000247 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
Ш 14JW&£__. Ore godine slavimo 25-godinj- icu ju;olavenko-kanadsk- e procrivne itampe. Ггт! broj "BORBE"— !iU radnika i м-lja- ka iz JusMlaije u Kanadi — izaSao je 2. потетђга 1931. codine u Toronto. "BORBlTje 1936. naslijedila "SLOBODXA MISAO- "- list progreeitnih kanadkih HrvaU — i "PR A V DA", list progreeirnih kanadkih Srba. "SLOBOD., .S'A" MISAO" i "PRAVDA" su bile zabranjene a julu 1940. zbog antiratnog etanoTuta.' U decembru 1910. poceo je izlazit propreeimi list kanadskih Hnrata "XOVOSTI" n maju 1911. list progreeivnih kanadfkih Srba "SRPSKI G LAS NIK", a u julu JUGQSLAVENSK 0--K A N A D S K I D-EMOKRA-TSKI LIST 1942. U Iit iunu progreinih 194S. "NOVOSTI", kanadkih Slorenaca --SR"EPDSKIXIOS GLASN4K" T. i "fi D I-Jt'- OSr mim ujedinili — otada izlazi "JEDIXSTY O". VOL VIII. — NO. 62 (684) TORONTO. FRIDAY, AUGUST 10. 1956 PRICE ot PER COPY Zam I DA 6E BITI Britanske i francuske wi-n- e pripreme protiv Egipta izazivlju zabrinutost u cije-lo- m svijetu, jer napadaj na Egipat moie imati vrlo tes-ki- h posljcdica. Zahtjev za mirno rjeSe-nj- e, koga je prvf istakao Xi-ki- ta Ilruldov, nailazi na sve vecu podrSku. Elsenhower nn svojoj za stampu 8. augusta je izrazio nadu da co zdrav razam I rjeSonje пн-dje- no za stolom umjesto bojnog po-Ij-a. irao riesenje ZA U LIST LONDON. — Tako duiro dok Egipat bude po.Uivao ugovor o slobodnoj plovidbi Sueskim kanalom Britanija nema prava upotrebi oruzanu silu, i ako to uradi, ona ce biti agresor, ka2e utjecajni Guar-dian" u Clanku posvecenom Sueskoj situnciji. List kaio da bi britanska oruiana akcija bila oprav-dan- a samo u torn slucaju ako bi Ejripat zatvorio Su-es- ki kanal. Sada za to nema jer Epipat nije pogazio ni ugovor od 1888., koji jrarantira slobodnu plo-vidb- u, niti ske ujrovoro 193G. i 1931. po kojima je Britanija pri-sta- la povuci tmpe iz Egipta. "Тебко je razumjetl tvrd-nj- e da je pukovnik Nasser pogazio za-kon- ", kale se u clanku. "i ako britanska vlada ima ra-zlo- ga da tvrdi o brat no, ona treba da te razloRe jasno navedo". pi5e da je Nasser naafo ekonomsku moguce urado? bila samo Klupa, ne "GoardiRa" oltro staje protiv "Timesa" Oitavit za kas- - vremeaa. Takvoai akcijom Velika Britanija iagaWla svake pra-- o pretfiuije branio- - ca moral, "GaardiaB". aaeuw ипсаашкца UN W sukobu se petine svijela. "Prva posljedica SE Onta-- , vfea MKHraztHt. ida teie ije4aj wlH jfdj se p04ri David Thoaipsa sa aatver-- пл javnih koja sada ovdje UsI-Jc- J ckb troslzcva c da od "Sjeilinjer.c Drzae na- - daju da ovaj vrlo ozbiljni spor na mirni na-cin- ; mi smo za mirno rjeSe-- т ne samo ovog problema vet svih drugih", rekao jd Eisenhower. Dalje kazao da on mi-s- li "oruiana sila bi bila dobro rjesenje." Grupa britanskih laburi-sticki- h poslanika je izjnvila da upotreba oruzano sile protiv Egipta agrestju. Takva akcija ugrozila mir cijelog upozorili su oni. Modjutim, vrhovno vodstvo Iaburisti£- - akcijo bila Britanijo agresorom — 5to stvarno bila", piSe ne samo dobio simpatijo cijele Azije, vec moida i javnojj mnjenjn Sjed. Dizavn. "Guardian" vjeruje da Britanija tako brzo snvla-dal- a Ejripat, dao 2e-sto-k otpor. "Pored moralnih politi-cki- h posljedica ponovna o-kupa- cija bi bila skup i krvav posao. kaze "Guardian". "Guardian" se zatim os-vr- de na britansku bojazan da ce Xasserova potaknuti arap-- ske zemlje da nacionalizi- - Uv je neosporivo pravo verenlh dr£a%-a"- . Guardian" aije jedini koji se ogradjuje od vladine politike nasilja. £tetu zapadnlm drzavama i j raju izvore ulja pa ka2e: па planira stvoriti ! "Pa §to ako to Sta "arapsko carstvo", ali to ne j se xapadne xiade toliko stra-mo- ie biti razlog za oruianu £e u drugim akciju. Tak%'a akcija ' . . , u sluSaju zacija je unutrasnja stvar: nko bi Nasser zatvorio