Jedinstvo, May 18, 1956

              V
.Шљ.г?агжш1
Razgovor sa nasim ljudima
u Wellandu i okolici
II.
Iz razgovora s naSim lju-dima
u svim pomenutijn na-selji- ma, a narodito u Wellan-du,
primecuje se teznja i po-tre- ba za jedan mnojro Siri
stav i za razvijanje aktivno-st- i
na sirokoj osnovi koje bi
obuhvatilo veliku vecinu na-Si- h
iscljenika u tim naselji-m- a. Govoreci s njima o pro-mican- ju
sloge i jedinstva
naAih iseljenika. naiSao sam
na veliko i odusevljeno odo--
uravanje Koti njih. Uni su
potpuno svesni toga i poz-drav- ili bi svaku akciju u torn
pravcu. Oni su takodje sve-sni
da iako to ne bi bilo po- litico jedinstvo, koje je za
sada nemoKUce ostvariti, nli
bi se moglo ostvariti jedin-stvo
oko stvaranja kulturnih
i drugih socijalnih centrova
naseg naroda. Takvo jedin-stvo
bilo bi nuzno, potrebno
i korisno za sve naSe ljude
bez obzira na njihova poli-tidk- a
ili verska gledista.
U stvaran ju kulturnih i
socijainih centrova za raz-vijanje
kulturnih aktivnosti
u naseljima, oni vide jedini
izla2 iz danaSnje situacije.
Samo zajcdnidkom izgrad-njo- m
domova, nezavisnih
pevndkih i tamburaSkih
zborova, dramatskih i dru-gih
grupa, sportskih i dru
g-i-n Kiuoova, OKUpno ot se
vedinu starih i novih iselje-nika,
i Sto je јоб najvafcnije,
okupilo bi naSu omladinu
od koje zavisi razvijanje
kulturnog radn u na§im na-seljima.
NaSi ljudi vide tu
potrebu i u isto vreme ve-ru- ju
u mogudnost zn ostvn-renj- e till idejn ako se moze
postici slogn i jedinstvo kod
nnSeg nnroda. Bez toga oni
ne vide uspeh ni jcdne nk-ci- je
u torn pravcu, jer ni je-d- na organizacija, govorili su
oni, nije u stanju da pojcdi-nacn- o
ucini neSto konkrctno.
O tome su neki od njih go-vori- li:
— Ni snvezne orgnniza-cije- ,
ni druge bilo organiza-cij- e Hrvatske scljndke stran-k- e,
Srpske narodne odbrane
ili neke druge, ne mopu sa-me
da postignu ne.Uo niti da
okupe sav nnS narod oko
njih. Svi zajedno mozemo.
Na ove primedbe jn sam
im uputio pitanje, da li oni
misle da se moru sloziti dla-no- vi naiih organizacija i
dlanovi HSS i SNO i drugih
potpornih organizacija? Oni
su na to odgovarnli :
— To bi bio jedini put i
nacin da se neSto ostvari.
Ako se stariji sloic, sloiila
bi se i omlndina, dobili bi i
vedi dco novih doseljcnika,
onda bi mogli radunnti na
sve druge aktivnosti.
— Omladina danas nije s
nama samo zbog toga Sto
smo mi stariji pocepani.
Zbog raznih politidkih stru-j- n vise puta ne mozemo jed-n- i
druge na ulici gledati.
Treba traiiti neki put i nadin
kako da se makarpribliiimo
jedni dru pi ma i da ne okre-dem-o
glave jedni od drugih.
Medju nama postojj usavr-sen- a
sloga i jedinstvo u rad-nidki- m unijama pomodu ko--
o
Moskva — Caops Voin Vfes-mV- .
gUv4o meHslarstva c4rane
obfas-t- e je clanak u kome se ekriv-Ij4j- e
Stalyma za nepripramet So-t-jets- ke
anrute da do'eka Hklerev
дцараа --р
, in it. шцв Ј11ШИ"-- 1 ЧИИР5И аиттаЈвааЈтч ммнтпрцр!
Pise: Bog-olju- b Stevanov
Razilazenje
ulozi
jih smo doSli do malo veceg t je za slogu i jedinstvo i tre- -' komada hleba i kroz koje
dolazimo do vece zaStitc na
poslu, u sludaju bolesti i sta-ros- ti,
pa za§to se onda ne bi
mogli sloZiti i po nasim na-cional- nim problemima.
Dakle, takve te2nje po--
stoje kod vecine naSih ljudi
u tim naseljima koja sam
obisao. I, naravno, njihove
teinje su potpuno opravda-ne- .
