Jedinstvo, July 24, 1956

              PRILIKOM
Nta% k 1
narodnom znotu — Sto jc na
roCito doSfo do izrazaja tut kon-ferenc- iji
u Bandungu — da bo-f- e
da te razvijaju i djeluju loo
ravoopravm llanovi medrunaro-dn- c
zajednicc. U isto vrijcme.
sse se soainije narnece potreba
da te torn procesu, koji je u m-tcrc- su
mira i jacanja medjtma-rodo- e
sobdamosti, pomogne u-kazava- njcm
organizovane me-djunaxod- ne
pomoca za razvoj
nerazvijenih i nedovoijno raz-sijern- h
zemalja preko Ujedinje-m- h
nacija.
Mi sa zadovoljstvom rooie-m-o
konstatovati da se oplta me-dunarod- na
zategnutost sve vt$e
smanjuje i da se metodi hladnog
rata ic vise zamjenjujj metodi-m- a
obnavljanja kontakta i pre-govaran- ja
medju rurodima u
svijetu Takav razvoj medjuna-rodn- e
situacije pruia mogucnost
da se, uz potrebno strpljenje i
toleranctju. i u prvom redu pre-ko
Ujcdinjcnih nacija, pristupi
rjcSavanju pojedinih otsorrnih
medjunarodnih pitanja, — i da
se, isto tako, uloze zajednidU
napori u cilju sprccasanja zaoS-travan- ja
odnosa i konfhkata
medju drzavama. Ncma sumnje
da bi oaj poztttsni proces u
medjunarodnim odnosima bio
potpomognut i usmjeren ka traj-nije- m
ufvrScenju mira, ako bi se
sec" sada pristupilo rjcSavanju
medjunarodnih problema koje
ie mogufoo njeSiti. Tome bi
pnjc sega dopnnijelo ostvarc-n- e
ma i ogranicenog sporazu-- ш
o razoruianju, zatim razvija-nj- e
ekonomskih i trgovinskih
veza bcz prepreka i disknmina-cij- e,
— a isto tako i ukazivanje
medjunarodne ekonomske i teh-nick- e
pornoc!, itd.
"Gospodine Predsjednice,
"Оглогспа i neposredna raz- -
mjena miiljenja prilikom naSih
ranijih susrcta ispoljila je isto--
vjetnost naSih glcdiSta o mno- -
Odgovarajufi na zdraicu
Prctsednika FMRJ. prctsednik
Gamal Abdel Naser je rckao:
"Gospodine Pretscdnit'e,
"Za mene e zaista vcliko za-do-olj- mo
too sam Vas joi jed-nnr- n
sreo i tro pose6iem Vfa5u
cliku zemlju 0a mi peseta
pruia prtliku da ojalam naSe
eze pnjatcljstva i unapredim
srdafne odnose i plodnu sarad-nju
izmedju naroda Jugotlavije
i Egipta.
"Egipatski narod je bio sre-(i- n
Jto Va je pozdravio u П-gip- tu
Va$a poseta naioj zemlji
17 i.— G O D IS & 1 IC I
DOLASKA NASERA U JUGOSLAVIA
g:m jizntrn tanjma iz odntlia
nasih Jiu zcmalja 1 o proble-mirn- a
medju narodnog karakte-ra- .
Danas rm moiemo zajedno
fa zadovoljstvom konstatovati
da su prinapt aktrvae i kon-struktiv- ne
saradnje medju naro-dim- a
na nun poljima i bez ob-zir- a
na ideoloSke razlike, —
prinopi koje smo istakli u za-jcdntd- koj
izjavi potpisanoj u
Kami 3. januara ore godine, —
dobtli svoju potrrdu daljtm po-zitirn- im
razvojem medjunarod-ni- h
dogadjaja. Takva srestrana
saradnja izmedju driava i naro-da,
zasnovana na nacehma rav-nopravno- sti
i ncmijeSanja u
unutraSnje stvari drugih zema-Ij- a,
i na priznanju prava sva-ko- m
narodu na njegov samo-stal- ni
razvoj, — istice se iz go-din- e
u godinu sve jace kao ne-ophod- na
potreba covjecanstva i
nj egove mirne buducnosti.