ka- - ona moie biti pamctna ill nal ili poduzeo neke agresi- - ali odluka za ill pro- - '. mjerc. i , piianja I da treba okupi- - rati Suez a o ' zakoaKosti nija bi na prava i kaie wi Britanija se nala u tri tskve Lake dowti m#- - i Jieg ze-- engieski. izjav© prof wor L. MeGill ziteta poslova. se ccrzava se ce biti rjeen je da ne bi bi svijeta, bi bl ona Egipat bi ne bi koji bi i sh-- ' bi Porodila univerzitetu maegih koji su je u poetk j Neugodaa utkak ostavlja pomtea© da bi se , Bntanija i Francuska mogle ueaMiti. Politikw aile zape- - varaju samo aktivni pober-- BKi когеацвмгаа, an i w je posljedica straha za bud- - поЛ britanskor ma. mnofrim talentiraaim stH- -l prof. Thompson. Oa je z agevara poveea- - aje driavaih stapeadija. keje 5U rfanae nttavae. Sa- - но ok© le pesto stttdeaata ftabfva stipendije. i to vei- - nora od raznih L ВпташјЗ 1 posto studenata diblra stipe- -1'e v © ko parti ie podupue Ednno- - u politiku. Australski laburist;5ki vo-dj- a Herbert Evatt je izjavio da Britanija i Francuska "nemaju pravo" upotrobit oruzanu silu. Evatt je predlozio da se Suez stavi pod UN. Grdka je zatrazila da se predlozena 21 drzave odgodi i da se ne odrzi u Londonu, vec na ne-ko- m "neutralnom mjestu". U lice svjetskog za mirno rjesenje spo-r- a britanski premijer Eden je izjavio da Britanija na- London. — Ilritanija Je pri vromeno obulaila Ianje ) n ill hila u Srcdozerono mure. Moka. — Sojettkl Saei prihvatio poziv da u?rtuje na konfereneiji o Surzu. 0udin pritUak na Ilgipat, predluiiu da e konferencija odginli i da м na itu pozovu јоч 22 zemlje. WanhiriRton. — I'rednjedni) Eisenhower aian knnferenciju konRreonih н1ја da ih oba%ije u Sueckoj liituaciji. u i — se da izbori ostavili su mucan utisak na sve po-£ten- e ljude u To su bill izbori pre-va- re i Jedan javni radnik je rekao, da je mogao biti oboren samo u da je protiv njega glasalo naj- - manje 7б posto Sada se o tome pocelo javno List "Le Devoir" je seriju flanaka u kojima je iznese-n- a cijela slika. To je imalo "Le De-voir" je primio stotin6 pisa-ra- a koja navode. U njima je iznese-n- a masa novih dokaza. Xeki iznose Sto su oni radili. Poslije tega kato likih v..nfka. пгаГмаш Vil je studiju si- - sterna I nrakse. se sumnja Laval obja- - ustanova kontrolu ka£u da Je bila Cel na laii i отис je raa. s za zene — je o plati za iene u vaii za ©ae crane je s aala-- zi pod a u ! od nema koJ5 bi ga za rad. n. — aije keje s pod it a a ko UPOZORENJE PREDSJEDNIKA EISENHOWERA; BRITANSK! AUSTRALSKI LABURIT! PROTIV ORUzANE SILE: EDEN KAzE ORUzJE POSUEDNJE SREDSTVO Predsjednik konfereneiji "prevladati konferencijsklm NEMA OPRAVDANJA ORUzANU AKCIJU EGIPTU, KAzE BRITANSKI 'Olanchester opravdanja, britansko-ejripa- U medjunarodni "Guardian' londonskog "Breniraaje" SIROMAsNOJ DJECI Couchiching. koafereadtjt predsjednik predstavljala proglaSenje "Guardian". nacionali-zacijaSuez- a "Maneh.ester nacionallzacije zemljama? Nacionali-opravdan- a raedjiifiareditog polupirali. imperijaliz- - TEsKQ SKOLOVATI konferencija raspolo-Zonj- a Posljednje vijesti Revolt Quebecu protiv Duplessisova sistema izbora upravljanja lontreal. Posljednji izbornicima prijetilo provincijalni Quebecu. obmane, kradje. ista-knu- ti Duplessis slu6aju izbornika diskusirati. objavio dubokog odjeka. potvrdjuju njegove dvojica izbomojt; kodna Autoriti studije 1J200 uborna kampanja bazirana obmaiu. izborni zakon korempi-leieit- a Cilasovi kupovaat. Lsvojen fcdcralm zakon ojcdnakoj plati Ottawa. Usvojea federalnt zakon jednakoj aposlene in-dust- riii. Zakon kojima ttposleae ?3.в#в leaa. 