Jedinstvo, December 07, 1956

              JUGOSLAVENSKO--SOVJETSK- A D1SKUSIJA O MADJARSKOJ
?? PRAVDIN" ODQOVOR TITU
SitjeJetc je tekit tlanka moskotste "PraiJe" potoJom
govora preJsftJnika FSRJ Tita u Put, kojega smo objjtili
usitpro"lBloomrbmb".roj—u. "UPrreaJtttdiUirfto' tl"aJneaJkimptrrtan"o.simo rz beogrjj.
Dogadjaji, koji so se zbii u Ma-djarskoj,
gdje je kontrarevoluriji
priKlo za rakom da se aktivizira da
pnjedje a napad па sodjalisticka
dostignoca, na narodnoderookratski
si-.tc.r- n, duboko fu odjeknuli u u-- m
ima i srcima svih ijudi, kojima
s: dragi mteresi sodjalizma.
I ' svim кт! jama sodjalistickog
t-!- ra pokulaji reakcije bill su jcd-nidui- no
osudjcni . . .
Tok dogadjaja u Madjarskoj po-k.tzu- ic
da je reakdja u svojim
antmarodnixn ciljevirna pokulaJa da
lskonsti nakupljcno nezadovoljttvoi
rj.lnitkih rnasa, koje su pravcdno
trail le poboljSanje rukovodjenja ze-rr.l)o- m
i povijenje standarda sla-nt
4ni{tva.
Ivrivica starop;
rukuvodstva
Nesumnjivo da u madjarskim do-gadaji-ma
ima krivice predjasnjcg
driavnog t parti jskog rukovodstva
Madjarske na cclu s RakoSijcm i
Gcrcom, kojc jc pri rjciavanju za-data- ka
socijalisticlce izgradnje doz-volil- o
grube grijeJkc, i to kako u
opccpolittfkjm pitanjima, tako i u
podrucjima ckonomske politike i
kulturnc izgradnje.
Rukovodstvo parti jc, komc su
bill na cclu Rakosi i Gere, odvojilo
se od partijskih masa, od naroda,
nije znalo raspolozenje radnicke
klase, seljaitva i intdigencije, bila
su dozvoljavana najgrublja naruia-vanj- a
zakonitosti (stvar Rajka i niz
drugih stvari, u kojima su nevino
stradali mnogi casni partijski i
drzavni radnici). U privrcdnoj ob-las- ti
bile su dozvoljene ozbiljne
grijeJke, znatan dio sredstava bio
je usmjeren na izgradnju novxh
velikih poduzeca, koja ne odgova-raj- u
snaai i tako maloj zcmlji, kao
Jto jc Madjarska. Parola pojacanog
tempa industrijalizacijc isprasna u
uvjetima SSSR, mchanicki se prc-nosi- la
na Madjarska. po Jabloni,
bez potrebnih ckonorrukih osnova,
provodila sc izgradnja vclikih po-duzeca,
kojima niui bile osigurane
irovine.
BivSe partijsko i driavno ruko-vodstv- o
Madjarske mchanifki je
kopiralo iskustva Sovjetskog Savcza
u oblasti industrijalizadjc, bez
obzira na to, Jto su rukovodiorima
rrudjarskc partije ne jednom da-va- ni
drugarski sa%jcti, da to ne d-n- e
Pri razradi planova privrcdne
izgradnje bilo je potrebno da se
polazi od konkretnih uvjeta Ma-dia"k- c
i da se %tdi raftma o tome,
da nie svaka zcmlja duina da u
okxinma svoje driave izgradjuje
e grane induttrije, jer ona ima
m, cik noHi da se oslanja na do ko-)ek- ;i
socijaliHifkilj zemalja. BUo
c potretoo, da se vise sreditata
upHrcbi rta razvoj poljoprirtcd i
пд po-edan-je
protzvodnfc sreditaa
ixxn4ni. fto bi dozolilo da se
Nt,!no poev'aa iivotni standard
vinwuftn. Ovdj su bile nara--
icne proporriie. Dalje. put, po to
me je Sovjetski Savez stvarajud
m,.u aku inJustriju za кгагко vri- -
icme. bio je uslevfjen time. $to je
S'tetski SaTez u torn pedodu bio
icdtna zemlja sodjalizma u kapi-taltti:ko- m
okruienju. N'aJ narod
ie rrebalo da ide na velika samo-ogranieti- ja
i na raobilizadju sred-s- U
a тл preizrodnju te$ke indu-stni- e
kao najvainije garandje ne-za%isno- sti
zeralje i baze za nxv%)
njene prirrede. Prav3aot toga po-t- a
potTrdjcna je itarim tokom hi-ston- e.