' Duboko sam uvjercn da cc
VaSa posjeta nasoj zemlji i raz-gov- ori
koje cemo --oditi ovom
prilikom doprinijcti da se dalje
u£vrste nale --eze iikrenog pn-jatcljst- w sestrane saradnje i
potvrditi da postoje sve osnoe
da se te усге i dalje uspjeSno
razvijaju, na interesu mira u
svijetu Poscbno bih ielio da
Vas uvjerim da (c ugoIa en-sk- a
vlada sa soje strane uloiiti st napore da pomogne i dalje
razvije saradnju naiih zcmalja
na ро1тЛот, ekonormkom,
kulturnom i drugim poljima na-il- h
uzajamnih odnoa, i da sma-tr- a
da Vaia posjeta, goipodine
Predsjcdni7c, prctstaxlja snaian
potstrek za dalje u-r5fcn-je
pri
jateljstva i razumijeanja izme-dj- u
nafih diju zcmalja.
"U to ime dizem o-- u dalu,
za VaJe zdravlje, gospodine
Predsjednie. za prosperitet i
dalji naprcdak Republike Egip-ta- ,
za trajno prijatcljstxo i Sto
tjeSnju saradnju izmedju naroda
naiih zemalja.'
omogulila nam je da izrazimo
duboko divljenje koje gajimo
prema Varna Narodi Jugoslavije
naUi su u Varna, kao u clikom
vojmku. ruko%odioca pokrcta
otpora protiv zavojcvafr i stm-bo- l
svoje junafke odlunosti da
brane domovmu
"U Varna su om takodje na-il- i
znamcnitog driavnika koji
je bio tpotoban da ouva ncza
risnost stje zemle i da joj
obezbedi odcfl poloiaj u me-djunarod- noj
zajednici
' Korntim danas priliku da
izrazim jugosloxenkom narodu
A RO D SOG I S T A
ODGOVOH NASERA NA ZDRAVICI
— ODLOMAK —
Sastanak se zawsasao Od Kosovog Luga .use se
puike Onda m!estaSe, sse iic i iic, praa borba L'Ccsta
i jcka teSkih cksplozija. I tamo sa brciuljaka oko grada
gdje su bile postaxljene baterije poCe da dimka i jeet Tu-k- h
su Grill i druga ssla okolo. Doilo je tznenada, situaciji
nije bila jasna i mi se zabnnusmo. Ja rckob da sam vidio
Tahjane, kad sam prelazio preko ceste; pofh su dolje,
prema Cutiocu. To su oni.
U tome stile kurir.
— Talijani ra napali! — vikaa. — Ima Qt vi?e ed
pet stetraa. Mastupaju od ceste i pit Irate.
— A naJi? — zapkamo.
— A naJi ... — tu stade i predahea. — MaJi su
sc potekli, ali otsxupajo. Dili smo iznenadjenL
— Na zadatke! — rei?r uiurbano Mrakovid. — Vi
podjite tamo, a ja idem da pripremtm odred. Sjatra opet
u dranaest ovdje.
Bra saw pesli Irradaraa u pravcu na kojem se cula
bofba. Djufo i Ratko podjoSe desno, a jase aputih Grbcu.
gdje se fuk skbo puftarmje iSao am vuzom pored ku-kura- za
i ne raisle6 na cfasnost I kad sam ved bw blisi
fnrih кнса. nefto то!ает udaroffl lapi a oranicu ax dra-deseta- k
tsetara pozadi mcoe kofo tsnreaeo zagluSi
mc teUca ekspJozija, posipajsKft rse zemljeta. Staaea i po-ckdaf- fl
se: mfc rat se s$£a dek TJbrzas) korak. all za
koti tresttak opct je bacacka еети razoriU zemlju. ovoga
puta eapned aeko podalye ZatNttio, njesaffi osjecao
strah. izgledaJo mi je to kao neka tgra. Gledao sacs js&e
prema Rsejrria i Boievoi Glavict. trafeA da vidtra odakle
iotas, ah tHfea mjesaiB mofo zapaziti Zae produi.
a ekspJezife sa se sad pfenijeie na sek i fljrrike ekoto
Tane a pratx Cnoca jo? se vodtla borba. TaJisaei
m napredovaJi i novi obtaci dtssa. kori su tu i tamo po-kia- li
a nebo. obdjeiavah su mthovo роткате
Pred selom nadjoh dantlovgradsku cetu Ona ie л
legla z grada pnje nekotko dana i smjestila se tu a sela.