'Шп& iadastrije nadieinoMtt previn-- , eijalaih vlasti. aijedj devet proviaeija zakona ienama rantlrao :"edr.a;a plr.ta Jcdnaki Dj#ci Mromnih ro-Ideat- ira megitce poha-- ! indaetrije aad-dttel- ja KaMuii jetkojdjati aaiverzitet. rekao je'leiResti federalai vlasti, aues mior.na apotrebit oruianu si!u samo каз posljednje sredstvo. Eden je rekao dn Brita-nija niknd ne ce dozvoliti da Suez padne pod kontrolu predsjednika Nassera, koga je nazvao "diktatorom" i "f&iistickim pljafkalem". Medjutim. Eden zaobilazi £injenicu da je nacionaliza-cij- a suvercno pravo Egip-t- a, i sve Sto ostale drzave od Egipta imaju pravo traziti jesto garancija slobodne plovidbe Suezom za svp ze- - imlje. Skupstina u Toronlu Toromcmki gradiki odbor Rad-пЈ- Лс progrcsivnc partijc prire-- djujp ja%-n- u tkupitinu u iJuVu tre- - ] du, l. agujta, u 8 i 15 uvece na 300 Bathurrt Strett. Na tkupSttni ie £ovoriti Tim Bock, rucionalnj vodi RadntAc progrcsivnc partijc u xexi egipat-k- c krizc. Tema njcgowig gcvora bite: "Krisa в Egipst — КажаЈа ttli mirno ref&fe," Priitup na ikupltini je ilobodan vakomc. Ulaz bcsplatan. glasaju za "pravu partiju", izborni sluzbenicj su pod micivani, izborni spiskovi fnlcificirnpi, pojedinci su glasali na ime drugih oso ha itd. Autori ne pravo razliku izmedju Duplessisove pnr-tij- e I liberala. Clanak je izazvao vellki interes ne samo u Quebecu, vec cijeloj zemlji. Vjeruje se da ovi svecenici nisu istupili Iez znanja i odobrenja viso-ko- gr katoli6kog klera. Kad su novinari o tome pitali kardinala Legera, on je od-bi- o komentar. Vjcanja na Cipru NStozia -- - Drnke vU$ti su obfeulc joi troku mlJih Gtka, eftaJeedi za terorirtkka djcla. Cinrani tu na to odeowwili ae-- аегаЈаив ttrajkom. uhijeno u Kolombiji KolomKja. — Na иЈкаин јпЈд tiJpioJfnto jc cit laa тши Bwi ЉЦтЉ tenet 49 1200, m tmm 40 ana'wn dolara. Zatrpano 270 rudara ЛГалоАсМе, Beip. — Vtn u emixtnttm ru An ilea ztrpJ je 27o rv4f. Pto Цам BMl04 Jf%a9C. Dobra zctva ie pe opodiina iefra m SSSR ife veefa Juijoslavija cc craditi brodovc za Indiju Nets Delhi — Zaklrofeti k po-- razura na enov koca Ze T-eo- Ia- raitj f-jr-- ;a..e trarrxrte - re za InC j. g problema ANTONIO, PAZI IfSPJEsNA TURNEJA "LOKOMOTIVE" Nogometna momcad "Lo-komoti- va' iz Moskve sala-dnl- a je izabranu momcad Qubeca 9:0. Utakmica je odigrana u poncujcijaK ). augusta u rontrealu. Gledalaca je bilo 12.454 (ncki tvrde da ih je bilo i 15.000), koji su na kraju pozdravili sovjetske nogo-meta§- e 5-minu-tnim aplau-zo- m. Iz Montrcala "Lokomo-tiva- " je otputovala u Win-nipeg. U srijedu uvecer 8. augu- sta "Lokomotiva" je igrala protiv izabrane momSadi Manitobe s a rezultatom ,10 :iedalaCa j° b"° ko G.000. Iz Winnipega "Lokomo-tiva" odlazi u Vancouver, gdjc ce susreti tamosiiju iza-branu momfad 11. augusta. Poslije Vancouvera odla-zi u Calgary, a potom u To-ronto, gdjo ce Igrati protiv izabrane " raomdadi cijele Kanadc. Gradska uprava Toronta je zakljuSila da "Lokomoti-vi- " prillkom dolaska u To ronto priredi slazbcnl doSek u ietvrtak 1G. augusta. j Utakmica ce se odrlati u ' subotu 18. augusta. Varsity' stadion. ' MackHa je rekao. se uzaludno bacaju mi- - Hjarde dolara na obraau, stvarno ne postoji. Kanadeka po IHika eracunata aa o-- !tim 4л se cr u U Sudbury poginula dva radnika Sudbury. — U talionlci International Nickel Co. u Copper se eksplozija, u kojoj su poginuli radnici Grant Cranston, star 41 godinu, i Ludwig J. Ryski, star godina. TcSka bivcs: pomocnog: urcdnikn "Novo ВогЈјс" Bcograd. — Rajkovi, zjmjcnik glavnog inii-grantsk- og lista "Nova Borba" je izlazio u I'ragu, osudjen je na 8 godina strogog zatrora. On se pQvratio a zsmlja nakon lik%idacie izmedju JugOila W..M 4r1itfLZ-f-tf va?;-- vnalt4 demokrac„c. Na sudu je iUupio i to ga je spasilo od joS frtroiije Provcdena istrapa o faSi- - siima koj'i su poslije rala pobjcli u Argcntinu Aires.