin-cip- a di narodi sami budu gos-poda- ri a svojiffl zemljama. Me-djusarod- na saradnja i ekonom-sk- i razviuk a toj oblasti raogu se obeibijedki samo ako se af-vrs- ti rurionalni saverenket tih zemalja. Uspiesi keje ft Val vlada poitigla jporazuraima o Seeca i Sadanu ukazaju da je i a torn dijeta svijeta mogateo rair-nir- a peiem rjeUvati i najkrap-o- i je prebleEae. ez ebeenea do-b- m volje i ax p&Wevaaj prie-ctp- a aezavisee!. ravnpravaoti i oeasjesiia a anatrafaj rva-t-i. Narodi Afrfke i Azije. ree-dy kojima i egifaJski egffod гшаи tab istakaata ajeee: ve se vise afktrje kae zea ije fakee a iwedjanarodnim odkowtu. Nafedi teg p©4fa-ae- g podraa pekazaS sa sve-fo- m teinjom za nezavisneira i 2a aktivnim uiek'ern u medju- - iNastavak nx str i NASERA U JUGOSLAVIJU ZAVRsENI RAZGOVORI FNRJ TITA, Pula. — -- N Y. Timt-s- " (19. jula) javlja iz Pule da su razgovori izmedju Tita. Nasera i Nehru zavrSeni i da je Nehru otputovao za-jedno sa Naserom u Egipat. Обекије se da ce uskoro biti objavljen komunike o rezul-tat- u njihova razjeovora. Nasera i Nehru sa pul- - skoj: aerodoroma ispratili su Tito i Kardelj, koji su na pitanja novinara, o femu su se razKovori vodili, odgovo-ril- i da su se razjjovori vodili i za u Prosle codine u decem- - bru Sjedinjene Drzave i Ve-lika Britanija obccali su e-Kipat- skoj vladi pomoc u iz-Krad- nji elektricnih centrala na reci Nili u Ejciptu. Izjrra-dnj- a tih centrala i brane na reci Nili koStala bi 1 mili-jard- u i 300 miliona dolara. Od tojra bi Eipat ulozio 900 miliona a druirih 100 miliona dolara strana pre-duzec- a. SAD i Britanija su obecale 200 miliona dolara a drutfih 200 cRipatska vla-d- a je ofekivala od drufrih zemalja. Poznato je da je Sovjetski Savez takodje po- - nudio Egiptu pomoc u iz-Krad- nji tih centrala. Ta obe-5an- a pomoc je sada od stra-n- e SAD i Britanijc odbijena. Od izgradnje tih centrala zavisi nnpredak opStejr iivota no samo E-gip- ta, пеко i Sudnna. Ethio-pij- e i Ucanda. Iz raznih komentara kru-pn- e (Inevne stampe doznaje se da je uzrok odbijanje po-mo- ci Egiptu pitanje politiS-ki- h koncesija koje Dulles traii od egipatske vlade. State SAD po-stav- lja pitanje aktivnosti Eipta i njegove veze sa So-vjetsk- im Savezom i drUKim zemljama narodne priznanie N II. Ki-n- e i da se. toboze. u Evriptu i drugim arapskim zcmlja- - j ma razia 1 Umro Gust Na 17. jula umro je Gust Sundqvist, nacionalni sekre-tar finskoj? po-kre-ta u Kanadi. On je bio star 71 podinu, a umro je od raka. Druj? Sundqvist je bio je-- dan od partije Kannde. ProSIe podine je кон-Kre- su mira u Fiaskoj, a po-sli- je je potjetio Narod nu Kinu. Pojfreb je obavljen 21. jula iz Don Hall. U ime fin-sk- e apredHe jrovorio je upravitelj finske napredne novine Vapaac. a ime Radetfke partije. nacionalni vrvtlia Tim Bucka. I Oba govrftika su istakH zasluge draga za radnidki progresivni pokret u°Pce IZMEDJU PRETSEDNIKA NASERA i Sjedinjene Americke Drzave Velika Britanija odbile obecanu pomoc izgradnju elektricne centrale Egiptu pri-vredno- R' Department demo-kratij- e: "antt-americ- ka Sandqvist naprednojr utemeljitelja Komu-nistiS- ke prisustvo-va- o