Jedinstvo, April 10, 1956

              STRAXA 2 Sa seste konvencije SJKglas citalaca
Obnova prijateljstva
izmedju SSSR i FNRJ
in.
Po pitanju Jujjoslavije u izve-staj- u
se metlju ostalim kaZe:
"I pitanje Jugoslavije danas
stoji sasvim drukdije nego je ono
bilo za vrcmo Pete konvencije.
Posetom Bulganjina. Urusdova 1
Mikojana Juj?oslaviji proSle go~
dme sa ciljem da se hkvidira du-KOKodi.s- nji
spor izmedju Sovjet-sko- jr
Saveza i Jugoslav lje; govo-ro- m
IlruSdova na beogradskom
aerodromu i objavom Beogradske
deklaracije, izmenjena je ditava
situacija ne samo u odnosima iz-medju
Jugoslavije i Sovjetskog
Saveza, nego i u odnosu prema
svetskoj politici u op§te.
"HruSdov u svom govoru na be-ogradsk- om aerodormu jzrazio je
aljenje sovjetske vlade i partije
zbog udinjemh greSaka koje su
naru&ile odnose izmedju dve
bratske zemlje, koje su u Drugom
svetskom ratu dale najviSe zrtava
n znjednidkoj borbi proti Hitle-rovi- h
fnsistidkih okupatorskih
horda. On je dalje izjavio da su
Aovjetska vlada i partija gotovc
da udine sve sa svoje strane da se
gre&ke isprave, likvidira spor koji
je trnjao dugi niz godina; koji
je naneo krupne Stete narodima
Jugoslav ije i Sovjetskog Saveza
i koji je koristio samo neprijate-Ijim- a jedne i druge zemlje. Hru-Sdovlj- ev
govor je bio pozdravijen
ne samo po jugoslovenskim ruko-vodioci- ma
i narodu, njega su poz-drav- ili
i svi drugi miroljubivi na-ro- di, njega je pozdravfo medju-narod- ni radnidki pokret."
Govoredi o daljnjem razvitku
sovjetsko-jugoslovenski- h odnosn,
i o tome kako je likvidacija spo-r- a delovaln nn na§e iseljenike, u
izvegtnju se dalje kaze :
"Danas se tj bratski odnosi
sjajno razvijnju u svim pravcima.
Razmenjeno je niz ekonomskih,
parlamentarnih. novinarskih,
strudnih i kulturnih delegacija.
Sklopljeno je niz raznih ekonom-skih
i kulturnih ugovora koji ga-rantu- ju dnlji razvitak bratsklh i
prijnteljskih odnosa u intreresu
jednog drugog naroda
"Mi oko Savezn i nnSc napred-n- e
Stampe, kao gradjnni na5e no-v- e
domovine Kanade, kao potom- -
Pod pornjim naslovom hit ni-predn- fh
juino slncmkih iseljenika
'Uttiemik4 Rijef, u Ducno Aires,
Argcntini, poziva Juinc Slat en na
okup i bratku saradnju u interou
njihov e 2ajcdnice, u interesu njiho-- c
note i stare domovine, u inte-resu
mira na s ijetu ProIas glut
upoznavanje naSim {stateljirna 1
ostalom narodu, jer su rusa brafa
u Arfntini proili kroz dagafko
razdoblje proponstta i tsrora, koji
je osobito za vrijeme Perona bio
razularen protiv Slavena:
Dobro je poarut osje&j jedin-stva
koje dajc ihot zajednici Mno-go
se je £0oriIo i pisalo o ©vom
prcdmetu. Mi, moida %iJe, neo
itko druci. 0aj mteres za jedinstvo je sa-sm- a
shatljh. Kao radnio. znadc-m-o
da ujedinjeni predstav I jamo
mnogo. a pocijepani niJta
Ujedinjeni doprmijeli smo do
relikog tepcna oiJobodtla&oj bor-bi
naroda rvaJe majke domovine a
kasnijc u hjeCenfu rana zadobt-teni- h
u ratu.