—— Asso-ciated Press saznaje iz dobro' obavjeitcnih izvora da argentinska vlada povela istragu o nacistima i fasistima su prebje-g- li u Argcntinu poslije Drugog svjetskog Maeklin je zapevjednike americXe aijacije aarrae H'd i v 1 j i m avijatkarinHi pWraosphtinitgtoknan"a, dskkeejieraieianee rat ш Keraji regrn- - GENERALI KRITiKUJU POTclNJENOST ORUzANIH SILA WASHINGTONU (5ttawa — Urmrovljm. suverimteta po ameriSklra generali Guy Simonds i W vojnim silama Medjutim, II. S. Maeklin nastavljaju .ameridki genera H nieti a kritikom kanadske obram tim zadovoljni, vec aastoje bene politike. 1 da kanadsku vojnu avijacija U a konfereneiji 'stave komaada, javnih afera v Lake Cou- -' rekae Maeklin. chicking da koj obrarabeita i aije Cliff dogodila 35 koji spora t pokajniki kazne. je koj! rata. sile. bile pod evoj je branu zemlje a slucaju na- - Kritikujucj vladin poHU-padaj- a, vec se samo ide za , ka MaekKn je rekao, da je stveri sietem мро-lz- a osuda Mdutin urcdnika narodne Buenos govern zoravan ja ( radarski laaci i . tirane hiijade 1 jadi koji drago) za obavjetenje a- - nisu vidjeN bojMta niti гт mericke avijaeije da ae bi sto privrediH. Mnojp s%t azeti bila zateeena a zemlji i , iz zatvora. aaMteaa. vee da se digse i j General Sim Pads je ktja-- n padne SSSR nukleamim , io da od Sf.OOA dobrov-omzje- m Ijaca za Koreja Т.Ов njih Radi toga je Ottawa dec- - dezertirara. a 3.0O0 dntzih vlila povredu kandkog se moral otptili. Ofca ova geaefala sma- - Pobuna u Ekvadoru traju da Kaaada treba stvo-- 4 to. EktaJor — L" -- tcM~ ritj svoje vlastite oruiane Mjt_1 jeL-- j г JLa=j t. s rk s'Ic, koje Ce 1л - Za pctrc'je fcranlti u JOs NIJE UclNJEN PROTEST U BAB- I-CEVU SLUcAJU Koljko se zna Ottawa joS I nije protestiiala na Wash-- I ington zbog postupka amo-,rieki- h imigracionih vlasti sa Milanom Babiem. Pitanje je vec nekoliko pita pokretano u federal-"- i . parlamentu, a ministar n i--- -4ili poslova Pearson ie pt .!iao da je postupak bio ru ilan obecao da ce ! la uciniti protest cim j.nkupi sve potrebno poda-tke- . Pearson je izmedju osta log kazao da su americke imigi-acion- e vlasti "prevan-le- " Babica kad su mu na njegov zahtjev da telefonira kanadskom konzulu u New Yorku odgovorile da konzul nije u uredu. Dnevna itampa je posve-til- a veliku paznju Babicevu sludaju. Torontovski "Telegram" u broju od 7. augusta piso na uvodnom mjestu: "Cijela stvar pokazuje da je ovaj kanadski dr2nvljnnln prona-sa- o da mu kanadski pason vrijedi malo ili nistn. Ako takovi pasoSi nisu zastita kanndskim driavljanima, onda ih ne treba ni izda-vati- ". "Telegram" tra2i svestra-n- u istragu. Jevrejskl list "Vochen blaclit" pi§e da Babiceve nepriliko poti6u od njegova stranog imena. Da se zove rJones ili Smith to so ne bi dogodilo. "Canadian Tribune" ta kodjer trail da so Washing-toa-u kaze da prestane pro-ganjanje- m kanadskih gra-djan- a. Kako je javljeno ranije. Babid se %Tadao iz Evropc sa potopljenom talijanskom parabrodom 'Andrea Doia' i po dolasku u New York bio je zatvoren i Ispitivan o politickoj opredjeljenosti. Puiten je tek onda kad ло potpisao da nije komunist. Ilabic je kanadski drzav-ljani- n jugoslavonskog pon-jekl- a. U Kanadu je doSao 1948. godine. Taj fun tibio 1960 Kineza Hig Kenc. — Ajpatifa Nova Ktea saorVava da je pfovinr. OAumg zalnatio tajfna, pa f ubijeno I960 osoba, a 1200 rj fifeno. Iscland iitstitira na i povlaccnju americkih trupa I WaifaingteB. — I4fhi4ka am band u WaihinjjtOHu ebftviia ic f4oa, y kme se ke k land ka Had smttf da SAD tfafe da powtfaa swaye tftape s ldanda t da e тоупе HUtattdK a емкм pre-- V мкрцм se doJafc da is-iaad- Aa vi4 tmmtt da sadafo'e рориФипје medfufMrotsn agnu Hi eftravAivi MviafMe ameru Japanci sc sjccaju Hirolima. — Dvjesto hiljada Ijudi prisustvova-l- o je prostavi 11-godiinji- -ce eksplozije atomske bomb nad ovJm japan akim gradom.
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, August 10, 1956 |
Language | yugo |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1956-08-10 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | Nasa000162 |