medjunarodnom Republiku ©nrantzacije, progresivTte Sndqvita ввлвввавлввввввввввввввЈввввввлЈ NEHRU po oinm pitanjima za koja su zainteresovane njihove tri zemlje. Razgovori su vo-dje- ni i o krupnim i va±nim medjunarodnim pitanjima kao £to je "ofiuvanje mira, situacija na Srednjem Isto-k- u, u Aliiru, razoruzanje, pomo5 nerazvijenim zemlja- - ma i ujedinjenje Nema6ke. Na koncu razgovora pot-pisa- na je zajednicka dekla-racij- a po svim obuhva5enim pitanjima, koja ce biti usko-r- o objavljena propaganda". Drujim reci-m- a amerieki i britanski via-daju- ci kruovi traze niMn manje nejro potdinjavanje Egipta nj ih ovoj dominaciji. U jednom od nedavnih izJa-va pretscdnika Ejripatske Republike Nasera, on je u vezi tih politidkih koncesija koje od Ejjipta traze vlade SAD i Velike Britanijc izja-vi- o, da "sloboda i hezavis-no- st Egipta nije na prodaji". Ej?ipatska vlada jos nije daln nikakvu izjavu po or-nje- m pitanju. Spoiazum 11 zemalja o miroljubivoj upolrcbt atomskc enerffije Moskva. — Kako javlja TASS, 11. jula je zakljucen nov sporazurn o miroljubi-voj upotrebi atomske ener-- Igije izmedju SSSR, Kine, Mongolije, Koreje, ND Ne-mafik- e. Poljske, Викагзке. Cehoslova6ke, Ilumunije, Madjarske i Albanije. U sa-opSten- ju, objavljenom tim povodom, podvlafi se da ze-mlje-potpis- nice pridaju ve-li- ki zna6aj upotrebi atomske enerKijc u miroljubive svrhe za dobro covcCanstva i da ie neophodno ostvariti roe-djunnrod- nu saradnju nauc-ink- a na torn polju. Sporazumom je predvi-dj- . no da scdiste Instituta za miK'ljubivu upotrebu atom-ske f'nortfije ovih zemalja bud,- - u SSSR, u oblasti Ka-linji- na Sve tehnickc insta-laoij- e isporucJce SSSR, a medju njima 5e biti i neko-li- ki sinklociklotrona i vise elektrofiziakih i neutronskih laboratorija. Japan trazi objasnjcnjc od Sjcdinjcnih Driaxa Tokio. — Japanska vlada zatrazila je od Sjedinjenih Ameridkih Dr2ava objasnje-nj- e o atmosferskim smetnja-ra- e koje su se po deveti put ponovile poslednjih nedelja nad Japanom. a kojima su uzrok eksperiraeatalae на-klear- ne eksplozije nad ostr-vim-a Bikini. Japaaski minis tar la&stra- - HW Pf°va --viameru sire-- гакга izjavio je aa su ajea. Ameridke Drzave duine aa 'osnevH ugovora koji ie za- - kljaden izmediu Janana i SAD. da obaveste janaaske vlasti svaki put kada name- - ravaju da vrfe probne atom- - " eksp!ozije Vodje kanadskc sumskef industrijc otputovali ' u Sovjetskom Savczu I Praile ncdcljc iz Montrcala su ' амопот otputovali trojica xija kanadskc iumske industrijc u Sov-- I jctski Savez. Roy Halliday, pret-sednik i NV'. J. LtClrair, sekretar i dircktor Udruzcnja kanadskc iumske industrijc, te J. H. Jenkins, icf labors tori j a tumskog zavoda u Kanadi. Oni su otputovali na pozi ministarstva Sumske industrijc So-jetik- og Saveza i ostatfe tamo tn nedctje gde (e se tzblize upoznati o radu t napretku Cumskc i drxnc industrijc. Prcdvidja fcdcralnc izborc Gcortfe Hees, konzerva-tivn- i clan federalno parla-ment- a, u svom trovoru na pikniku svoje partije u svom izbornom okruju u Toron- - tu, urgirao je na svoje cla- - nove, da se pri prcma ju za federalne izborc kada budu pozvani. Doznaje