Da to nije bk uemjeno,
Sovietski Sav ne bi raogao da se
odrii u borbi pretiv. bklermske
Niemailce i da %miU% faiizam.
Ncpravilnostiu izgrradnji
parlijc
I' MaJjarskoj s ndeiee gn-teJ- ke
i a oWati putifske Mgradfije.
Sto ie dovete de shfcitetifa pnij
MaJiarska parti tnHk nU
i? o svoen sastavu vi$e od oooono
linova sa stanomiJrvom od 9 i
пгЛ. ш V part:;j u bila otvorcna
vr;l svtma, koji sa iel?e!i zbog
toga tu a nju uJli aajrazlifttiji Iju- -
.di. usu su radma zbog toga, 5to
je to njthova parti ja, zbog .toga.
fto jedino stvaranjem takvc partije
i njenim jacanjem radnilka klaaa
moze da ocuva svoja dostignuca,
da ih oja£a i rarvije. Ali rcdovc
partije trudbenika zapljusnuli tu i
malogradjanski nationalist tiki de-menti,
i rudji Ijudi, karijeristi, koji
su btjeii da iskoriste partiju u svo-j- e
riljeve.
Rukovodstvo partije nije obratilo
j-otre-bnu
painju odabiranju za par-tij- u
stvarno najboljih progresivnih
snaga naroda. Nedovoljno se radilo
na odgoju kadrova i clanova partije
u marksistiAo-Ienjinistiko- m duhu,
u duhu intcrnacionalne solidarnosti
trudbenika. Zbog toga, kad su stvo-rcn- e
teikofc, rurtija nije mogla da
ovlada slozenom situadjom u zc
mlji, nije mogla da pofcrene na
predne snage naroda u borbu pro- -
tiv reakcije, stavite, sama partija
bila je dczorganiziranx.
Rukovodstvo Partije madjarskih
trudbenika nije u dovoljnoj mjeri
vodilo rauna o nacionalnim sped-fifnmtim- a
zemlje. N'csumnjivo,
postojala jc mogufnost da se u toku
desetgodiJnjcc razvoja narodnode--
mokratskog sistema odgoja i izdig-n-u
Ijudi u rukovodstvo partije i
vlade u ve?oj mjeri, nego 5to je
to bilo udnjeno, iz osnovnih na-cionaln- ih
kadrova Madjarske Repu-blik- c.
Dozvotile su se, dakle, po-jav- c,
koje su vrijedjale nacionalno
samoljublje madjarskog anroda.
Slijcpo kopitanjc
Sovjetskog Savcza
Poela se, na primjer, uvoditi
vojnidka uniforma, koja jc trebalo
da budc slifna na uniformu, koja
se nosi u Sovjetskom Savezu, Svaki
narod ima takvc tradidje i naco-naln- c
obic'aje. kojc trcba poitowti.
Ne trcba sve liiati na isti nafin.
Zar jednaka frizura u armiji ili jed-na- ki
sUtcm ocjenjiranja u Jkolama
prcdstavljaju pokazatclj jedinstva i
intcrnacionalne kompaktnosu so-djalisti- kih
zemalja? To su. razu-mij- e
se, Jtetni i nikomc potrebni
cfovi, koji su u izvjcsnoj mjeri
vrijcdali nadonalne ojciaje.