Ujedmieni postigli smo da. je
niSa zajednica bila pdtivana me-dia
etnnk:n ila-cr.- " :h za;r--n
(I z izvcstaja sekrclara Bogroljuba Stcvanova)
ci na£c stare otadzbme i sinovi
hrabnh naroda Jugoslavije, poz-drav- ili
sroo likvidaciju dugogodi-snje- g
spora izmedju Jugoslavije
i Sovjetskog Saveza. Dobri brat-ski
i prijateljski odnosi Jugosla-vije
sa Sovjetskim Savezom su
oduvek bile nase ielje To je iz-raze- no
i u naSoj Deklaraciji, iu-voje- noj
na sednici Glavnog odbo-r- a
Saveza odrzanoj 12. juna pro-sl- e
godine u Torontu U Deklara-ciji
je izrazeno nase veltko zado-voljst- vo
zbog inicijative visokih
sovjetskih rukovodilaca da se
spor likvidira l obnove bratski i
prijateljski odnosi izmedju dve
bratske zemlje i njihovih naro- da."
Dalje se u izvestaju isticu ved
uspostavljene veze izmedju sta-novit- ih organizacija u Jugoslaviji
i naSeg Saveza. O tome se kaze :
"Mislim da je umesno da ovde
spomenem ne§to i o vce uspostav-Ijeni- m vezama izmedju nas i ne-k- ih organizacija u Jugoslaviji.
Uspostavljene su veze sa Mati-co- m Iseljenika Hrvatske i done-kl- e sa Udruzenjem iseljenika po-vratn- ika N.II. Srbije. Veze sa
tim organizacijama su disto kul-turn- og
i informativnog karakte-ra- .
Njih trebn dalje razvijati u
torn pravcu u interesu nasih ise-ljenika
u Kanadi i naSeg naroda
u stari kraj.
"Nedavni boravak Makedon-sko- g baletskog ansambla 'Tanec
u Torontu, najbolje nam pruza
primer po kojim pitanjima bi se
naSe veze i saradnja sa tim orga- nizacijama mogle razvijati. Po-mo- cu tih veza mi bi mogli naba-vi- ti nckoliko dobrih i poudnih fil-mo- va koji bi nam pomogli u raz-vijnn- ju nasih kulturinh nktivno-st- i
u svim naseljima i sa time u-pozn- avali ostali nanadski narod
sa kulturom i stvaralndkim pos-tignudi- ma nasih naroda u Jugo-slaviji
Preko tih veza nioiemo
nnbavljati razne klnsidne i druge
literature pomodu koje bi se mo-ga- o razvijati rad na kulturno-prosvetno- m podizanju naSih ise- ljenika u Kanadi Mozdn bi uz
njihovu pomod mogli organizo--. vati i nekc vrste izlo2be u svim
vecim naseljima po Kanadi Po
[ cama t od drugih, zbog svoje aktiv-- 1
nosti j patriotizma u zajednikoj
borbi protiv naafalizma.
Ujedinjeni, danas, bili bi u sta-nju
da raztijemo opJirni program
rarvitka kulture. sporta, razonode,
medjuobne pomoti, ltd i dopn-nije- ti
nai duini doprinos stetoj
stvari sadainjeg htstorijskog mo-menta
u kojem iie fovjefansno,
vehkoj i plemenitoj stari mira i
prijateljstva medju svim narodima
zemlje.
Dosao je its, ne samo da izxa-zim- o
ielju za jedmstto, vci i da
poduzmemo konkretne mjerc za
oitvarcnje inopa. odHranjujuft $ле
ono ito bi moplo koditi
Saradnict "Itelfentike Ktjttf
kaiu odluno: Da !
Dok Jos' skoro nije bila ni publi-dran- a
zajedniika deklaracija so
vjrtsko-juposlavensk- a, rxx'injuv'i
ponovrui em konnih odnosa me-dj- u
narodima Jsposlaviie i nfenih
naybolHh i najvernijili pnjatelja,
bratskih naroda SSSR i zrmalja na-rodn- ih
demokrania. porta li smo
svr zemljake koji 3ivu u Argcn--- ri
da se sloie sa torn drUara--:c- m.
lako se moida n staiy sa
РиМ1ћч1 Tueday and Fridar
In Srbo-CrxMiti- an and Sicrnian laiear. by Jedinstvo rabllshlrc Сл. 4T9 Qnn St. West.
Sabcriptkm rt: $SXfO per rear. $X.nn per 6 raonthi
USA andEedtihtoerr: eSmtjaenptraiaee УfЧ&о.0МO .per year.
Business Manager; Iran Stimac.
Antliorired as second с!ач mail Post Offk--e TVTxsrtTnent. Ottawa.
