000045 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
aLaHLv Шш vv ш јУу вв JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEHOKRATSKI LIST ZVOL.aIII..rNko.a1no2 z(6n3u4o) okrdueaza.varcnniojeBg,.Gisz, paprboordbauanpvuiarnuja Victoria, B. C. — Vjeruje se da ce na sadainjem Zakonodavnc skupstine Britanskc Kolum-bij- c biti usvojena rezolucija u priloff razoruzanja i za-bra- nc atomskog i nuklearnbg- - oruf koja ce pozvati federalnu vladu da ројаба napore za medjunarodni spo-razu- m o tome. Ray Gardner, predsjed-ni- k B. C. Peace Council jc izjavio, da je "sitfurno da ce takva rezolucija biti podne-sen- a po jednoj ili drutfoj prupi" i da je nekoliko £la-no- va Zakonodavne skupsti-nc- , pripadnika vladine par-tij- e (Socijalkredit) i opozi-cioni- h grupa (CCF), liberali i nezavisni) obedalo da ce rezoluciju poduprijeti. Ova obecanja dobila je delejracija od 40 dele?ata British Columbia I c a c e Council koja je traiila da Zakonodavna skupstina po-dup- re rezoluciju koju je proSIog proljeca usvojila je Zakonodavna skupstina pro-vinci- je Saskatchewan. Delcpacija je imala sasta-na- k sa jrrupom od osam 61a-no- va vladine partije, koje je predvodio zastupnik Bert Мокла - Ccntralnt komitct Nairt predvJi zrutno KomunistiJkc i i dvadesctop konprcsa KP SS za 5eti petoodiJnji plan narodnc pmrcde SSSR-- a u 1961960. go-dim-". U nacrtu dircktiva komtatira sc da su obacze iz petog pctopodiJ- - пјед plana razoja narodnc pn-%rcd- c SSSR uspjetno ostvarene da indintrijda proizvodnja u SS-SR- -u ролтаЈа tokom podjednjih pet godiru za 8 porto Indutrij-k- a proizvodnja u 195. godini. kafc se u narttu. ,2 puta vea od prouvodnje 1940. go-di-m Poja zaaijan ittaricama u 195. godini bio po povtJini sa Mizu 24 milijuna hektara reii od ројаха u 19V. f;odini. nadonalni (lohodak SSSR-- a poraitao za 8 rvto. V nav rm te avarini pa-or- i 4 fci pctoyidaati plan treba da омртга datfni raxYOt anaga SSSR-a- . podizanje aackmalne pri- - pesta. potrotn) oactt mtKfw-- i teaa tieefe; mili-Џт- л ton viSmtg metal. tern TORONTO, FRIDAY, FEBRUARY 10, 1956 zasjedanju ja, Price. On je delegaciji ka-za- o da se "narod B.C., stvar-n- o cijelotf svijeta slaie sa vaSom zeljom da se svijet o-slob- odi atomskotf oruija i straha od rata." Poslije toga Price je na sjednici Zakonodavne skup-stine izjavio, da je primio veliki broj pisama od svo-ji- h biraa koji traze da Za-konodavna skupstina zauz-m- e stav u prilog osiguranja mira. On je spomenuo posjet mirovne deleiracije i izrazio nadu da ce se "dovoljan broj ljudi u svim zemljama orjra- - nizovati do te to6ke da demo medjunarodnu kon-trol- u no samo atomskog oru-2j- a vec i svakop druprog." Gardner je izjavio da je deletfaciju vrlo dobro primio vodja CCF Arnold Webster, libcralni vodja Arthur Lanff i nezavisni poslanik Tom Uphill. NAGRT SESTOG PETOGODIsNJEG PLANA SSSR takodjer partije Sovjetko£ ролсхдпЈс u proiztodnji artikala Sicza objaio jc nacrt "dircktiva iiroke potroinje razvoja e bill je u k? a prodwkttrnih Tokom Jestog pctopodiJnjeg plana treba da budc "znatno po-лесап- о kori?tcnje atomske encrgije u miroljubive svrhe", tako da e do 19rt0. podine biti izpradjene a-toms- ke elcktrane ccntrale s ukup-ni- m kapadtctom do 2 kiknata elektric'nc energije Atom-sk- e clcktricne ccntrale, izgradjivat e $c na mjcstu u obfastima koje ne raspolaiu Iastitim iz-ori-roru- na fria. Preporucujc e rad ru razvoju instaLuija atomic e-nerg- ije u transportne wrhc. izpra-dnj- i ledotomaca na atorruki popon. primjeni radioakti nili radijactfa u I industrrji, poljoprivrcdi i medicini U drugom dtelu nacrta. koji e bavi proMcmtma melunizaciie i automzttzadje proizvodnlli procru u induatrijama, pred%idia t ' poyenfanje ttopc mrltanicaciie i aatomalizaciye proiaodnjih pto-cca- a iadaatrifi na iirokoi гie na iii tefwiKki mo ptwa- - J тЛ Фо nacrta dircktfa havi Mkfaiic %ellto poholiianic u im w ерЛктаџт i aafarfiijota и kvalttatnmm ifxiekMRU