Rakosijcvo insistiranjc na
родтеЗката
Poslije XX kongrcsa KPSS Ra-ko- 4i
nije mogao i nije htio da budc
na iela reorganiziranja dtaxg ra-d- a,
vec C, niprotiv, i protiv mi$-Ijenj- a
Axx'eg dijela aktiva partije
izjavio. da je politika rukovodstva
madjarske partije bib potpuno pra-viln- a
i da u njoj ncma ita da se
popravt. To je izazvalo ozbiljno ne-zadovoljs- tvo
u partiji. Rukovodstvo
partije, nemajud jasnu polittiku
linijia, nije ai}tx poduzelo, da bi
odluino i za kratko vrijeme ispra-vi- k
predaloje grijcllce. Trcba do--
dati. da se u toku niza rajesed u !
Madjarskoj vodila otvorena propa- -
canda nrothr nartiie i vlade u Sum--
strane.
Usporedo pravU-- ;
propagandi sve viJe su po&Ii da
se pojavljuju narionalistkki, Jovi- -
nisticlci motivi, parole vracanja na
burioasku demokradja. antisodja- -
ustKka raspotozenia, koja su se
cesto pracrivala $uprotstavI}anjt.n
"iagoslavenskog puta u sod jail-zam- ",
ukastva dtavtg sodjalitt!
kog tabora, a u tome i iskastvu
R&ksvodstvo Rakoii-Ger- e nije
pruialo efpor tkn negativ-nk- e
rajpotoienj ksa i шје megto da
se eskxM na radftrfke partike orga-niaadr- e.
a kojima to vrijeffie
prrvladavala zdrara ioteraacio-nahstfck- a
Hapoioienja. Rakorod-rtv- o
fiarttfe drfavne vksti
pfcasa4i м nedo4Mk budnori
preridfeii sa kako p#ra
a tako
rodrrvalra zaviercnij d etar
kocffarevoInnamJh elc=e
nata kr.a se sve J.r.U ,
Dcmonstracije
23. oktobra
U tak-л-ој siruadji nezadovolj
srvo se ive vise i vise zaoiuavalo
i dov-el- o do uli&rih demonstracija
23. oktobra u Dudimpciti.
U demonstracijama je
ucesca шо raanika, koji su lili s
dobrim namjerama tezed. da izraze
svojc opravdano nezadoxoljstvo
izaxvano grijeikama predjainjeg
rukovodstva Ali to stihijsko neza-dovoijst- vo bite je iskoriltcno od
stranc kontrareo!ucionarnih snaga.
Sada je vef jasno utvrdjeno, da su
komrarevoludonarni elememi bili
ranije organizirani, da su imali rvoj
vojni rukovodeifi centar. Oni su
imali pcipremljene i podijeljene
snage za prevrat, bili su odredjeni
Ijudi za zauzimanje skladiSta oru-ij- a,
odredjeni objekti za napad,
mobilizirana transportna sredstva
za dovoienje oruija i odredjena
mjesta za podjelu oruija. Zbog to-ga
je doilo do krvavih dogidjaja
u DudimpcJti, koji $u izazvani pro- -
%-okators-kim
djclovanjem dlhtilko
hortijev$kih bandi.
Priznanja zapadnc
stampc
Zapadni burzoaski listovi dosta
otvoreno piJu o tome, da su ma-djars- ki
dogadjaji dugo i briiljivo
pripremani od stranc reakcije kako
unutra, tako i izvan, i da sc od
samog po!etka u svemu osjecala is-kus- na
ruka zavjercnika. Rukovodi-la- c
amerifkc ipijunaze Alcn Dulles
otvoreno je izjavio, da i o mi-djarski- m
dogadjajima "nama bilo
poznato" ranije. Dopisnik zapadno-njemako- g
lista "Velt am Zontig"
pise o jednom zavjereniku: "Prvo,
Sto sam ja vidio kod njega, to jc
bio orden njemaclcog gvozdenof
krsta". List, "Frans soar" izjivlju-je- ,
da su americlce radio-stanic-e,
koje su emitirale "poziv na usta-nak- "
ucinile mnogo zla u Madjar-skoj- .