TeL TIMdIi XI 642
Toronto 2-- B. Ontario. Canada.
O unutarnjim problemima
Saveza
svim ovim i drugi m pitanjima
kulturno-prosvetno- g karaktera,
mogla bi se saradnja izmedju
nas i njih razvijati u obostranu
korist."
U vezi unutarnjih poteSkoca i
problema naSih organizacija, u
izvestaju se govori:
"Pred nama je danas izlo2ena
jasna slika u kakvim uslovima
smo radili i odr2ali Petu konven-cij- u
Saveza pre dve i po godine
i u kakvim uslovima danas radi-m- o
i odrzavamo Sestu konven-cij- u
Citavi паб rad je bio protkan
sa ogromnim problemima i pote-skodam- n.
Mi smo nailazili na
probleme za koje nismo uvek
mogli naci resenje i u koliko je
situacija bivala teza i kompliko-vanij- a,
u toliko je vise pote§koda
bilo. Zbog takve situacije i zbog
'ogranidenih snaga i kadrova na-
Sih organizacija, nismo uvek mo-gli
izvesti postavljene zadade ka-ko
bi hteli ili kako smo zeleli.
"Protiv nas i naseg rada bilo
je upereno mnogo razliditih
struja. OpSta kampanja krupne
Stampc protiv demokratskih i
miroljubivih ljudi i organizacija;
hladni rat i hajka Tiiaknrtizma
koje su medju nasim iseljenicima
Sirili propali starokrnjski politi-dar- i;
ekonomski polozaj jednog
dela naSih iseljenika, bivSihh dla-no- va
i pristalica nasih organiza-cija,
koji su izmenili glcdBte pre-ma
nasem pokretu; odlazak jed-nog
dela na§ih dlanova i prista-lica
u Jugoslaviju i njihov povra-ta- k naznd u Ivanadu ; opSta vatnn
atmosfera i odnosi prema Jugo-slaviji,
sve je to stvaralo ogromnc
teSkode u razvijanju nasih aktiv-nost- i.
"Medjutim, bez obzira na sve
te probleme, na poteskoce i ak-tivno- sti rnzliditih neprijateljskih
elemenata da uniSte nas pokret i
naSu Stampu, mi smo imali ogro-mnc
uspehe. Jedan od tih uspeha
je §to smo bili u stanju da se odr-iim-o, da saduvamo glavnu sr2
nneg naprcdnog pokretn, na5u
.stampu i ostale tekovinc, da bi
sutra mogli da udinimo korak na-pred.
To danas priznaju i nasi Ujedinjeni kao braca
JiimsTvO
narm na drugim pitanjima, i da
svi zajednilki radimo u korist za-jedni- ce.
Moramo samokritiki prima ti da
nismo u6ndi se potrebno u ovom
pravcu.
Danas ponatljamo taj isti po-zi-v.
Nai program je prost i jasan.
Stojimo za organiziranje za jed-nice
za obranu njenih prava na dm-zenj- e.
sastajanje, Stampu, ltd., гл
Sircnje kulture naroda nase majke
domo-tne- . za iirenje poznavanja
njenih jczika. historije i pjcsme, i
itd , podiiui stepen naobrazbe na-- 1
Jih zemljaka i doprinalajui uspo-- 1
nu kulrume razine naroda Ar- -'
gent inc. za ojaanje d ruit at a i klu-bor- a
na&r zajednice. podilui ih na
stepen vebkih ustanova koje pru-1л- а
stujim llano ima ste pogod-no- ti
potrebne da u njima mog
proveti casore zdravog ndmora
budu prat a srediita naobrazbe, pci-moi- Ji
i medjusobne saradnje.
Stefimo trsto na strani stij
Ijwdi i zena dobre roljc koji file
mw na svijeta. spremni da sudje-lujem- o
u njihovu obranu,
Stopmo za odobrenje zajedniCke
sevjetsko-iugoslarens-ke deklaraaie
"Jedinstvo" je primilo ptsmo od
uredntitra hstt "Dolenjski U"
iz "Soreg Mesta. Sloven ja, koje
glasi- -
Od Slovenske izseljenske matke
v Ljubljini smo dobili nekaj irro-dc- rr
Vaiega Usta Jedinstro in
Vam sporcvamo. da bi ridi zame--
jer shvacamo da bratstko pnjatelj-stt- o
i saradnja. Jugoslavije sa So-tjctsk- im
Satczom vodi dobrostanju
naroda Jugoslavije.