rada t ho-.uMh- ,. Pttfantiuft m ptoiz-- Ije rutovndientc рплгеЈот v уоЈиј ttafiipjfA i nacrt tratt u r u ицсжсгт f ДкЈдед u мхоиЈ petojiodi&ifcm peri нЛшНШ f CMB raciatoa raspodM proirrodflja porei'a za priMiino ( j f&g&a. i tfvaaare срсаја-б- ч poo. I lairaaft fafcrika u гагавв prrwed- - Оташ x&lxci гипр pctojs-- ! " оМаква авАс. difefei: plaei a edusiriji em- - U ietrnom dijda nacrta. koji dalji razvej tedaerije rfje. fe-- , г poljepriTtedem. pfedvidja ttTo. nafee. erfjeaa i kwaijilc da Аг#рап рпжи ikarka a prekxtxk. bna tzgradeM elektri- - j gfrimi imae ISO тШјваа tona i fmk ceatrah i boo јаСалк - B tBm ©brad 30 гаШјеоа noeradnk. PreizvedaM $ге4ита Mn neebfadne wraijc koja protzredfie tfA da e pereda za & i'ttvi u 1956. р&Ља "© a pfeJrsodflia t&bc Reeke л €& pofte. iMBcdf eatsteg pekrede S Ceiika. 6S 5 teas tfeWuu %2 T акШНми 9 №$јм postidi 5 milijuna prvom raanim vcoaaa I960 c (rvastavak na t. 4) Indijskc nristalicc irira trazc konac rata u Malaji Delhi. — Sveindiisko - tttiieni. 14 mjiju tooa nafe. jece mira te izdalo poziv za л тт!тта kilowattati eWctrW'ne obustavljanjp rat u Malaii enerce 2" noo лл netilurc - "Mi smo uvjereni da je ke orrrrae (sono rjom.-- J -- U mirno rjeSnjp mopue". ka- - i j ooo f-a-ktora Ip s u tzjavj. rfSSS?' ocuvanje mira Srednjem Istoku Toronto. — Kanadska vla-d- a i parlamenat moraju za-uz- eti jasan i ivrst stav za mirno rjeSenje krize na Sre-dnjem Istoku, kaie Radni-бк- а progresivna partija u specijalnoj izjavi. U izjavi se podvladi da spor treba rjeSavati mirnim pregovorima pod pokrovi-teljstvo- m UN. Odgovornost za sadasnju situaciju snosc USA i Vel. Britanija, koje se bore za ulje i hoce da narode Sred-njem Istoka odr2e u podii-njenost- i. Takodjer da ih is-kori- ste za agresivne planove protiv SSSR. Kanadska via da jeduosta-vn- o klip£e za атепбкот i britanskom politikom. Porast dividenda U mjesecu januaru kanad-sk- e korporacije su isplatile $61,667.612 u dividendimn ili preko 5 milijuna vise ne-g- o u istom mjesecu 1055. и8Е1ЛЛЛгЛХЛЕ Ottawa. — Prema saop-denj- u ministarstva drzav-Ijanst- va i useljavnnja 1950. u Ivanadu je doselilo lica, 1951. 191.000, 1952. 164.000, 1953. 168.000. 19-5- 4. 151.000 i 1955. 109.916. Od pro.sloKodisnjih dose-Ijcni- ka 44.593 su britan-skoj- r porijekla, 18.082 nje-табко- к. 20.217 talijanskojr. 6.929 nizozemskofc itd. U proilom tjednu u fond je stiglo S2S dolara, vile uoro u ma kom druom tjednu ranije. Tteie smo primakli cilju od 3000 dolara: jo3 treba samo S24 dolara! Dobivene su jo3 42 ob-Bov- o. I q torn pogledu do-br- o stojlmo. r sam-nj-e da cemo dodl do dlja. Toronto .... Windsor .... srettand ... Sttdburj . . Sdtemaclief rCirklini Lake .. Port Artbr TheroM Pert C&lbeme — Ontario Alberta .— _ DrrtMi ColiinAta Qeebec V S A L" k a p o o PRICE PER COPY Za na 73.000 nema Parlamenat treba kraj toj politici. Mir Srednjem Istoku moze biti o2uvan ako sc u2i-- ni kraj imperijalistidkom mije§anju u nutraSnje stvari Izraela i arapskih drzava i ako se odbaci Bagdadski pakt. Opct dozvoljcna prodaja oruzja zemljama Sre- d- пједг Istoka Ottawa. — Premijer St Laurent je saopcio u parla-ment- u da je vlada povukla nedavnu zabranu pro-d- a ju oruija zemljama Sred-nje- g Istoka. Ovo znaii da ce Kanada prodavati oruije Izraelu i arapskim zemlja-ma. Na elasanju vladina poli tiv 79. St am pa agovara priznanje Kinc Kegina. — List "Loader-Post- " u uvodnom clanku ka-i- c da doslo vrijeme da Kanada prizna N. R. Kinu. Zapadna Njemacka nc ce da placa Bonn. — Zapadno-njemn-Ck- a vlada je odbila dalje placati za izdrzavanje ame-rickih i drujrih trupa na svom teritorij u. (Sto ce tek biti kad se pcrtpuno naoru-2a!- ) S T N J E KAMI'ANJE N A se na na Novih pretplata ovop [ ti'dna dobiveno je samo 7 l kroz pre?ottolo vrijeme moramo dobiti 52. Znafi, treba cnerjcif nije poraditi. Kvotu novih pretplata ispunili su Vancouver. To-ronto. Scharaacher i Iort ArUiur. Ove organizjicije sa pokazale kako treba A avjorHivlje T A IJ L I C Nere П „—.. 