se iz izvo-r-a bliski federalne vlade da bi se izbori mogli prolasiti nakon St. I-Aur-cnt zavrsi sa svojim dvomeseinim jcodiS-nji- m odmorom na kojem je sada u njegovoj letnjoj re-ziden- ciji u Quebecu. Oko 50 hiljada automobil- - skill radnika u Knlcskoj izacc na .strajk Rajterova agencija iz Londona javlja da de 22. ju-la vi§c od 50 hiljada auto-mobilsk- ih radnika u EmkIc-sk- oj izaci na Strajk u znak masovnog protesta zbojj ot- - pustanja G.000 automobil-ski- h radnika sa posla. Pet-nae- st raznih unija traze ili povratak tih radnika na po-sa- o ili da im se da neka po-moc. ila sovjetska dugorocni Grotewohl u Sovjetskom Sa-vczu — 1G. i 17. jula — je ugovor svestranog prijateljstva, i saradnje, za-sniv- an na potpisa-no- m 20. septembra 1953. godine, u jc obuhva-ce- n princip medjusobnog poitovanja nczavisnosti i ne-meSa- nje u unutrasnje stvari jedni drugih. Ugovor su od stranc Sovjetske vlade N. A. Bulganjin, a od strano vlade Ncmaike De-mokrat- ske Republike Otto Grotewohl. Rukovodjeni zeljama za razvijanje daljnjih odnosa i nacionalnc nriTede Istodne slozile su se, da se od 1. ja-nua- ra smanji monetarni doprinos za izdr-- iavanjc trupa lstodnoj sa 1 mi-lijar- de i GOO miliona, na 8OO miliona maraka jrodtlne. pola dopria&sa za sovjetskih u lstodnoj Nemadkoj, sa znatnim sma- - smanjivanje budieta za zarzavanje ugovcru takodje j Preplivao Lake Ontario John Jaremey iz Toronta je Lake On-tario za 21 sat i 13 minuta, od Niagara-on-th- e Lake do Toronta. Poceo je plivati u 5 sati i 47 minuta u nedelju ujutro, a izaaao je iz vode oko 3 sata u pone-delja- k ujutro. Jaremey je prvi muiakarc, Kanadja-nin- , koji je preplivao Lake Ontario. On je isao za tim da potuce rekord Marilyn Bell, koja je pre dve godine preplivala Lake za 20 sati i 56 minuta. Medjutim njemu nije uspelo. On je plivao 17 minuta duze nego Marilyn Bell. Cestitamo prvom na njegovom uspehu. "KANADSKA VOJSKA U ZAPADNOJ NEMA6K0J GLADNA" - "Windsor Daily Star" jav-lja iz Chathama da je u Bothwell, 20 milja od Cha-thama, sti'irao vojnik Joo Tunks, koji sa ostalom ka-nadsk- om vojskom u sluibi na vojnim bazama u Zapad-no- j Nemadkoj. Kada je sti-Ka- o u Kanadu on je izjavio, da ima poruku od njejrovih drugova vojnika, da ako vi-- di St. Iaurenta da mu kazc: da su kanadski "vojnici u Zapadnoj Nema5koj glad-ni- M. "Vi mozda necete to ve-rova- ti, nli ja vam kazem da su nekimn od njih udarile suzo na o£i", rekao je redov Tunks novinarima. "Ako ne bilo paketa sa hranom koje vojnici dobivaju od kude", nastavio je redov Tunks, "vojnici bi se vec o-dav- no pobunili protih tih uslova". "Vojnici su stavljeni na britansko rncionalno snab-devan- je koji svakodnevne dobivaju konzer'iranu iro-vedin- u, koju vojnici nisu na- - ' dit Istodnoj Nemadkoj pod I rii iV rklinim nslnvnm rrn l-n- y-vijanje njene privrede. Nc-koli- ko drujih vaznih pitanja je torn prilikom diskutovano koja su od koristi jedne i drugc zemlje. Bide poduzete mere da se Istodnoj Nemac-koj, za vreme 195G. i 1937. godine, isporuci velika koli-cin- a resursa potrebna za ra-zvit- ak njene privrede. U vezi toga delegacija je izja- - Smanjeni izdaci