Saljemo otvoreni i iskreni poziv
st i ma naiim zemljacima da sc sloie
sa otim temeljnim toclcama naicg
progrjma da bi, ostavljajufi po
strani osobnu scbi&ost, navodne ili
sttame krivnje i uvrede, nadvladali
ote slabosti i ujediniii svoje na-po- re
ul naSima za proradjanje ovog
programa u djelo
NiUa se necr posticl ako se upu-stim- o
u bezkonacne diskusije o na-vodn- im
i strarnim krhmjama iz
proilosti Historijiki Zs u kojem
iitcmo zahtjeva od nas da govo-rim- o
o buducnosti. Stat imo na sree
£asno mjesto u sreu demokratskog
I progrcsivnog naroda Argentine
opce interee zajednice a. ne poje-dinac- a
ili grupa
Poduzmimo sa odvazno- -
Jcu i odlucnocu put
jedinstva
Odlucno odstrznjuimo sektailca
shvafxnia bdo koieg tipa koia опк-taj- u
liroko demokratsko ledmstto
nte zajednice
njavh Va! list zi nJ "Doteniski
hst. glasilo dolenfske pokrajine
Tudi r Canadi je prefej izveljen-ce- v
iz nasih krajev in bt Vi lahko
uporabljali razlidne novice iz ta-ri- h
krajev za VaJe bralce.
Danes smo Vam postal! na ogled
neprijatelji".
U izveStaju se dalje govori o
akcijama naSih organizacija, ko-je
su imale dobrog uspeha medju
kojima se istidu i akcije:
"Od Pete konvencije do danas
organizacije Saveza izvele su ne-koh- ko krupmh akcija sa veoma
dobrim uspehom. Provele su tri
kampanje za nasu Stampu, uklju-di- v
i ovu koja je tek nedavno za-vrie- na, koje su imale ogroman
uspeh. Organizacije u juznom i
severnom Ontariju organizovale
su tri letnja okruina izleta oko
kojih su aktivizirale vedinu dlan-stv- a
i okupile veliki broj na§eg
naroda u tim podrudjima. Izdat
je "Nas Kalendar" i za 1955. i
1056 godinu koji je imao odlidan
uspeh. Savez i "Jedinstvo" po-sla- li
su druga MioSica, urednika
"Jedinstva", sa delegacijom ka-nadsko-slove-nskih
novinara u po-s- et slovenskim zemljama u Ev-rop- u. Njegov poset tim zemljama
bio je od vclikog znadaja za nnS
pokret i nn§u Stampu. Uz pomod
torontovske omladine i njihovog
zbora "Sloboda" organizovane su
tri koncertne turneje u naselja
ju2nog i severnog Ontarija.
"Udinjeno je mnogo drutfih ve-c- ih
i manjih aktivnosti sa vise i
manje uspeha. Na§e organizacije
su udestvovale u svim akcijama
mirovnog pokreta. Prikupljale
su potpise za zabranu atomskog
i hidrogenskog oru2ja, udestvo-vale
su u raznim aktivnostima,
drugog karaktera u vezi borbe
za oduvanje mira, za utiSavanje
hlndnog rata i medjunarodne za-tegnuto- sti. Uzimale su udegda i
pomagale u akcijama protiv ras-pirivan- ja makartizma u Kanadi,
za poniStcnjc "Padlock Law" u
Qubccu, za demokratska prava
naroda i protiv diskriminacije
novih iseljenika. Udestvovale su
u svim akcijama Kanadskog slo-vensk- og odbora. Jcdna od naj-krupni- jih akcija toga odbora
bila je sveslovenska izlozba u
svim vedim gradovima u Kanadi.
Organizacije naseg Saveza do-prin- ele su toj izlozbi i nn njoj je Jugoslavia bila dobro prct-"tavljen- a."
(Xastavide se)
Sti oni koji su za jedinstto za-jednice,
za mir, za pnjateljstto i
saradnu izmedju Jugoslanje i So-vjetskog
Sateza, nail su prijateljt.
Jedino oni koji su svijesno protiv
toga su naii neprijatelji.