Govorio sam im da su to
i na§e teinje i da su one iz-raie- ne dak i u odlukama
Seste konvencije Saveza. Na-s- e
orgnnizacije su uvek bile
za slogu i jedinstvo medju
na§im iseljenicima. Mi smo
u proslosti тпоко puta po-ziva- li
iseljenike i sve orga-nizaci- je
na saradnju po svim
pitanjima koja su bila od
opSteg interesa za nnS narod
u Kanadi. Medjutim svima
je jasno da je na5a prva bri-g- a
da ojadamo savezne or-ganizac- ije, jer u koliko naSe
organizacije budu jnde u to- -
liko do i naS rad na razvija-nj- u ideje za slogu i jedinstvo
medju naSim narodom biti
jade. Sama dinjenica da na$e
organizacije nisu neka poli-tidk- a
partija. vec Siroke ma-sov- ne organizacije kultur-no- jj
i prosvetnog karaktera,
pruzaju dovoljno osnove za
saradnju sa svim drugim or-ganizacij- ama
na kulturnom
i drutfom polju. Mi u stvari
ne vidimo razloga za medju-sob- ni
pocep naSih iseljenika.
O torn pitanju je i паба kon-venci- ja diskutovala i dak us-voji- la
i neke odluke u koji-m- a
se govori:
— Mi Kanadjani srpskog,
firvatskog i slovenackog po-rek- la
nemamo razloga da se
nvedjusobom deltmo i va-djam- o, jer su nail ztvotni
interes! isti i vima nam je
u interesu da se medjusobno
slaiemo.
Mi oko Saveza smo iskre- -
ni kala Kovorimo o slogi i
jedinstvu nnSeg naroda ovde ,
i Kotovi smo da udinimo sve
sa svoje strane da se ono
ostvari. I o tome se u odlu-kama
konvencije kaier
—— Mi od Saveza Jugoslo--
venskih Kanadjana ucinice-m- o
sve sa svoje strane da se
medju nasim narodom ovde
stvore dobri i bratski odnosi
i pozivamo sve druge koji- -
ma je na sreu sloga jedin
stvo, kao i bolja buducnost
naseg naroda, da u istom
pravcu porade. Trebamo se
slagati kao dobri Kanadja-ni,
a svadju propustiti onima
koji za nase dobro ne mare
i nemaju ni smitla.
U izlaganju nasim ljudi-ma
odluke Seste konvencije
Saveza. primetio sam na
njima da su bill oduSevljeni
i da su jtotovi da dadu svoju
podrSku svakoj akciji koja
bi vodila u torn pravcu.
U razjrovoru sa dlanovima
saveznih orpanizacija u
Wellandu i drugim naselji-ma.
primetile su se iste te- inje za stvaranje boljih i
snolljivijih odnosa. kao i za
saradnju sa ostalim iseljeni-cima
i njihovim orpaniza-cijam- a.
— — Raspolozcnje naroda
Casopit je dalje trrdio da ni so-vjct- ka
tndurtnja nije bila dobro
organizirala ppeirtdflfa. pa fe sa-- Tska tska de krafa 19-12- . e-kudlf- rrak
м artrfcrijt. tenkevkna
napadaj 1939. j i avijtoifi
Xepriptanost fe prczrekoiIa "'efrw vresnik " e podiekao da
velike ptbitle na sovietskof strani su nt ore grijeike t profwti a
a prrim jodiaanva rata, reteno je iruJaranj i uopvavanja kustva
u clanku. ' sorjetsktb omlaruh snapi iz prot- -
ba poduzeti neke korake u '
torn pravcu — covorih su
oni.
Pitao sam razne naSe lju-de
o radu drug-i-h organiza-cija- ,
kao Sto su potporne or--
ganizacije HBZ, SXS 1 dru-ge.
Neki koji su dlanovi tih
potpornih organizacija za- -
li li su se da je rad tih orga
nizacija spao na nulu I'uao
sam zasto ne ozive aktiv-no- st
u tim organizacijama?
Iz njihovog odgovora vidi se
da su nekako izgubili svaku
nadu da se neslo mo2e udi- -
niti u torn pravcu. "Clanovi '
ne samo Sto ne dolaze na
sednice, nego pomalo ih na-puStaj- u",
govorili su neki.
Hteo sam da doznam ko-- ,
liko je dlanova'u tim potpor-- i
nim organizacijama. Prema
nekim ne sluzbenim izjnva-m- a
pojedinaca, naslucujc se
da je u dva odsjeka HBZ u
Wellandu oko 300 odraslih i
oko 80 dlanova u podmlad-ku- .
Od nekih danova druS-tv- a
SXS doznao sam da je i
u torn druStvu oko 80 odra-slih
i oko 20 dlanova u pod-mladk- u. Rckao mi je jedan
od njih da bi to druStvo mo-gl- o
brojati oko 300 dlanova
kada bi aktivnije bilo i kada
bi se na vrhu Saveza vodila
bolja politika.