Description
Title | 000247 |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
OCR text | Ш 14JW&£__. Ore godine slavimo 25-godinj- icu ju;olavenko-kanadsk- e procrivne itampe. Ггт! broj "BORBE"— !iU radnika i м-lja- ka iz JusMlaije u Kanadi — izaSao je 2. потетђга 1931. codine u Toronto. "BORBlTje 1936. naslijedila "SLOBODXA MISAO- "- list progreeitnih kanadkih HrvaU — i "PR A V DA", list progreeirnih kanadkih Srba. "SLOBOD., .S'A" MISAO" i "PRAVDA" su bile zabranjene a julu 1940. zbog antiratnog etanoTuta.' U decembru 1910. poceo je izlazit propreeimi list kanadskih Hnrata "XOVOSTI" n maju 1911. list progreeivnih kanadfkih Srba "SRPSKI G LAS NIK", a u julu JUGQSLAVENSK 0--K A N A D S K I D-EMOKRA-TSKI LIST 1942. U Iit iunu progreinih 194S. "NOVOSTI", kanadkih Slorenaca --SR"EPDSKIXIOS GLASN4K" T. i "fi D I-Jt'- OSr mim ujedinili — otada izlazi "JEDIXSTY O". VOL VIII. — NO. 62 (684) TORONTO. FRIDAY, AUGUST 10. 1956 PRICE ot PER COPY Zam I DA 6E BITI Britanske i francuske wi-n- e pripreme protiv Egipta izazivlju zabrinutost u cije-lo- m svijetu, jer napadaj na Egipat moie imati vrlo tes-ki- h posljcdica. Zahtjev za mirno rjeSe-nj- e, koga je prvf istakao Xi-ki- ta Ilruldov, nailazi na sve vecu podrSku. Elsenhower nn svojoj za stampu 8. augusta je izrazio nadu da co zdrav razam I rjeSonje пн-dje- no za stolom umjesto bojnog po-Ij-a. irao riesenje ZA U LIST LONDON. — Tako duiro dok Egipat bude po.Uivao ugovor o slobodnoj plovidbi Sueskim kanalom Britanija nema prava upotrebi oruzanu silu, i ako to uradi, ona ce biti agresor, ka2e utjecajni Guar-dian" u Clanku posvecenom Sueskoj situnciji. List kaio da bi britanska oruiana akcija bila oprav-dan- a samo u torn slucaju ako bi Ejripat zatvorio Su-es- ki kanal. Sada za to nema jer Epipat nije pogazio ni ugovor od 1888., koji jrarantira slobodnu plo-vidb- u, niti ske ujrovoro 193G. i 1931. po kojima je Britanija pri-sta- la povuci tmpe iz Egipta. "Тебко je razumjetl tvrd-nj- e da je pukovnik Nasser pogazio za-kon- ", kale se u clanku. "i ako britanska vlada ima ra-zlo- ga da tvrdi o brat no, ona treba da te razloRe jasno navedo". pi5e da je Nasser naafo ekonomsku moguce urado? bila samo Klupa, ne "GoardiRa" oltro staje protiv "Timesa" Oitavit za kas- - vremeaa. Takvoai akcijom Velika Britanija iagaWla svake pra-- o pretfiuije branio- - ca moral, "GaardiaB". aaeuw ипсаашкца UN W sukobu se petine svijela. "Prva posljedica SE Onta-- , vfea MKHraztHt. ida teie ije4aj wlH jfdj se p04ri David Thoaipsa sa aatver-- пл javnih koja sada ovdje UsI-Jc- J ckb troslzcva c da od "Sjeilinjer.c Drzae na- - daju da ovaj vrlo ozbiljni spor na mirni na-cin- ; mi smo za mirno rjeSe-- т ne samo ovog problema vet svih drugih", rekao jd Eisenhower. Dalje kazao da on mi-s- li "oruiana sila bi bila dobro rjesenje." Grupa britanskih laburi-sticki- h poslanika je izjnvila da upotreba oruzano sile protiv Egipta agrestju. Takva akcija ugrozila mir cijelog upozorili su oni. Modjutim, vrhovno vodstvo Iaburisti£- - akcijo bila Britanijo agresorom — 5to stvarno bila", piSe ne samo dobio simpatijo cijele Azije, vec moida i javnojj mnjenjn Sjed. Dizavn. "Guardian" vjeruje da Britanija tako brzo snvla-dal- a Ejripat, dao 2e-sto-k otpor. "Pored moralnih politi-cki- h posljedica ponovna o-kupa- cija bi bila skup i krvav posao. kaze "Guardian". "Guardian" se zatim os-vr- de na britansku bojazan da ce Xasserova potaknuti arap-- ske zemlje da nacionalizi- - Uv je neosporivo pravo verenlh dr£a%-a"- . Guardian" aije jedini koji se ogradjuje od vladine politike nasilja. £tetu zapadnlm drzavama i j raju izvore ulja pa ka2e: па planira stvoriti ! "Pa §to ako to Sta "arapsko carstvo", ali to ne j se xapadne xiade toliko stra-mo- ie biti razlog za oruianu £e u