Isti taj priznajc, da su u
madjarskim dogadjajima rukovode- -
cu ulogu igrali "najreakcionarniji i
o!igledno faiisticlci elementi".
Pia sovjetska oruzana
akctja
Madjarska vlada, da bi prcsjckla
djclatnost tih ncnarodnih elcmc-nat- a
i da bi Jto prije uvela pore-da- k
u BudimpcJti, obratila se vladi
SSSR s molbom, da sovjetskc
~ojne jedmicc, koje se nalaze u
Madjarskoj prerru VarJas-sko- m
sporazumu, pruie pomo. U-odje-n- je
sovjetskih trupa i njihovo uce-sn-os-an- je
u uspostavljanju reda
prikovali su djelatnost reakcije i
prisilili je na odstupanje.
Ipak, ctm je sovjetska vlada na
molbu vlade Imre Nadja donijela
naredbu o povWenju svojih trupa
iz B-udimpeJ- te kontrare%tjlucionir-n- c
snage pottle su da se icstoko
nbracunivaju s komunistima, druJ-tveno-politKki- m
radnkima i s pri-stalka- ma
narodnodemokratskog u-redien- ja.
Dvolicna uloga Nadja
Mnogohrojae ttnjenicc o
tome, da ж Imre Nadi vodio dro--1
Uvaaje ktmtrarevoteionamih sea-- 1
ga, a s drupe strane, on e poticao
aktivan otpor komrarevoludonarnLh . demenau i odriavao je konukt si
njiraa. j
Ne nalazed na odluian optor sa j
strane vlade Imre Nadja kontrare--l
voludoname snage ©tele su oraije,
srvorfle oraiane bande, koje su do-- j
bile poraoi! od iiBperiialisticlcih !
drzava i diktirale su svje ulove
vladi Iffire Nadja. Ta vlada ustvari
nije inula atkakva via a mlji,
j ona je zasjcdala a zgradj parUmea- - j
ta i tenala veza a staaovntftrom
preko zstkrefen. A a № sa se1
vriiee fabsti&e liettiievske baade ,
ebracaeavaie s ka sa htfele. Irva- - J
tale m na atkama rid-- 1
aike. vfelale . sfekli glave
Formiranje Kadarovc
vlade
Za seiani -- an) a cikcLkc: rta tr_;r.ac se ti; lid? I=r-r-e
pi mcdju dijclom knjiievnika, IkNiu pdtttku: s jedne on I
studenata itd. s je iziavrljivao. da je ovodjenj so--
nora kritikom rukovodstva u tejHienkih trapa aeophodno za ugu- -
SSSR-a- .
nikakav
wu
jef
orjri
i
opravd-no- f
nezadoolir-- a naroda.
no?
vJe
tirn uzco
list
joj
gmore
proffesivne
Nadja i swkim danom ona e sve
vise klizila udesno. Vlada Imre
Nadja pretvonla se u zaklun za
djclatnost kontrarevoludonarnih
snaga. Na nju je sve jade vrJio pri-tisa- k
zavjercnicld vojni cetiUt. U
toj situadji najboli Ijudi, takvi
kao Jto su drugovi JanoJ Kadar,
Frenc Minih i Imro Horrat, koj
su se nalazili u sastavu vlade Imre
Nadja, prekmuli su s torn yiidom.
Ponovo organizirana vlada —
revoiucionarna radnico-seljacT- u
vlada JanoJa Kadara odluila je
da obustavi knoprolica. da prjzi
otpor reakcionarno-faiitaki- m sna-gam- a
i obratila sc za ропнх' SSSR.
Sovjetska poinoc
Kadarovoj vladi
U tim uvjetima odluka sovjetskc
vlade da dodjc u pomoif rcvolucio-narni- m
snagama Madjarske bila je
jedino ispravna. Socijalisticlca dr-zav- a
nije mogla da octane ravno-duJ- ni
promatrac' krvave razuzdano-st-i
faJisticl;c reakcije u narodnode-mokratsk- oj
Madjarskoj. Kad sc u
Madjarskoj sve smiri kad iivot po--
dje svojim kolosijekom madjarska:
radnika klasa, seljaJtvo i inteli-gencij- a
ncsumnjivo c bolje razu-mjc- ti
i pravilno ocijeniti naJu djc-latnost.