21 41 I П 1 6 t 1 1 OS 5 A Obfi9e 25 21 s s7 $f 4b 16 42 uciniti raduX Г-ofi-d 4©0.OO 55S.OO 277JB& 257Л0 145.00 X75.©0 6eoo 71 OO tei.oo SOO ?oo 400 26" OO DIPLOMATSKA POSLA Glupost sc nc da sakriti Јат1ј e iz Ottawe da je bri-tans- ki minietar vanjkih poolova Selwyn LIo)d Jatno opleo bri. taRLog ioko(j komesara u Kanadi, Sir Archibald Nje. Vje- ruje e da ie Nye biti arajenjen. Nye je protiv ebe izazvao RTtjev zboc topa to u jednom f;oorn u Mont real u rekao, da je politika nepriznaanja" Xine -- KNlupea"j.e tu izjavu dao poslije Kovora kanadftkog minintra va-njek- ih poeloa 1'гагмпа u par-Iament- u, u kome je on naveo razloge wito treba neponredno priznati N.R. Kinu, a zavriio a tim da priznanje ostaje bu-du- ca vremena. Diplomat! o obino oprezni u Tojim Rovorima. owobito britan aki diplomat!, i je Sir Archi-bald bio nateden da javno kaie da Pearsonov stav po pitanju priznanja Kine Kranici a jclu-рол- и, onda je zaista nrpodno!. o. Umjeeto amjenjivanja Sir Ar-chibald bi oto trebao dobiti odlikoranje. , . Britanski premijer Eden u Ottawi Dnsao i — ponlije da dana ок(аUо.W. anhinKtonu Kden je pre (Гитагао a Kioenhowernm. Slo-- 2 ill ku e u onome u irmu u bill loin! i prije — i to u po-nov- ili u jednoj deklaraciji. all to te lice pitanja Srodnjejr Into-k- a, trjfoine na Kinom i nuklear-nog oruija Kden i Kienhoer u ne ololili da newlaiu. Saki bran! interene чхје grupe im-perijali-nta. . .) Protest protiv americkih balona WtishitiKton. — Sovjetska vlada je uputila ostar pro-test amcriikoj vladi protiv balona koje ameri6ka voj-sk- a upucuje na sovjetski te-rito- rij i teritorij zemalja narodne demokracije. Ti o-rija- Ski baloni su opremljcni tika je odobrena sa 147 pro- - 8i foto-aparatim- a, radio i j' A 2 as je гл kad za ie drusim spravamn, pa je обе vidno da se radi o Spijun-sko- m poduhvatu. U poseb-ni- m balonima Salje se pro-paandisti- 6ki materijal. So-vjetski Savez je zatrazlo da se tim prostatic, posto se po-vredji- va suverenost drzava. Baloni takodjer predstavlja-j- u veliku opasnost za zra?ni saobracaj. Komanda amerike vojne avijacije je priznala da je uputila 500 takvih balona. Driavni sekretar Dulles je indirektno pnznao ln su Sjed Drzave otiSle predale-k- o i dao znati da ce se pre-kinu- t. F E BIlt'ARA Поисапа kuota shoro ispunjena DOIJKI IJEZl'LTATI Г OltNOVA.MA, AI.I SE ZAOSTAJE V NOA'IJIA rilnllttOn jo3 pojedini takmidari. U obnovasm cilju je naj prije ctigao Port Ar-thur. Noanu kvotu Upunili u Vancouver. Toronto. Windsor.. Hamilton. Sud-bury. Kirkland Lake i Thorold. Dakle, dobri su izgledi Уа co kampanja uspjeti. Samo treba 2ivljo poraditi fia dobivanju novih pret-plata. . D o s a d su deveterica drujrova naSli 57 novih pretplata, a svi estali 41. Ako u buduce svi poradl-m- o, cilj ce biti postlimut. Takmicari Boljkovac . . Tomljenovic , . , Vlabovic Kruiic ..,,.. Stimac i КапртјЈа _1 Koranic Pribanic - Steranov U k u p n o: 12 11 66 65 5 22 57 шшттшшшттшшшттшшт Znacajne kulturne priredbe Ovih dana uTorontu se odriava nekoliko znadajnih kulturnih priredaba i "Jedinstvo" apelira na svoje бЛа-oc- e da ih po moucnosti posjete, najmanje jednu. U subotu 11. februara nastupa u Massey Hall ame-riS- ki рјеаб i borac za mir Paul Robeson, za kojra se siurno moze reci da danas u svijetu uiiva bolji glas. i vece postovanje nego bilo koji drufri Amerikanac. Zbojr svoga dosljednog stava u prilojr mira i za prijateljstvo svih naroda, posebno zbo£ istupanja u o-bra- nu prava svosr сгпабког naroda Robeson je pao pod udar ameridkih rcakcionera, koji su mu oduzeli i pravo kretanja izvan svoje zemlje. U njepovu obranu istupila je progxesivna javnost u Sjed. Drzavama i druKim ze-mljama i ameriika vlada je bila prisiljena da nesto uz-mak- ne, pa mu je prosle godine dozvolila posjeivanje Kanadc (u drupe zemlje joS ne smije). Ovo je njegov pri koncert izvan Sjed. Drzava u nekoliko