drugim akciju. Tak%'a akcija ' . . , u sluSaju zacija je unutrasnja stvar: nko bi Nasser zatvorio ka- - ona moie biti pamctna ill nal ili poduzeo neke agresi- - ali odluka za ill pro- - '. mjerc. i , piianja I da treba okupi- - rati Suez a o ' zakoaKosti nija bi na prava i kaie wi Britanija se nala u tri tskve Lake dowti m#- - i Jieg ze-- engieski. izjav© prof wor L. MeGill ziteta poslova. se ccrzava se ce biti rjeen je da ne bi bi svijeta, bi bl ona Egipat bi ne bi koji bi i sh-- ' bi Porodila univerzitetu maegih koji su je u poetk j Neugodaa utkak ostavlja pomtea© da bi se , Bntanija i Francuska mogle ueaMiti. Politikw aile zape- - varaju samo aktivni pober-- BKi когеацвмгаа, an i w je posljedica straha za bud- - поЛ britanskor ma. mnofrim talentiraaim stH- -l prof. Thompson. Oa je z agevara poveea- - aje driavaih stapeadija. keje 5U rfanae nttavae. Sa- - но ok© le pesto stttdeaata ftabfva stipendije. i to vei- - nora od raznih L ВпташјЗ 1 posto studenata diblra stipe- -1'e v © ko parti ie podupue Ednno- - u politiku. Australski laburist;5ki vo-dj- a Herbert Evatt je izjavio da Britanija i Francuska "nemaju pravo" upotrobit oruzanu silu. Evatt je predlozio da se Suez stavi pod UN. Grdka je zatrazila da se predlozena 21 drzave odgodi i da se ne odrzi u Londonu, vec na ne-ko- m "neutralnom mjestu". U lice svjetskog za mirno rjesenje spo-r- a britanski premijer Eden je izjavio da Britanija na- London. — Ilritanija Je pri vromeno obulaila Ianje ) n ill hila u Srcdozerono mure. Moka. — Sojettkl Saei prihvatio poziv da u?rtuje na konfereneiji o Surzu. 0udin pritUak na Ilgipat, predluiiu da e konferencija odginli i da м na itu pozovu јоч 22 zemlje. WanhiriRton. — I'rednjedni) Eisenhower aian knnferenciju konRreonih н1ја da ih oba%ije u Sueckoj liituaciji. u i — se da izbori ostavili su mucan utisak na sve po-£ten- e ljude u To su bill izbori pre-va- re i Jedan javni radnik je rekao, da je mogao biti oboren samo u da je protiv njega glasalo naj- - manje 7б posto Sada se o tome pocelo javno List "Le Devoir" je seriju flanaka u kojima je iznese-n- a cijela slika. To je imalo "Le De-voir" je primio stotin6 pisa-ra- a koja navode. U njima je iznese-n- a masa novih dokaza. Xeki iznose Sto su oni radili. Poslije tega kato likih v..nfka. пгаГмаш Vil je studiju si- - sterna I nrakse. se sumnja Laval obja- - ustanova kontrolu ka£u da Je bila Cel na laii i отис je raa. s za zene — je o plati za iene u vaii za ©ae crane je s aala-- zi pod a u ! od nema koJ5 bi ga za rad. n. — aije keje s pod it a a ko UPOZORENJE PREDSJEDNIKA EISENHOWERA; BRITANSK! AUSTRALSKI LABURIT! PROTIV ORUzANE SILE: EDEN KAzE ORUzJE POSUEDNJE SREDSTVO Predsjednik konfereneiji "prevladati konferencijsklm NEMA OPRAVDANJA ORUzANU AKCIJU EGIPTU, KAzE BRITANSKI 'Olanchester opravdanja, britansko-ejripa- U medjunarodni "Guardian' londonskog "Breniraaje" SIROMAsNOJ DJECI Couchiching. koafereadtjt predsjednik predstavljala proglaSenje "Guardian". nacionali-zacijaSuez- a "Maneh.ester nacionallzacije zemljama? Nacionali-opravdan- a raedjiifiareditog polupirali. imperijaliz- - TEsKQ SKOLOVATI konferencija raspolo-Zonj- a Posljednje vijesti Revolt Quebecu protiv Duplessisova sistema izbora upravljanja lontreal. Posljednji izbornicima prijetilo provincijalni Quebecu. obmane, kradje. ista-knu- ti Duplessis slu6aju izbornika diskusirati. objavio dubokog odjeka. potvrdjuju njegove dvojica izbomojt; kodna Autoriti studije 1J200 uborna kampanja bazirana obmaiu. izborni zakon korempi-leieit- a Cilasovi kupovaat. Lsvojen fcdcralm zakon ojcdnakoj plati Ottawa. Usvojea federalnt zakon jednakoj aposlene in-dust- riii. Zakon kojima ttposleae ?3.в#в leaa. 