osecanit dubokog pr jarel,%ra i
di%ljcnia kOjC gajimo prerru ne
mu
"Duboko sam dirnut srdacnim
doekom koji mi is priredio ju-goslove- nskj narod. U takvom
prijemu sam tdeo iivi primer
cVrstfli veza koje postoje izme-dju
Jugoslavije i Eppta. Ove
vcze crpe svoju snagu iz zajed-nitko- g
iskusrs--a kroz koje su
pro?h kako Jugoslavija, uko i
Egipat, u Oitvarcnju svog oslo-bodjen- ja
i nezavisnosti.
"U toku ore borbe na$e dve
zemlje su nauile plemenito zna-cnj- e
slobode i nezavisnosti.
dm smo ostvarali naie oslobo-djenj- e
i nezavisnost, suocili smo
se sa ogromnim problemima po-diza-nja
iootnog standarda na-i- h
naroda. Problerru obnove na
privrednom i druirsenom po-Ij- u
ntsu bill manje zna6ijni od
bilo kojih drugih problema na
koje smo nailazili. Ovo utohko
pre, Jto su naSe zemlje, koje su
dugo лгетепа zaostajale, sada
odlufne na polju industnjaliza-cije- .
'Nas jcdne drugima joJ i$e
priblizasaju naie sliino prila-ienj- e
spoljnoj politici, identii-no- st
znalaja koji pridajcmo ovu-van- ju
medjunarodnog mira i
jedinsto cilja kome tciimo radt
unapredjenja saradnje medju
narod ima.
"I i i mi erujemo da se set-5k- i
mir mole obezbediti samo
putcm pnznavanja prava sake
driave da odredjujc ssoju sop-stcn- u
spoljnu i unutraJnju po-litik- u,
prema sojim sopstcnim
uslovima, i bcz bilo kakog me-San- ja
drugih zemalja.
"U toku hladnog rata, koji je
za izesno rcme koTio medju-narodn- u
saradnju, mi smo zau-ze- li
pozitian i konstruktivan
kurs. Mi smo odbili dausvojimo
bilo kaks-- u politiku koja bi mo-gl- a
da povcda rascep izmedju
dva tabora i da tako poveda me-djunarod- nu
zategnutost. Politic.
ka ncukljuflvanja u blokoe bila
je naie sredstxo za ostvarcnje
naJcg cilja Uprkos dinjcnici Sto
je ova politika u mnogo mahova
bila prcdmet kritike i zamcrava-nja- ,
i uprkos naporima izsiesnih
zemalja koje su nastojale da
promenimo naiu politiku, mi
smo odriali na stav Sada sam
radostan Sto politika neukljufi-anj- a
u blokose poinje da do-prino-si
popuUanju medjunarod-ne
zategnutosti Mi smo ve£ u
zajednitloj izjai koju uno pot-pisa- li
januara 19Л izneli
pnncipe na kOima trcba da se
Л K A
zasniaju medjunarodni odnosi.
To su sledev'i pnnupi poStma-nj- e
nacionalne nezas tsnosti, pra-- o
naroda na samoopredcljenje r
pomof nerazvijenim zemljama
da razviju svoje ekonomije i
prirodne izvore.
"VaSa podrSka rezolurijama
BandunSke konferencije, kako je
ona izneta u naSem Zajedni£kom
kominikeu, naiSla je na topao
prijem kod aziskih i afrti!kib
naroda — od kojih se jo5 mno-gtrr- u
osporavaju omovna prava
na slobodu i nezavisnost kao
rezultat politike ugnjetavanja
koje se jo? uvek drfe kolomjalne
site.
"Gospodme Pretsednice,
"Zaista sam sredan Sto sam
se jo? jednom sastao s Varna da
nastavimo naSe napore za una-predjen- je
рофипе saradnje iz-medju
naSe dve zemlje i da ti-me
dopnnesemo stvari svetskog
mira i razumoanja.