godina. Uspjeh koncerta. de stoga biti od velikog znafaja i moze da doprinese ukidanju ostalih oKranidenja na nje-po- vu slobodu kretanja. Robesonov uspjeh u Torontu bi takodjer bio jedne vrste odgovor na anticrnafike ispade u Sjed. Drzavama, koji su u posljednje vrijeme zauzeli veliki man. Dva dana kasnije, u ponedjcljak 13. februara u Alassey Hall nastupa zbor makedonskih narodnih itfarn i pjesama "Tanec". Nastup ovo zbora je od naroditog interesa i zna-Ca- ja za nas Kanadjane srpskoR-- , hn-atsko- p, slovenskop i makedonskojr porijekla. Ovo je prvi put da u nasu sredinu dolazi takav zbor iz Jujjoslavije i prvi veci рокиДај prenasanja kulturno bopatstva nasih naroda medju siru ameriiku i kanadsku javnost, Sto je od velikojr гиабаја i za naSe narode u Ju-Kosla- viji i паби nacionalnu кгири ovdje. ЛП тогето da budemo ponosni. lako smo u politici podijeljeni, u podupiranju ovop zbora i njeffovoff kulturnoff djela moramo biti jedinstve-n- i. Pokazimo da cijenimo kulturno stvaralastvo svojih naroda! Pretvorimo ovaj nastup "Tanca" u veliku na-rod- nu kulturnu manifestaciju! Posjetite koncert "Tanca" i recite svima drujrfma da кл posjete! U subotu 11. februara u Torontu se otvara Hrvatski Narad ni Dom, koji se nnlazi na Dupont Street blizu Dun-das- a u zapadnom dijelu prada. Kazu da dom ko§ta preko lOOhiljada dolara. Dom je podipla jedna politiika stranka za svoje svrhe, ali u koliko se u njemu bude pravodila nnrodna kiiltura, to ce biti od znacaja za cijelu naSu naseobinu. flraditeljima fistitamo na uspjehu i zelimo napredak Komentari americke stampe povodom njujorskog nastupa zbora "Tanec" I'ni komxraf Тдпи" ru sje eiu amcriVkom kontincntu oJriin ]c u Carnepie Hall a New Yatko, " алиага. Iio fto ft povodsm tog рјмЈа ameri&a rapa: John Martin m "Xn-- Y1 Timttf "fgrafl TANEC a pcedcrfdi tu nam ntiawi апШЛи pre-- rou . . . Mad мто bili y ate nja Лл otkrifffflo regionalne riiliioet acmlfe, to potope la-- Mco anaafaiii faktori kofi nam пми mojili bbeCi. Medfu npma ft beooaaa irat i оцгшипа vjefHna ove do krajnorti dopad- - ln trap i rwke raateajno- - drrae, a niwu Adee i wrim nepozaaie lt. Oae. педзи м-- tafife. po}ed)ife oebiee koje m sjetieiCk tie oatoJoaa ptesevima, ali bnahi perrh tefta i геШ fftdiridea4fte i feekw Kmt£af "N. Y. Tem-a- " iatalc-- , noo fc raUm као fzvanredao pjele u3ie pregrama orifentatna icm Cttpttrklca, vitefte Rauftjc i Patnk tpre a onda se pocbao xadriao na 6tevitoj vfeJni nw-Hee- gr arrtifnbk: wfraToeti Ifedi mog ne tame da ieraf tako brre kako no tako poiaeano — a to je kwdftatno napomite a more ta КиЈе i moov oxfttdfTH-it- e OJ tacke do tack roufkarri irrode najhir:ie gotoo nerierorafne pokretc a ncmrpnora jedfinom izaxjwjuti ivaki put kod publikt urntbesin pljcsak . . . Se fa igte tlikijuc u IJepoti. a uffijetnifki fSala i od like rrupe upravo spanjeju . jedna prctstava e New Yorku Bflcako nije dovctjn Dvoranj fe b3a depkoa puna, a ako bu dc ЏА dal)niib pretaata, ve . ear УШ raaprodanc do perijeif nicy eaiccta. Waller Teny od Afar Y- - ' U t akom inoamntM propr ma bilo ye асеца Ctnm te trt halo dtvjti, aefejaa ito Џ uafu dfrvalo osfe6ic i tAti Totalan efekat vereri bee fe vifue abop isrodfa&e n4ineatt. totiko u m&'ftix i pnrla&K. abeg kore ojpaJtfe. koja mfe djeio jednoj oovftka vt f4od ewegSi gene radfi. i bag rixiwre ufflfetnoMi nafoda a gert&B i гјеколтиш aatliedjeffi. ittiltnim u glazbi i f4e-K- i . . . Shitatel'O, koje fe drerana Carnegie do %rha nafwmte pfienkale je i kbeak) teWcim emwziaarnem narodmm trama, kao da fe fedoSto iz edfee Uat£no£ poaorffeeg ba-tet- a н nfHtrfemjj ajeieovo) DOhtafSfe'eaiet-M-:cHawy u "Xw Yrk ". . . Grwra od 40 Mfnfetmka pokaeala je iarm. dooyanvo t preobilie tkime i ponv dnbtnu ♦atenU N b e bilo eo fXastavak na st 4)
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, February 10, 1956 |
Language | yugo |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1956-02-10 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | Nasa000112 |