'Шп& iadastrije nadieinoMtt previn-- , eijalaih vlasti. aijedj devet proviaeija zakona ienama rantlrao :"edr.a;a plr.ta Jcdnaki Dj#ci Mromnih ro-Ideat- ira megitce poha-- ! indaetrije aad-dttel- ja KaMuii jetkojdjati aaiverzitet. rekao je'leiResti federalai vlasti, aues mior.na apotrebit oruianu si!u samo каз posljednje sredstvo. Eden je rekao dn Brita-nija niknd ne ce dozvoliti da Suez padne pod kontrolu predsjednika Nassera, koga je nazvao "diktatorom" i "f&iistickim pljafkalem". Medjutim. Eden zaobilazi £injenicu da je nacionaliza-cij- a suvercno pravo Egip-t- a, i sve Sto ostale drzave od Egipta imaju pravo traziti jesto garancija slobodne plovidbe Suezom za svp ze- - imlje. Skupstina u Toronlu Toromcmki gradiki odbor Rad-пЈ- Лс progrcsivnc partijc prire-- djujp ja%-n- u tkupitinu u iJuVu tre- - ] du, l. agujta, u 8 i 15 uvece na 300 Bathurrt Strett. Na tkupSttni ie £ovoriti Tim Bock, rucionalnj vodi RadntAc progrcsivnc partijc u xexi egipat-k- c krizc. Tema njcgowig gcvora bite: "Krisa в Egipst — КажаЈа ttli mirno ref&fe," Priitup na ikupltini je ilobodan vakomc. Ulaz bcsplatan. glasaju za "pravu partiju", izborni sluzbenicj su pod micivani, izborni spiskovi fnlcificirnpi, pojedinci su glasali na ime drugih oso ha itd. Autori ne pravo razliku izmedju Duplessisove pnr-tij- e I liberala. Clanak je izazvao vellki interes ne samo u Quebecu, vec cijeloj zemlji. Vjeruje se da ovi svecenici nisu istupili Iez znanja i odobrenja viso-ko- gr katoli6kog klera. Kad su novinari o tome pitali kardinala Legera, on je od-bi- o komentar. Vjcanja na Cipru NStozia -- - Drnke vU$ti su obfeulc joi troku mlJih Gtka, eftaJeedi za terorirtkka djcla. Cinrani tu na to odeowwili ae-- аегаЈаив ttrajkom. uhijeno u Kolombiji KolomKja. — Na иЈкаин јпЈд tiJpioJfnto jc cit laa тши Bwi ЉЦтЉ tenet 49 1200, m tmm 40 ana'wn dolara. Zatrpano 270 rudara ЛГалоАсМе, Beip. — Vtn u emixtnttm ru An ilea ztrpJ je 27o rv4f. Pto Цам BMl04 Jf%a9C. Dobra zctva ie pe opodiina iefra m SSSR ife veefa Juijoslavija cc craditi brodovc za Indiju Nets Delhi — Zaklrofeti k po-- razura na enov koca Ze T-eo- Ia- raitj f-jr-- ;a..e trarrxrte - re za InC j. g problema ANTONIO, PAZI IfSPJEsNA TURNEJA "LOKOMOTIVE" Nogometna momcad "Lo-komoti- va' iz Moskve sala-dnl- a je izabranu momcad Qubeca 9:0. Utakmica je odigrana u poncujcijaK ). augusta u rontrealu. Gledalaca je bilo 12.454 (ncki tvrde da ih je bilo i 15.000), koji su na kraju pozdravili sovjetske nogo-meta§- e 5-minu-tnim aplau-zo- m. Iz Montrcala "Lokomo-tiva- " je otputovala u Win-nipeg. U srijedu uvecer 8. augu- sta "Lokomotiva" je igrala protiv izabrane momSadi Manitobe s a rezultatom ,10 :iedalaCa j° b"° ko G.000. Iz Winnipega "Lokomo-tiva" odlazi u Vancouver, gdjc ce susreti tamosiiju iza-branu momfad 11. augusta. Poslije Vancouvera odla-zi u Calgary, a potom u To-ronto, gdjo ce Igrati protiv izabrane " raomdadi cijele Kanadc. Gradska uprava Toronta je zakljuSila da "Lokomoti-vi- " prillkom dolaska u To ronto priredi slazbcnl doSek u ietvrtak 1G. augusta. j Utakmica ce se odrlati u ' subotu 18. augusta. Varsity' stadion. ' MackHa je rekao. se uzaludno bacaju mi- - Hjarde dolara na obraau, stvarno ne postoji. Kanadeka po IHika eracunata aa o-- !tim 4л se cr u U Sudbury poginula dva radnika Sudbury. — U talionlci International Nickel Co. u Copper se eksplozija, u kojoj su poginuli radnici Grant Cranston, star 41 godinu, i Ludwig J. Ryski, star godina. TcSka bivcs: pomocnog: urcdnikn "Novo ВогЈјс" Bcograd. — Rajkovi, zjmjcnik glavnog inii-grantsk- og lista "Nova Borba" je izlazio u I'ragu, osudjen je na 8 godina strogog zatrora. On se pQvratio a zsmlja nakon lik%idacie izmedju JugOila W..M 4r1itfLZ-f-tf va?;-- vnalt4 demokrac„c. Na sudu je iUupio i to ga je spasilo od joS frtroiije Provcdena istrapa o faSi- - siima koj'i su poslije rala pobjcli u Argcntinu Aires.