NaJu pomoc" madjarskoj
radniclcoj klasi u borbi protiv po-kuJa- ja
kontrareolucije mi proma-tram- o
kao izvrJenje naJeg interna-cionalno- g
duga. Mi smo u toj borbi
imali irtava jedino zbog toga, da
bismo prcprijedli put faJizmu u
Madjarskoj, da bismo ocuvali so-cijalist- ika
dostignufa madjarske
radnike klasc i radnog naroda, da
bi on mogao da razvija dalje svoj a
dostignuda, da iivi svojim iivot om
i da izgradjuje soju nezavisnu,
suvcrenu i socijalisticku driavu.
Mi cemo i dalje biti drugovi
trudbenicima Madjarske u borbi za
naJu zajedniclcu stvar, za pobjcdu
socijalizma, za izgradnju novog
druJtva na novim nacrlima. za ja- -
fanje s tvari mira. NaJa partija sma- -
tra svojom duznoSdu da podrii
Madjarsku socijalisticku r adniclcu
partiju u provodjenju u iivot rcvo-lucionarn- ih
principa marksizma-Icnjinizm- a.
Kad u Madjarskoj bu-dc
uspostavljen normalni porcdak
i njena vlada bude smatrala, da
daljnji boravak sovjetskih trupa
nije potrcban, Sovjetski Savez sa
svojc strane ni u kom slufaju ne
fc insistirati na tome, da njegova
vojska tamo ostane.
Titov govor
Mcdju rcagiranjima u inozem-stv- u
na dogadjaje u Madjarskoj
privlad painju nedavni govor
druga Tita u gradu Puli V niemu
je veliki dio posvcien dugadiaiima
Madjarski dogadjaji
pouka, kaze kineska.
U i madjarskih doga-djaja
"Karodni dnexnik'".
jedan od vodedih listova Na-rod- ne Kopublike Kine. uj
svom uvodniku od 15. no-- 1 vembra. izjavio je : "Dogadjaji u Madjarskoj
su хто va2an i zna2ajan is- -
pit za socijaliste u svim ze
mljamn. Oni su stavljeni na
probu". kaie list, "da se vidi
da li su u stvari istinski borci
za socijaIisti£ke principe i
principe internacionalizma
klase u odluujudim momen-tim- a
: da li ce sa2uvati svoju
Liberalna
"SIo!)odna Evropa"
Libe--i
ralna slobodna demokratska i stranka optuiila je americku j
radie-stanlc- u "Skbedna Ev--' iчvпr1n1н јгvкгaкIл AЧft1vШsti1AСVНaПa uЛaв mpV,riyypn±rv svoje propeiraRde, koja je ] godinama vodila u odaosu
sa istocRoe-ropek- e zeralje.
seosl dio krivke za kmopre-lic-e
u Madjarskoj.
Slobodni demokrati posta-vi- li
su zahtjev o obustavlja-nj- u djelatnosti radio-star.:- ce
u Madjarskoj. Pravilno sc pod via- -
£i, da su u tim dogadjajtiu kon- -
trarevolucionarni elementi odigrali
provokadonu ulogu, 'Tc rcakcio-narn- e
sile su vrio brzo — rckao je
Tito — u toku dva-tr- i dana, poka-zal-e
svoj pravi lik. Kako u opec-narodno- m
revoltu protiv svega o-no- ga,
Sto se u proSlosti radilo, sa-dain- je
rukovodstvo nije pokazalo
zdju da ukloni elcmeate, koji su
revoJtirali madjarski narod i da
krene jednim zbilja madjarskim
potem razvitka sodjalizma sa svim
unutrainjim specificnoitima, stvari
su ubrzo krenule drugim pravcem
i reakcija je sve vise poccla da do-minira- ".