za izdrzavanje sovjetskih trupa u Istocnoj Nemackoj Prilikom nedavne posotp predvidelo ce vodja Istodne Nemacke Otto vlada pruiiti kre- - pot-ipsa- n ugovoru kojem pot-pisa- li sadasnjem njiho-blagostan- ja posljedkre blagostanja Demokratske godine istodao-nemadk- ih Smanjivanje ieto-dno-nemac- kog izdriavanje po-vezan- o'je Ontario Kanadjaninu TUNKS istodno-петабк- а Saxeza polrtvovanje Republike. SSSR i Scvcrna Koicja (raze cvakuaciju stranih trupa iz Korcjc — razgo-vor- a koje su vodi-li dlanovi delegacije vlade Demokratske repubHke Ko-reje sa sovjetskim driavni-cim- a, objavljeno je zajedai-dk- o saoDteaie se ji, vainu ulogu smanje nju Aziji svetu uopste strane su ajivaajem sovjetskih trupa podvladi da je uspostavlja-- u lstodnoj Nemadkoj kao „i nrimirifi „лј. uccni da jedu iz dana u Neki put dobijemo po dva jnjeta nedeljno. Kao obidno za doruSak dobijemo pasulj i krompir. "Ozenjeni vojnici imaju dobre stanove, ali vecina od njih ne mogu da placaju ne-go samo za jednu sobu. "Zabavni Iokal za 900 vojnika snabdeven je samo sa jednim stolom za "pins-pong- ", starim izodi-rnni- m bilijardom, vrlo slabo oprcmljenom sobom za ci-tan- je. I onda sc dude zaslo vojnici toliko padaju neprilike", rekao je Tunks. Prilikom njegovog borav-k- a Belgiji, o situaciji ta-mo, on jo izjavio: "Samo par ncdelja biti na brisel- - skim suhim zilama bi svakotf politidara Otta-- wi da je doslo vreme da se poduzmu neke mere". Govo-re- ci o svom obedanju njego-vim drugovima redov Tunks je rekao: "Ja sam mojim drugovima vojnicima u Za-padn- oj Nemndkoj, da cu njihove poteskoco z n e t i pred narod u Kanadi". Svakako da ovaj znlostan sludaj Tunksa i njegoih drugova nije usamljen. Ta-k- vi sludajeva ima na stotino, samo ovdaSnja stampa kn?-o- d kanadskog naroda pravu situaciju polozaju kanad-ski- h momaka u Evropi. Ovo pitanje mora da zaintercsu-j- e svakog1 poreznika gra-djani- na Kanade. 2oIio-Ki- ri upozorava na opasnosti od posljcdica atomskib pokusa zija atomskim oruzjem. cak Ovo svoje misljenje on ie izlozio u jednom piemu. koie je uputio vladama SAD. Vo-lik- e Britaaije i Sovjetskog u kome traii. da se "bez odlapanja zakljudi 10-d- an sporazurn, kojim bi so prekinula iepitivanja pro-bne eksplezije oruija a-tonw- kih naprava". podrfale ideju e sazivanju medjunaredne konferencije zainteresovanih zemalja na kojoj bi se razmotrilo m.rno reSenje korejskog problcma. vila da su oni potpuno uve-- j Pariz. — Poznati francu-re- ni u uspeh njihove ski udenjak Frederik 2olio de. s obzirom na svostranu j Kiri smatra, da de. "ako se i bratsku pomod Sovjetskog dalje nastave probe eksplo- - Nemadke, kao i podizanje j napore koje radmdka klasa J u tempu. naroda, vlade dini u izgradnji socijalizma ve kasnije postati Sovjetskog Saveza i Nemad-- , i povecanje na-jtakv- e, da se njih vi-k- c Republike roda Nemadke Demokratske ,se ne demo moci boriti" 1937. sovjetskih u Nemackoj na tru-pa vojnoj: isun. V se preplivao oko bi i uz i j Moskva. Posle u Meskvi u kome u zategnutosti u i Obe i k'nrii dan. jednim puta u u uverilo u obecao i o i Saveza i i privre- - protiv |
Tags
Comments
Post a Comment for 000231