—— Asso-ciated Press saznaje iz dobro' obavjeitcnih izvora da argentinska vlada povela istragu o nacistima i fasistima su prebje-g- li u Argcntinu poslije Drugog svjetskog Maeklin je zapevjednike americXe aijacije aarrae H'd i v 1 j i m avijatkarinHi pWraosphtinitgtoknan"a, dskkeejieraieianee rat ш Keraji regrn- - GENERALI KRITiKUJU POTclNJENOST ORUzANIH SILA WASHINGTONU (5ttawa — Urmrovljm. suverimteta po ameriSklra generali Guy Simonds i W vojnim silama Medjutim, II. S. Maeklin nastavljaju .ameridki genera H nieti a kritikom kanadske obram tim zadovoljni, vec aastoje bene politike. 1 da kanadsku vojnu avijacija U a konfereneiji 'stave komaada, javnih afera v Lake Cou- -' rekae Maeklin. chicking da koj obrarabeita i aije Cliff dogodila 35 koji spora t pokajniki kazne. je koj! rata. sile. bile pod evoj je branu zemlje a slucaju na- - Kritikujucj vladin poHU-padaj- a, vec se samo ide za , ka MaekKn je rekao, da je stveri sietem мро-lz- a osuda Mdutin urcdnika narodne Buenos govern zoravan ja ( radarski laaci i . tirane hiijade 1 jadi koji drago) za obavjetenje a- - nisu vidjeN bojMta niti гт mericke avijaeije da ae bi sto privrediH. Mnojp s%t azeti bila zateeena a zemlji i , iz zatvora. aaMteaa. vee da se digse i j General Sim Pads je ktja-- n padne SSSR nukleamim , io da od Sf.OOA dobrov-omzje- m Ijaca za Koreja Т.Ов njih Radi toga je Ottawa dec- - dezertirara. a 3.0O0 dntzih vlila povredu kandkog se moral otptili. Ofca ova geaefala sma- - Pobuna u Ekvadoru traju da Kaaada treba stvo-- 4 to. EktaJor — L" -- tcM~ ritj svoje vlastite oruiane Mjt_1 jeL-- j г JLa=j t. s rk s'Ic, koje Ce 1л - Za pctrc'je fcranlti u JOs NIJE UclNJEN PROTEST U BAB- I-CEVU SLUcAJU Koljko se zna Ottawa joS I nije protestiiala na Wash-- I ington zbog postupka amo-,rieki- h imigracionih vlasti sa Milanom Babiem. Pitanje je vec nekoliko pita pokretano u federal-"- i . parlamentu, a ministar n i--- -4ili poslova Pearson ie pt .!iao da je postupak bio ru ilan obecao da ce ! la uciniti protest cim j.nkupi sve potrebno poda-tke- . Pearson je izmedju osta log kazao da su americke imigi-acion- e vlasti "prevan-le- " Babica kad su mu na njegov zahtjev da telefonira kanadskom konzulu u New Yorku odgovorile da konzul nije u uredu. Dnevna itampa je posve-til- a veliku paznju Babicevu sludaju. Torontovski "Telegram" u broju od 7. augusta piso na uvodnom mjestu: "Cijela stvar pokazuje da je ovaj kanadski dr2nvljnnln prona-sa- o da mu kanadski pason vrijedi malo ili nistn. Ako takovi pasoSi nisu zastita kanndskim driavljanima, onda ih ne treba ni izda-vati- ". "Telegram" tra2i svestra-n- u istragu. Jevrejskl list "Vochen blaclit" pi§e da Babiceve nepriliko poti6u od njegova stranog imena. Da se zove rJones ili Smith to so ne bi dogodilo. "Canadian Tribune" ta kodjer trail da so Washing-toa-u kaze da prestane pro-ganjanje- m kanadskih gra-djan- a. Kako je javljeno ranije. Babid se %Tadao iz Evropc sa potopljenom talijanskom parabrodom 'Andrea Doia' i po dolasku u New York bio je zatvoren i Ispitivan o politickoj opredjeljenosti. Puiten je tek onda kad ло potpisao da nije komunist. Ilabic je kanadski drzav-ljani- n jugoslavonskog pon-jekl- a. U Kanadu je doSao 1948. godine. Taj fun tibio 1960 Kineza Hig Kenc. — Ajpatifa Nova Ktea saorVava da je pfovinr. OAumg zalnatio tajfna, pa f ubijeno I960 osoba, a 1200 rj fifeno. Iscland iitstitira na i povlaccnju americkih trupa I WaifaingteB. — I4fhi4ka am band u WaihinjjtOHu ebftviia ic f4oa, y kme se ke k land ka Had smttf da SAD tfafe da powtfaa swaye tftape s ldanda t da e тоупе HUtattdK a емкм pre-- V мкрцм se doJafc da is-iaad- Aa vi4 tmmtt da sadafo'e рориФипје medfufMrotsn agnu Hi eftravAivi MviafMe ameru Japanci sc sjccaju Hirolima. — Dvjesto hiljada Ijudi prisustvova-l- o je prostavi 11-godiinji- -ce eksplozije atomske bomb nad ovJm japan akim gradom. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000247