Drug Tito dao jo oitru
karaktenstiku vlade Imre Nadja:
"Vlada Nadja nije nUta cinila, da
bi to sprijcdHa. Ona jc stalno pla-kal- a
preko radija i zapomagala za
pomcxf umjesto da se bori protiv
toga, da na ncki na£in pokaic volju
da stanc na put pokolju komunista
i progresivnih Ijudi . . . Da je vla-da
Nadja bila encrgicnija, da se
nije kolcbala cas ovako, (is onako,
da je odlu&io ustala protiv anarhije
i ubijanja komunista od stranc re- -
akcionarnih elemenata, da je dala
odlucan otpor rcakciji itd., moida
bi stvari krenule pravilnijim putcm,
moida ne bi doJIo do intervencije
sovjetskc vojske A Jta jc Nadj u-dni- o?
On je pozvao narod na oru-ij- c
protiv Sovjetske armije i obratio
se' zapadnim zemljama, da se u-mijcJaj- u".
Dogadjaji u Madjarskoj, kako je
podvukao Tito, dobili su takve
razmjere, da je postalo jasno, da ce
tamo do!i do strahovitog pokolja,
do straJnog gradjanskog rata, dji
rezultat moie biti, da socijalizam
budc pokopan potpuno, stvari mo-g- u
da sc zavrJc tredm svjetskim ra-tor- n.
Ma da smo mi protiv inter-vencije,
izjavio je Tito, sovjetska
intcrvencija bila jc neophodna.
To su, razumije se, pravilnc ocjene
madjarskih dogadjaja. No, u istom
torn govoru, Tito naziva porno!
sovjetskc vojske madjarskoj vladi
"grijeJkom" i izjavljujc: "Mi im
nismo nikad savjctovali. da pribjeg-n- u
pomod Armije". Ne moie sc
takav stav nazvati dosljednim i od-govarajud- m
stvarnosti. Danas je
svima savrJeno jasno, da bi bez te
pomoci kontrarcvolucija u Madjar-skoj
prcviadala, da bi bio ustanov-Ijc- n
fa$isticlco-lK)rtijevsk-i reiim.
Znad, porno! sovjetskih trupa bila
je neophodna i neizbjeian korak
Stanovistc
zemalja
Poznato je. da je ротсн'. koju
jc ovet ski narod uiinio radnom
narodu Madjarske u n(cgooj borbi
protn kontrarrstIu fjc. tzanala r
marksistifku hladnnkrvnr5t
i prisfbnost, da no pokolc-baj- u
i ne padnu u potiSte-no- st
i konfuziju.
"Komunusucke partije u
Zapadnoj Evropi nku bile
nadmodne u ovim privreme-ni- m te£kocama.
"Niko ne sme biti iznena-dje- n
s antisovjetskim i
valovima koji
su stavljeni u kretanje, kao
rezultat dogadjaja u Ma-djarskoj.
"Pa i pored unapred do- -
"Slobodna Етора", kao ij
drugih slifnih propaandaih , ustanova, stvorenih na teri--
toriji Zapadne Njema2ke a
period u najvefe zategHUte-s- ti
izmedju Zapada i Istoka.
U svera slulbenom biltenu
HberaK s te institHcije op--1
tuzili da im je "hladni rat
postao zanat i da ne vode
габапа o promjenjentm od-nosi- ma
u svijetu.
Zapadnonjemacka stranka trazi obustav-Ijanj- e djclatnosti radio stanice
Zapadnonjemadka
socijalistickih
anti-komuntsti£- kim
- dobravanjc od stranc bratskih ko
j munisticluh partija i trudbenika so- -
cijalistidkih zemalja. Izraiavajud
mijljenje Komunisticlce partije Ki--
ne, list "Zen Min Zi Bao " pisao:
' Stav Sovjetskog Savcza u odnosu
prerru madjarskim dogadjajima je
savrJeno pravdan stav proleterskog
intemadonalizma . . . Sovjetska
vlada i sovjetski narod nemaju
nikakve osnove da gledaju na sve
skritenih ruku, kad se madjarska
vlada, koja predstavlja volju i na-ckmal- ne
interese naroda, obraca
Sovjetskom Savezu za pomoc', i
kad bi madjarski anrod postao rob
faJizma, ako mu Sovjetski Savez
ne W, kao odgovor, pruiio prija-teljsk- u
ruku',
Posljednjih tjedana rjclavalo se
pitanje o sudbini sodjalizma u Ma-djarskoj.