Saradnici, prijatelji i ttateljt
"teelienitke Rffetf imaju u sadai-nje- m
iasu najtedu odgovornost. O
nama ovisi da tniimo veze sa na-{i- m
zemljaoma i ustanotama, da
iti pozotemo da se izjasne konkret-n- o
o naiem programu i uspostave
temelj za neposrednu saradnja
Mcramo finiti vee napoare nego
do sada za uspostaviti %eze i podr-lata- ti
prijateljske odnose sa stima
nasim poJtenim zemljacima iako
momentalno ne dijele nase ideje
Neka staki zemljak duboko pro-mis- li
o onome Jto smo rekli Neka
misli jedan i v ite puta o tome tko
pomaie a tko ilodi slozi u sreu
nae zajednice
Meka stak zauzme svejr mjesto J
u zadaCama za provadjanje pregra
ma zajednice i vidjet cemo kako e j se kroz kratko vrijeme ojicati naJe
ustanove, niia Stampa a jugotia
venslca zajednica ce ©pet zaazet
JAcAJU NAsE VEZE SA STAROKRAJSKOM sTAMPOM
nekaj nalih listov Provimo Vas. da
bi nas obrestilL ah' prtstafate na
zamenaro naSih da4fjtsor, nakar
глт bi redno poiiljalj nai hst. '
S torariskim pozdravom,
Odgororni urrdnik
Tone GolnikA
Najveci most u Kanadi
Lethbndge, Alta — U otogo-disxijc- m ' Nasem kalendaru ' c
objavljeno da ;e najteej most na
svijetu u Montrealu. On je duga-da- k
1.623 m., a o visini mosta niita
nije rcieno. A ako ncma vceg
mosta u Kanadi osim montrealskog,
onda je najtce! zeljezmcki most
isto u Kanadi, ah otdje u Lcthbrid-gu- .
Ouljina oog mosta je 1.775
m., a visma 104 m i 2 noge. U
posikarti na kojoj je most nasltkan
kale se da se smatra da je ote trstc
most najdulji i najtili na svijetu
Nacrt za most izgradio je i ta-kodj- er
nadglcdao podizanje J E
Schweitzer 1908909 godmc On
je umro u Montrealu 191 1 godine,
a vrJio je funkciju glatnog mienje-r- a
za veliki kanadski £eljeznicl.i
ststcm Canadian Pacific Ray.
Primitc drugarski pozdrat,
M GazJtt.
Jos 10 obnova iz
Vancouvera
Vancouter, DC — Drg dru-gov- i,
u posljednjem hstu sam jatio
da imamo obnotiti oko 15 istcklih
pretplata. Eto sada u hstu Saljemo
$50.00 za 10 godiinjih obnova. I
Tako demo redom obnatljati ka-ko
istjedu.
Drugarski vam pozdrat.
Л1 Dragtctvtt
Dopada mu sc roman
"Kletva"
USA. — Prijatelji, mohm vas
pbSaljite mi PrpiVetu knjigu i dva
broja "Jedinstta". Sludajno sam iz-gub- io
dotiinc brojete Roman
"KIctta" mi se vrlo stidja, pak bi
rada da ga u cjelosti proditam.
Prilozeno vam Saljcm dta dolara
za knjigu i poStarinu.
VaS,
At.
Zima zestoka u Manitobi
Draintree, Man. — Da si mi
zdrato dru£e Stimac, cvo baj sada
Nije lijepo
"Hnatski Glas" iz Winnipcga
je objavio jo5 jedan napadaj na
urednika "Zajcdnidara" Vukehda.
Clanak nosi naslot : "Magare ostaje
azda magare . ." Clanak je napi-sa- o
Stjepan PuSic" iz Xfindsora, koji
kaie da je te rijcdi lzrckao urcdnik
"HG" Petar Stankot ii na konven- -
ciji organizacija HSS proile godine
u Windsoru, poslije govora VuKe- -
lida, koji je apelirao na slogu i su-radn- ju.
Vrijeme da se prestane sa taktim
prostakim napadaj ima . . .
Sloga Ljubav' SnoJijitxwti' —
gospodine Stankotidu.