"Isto toliko se raJuJem Sto
posesfujcm VaJu eliku zcm-Ij- u
i Sto cu se hfno upoznati sa
gigantskim napretkom koji se
ostvaruje na mnogim poljima
2eleo bih da prenesem jugoslo-en$ko- m
narodu topic pozdrae
i iskrene ielje egipatskog naroda
' Dizem o u aSu u VaSe
zdralje, gospodme Pretsedni-de- ,
za naprcdak naroda Jugosla-mjc"- .
Uskoro cc hiti puStcn u
promct prckooccnnski
tcrctni brod "Drvar"
Noi vehki prckooceanski brod-tramp- cr
' Dnar", koji je za jugo-slaxensk- u
hnijsku plovidbu izgra-dil- o
brodogradiltSte "3 maj" iz
Rijcke, bit fe puSten u promct u
drugoj polovici ovog mjeseca Drod
"Dnar" obasio je u nedjelju pru
pokusnu oinju. koja je pokazala
dobre rczultate GIj te pokusne
soinje bilo je ispimanje rada tur-bine
— proizod tornice "JUS°
turbina" iz Karlosca — koja ic
pokretati brod.
' Drvar" je zasada najvei tc-rctni
brod izgradjen za naSu trgo-vaA- u
mornancu u brodogradiliStu
4 maj '. a niegoa nosisost je
preko 1 0 OOO tona
Siffcmicu predvodi japan
sku dclcg-acij-u
Tokio. — Jnpanska vlnda
doncla je odluku da japan-sk- u dolegaciju na novim so-vjetsko-japan- skim
prcpovo-rira- a
predvodi ministar ino-atran- ih poslova Mamoru Si-Komi-cu.
IZ JULSKIH DANA
pn kuixma Omladinn su polijcgali pored ika okolo i
puiaju. onako nasumuc. put ikolc na RtOjeM N'cki stoje
usprasno i mijcnjaju Sarzere Lola mi se poj kako ih
niko ne obasjcStaxa. oni nc znaju Sta se radi
— Sinof smo cuh borbu na Spuiu, — veli. - po-kak- ali
smo. prikupili se, ali nijesmo znah Sta da radirso.
Htjeli smo udanti na Grad, ah smo odustah. Sad gadiarao
da th potisnemo, gore imaju baca; i rmtraljesko grujezdo,
Odjednom gust rafal olinu po granju i liradi okolo.
Mi se sklonismo za breiuljak obrastao dnc&m.
Oaadma iz grad ike fete vctf su bih odmakli, pro-vlaf- ili
se pored kuca i podilazih Rsojevica. Ja podjoh zx
njima. Gore kod ikolc mttraljez se viie nije javhao. I ba-c-ac
je bio u&ttkan.
Oada produiih ka cestt Izlazeci na nju barih. pogted
u prasxu Danilova Grada. Tamo na drumu, na daljmi oJ
pola kikwnctra, stajala je pored karmoa-- a grupa Tahjana.
Brzo sko!im da se dohvatim scoskog puta koji se ukrftavao
ta ccrtom, ah i na torn pravcu, tasvis) bltzu, na sto metara.
bila je druga. ncito manja gmpa. Srecum, ovi se ee pri
mijeti? i ja skrenuh desso. jarkom pored ceste U tmmt
zapiaca, i od bkih, praskavfe udara tkie se praSma sa ces.
PacaU sa oei koji su bih pored kaatoaa. Jedaa krhotxaa
edari me po Ika.
Tck sada sireatm a kakvu sam ofusooat zapao jot
Bekst&o koraka i onda provalSi u neko Stmtnjt hjevo Pro-diza- b
dublje alt tamo se pokazivala Itamx, boia je beauo-lical- a
grsfa aa fperedaes puu Oada stadoh i pnuiSi
se. VtSc te ea patu nije cete mica. $ашо je dolje u cwno-Mco-ra
polja i dalje plaatjela bidca, Oada гчеШ Л №
eatuiem do naraka. a oada da se иш!еса Od orjzfa sun
isao samo revolver i borabu. raalo aa ovakve tfuacnu
Ipak sara i te driao pripferaRim.