Ako bi se u ccntru Evrope
pojavila fa?isti6ka Madjarska, time
bi politicly poloiaj mnogih zema-lja,
koje se nalaze u istocnoj i ccn-traln- oj
Evropi, bio znatno promi-jenje- n,
a medjunarodna situacija u
cjelini na evropskom kontinentu
bez sumnje bi se pogorJala.
Poffreske u Titovu stavu
Dogadjaji u Madjarskoj pred-stajaj- u
prvi krupni ispad faJizma
u dtavom poslijcratnom period u.
ispad koji jc pokazao, da opasnost
faJizma joj nije proJla. Pod tim u-vjeti- ma
od svih pristalica socijali-zma
traii se idejna kompaktnost,
udvojena budnost, duboka princi-pijelno- st
u postavljanju pitanja,
koja se odnose na madjarske doga-djaje.
Tim vece cudjenje izazivaju ncki
stavovi u govoru Tita, koji ni u
kom slufaju ne pridonose konsoli-dacij- i
svih pristalica socijalizma i
pravilnom shvacjuiju mnogih vai-ni- h
pitanja medjunarodne situacije
i aktuelnih zadataka svjctskog ko-munisticlc-og
pokreta.
Po5nimo s tim, da sc u govoru
Tita, usporedo s pravilnim ocjena-m- a
madjarskih dogadjaja, srecu i
takvc, koje ne mogu a da ne iza-zov- u
opravdane prigovore. "Evo
poglcdajte, — obratio sc Tito svo-jim
sluJaodma — kako se jedan
goloruk i slabo naoruian narod
straSno odupirc, kad ima jedan
dlj — da se oslobodi i budc ncza-visa- n.
Njega viSe ne zanima kakva
e biti ta nczavisnost, da li ce se
u zcmlji rcstaurirati burzoazija i
rcakcionami sistcm, samo da bude
nacionalno nezavisan. To jc pre-vlada- lo
njegovim mozgom". Prvo,
drug Tito odgledno prem cilia va,
kad u ovom slufaju govori o na-rodu
; drugo. u slidiim sluajevima
marksizam-lcnjiniza- m nas urt da
Irulu'iir gledamo Ako je difrlu
bro smiSljene klrvetnike
kampanje, klevetnici su ban-krotira- li, a prest:2 Sovjet-skog
Saveza i komunistidkih
partija je visoko porastao.
Pruianjem pomoci rad-ni£ko-selja6- koj revolucio- -
narnoj vladi Madjarske da
URtiSi revolt, Sovjetski Savez
nije prekrsio njeRovu izjavu
od 30. oktobra, niti je po- -
vredio principe za mirnu
koegzistenciju.
"Sovjetske snage nisu tra- -
2tle ni jednu stopu madjar
ske zemlje. Posle uspostav-Ijanj-a reda u zcmlji Sovjet-ski
Savez i Madjarska pono-vo
6e se sporazumeti o odr-iavan-ju trupa na osnovi
Varia-skoj- r UROvora.
5TKorr tncra ns! lrnt! fo-- _
STRANA 3
- 1 trudbenika svejedno, da li cc mu
natunti (pod plaJtem lainih paro--
la o slobodi i nczavisnosti ) jaram
eksploatadje, prctvoriti njihovu zc-mlj- u
u igraclcu u rukama krupmh
impcrijalisticluh driava, gurnuti ih
u novi rat, kao Sto je to uamlj
faiisticTco-hitleruvs- ka klika Hortij.i
s madjarskim oarodom 191 1°
godtne, to znaci, da je taj dio t, :,'-benik- a
pao u klopku, koju m c
postavila reakcija. To bi znanlo,
prema tome, da mase ne idu, prerra
oslobodjcnju i nczavisnosti, vo! u
dijamctralno suprotnom pravcu
prema zarobljavanju i gubljcnm
nczavisnosti.