Dobro pitanje
Neki Boio Stein П pitc u Hr-tatsko- m
Glasu" o Urtatskom Na-rodnom
Domu u Torontu, pa me-dju
ostalim kaie:
I danas se pitamo, zaito su bili
potrebni toliki uniiteni iitoti гл
vrijeme rata, i zaito, poslije primi-rja- ,
— tolike irtve'
Stemfl je noti doseljenik
Xuiceva "Kicanska
nauka" na cnplcskom
List T£r Ukrainian CanaJian'
u brora od 1 apnla objavio je sa-tind- ku
pridu srpskog pisca Brani
Order od $
kad ne radim Saljcm JV OO za moju
godiinju obnovni.
Ote godine zima je bila zestoka,
a snijeg telik. Po ovom telikom
snijegu i zimi traiio sam posao ov-d-je
i ondje, 5to se ono kaic po na-iem
narodnom obcaju. Bio sam ski-b- e
sree i konadno sam raorao poii
da podizcm besposlentcku pomod.
Sto se tice not ine, ncimm Sto da
pngovonm i primam ju u redu
Mnogo tas stih pozdrat I ja,
G G.
Dobrc zclje prctplatnika
iz Fort Wiliama
Fort William, Ont. — Drugovt,
vidun da moja pretplata istile, zru- -
i potrebno je da ju obnovim.
Stoga razloga prilozeno ccte naci
svotu od 56 GQ—5 00 za obnovu t
$1 00 fonda.
Sa Jtotanjem uredmitvu novine
i iclim mnogo uspjeha fell u radu,
pretplatnik,
M P rrlortt.
Obnova iz Port Arthuru
Port Arthur, Ont. — Dragi dm-gov- i.
pretplata mi istjefc koncem
mjeseo marta, pa u Hstu vam 5a-Ije- m
$7 00 za godiSnju obnovu i
fond.
Mnogo drugarskih pozdrava,
Pret plaint i.
Ne zcli ostati bez
"Jedinstva"
Prince George, ITC. — Stotani
drugovi, u hstu tarn prilaiem $8 00
i to za slijedede- - moja godiJnja
obnova $5 00, za fond $2 00 i za
"Boimu" knjigu $1 00.
Notinu pnmam u redu i 'redo-vit- o.
Uredjivanjc notine mi se sti-dja
i prosto ju volim ditati, jer u
njoj se uvijck nadje zanimljitog i
poudnog Jtita, a to Jto je najglav-nij- e
"Jedmstto" nam ukazuje put
s kojim moramo idi da dodjemo do
bolje i sretnijeg iitota.
Primitc drugarski pozdrat.
SITNICE IZ NOVINA
slat a NuJida "Kridanska nauka",
koju jc pret co na englcski John
Weir, sigurno sa ruskog ili ukrajin- -
skog.
Heutber se nc slazc sa
Meanyem
Gototo stc naSe not me u zabi-Ijeiil- c,
ncke dosta vidno, govor
prcdsjednika AFR-CI- O George
Meany, u kome je napao zblizenje
Jugoslav ije i SSSR, i traiio da USA
obustati pomod Jugoslatiji Mish- -
mo da je potrebno da sc zabiljeii
i izjava podpredsjcdnika AI"R-C1- 0
XaIter Reuther, koji je kazao, da
je Meany got ono samo u stoje
tlastito ime, a nc u ime amcriAog
tredunijskog pokreta
"Njegjova vruca molba'
"Danica" u broju od 28. marta
objavljuje pismo nckog Josipa Ku
icte iz Toronta pod naslovom "Njc-gov- a
vruca molba". A Kutcta mo-l- i:
"Imam joJ jedno ' nadalje" A
to je. ja Vas molim, da ne pitete
protiv bitieg poglavara Hrvatske
Driavc, dra Ante Patelida On si-gurno
nije bio protiv vjcre
Nc napada 'Danica Patelida
zbog vjere, ted zbog politike. ne
zbog toga Jto nije odan Hrvatskoj,
nego Ito nije dovoljno odan Vati-kan- u
KUPON ZA OBNOVU PRETPLATE
. Ako niste sigurni kada vam istide pretplata, po-gleda- jte datum na pasici.
Ako vam je pretplata vec Lstekla, posaljite novae
za produienje. Nemojte odlagati za sutra I I ne de-kaj- tc da vas netko podsjeti.
Posluiite se donjim kuponom.
" JEDINSTVO
479 Queen St. Weat,
Toronto 2B, Ontario.
Saljcm Money za
Novu Q obnovu Q God. Q Poljjod. Q
IME
ADRESA
MJESTO PROV