Otao sam tako sat ih dva Stance ie nagtnialo Gaffti
i iega e popultala Onda cub kako atra koia %c btla udi
Iula k Jastrebu. postaie we bl .ia Grm e!o e nepreludn- -
t front se pnmao puta Zak! ј.гЉ ix o Ta~ as ods- -
Partizanske sale
Da nije scdme frontc
Drug Dane borio e %ri sa
utaiama, cetnicima, Talijam-m- a,
IluRarima, Madjarima, pa kaie da je sec proao 6 front a.
Kad je krrnuo u Ilo-n- u, na-kup- io e uJiju.
Naalile one, oce da Ra poi-dtrr- u. llori won protiv njih dan
i noc 1 nikaku da rijeii. Do-dija- lo
to njemu pa udluci da
operc, iako jr bila zima. Kako je
imao мпо jednu kuulju. to J"
neobuen frkao da rnu e oui,
pa ке prehladio.
Л kad He posede razgosor o
front i, on mahne rukom i kale:
— I-a-ko
bi bilo ratosati, da
nlje — eedme sronte.
Kad diuffi put dodjc
Jedan driasni ured u Zagrrbu
potjeti neki siSi cinovnik, da bi
prrgledao кпјјке i prontorije. VI-d- ei
da na zidu nerna alike po
Rlasnika", primijeti na odlaku:
— Kad druei put dodjem, htio
bih da i njega vidira da ii
— I ja {to tako — txlvrati
inosnik.
Tz Kupinca jc
Kad je jedna partizanoka jedi-nic- a
iitrSila akciju u Kupinru,
uhiareno je nekoliko odojaka iz
Macekosog dobra.
Nakon akcije partizani prirede
jednoir odojka i pinu g pei na
rainju. Nekoliko neatrpljisih
talno ne propitkiralo da li je
odojak peen, i zaStw treba to.
liko vremena da se ipe£e.
— trplte e, druROvl, odco-vti- rl
Im kuhar. — To je politika
iVKanjn — odojak je iz Kupinca.
(Napomena1 U Kupincu je
Масеколо imanje. a Mafek je
za vrijeme rata iiticao pamlu:
Cekajte. joi nije rijeme"')
Amcncki vojnici napa-daj- u
na ncmackc zone
Associated Press jaslja iz Frank-furt- a
(21apadna NcmaJka) da a-meri- dki
~ojnici napadaju zene, koji
je izazsalo revolt i otpor ncmacTkog
naroda za zaStitu svojih iena i de-ojak- a.
U izseStaju se kafe da je
baarska vlada usxjila plan kako
da "zaStiti iivote i sigumott ncma-dki- h
gradjana".
U izveStaju se dalje kaic da je
NuercmbcrSka policija izjavila da
je grupa amerkili vojnika obu-ce- ni
u tisilna odcla napala na jed-nu
dexojku od 10 godina, koja je
radila u blizini атепЛе vojne ha-- }
ze i kaoa je --devojka poceu sikatt
oni su pobegli Drugi izreStaj iste
policije govori da je u istoj okolici
jedan amerki vojnik napao na
fenu 63 godine stara samo jedan
sat kasntje.
paju, naSi su ih potisnuti Onda ccstom protutnje nekakav
motocikl, koga nijesam vidio, ode k Gradu Opct te vratio,
opct se cu buka drugih sozila Potrajalo je joS dugo, a
onda satra poie da jenjava.
Malo sam odahnuo t pokuSao da se uspravtm i po-gleda- m
okolo Nijesam mogao niita vidjeti, gustiS mi je
zaklanjao vidik Ne predje mnogo, a cestom nasta buka.
Prvo motocikl, a onda kamioru, prolazih su diiuca oblak
praline, koga je laki vjctar donosto i do mene. Od motora
ljudski glason se nijesu cuh ah rm je bilo jasno da te Ta-lijani
vracaju. PuSke su te sada cule urijetko, tu i tamo
rta pravcu Curioca.