Iaiksisticka ocjena
Marksizam-lcnjiniza- m zahtijeva
da se prilikom prilaicnja druite-ni- m
pojavama uvijek dajc dircktan
odgovor: kaksc su klase zaintere-siran- e
u ovim ili onim dogadjaji-ma,
intcresima koje klase odgovara
ova ili ona forma druJtvene djelat-nos- ti
Ijudi. Тосло jc, da su u Ma-djarskoj
u vrtoglavc dogadjaje bili
uvueeni znaajni slojevi trudbeni
ka. Ilistorija poznajc nc rnalo slu-?ajcv- a.
kada su reakcionarnc sile
podgrijavale. razgarate i koristile
nadonalne osjecaje mase protiv
osnovnih interesa naroda.
Pouka agresijc na
Effipat
U svom istupanju drug Tito se
zadriao na drugom vainom pitanju
— agresija Engleskc, Francuskc i
Izracla protiv Egipta.
"To je najtipicnija agresija —
rckao jc on — koja se nidm ne
razlikuje od nckadaJnjim klasicnih
agresija kolonijalnih sila". "Izrael,
produiio je Tito, ovoga puta je
pokazao, da je bio instrument veli-kih
sila i da kao takav predstavlja
opasnost za mir". "Najtragicnije
jc, po mom miJljenju — rckao je
govornik — ovdje to, Jto su se
francuski socijalisti osramotili i
pokazali opct da su najvjcrniji slu-ibeni- ci
krugova, koji po svaku
cijenu nastoje zadriati stare, kla-sidn- e
forrv: kolonijalizma ... I
to nas, drugovi, prisiljava, da bu-de- mo
oprczni, jcr se pokazalo, da
su nosioci tikozvane zapadnc dc- -
mokrarije — Francuska 1 Englcska
— samo na rijedma za mir, pravdu
i demonstradju, a ustvari to su za-riJt- a,
koja mogu do vest i do krajnje
reakcije i agrcsivnih pothvata, ako
sc za to ukaic prilika."
Iz ove pras-iln- e ocjene trcba da
se izvuee jedan zakljutfak — o ne-ophodno- sti
povecanja budnosti i
kompaktnost i svih n)irotjubivih na-roda.
(Saitjit le se) dobra
stampa
ska i Franruska angazovalc
u ubijanju : paljenju u Egip-t- u
i Aliiru. zapadnc sile su
u isto vreme potstakle faSi-stifik- e elemente da ubijaju i
pale u Madjarskoj sa oru-zje- m koje im jc Zapad dao.
"Zlobno iskrivljavanje 6i-njen- ica od strane velikog
broja burioaske Stampe su
samo jo5 jedan dodatak po-teskoda- ma obi'Snih Ijudi da
uvide pravu sliku. Xcki su bq
od tih obicnih Ijudi sada na-5- Ii medju onima koji kli£u
imperijalistima i njlhovoj
antisovjetskoj i antikomuni-sU€k- oj hajci.
"Ali lai ne moie dHgo da
2ivi, kae Ite ni craJ oblaci
ne токи dugo vfenti a zra-k- u.
Ijaja svjetsku pemoc Ma-- I P e potpuno
djarskoj i aRglo-francue- k!. red u Madjarskoj na. invazU u Egipt н jed ! ,ee m! JMirfi vMeli
гтебв, oai se ili rukovode; !je "ftvan adMrski '-- kobnim 21 "!?teIe- - nim neranzaummeervatannajemili psotvtpaur--i! Sa kapoov'redd"ioH djie. u stvari, zaiUtio nezavisnost,
"Cinjenica je potpuno suvcrenost i teritorijalrj in-druki- lja, Kada sa se Englc- - tegritet Madjarske".