Description
Title | 000045 |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
OCR text | aLaHLv Шш vv ш јУу вв JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEHOKRATSKI LIST ZVOL.aIII..rNko.a1no2 z(6n3u4o) okrdueaza.varcnniojeBg,.Gisz, paprboordbauanpvuiarnuja Victoria, B. C. — Vjeruje se da ce na sadainjem Zakonodavnc skupstine Britanskc Kolum-bij- c biti usvojena rezolucija u priloff razoruzanja i za-bra- nc atomskog i nuklearnbg- - oruf koja ce pozvati federalnu vladu da ројаба napore za medjunarodni spo-razu- m o tome. Ray Gardner, predsjed-ni- k B. C. Peace Council jc izjavio, da je "sitfurno da ce takva rezolucija biti podne-sen- a po jednoj ili drutfoj prupi" i da je nekoliko £la-no- va Zakonodavne skupsti-nc- , pripadnika vladine par-tij- e (Socijalkredit) i opozi-cioni- h grupa (CCF), liberali i nezavisni) obedalo da ce rezoluciju poduprijeti. Ova obecanja dobila je delejracija od 40 dele?ata British Columbia I c a c e Council koja je traiila da Zakonodavna skupstina po-dup- re rezoluciju koju je proSIog proljeca usvojila je Zakonodavna skupstina pro-vinci- je Saskatchewan. Delcpacija je imala sasta-na- k sa jrrupom od osam 61a-no- va vladine partije, koje je predvodio zastupnik Bert Мокла - Ccntralnt komitct Nairt predvJi zrutno KomunistiJkc i i dvadesctop konprcsa KP SS za 5eti petoodiJnji plan narodnc pmrcde SSSR-- a u 1961960. go-dim-". U nacrtu dircktiva komtatira sc da su obacze iz petog pctopodiJ- - пјед plana razoja narodnc pn-%rcd- c SSSR uspjetno ostvarene da indintrijda proizvodnja u SS-SR- -u ролтаЈа tokom podjednjih pet godiru za 8 porto Indutrij-k- a proizvodnja u 195. godini. kafc se u narttu. ,2 puta vea od prouvodnje 1940. go-di-m Poja zaaijan ittaricama u 195. godini bio po povtJini sa Mizu 24 milijuna hektara reii od ројаха u 19V. f;odini. nadonalni (lohodak SSSR-- a poraitao za 8 rvto. V nav rm te avarini pa-or- i 4 fci pctoyidaati plan treba da омртга datfni raxYOt anaga SSSR-a- . podizanje aackmalne pri- - pesta. potrotn) oactt mtKfw-- i teaa tieefe; mili-Џт- л ton viSmtg metal. tern TORONTO, FRIDAY, FEBRUARY 10, 1956 zasjedanju ja, Price. On je delegaciji ka-za- o da se "narod B.C., stvar-n- o cijelotf svijeta slaie sa vaSom zeljom da se svijet o-slob- odi atomskotf oruija i straha od rata." Poslije toga Price je na sjednici Zakonodavne skup-stine izjavio, da je primio veliki broj pisama od svo-ji- h biraa koji traze da Za-konodavna skupstina zauz-m- e stav u prilog osiguranja mira. On je spomenuo posjet mirovne deleiracije i izrazio nadu da ce se "dovoljan broj ljudi u svim zemljama orjra- - nizovati do te to6ke da demo medjunarodnu kon-trol- u no samo atomskog oru-2j- a vec i svakop druprog." Gardner je izjavio da je deletfaciju vrlo dobro primio vodja CCF Arnold Webster, libcralni vodja Arthur Lanff i nezavisni poslanik Tom Uphill. NAGRT SESTOG PETOGODIsNJEG PLANA SSSR takodjer partije Sovjetko£ ролсхдпЈс u proiztodnji artikala Sicza objaio jc nacrt "dircktiva iiroke potroinje razvoja e bill je u k? a prodwkttrnih Tokom Jestog pctopodiJnjeg plana treba da budc "znatno po-лесап- о kori?tcnje atomske encrgije u miroljubive svrhe", tako da e do 19rt0. podine biti izpradjene a-toms- ke elcktrane ccntrale s ukup-ni- m kapadtctom do 2 kiknata elektric'nc energije Atom-sk- e clcktricne ccntrale, izgradjivat e $c na mjcstu u obfastima koje ne raspolaiu Iastitim iz-ori-roru- na fria. Preporucujc e rad ru razvoju instaLuija atomic e-nerg- ije u transportne wrhc. izpra-dnj- i ledotomaca na atorruki popon. primjeni radioakti nili radijactfa u I industrrji, poljoprivrcdi i medicini U drugom dtelu nacrta. koji e bavi proMcmtma melunizaciie i automzttzadje proizvodnlli procru u induatrijama, pred%idia t ' poyenfanje ttopc mrltanicaciie i aatomalizaciye proiaodnjih pto-cca- a iadaatrifi na iirokoi гie na iii tefwiKki mo ptwa- - J тЛ Фо