Zatim buka presta, izgledalo je da su svi ргоШ. Ali
uskoro zacuh cestom galamu tudjeg gos-or- a i toptanje roj-niclc- ih
cokula. Opct se uspravih, ne bih h SU vidio. Ah
drvece mi je i dalje zaklanjato pogled. Onda posk!im
nekoliko koraka, zavufera se u jedan ibun i rastavih malko
granje. Predanrnom se ukaza prizor neobiinog izgleda:
oisanji odred Tahjana kretao se cestom u iztomijeiora
redu, a ta jedne i dragc strane mh4ax su koracale seoske
zene, zabradjene u erne raarame, izmuenog i prestravlje-oo-g
izgkda. Zapazih i nekoliko djecaka, a pozadi vukao
se jedan oronali starac Svaka od iena dfiao je po jedaa
Tahjan cVrsto irpod ruke. Ora po tredmi ieeli te nape-re- ae
palke i uko tu se kretah 2eae tu im thrfsle kae
zaRka.
Oal prodjofe, ah' iaevreaeso ta dntfe mase pota,
Caao u daljifti, cab glssere, eeko daarvaaj I pvJkc To
su bili na4i. Pali ta rtsofeo preko koloee. i kte drve£a.
Uskoro ta te udahtlt i kotona i puoifi.
B3o je rrifeme da kreeem. Bio sam rec"
м i eat ta sforedflog puta edstaptt. Trfecaa
prelctHB trradu dobratm se kakaraza, kej t м te firiK
sve do Zete Tas zatekob selsake, koji w te skkjefli i pe-takrrva- ii
se u rrbadesa Pttaja ka se raA eoaae, ja aa
rekoit da su odstupih Om se di£&$e da ida Zafibb a
camac, eat me uputtSe da podjein n&e. Tamo kod eae
visete pole, da pogtedara u vrbaku, rtafi cu pa.
Pedfern тг vodu. pa malo daJje najdiera aa Sen.
Siedi pn jednom grmu uz koireno roi dvoie dteoe raui-kara- c
- dierojSca Kad f-- u pribuzavanje koraka. rugfo uv
tade pr-lrj- pi d:eficu cz sebe prestrav! епз tne pogleda
St 'c Ht" t Mat i t , rma i tj, t zr c J ' ; --te
iitJe, t _ Bi u ttizifi poj imtnom C ингт Ц rJ u
HVAR
Jednog jutra na brciuljku
Pod zelcnim borom Sjcdam
I u ciku zore rujne
U to oaSe more gledam
Gdje modrtna od Jadrana
U kristalnom bhjesti sjaju
A prirodne tile £ara
Srce moje uzviSaju.
Na uzornotn zraku gore
Domala se suncr vidi
A valo sitni mali
O kamene biju hridi
Zarko suncc kao gruda
S Biokova segbi dize
I sa iarkim poljubcima
Ovaj divni otok liie
Ruimarin se raspupala
U raskoSnom srome oijccii
A pfclice pune meda
Vrhunama rosnim leiu.
Rumcnilo krasnog dana
Opaia se Sirom tuda
Tihi vjetric duSc s mora
Zdravsten miris noii svuda.
Pa ko da se ne zancse
Makar bio s kojih strana
Kada vidi i otjefo
Te Ijepote od Jadrana.
Prcd o!ima opaia se
Draca, Soke, Visa, krasna
A na ljcvo kada glcdal
Ta Korfula svtm jasna.
Ti otoci Dalmacije
Sri su s!i6io nareSeni
AI mi srce Sivlje kuca
Mislim na te Hvar plemeni.
MATE DULCIC
Iz "Ixelentll rifetr".
Montevideo, Urugvaj
STRAN'A 3
NUslcEV "DR" NA
SOVJETSKOJ SCENI
KomcJiia iuosIon спчко Јгдт
skog pi.a Nusia Dr daie e u
mnogim gradiima Soetskog Sa-sez- a
28 pozonsta Ruske Tcdcra
cije daju ru komcdiu
Moskovska da pozonSta daju
tu komediju Akademski mah te
ater i Dramsko pozoriste ' PuSkin "
Stavljanjc ' Dr ' na scenu Malog
teatra, najstanjeg pozonita Rusijc.
scdo!i o -- elikom interesosanju
sosjetske publike za dramaturgiju
Jugoslasije Komad je reiirao na-rod
m umetmk SSSR Zubos Glasne
uloge tumafc narodni umetmu
Ruske Fcderaaje Bjelovcesa i Vla-dislas'sk- i,
zasluini umctnici Ruske
Fedcracije Horjakov, Stako ski,
Ovcmikosa, Obuhova. Atanasjev,
umctnici Jclanska, Todopos i dru-g- i
Oni su srsortli snaine likose,
koji dobro razotkrivaru ideju ko-mad- a.