nacrta dircktfa havi Mkfaiic %ellto poholiianic u im w ерЛктаџт i aafarfiijota и kvalttatnmm ifxiekMRU rada t ho-.uMh- ,. Pttfantiuft m ptoiz-- Ije rutovndientc рплгеЈот v уоЈиј ttafiipjfA i nacrt tratt u r u ицсжсгт f ДкЈдед u мхоиЈ petojiodi&ifcm peri нЛшНШ f CMB raciatoa raspodM proirrodflja porei'a za priMiino ( j f&g&a. i tfvaaare срсаја-б- ч poo. I lairaaft fafcrika u гагавв prrwed- - Оташ x&lxci гипр pctojs-- ! " оМаква авАс. difefei: plaei a edusiriji em- - U ietrnom dijda nacrta. koji dalji razvej tedaerije rfje. fe-- , г poljepriTtedem. pfedvidja ttTo. nafee. erfjeaa i kwaijilc da Аг#рап рпжи ikarka a prekxtxk. bna tzgradeM elektri- - j gfrimi imae ISO тШјваа tona i fmk ceatrah i boo јаСалк - B tBm ©brad 30 гаШјеоа noeradnk. PreizvedaM $ге4ита Mn neebfadne wraijc koja protzredfie tfA da e pereda za & i'ttvi u 1956. р&Ља "© a pfeJrsodflia t&bc Reeke л €& pofte. iMBcdf eatsteg pekrede S Ceiika. 6S 5 teas tfeWuu %2 T акШНми 9 №$јм postidi 5 milijuna prvom raanim vcoaaa I960 c (rvastavak na t. 4) Indijskc nristalicc irira trazc konac rata u Malaji Delhi. — Sveindiisko - tttiieni. 14 mjiju tooa nafe. jece mira te izdalo poziv za л тт!тта kilowattati eWctrW'ne obustavljanjp rat u Malaii enerce 2" noo лл netilurc - "Mi smo uvjereni da je ke orrrrae (sono rjom.-- J -- U mirno rjeSnjp mopue". ka- - i j ooo f-a-ktora Ip s u tzjavj. rfSSS?' ocuvanje mira Srednjem Istoku Toronto. — Kanadska vla-d- a i parlamenat moraju za-uz- eti jasan i ivrst stav za mirno rjeSenje krize na Sre-dnjem Istoku, kaie Radni-бк- а progresivna partija u specijalnoj izjavi. U izjavi se podvladi da spor treba rjeSavati mirnim pregovorima pod pokrovi-teljstvo- m UN. Odgovornost za sadasnju situaciju snosc USA i Vel. Britanija, koje se bore za ulje i hoce da narode Sred-njem Istoka odr2e u podii-njenost- i. Takodjer da ih is-kori- ste za agresivne planove protiv SSSR. Kanadska via da jeduosta-vn- o klip£e za атепбкот i britanskom politikom. Porast dividenda U mjesecu januaru kanad-sk- e korporacije su isplatile $61,667.612 u dividendimn ili preko 5 milijuna vise ne-g- o u istom mjesecu 1055. и8Е1ЛЛЛгЛХЛЕ Ottawa. — Prema saop-denj- u ministarstva drzav-Ijanst- va i useljavnnja 1950. u Ivanadu je doselilo lica, 1951. 191.000, 1952. 164.000, 1953. 168.000. 19-5- 4. 151.000 i 1955. 109.916. Od pro.sloKodisnjih dose-Ijcni- ka 44.593 su britan-skoj- r porijekla, 18.082 nje-табко- к. 20.217 talijanskojr. 6.929 nizozemskofc itd. U proilom tjednu u fond je stiglo S2S dolara, vile uoro u ma kom druom tjednu ranije. Tteie smo primakli cilju od 3000 dolara: jo3 treba samo S24 dolara! Dobivene su jo3 42 ob-Bov- o. I q torn pogledu do-br- o stojlmo. r sam-nj-e da cemo dodl do dlja. Toronto .... Windsor .... srettand ... Sttdburj . . Sdtemaclief rCirklini Lake .. Port Artbr TheroM Pert C&lbeme — Ontario Alberta .— _ DrrtMi ColiinAta Qeebec V S A L" k a p o o PRICE PER COPY Za na 73.000 nema Parlamenat treba kraj toj politici. Mir Srednjem Istoku moze biti o2uvan ako sc u2i-- ni kraj imperijalistidkom mije§anju u nutraSnje stvari Izraela i arapskih drzava i ako se odbaci Bagdadski pakt. Opct dozvoljcna prodaja oruzja zemljama Sre- d- пједг Istoka Ottawa. — Premijer St Laurent je saopcio u parla-ment- u da je vlada povukla nedavnu zabranu pro-d- a ju oruija zemljama Sred-nje- g Istoka. Ovo znaii da ce Kanada prodavati oruije Izraelu i arapskim zemlja-ma. Na elasanju vladina poli tiv 79. St am pa agovara priznanje Kinc Kegina. — List "Loader-Post- " u uvodnom clanku ka-i- c da doslo vrijeme da Kanada prizna N. R. Kinu. Zapadna Njemacka nc ce da placa Bonn. — Zapadno-njemn-Ck- a vlada je odbila dalje placati za izdrzavanje ame-rickih i drujrih trupa na svom teritorij u. (Sto ce tek biti kad se pcrtpuno naoru-2a!- ) S T N J E KAMI'ANJE N A se na na Novih pretplata ovop [ ti'dna dobiveno je samo 7 l kroz pre?ottolo vrijeme moramo dobiti 52. Znafi, treba cnerjcif nije poraditi. Kvotu novih pretplata ispunili su Vancouver. To-ronto. Scharaacher i Iort ArUiur. Ove organizjicije sa pokazale kako treba A avjorHivlje T A IJ L I C Nere П „—.. 