U komediji "Dr" ismeia-vaj- u
se tcmclji kapitahstidkog
dru?t%a u kome se sve ubedjenje.
glasoi biraca, nauJni stepen Iju-ba- v
kupuje гл novae
Daju6 isoku occnu NuSi(fe%oj
komediji, narodni umetmk SSSR
Zubov u razgosoru s ruSim dopis-niko- m
rckao je:
— Kolcktiv pozoriSta radio je sa
clikim elanom na tome komadu
Komad nas je zaintcrcsoxao zbog
toga Sto se u njemu najsnainijc
tspoljilo stvaralafljo majstorstvo
jugoslovenskog dramaturga To je
jedan od najboljih njcgovih ko-mad- a
koji je ne samo komediia
situacije. r i komedija karaktcra
Nuiicev komad ' Dr" dajc se u
Lenjingradskom pozonSfu kome-dij- e
kao i u oblasnim pozorKtima
u Kalinjinu, Smoljeruku, Stasro-polj- u,
Jaroslavlju, Sarato-u- , Rosto-v- u
na Donu. KubiSe-u- . Krasno-daru- ,
Arlungelsku i drugim pozo-nJtim- a.
Komad je reliran takodje
u nizu pozoriSta Ukrajine i Bclo-rusi-e
"Sbvfjnje"
Kad me vidje malo se umiri, ali po& da kuka — "Kuku
meni, kuku теш'" — i ponavijala je. — "Kuku mem,
nesrecrua, bcz utjehe!" . . .
— Su je, icno, Sto kukal — zapitah.
— Ah brate dragi, ne prta me! tSko meni! Sve su
mi pobdi, eve su popalili, — i potrovo uz tebe pnvi dje-cac- u
koja su me zamiSljeno promatrala,
— Ubih su midjevera, Andriju i Krsta, i mm ajthosu
famdiju, kami damije! Dje cu nocas da se vraum, na
mrtvi dom, kakavica' ... — kukala je iena, ali rza nije
bilo.
Ja prisjedoh i poieh da je ueHrujetn.
— A ta, kako doSla ovamo?
— Kako, moj brate, uae . . . oprasti, i ae pezaajem
te! Kad vtdeh zlo, taman tu unosih vatre u raoj prazm
dorn, ugrabih ovo dveje raakanjcadi i pabjezi. Da sfavim
ovu pflad, rekoh, pa drugo ntka sve sa vatra izgeri, ka
i Sto tV Ja preko dolme, oca da zadjea za medju, om bez-duSfl- ki,
krv ih smda, zamaoffitaa' kao da tare im Mus-tehn- a
ubtla, ubtla th ruka bolja' Pogledaj, bra4e . . —
i pekaza m rub erne ocane bluze, koji je bte okrznut
raetsfom. — Bolje, sbtki brate, da ta a tree, oo Ub sam
©vo dVekala . . . Te јш, pobjezi.pebfea . . ere evdj
sam 'se ustavth.
Zapitah je kea ti malt, gdje te aabzi. Oea te vec
pribrala i pove csknije:
— Ne алат. nije m in, uko elte. Kad trfdje oni
pokor i irve ratru koja eve tajtfe, agrafei paflca t ede tarao.
ka eaiaa miim. i nSe ga eijeaaa vidjela. — Oada se
уад— 1 ukvab se za gtsm. pa zapeta- - — A fta eve bi
nimi. brate roJjeai. ko eavrae evo zte aa eafc gbvc'
— Ne pHii, sestto. — kh, — Kge te сх£ај. Ta
ttfasi ta odstsptli. petti sa za Grad.
— Neka . ed nf Ug ne eaaato, eajera i eajbe-asBbfrmi- ji
vefska fte zemife epa ... A g4#e da te vra-Ih- b.
taina fi. . . Ajxluao, djece, mnogo b z4a ralleste
rsafci nesrecnoj' — prAvati djedca zx raka i ebazftvo
pedfc — Oprosti, brate, ne znaoi vSc m Sta se radi
od гаеве' — okrena se joS jedfiom.
Ja brzo pronadjoh camac predjoh na drugu obalu
P PEROVIC