21 41 I П 1 6 t 1 1 OS 5 A Obfi9e 25 21 s s7 $f 4b 16 42 uciniti raduX Г-ofi-d 4©0.OO 55S.OO 277JB& 257Л0 145.00 X75.©0 6eoo 71 OO tei.oo SOO ?oo 400 26" OO DIPLOMATSKA POSLA Glupost sc nc da sakriti Јат1ј e iz Ottawe da je bri-tans- ki minietar vanjkih poolova Selwyn LIo)d Jatno opleo bri. taRLog ioko(j komesara u Kanadi, Sir Archibald Nje. Vje- ruje e da ie Nye biti arajenjen. Nye je protiv ebe izazvao RTtjev zboc topa to u jednom f;oorn u Mont real u rekao, da je politika nepriznaanja" Xine -- KNlupea"j.e tu izjavu dao poslije Kovora kanadftkog minintra va-njek- ih poeloa 1'гагмпа u par-Iament- u, u kome je on naveo razloge wito treba neponredno priznati N.R. Kinu, a zavriio a tim da priznanje ostaje bu-du- ca vremena. Diplomat! o obino oprezni u Tojim Rovorima. owobito britan aki diplomat!, i je Sir Archi-bald bio nateden da javno kaie da Pearsonov stav po pitanju priznanja Kine Kranici a jclu-рол- и, onda je zaista nrpodno!. o. Umjeeto amjenjivanja Sir Ar-chibald bi oto trebao dobiti odlikoranje. , . Britanski premijer Eden u Ottawi Dnsao i — ponlije da dana ок(аUо.W. anhinKtonu Kden je pre (Гитагао a Kioenhowernm. Slo-- 2 ill ku e u onome u irmu u bill loin! i prije — i to u po-nov- ili u jednoj deklaraciji. all to te lice pitanja Srodnjejr Into-k- a, trjfoine na Kinom i nuklear-nog oruija Kden i Kienhoer u ne ololili da newlaiu. Saki bran! interene чхје grupe im-perijali-nta. . .) Protest protiv americkih balona WtishitiKton. — Sovjetska vlada je uputila ostar pro-test amcriikoj vladi protiv balona koje ameri6ka voj-sk- a upucuje na sovjetski te-rito- rij i teritorij zemalja narodne demokracije. Ti o-rija- Ski baloni su opremljcni tika je odobrena sa 147 pro- - 8i foto-aparatim- a, radio i j' A 2 as je гл kad za ie drusim spravamn, pa je обе vidno da se radi o Spijun-sko- m poduhvatu. U poseb-ni- m balonima Salje se pro-paandisti- 6ki materijal. So-vjetski Savez je zatrazlo da se tim prostatic, posto se po-vredji- va suverenost drzava. Baloni takodjer predstavlja-j- u veliku opasnost za zra?ni saobracaj. Komanda amerike vojne avijacije je priznala da je uputila 500 takvih balona. Driavni sekretar Dulles je indirektno pnznao ln su Sjed Drzave otiSle predale-k- o i dao znati da ce se pre-kinu- t. F E BIlt'ARA Поисапа kuota shoro ispunjena DOIJKI IJEZl'LTATI Г OltNOVA.MA, AI.I SE ZAOSTAJE V NOA'IJIA rilnllttOn jo3 pojedini takmidari. U obnovasm cilju je naj prije ctigao Port Ar-thur. Noanu kvotu Upunili u Vancouver. Toronto. Windsor.. Hamilton. Sud-bury. Kirkland Lake i Thorold. Dakle, dobri su izgledi Уа co kampanja uspjeti. Samo treba 2ivljo poraditi fia dobivanju novih pret-plata. . D o s a d su deveterica drujrova naSli 57 novih pretplata, a svi estali 41. Ako u buduce svi poradl-m- o, cilj ce biti postlimut. Takmicari Boljkovac . . Tomljenovic , . , Vlabovic Kruiic ..,,.. Stimac i КапртјЈа _1 Koranic Pribanic - Steranov U k u p n o: 12 11 66 65 5 22 57 шшттшшшттшшшттшшт Znacajne kulturne priredbe Ovih dana uTorontu se odriava nekoliko znadajnih kulturnih priredaba i "Jedinstvo" apelira na svoje бЛа-oc- e da ih po moucnosti posjete, najmanje jednu. U subotu 11. februara nastupa u Massey Hall ame-riS- ki рјеаб i borac za mir Paul Robeson, za kojra se siurno moze reci da danas u svijetu uiiva bolji glas. i vece postovanje nego bilo koji drufri Amerikanac. Zbojr svoga dosljednog stava u prilojr mira i za prijateljstvo svih naroda, posebno zbo£ istupanja u o-bra- nu prava svosr сгпабког naroda Robeson je pao pod udar ameridkih rcakcionera, koji su mu oduzeli i pravo kretanja izvan svoje zemlje. U njepovu obranu istupila je progxesivna javnost u Sjed. Drzavama i druKim ze-mljama i ameriika vlada je bila prisiljena da nesto uz-mak- ne, pa mu je prosle godine dozvolila posjeivanje Kanadc (u drupe zemlje joS ne smije). Ovo je njegov pri koncert izvan Sjed. Drzava u nekoliko godina. Uspjeh koncerta. de stoga biti od velikog znafaja i moze da doprinese ukidanju ostalih oKranidenja na nje-po- vu slobodu kretanja. Robesonov uspjeh u Torontu bi takodjer bio jedne vrste odgovor na anticrnafike ispade u Sjed. Drzavama, koji su u posljednje vrijeme zauzeli veliki man. Dva dana kasnije, u ponedjcljak 13. februara u Alassey Hall nastupa zbor makedonskih narodnih itfarn i pjesama "Tanec". Nastup ovo zbora je od naroditog interesa i zna-Ca- ja za nas Kanadjane srpskoR-- , hn-atsko- p, slovenskop i makedonskojr porijekla. Ovo je prvi put da u nasu sredinu dolazi takav zbor iz Jujjoslavije i prvi veci рокиДај prenasanja kulturno bopatstva nasih naroda medju siru ameriiku i kanadsku javnost, Sto je od velikojr гиабаја i za naSe narode u Ju-Kosla- viji i паби nacionalnu кгири ovdje. ЛП тогето da budemo ponosni. lako smo u politici podijeljeni, u podupiranju ovop zbora i njeffovoff kulturnoff djela moramo biti jedinstve-n- i. Pokazimo da cijenimo kulturno stvaralastvo svojih naroda! Pretvorimo ovaj nastup "Tanca" u veliku na-rod- nu kulturnu manifestaciju! Posjetite koncert "Tanca" i recite svima drujrfma da кл posjete! U subotu 11. februara u Torontu se otvara Hrvatski Narad ni Dom, koji se nnlazi na Dupont Street blizu Dun-das- a u zapadnom dijelu prada. Kazu da dom ko§ta preko lOOhiljada dolara. Dom je podipla jedna politiika stranka za svoje svrhe, ali u koliko se u njemu bude pravodila nnrodna kiiltura, to ce biti od znacaja za cijelu naSu naseobinu. flraditeljima fistitamo na uspjehu i zelimo napredak Komentari americke stampe povodom njujorskog nastupa zbora "Tanec" I'ni komxraf Тдпи" ru sje eiu amcriVkom kontincntu oJriin ]c u Carnepie Hall a New Yatko, " алиага. Iio fto ft povodsm tog рјмЈа ameri&a rapa: John Martin m "Xn-- Y1 Timttf "fgrafl TANEC a pcedcrfdi tu nam ntiawi апШЛи pre-- rou . . . Mad мто bili y ate nja Лл otkrifffflo regionalne riiliioet acmlfe, to potope la-- Mco anaafaiii faktori kofi nam пми mojili bbeCi. Medfu npma ft beooaaa irat i оцгшипа vjefHna ove do krajnorti dopad- - ln trap i rwke raateajno- - drrae, a niwu Adee i wrim nepozaaie lt. Oae. педзи м-- tafife. po}ed)ife oebiee koje m sjetieiCk tie oatoJoaa ptesevima, ali bnahi perrh tefta i геШ fftdiridea4fte i feekw Kmt£af "N. Y. Tem-a- " iatalc-- , noo fc raUm као fzvanredao pjele u3ie pregrama orifentatna icm Cttpttrklca, vitefte Rauftjc i Patnk tpre a onda se pocbao xadriao na 6tevitoj vfeJni nw-Hee- gr arrtifnbk: wfraToeti Ifedi mog ne tame da ieraf tako brre kako no tako poiaeano — a to je kwdftatno napomite a more ta КиЈе i moov oxfttdfTH-it- e OJ tacke do tack roufkarri irrode najhir:ie gotoo nerierorafne pokretc a ncmrpnora jedfinom izaxjwjuti ivaki put kod publikt urntbesin pljcsak . . . Se fa igte tlikijuc u IJepoti. a uffijetnifki fSala i od like rrupe upravo spanjeju . jedna prctstava e New Yorku Bflcako nije dovctjn Dvoranj fe b3a depkoa puna, a ako bu dc ЏА dal)niib pretaata, ve . ear УШ raaprodanc do perijeif nicy eaiccta. Waller Teny od Afar Y- - ' U t akom inoamntM propr ma bilo ye асеца Ctnm te trt halo dtvjti, aefejaa ito Џ uafu dfrvalo osfe6ic i tAti Totalan efekat vereri bee fe vifue abop isrodfa&e n4ineatt. totiko u m&'ftix i pnrla&K. abeg kore ojpaJtfe. koja mfe djeio jednoj oovftka vt f4od ewegSi gene radfi. i bag rixiwre ufflfetnoMi nafoda a gert&B i гјеколтиш aatliedjeffi. ittiltnim u glazbi i f4e-K- i . . . Shitatel'O, koje fe drerana Carnegie do %rha nafwmte pfienkale je i kbeak) teWcim emwziaarnem narodmm trama, kao da fe fedoSto iz edfee Uat£no£ poaorffeeg ba-tet- a н nfHtrfemjj ajeieovo) DOhtafSfe'eaiet-M-:cHawy u "Xw Yrk ". . . Grwra od 40 Mfnfetmka pokaeala je iarm. dooyanvo t preobilie tkime i ponv dnbtnu ♦atenU N b e bilo eo fXastavak na st 4) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000045