Takva je, otprilike, situa-cij- a
u tim organizacijama
skoro u svim naseljima u toj
okolici.
Dakle, bez obzira na ve-liku
pasivnost i uspavanost
ovih organizacija, dinjenica
postoji da u svim tim nase-ljima
postoje organizacijc i
u njima vise odjedne hilja-d- e odraslih i mladjih ljudi,
koje pruzaju stanovitu mo-gudno- st
i perspektivu za nji-hov- u aktivizaciju i stvaranje
uslova za promicanje sloge
i jedinstva medju naSim na
rodom u tim naseljima.
Medjutim potrebna je ini-cijati- va koja treba da dodje
od samih ljudi u tim naselji-ma,
od dlanova tih organiza-cija
koji se slaiu da je po-trebno
nesto poduzeti na iz-grad- nji kulturnih centrova
naScg naroda. Jasno je sva-ko- m da rad na stvaranju slo
ge i jedinstva medju naSim
narodom i izgradnja kultur-nih
centrova nece biti ni Ink
ni glatak. Xa torn putu bice
m n o g o kojekakvih pote§-kod- a
i prepreka, treba ce u-z- cti dosta i vremena i truda.
uloziti mnogo poirtvovanog
rada da se to ostvari. Ali
koji posao nije nnilazio na
tcSkoce i nije iziskivao truda
1 2rtava?
Medjutim sa odlukom lju-di
da se stvori ne&to koje de
biti od krupne koristi za sav
nas narod. nikakvi trud i irtve nisu velike U radu za
te ciljeve treba da nas ruko-vo- di misao da mi stariji iza
nas ostavimo ncsto na5oj
mladjoj generaciji J Kana-di,
za koje bi nas se secali
i odnli zasluino priznanje.
Bez toga mi necemo ostaviti
nikakvih uspomena.
(Xastavice se)
sovjetskih listova
Staljina u ratu
iog rau tedna od dtfefctmh pe-Iredi- ca
lntka lifnosti. keja se od-razr- fa
y obiasti htstortfe vojnA na
kkx
Pretj stanev&a ~Vefneg Vjev {
ntKi wewpio te sae w vxrena
' arrteIa". glas4o Sovietsk аггаце
~Сптл znfC2da " pSc
clanak "Vojnog Viesnika'
ШШШШШШШШг 1х . и; Sk кт!
IIuRutttr Plamondon iz Montreal je izabrana sa podprrdsjednika
Kanadnkoe radnifkoK копдггла, prva Jena u hietortji kanadkoK
radnijkoe pokrrla koja je poMtigla lako vioki pulozaj.
TOTRETI
Л. Jugov — novi premijer
N. R. Buffarskc
Anton Jurov rodjen je 5.
aprila 1901. Rodine u elu Ka
raauliji u Kgejakoj Makedonlji.
Odande je emiRrirao јоч kao
dijete. Zalim je duRu radio kao
duhankki radnik u I'loidivu. Clan
je KomuniittUke partlje HuRar-k- e
od 1928. Rodine. a od 1937.
Rodine je {Ian Politblroa CK
KI'IL Odonda je e do danan
г1ап Politblroa. U toku 1934.
Rodine bio je neko vrijeme u So-vjetak- om
Savexu. IT IiuRarcku
e vratio poetkom 1936. Rodine.
V 1941 Rodinl Jurov je bio u-ha- pen
i interniran u logoru
-- Gorna Voda". Odande je pobje-Ra- o
i ubrzo zatim 1912. Rodine,
рочНје jrdne provale CentralnoR
komiteta, on je u odulu ohu-dje- n
na smrt.
Anton Jurov bio je tln Glav-no- R itaba ustanike ojke Uu-Rarit- ke. Prije procrsa Trajte
Ko4toa bio je minister unutraS-nji- h
ponlova. Zatim je razrijenen
te duInuMl i kaanije je pontav
Ijrn za podprednjednika lade.
XI buRarakoj vladi on je zauzi
mao 1 pololaj minUtra za teku
InduKtriju.
Vlko Сегтепког je 19.10. vrlo
OHtro kritizirao Antona ] Kinc.
wiiuzujuci Ra, ai je кпт iu eu '
e -- na odRovornim mjeotima :o%oru koji jc pnnc
tudjl lunuk odriao ni poslicdnicm na- -
KP Indijc i dalje cc ostati
u opoziciji
New Delhi. — Poshje osmo-dnen- e
diskusijc IV. konj;rcs Ko-munistifl- cc
partije InJijc prdivatio
jc kompromisnu rczolulju, u kojoj
se istile da c partija podrzavati
vladinu politiku — obrane mira —
i se mjcre za jadanje nacionalnc
privrcde. ali da dc i dalje ostati u I
opoziciji.
U poledu vanjske politike kon-gre- s
posljednji Xdiruov
prijedlog za rjeSenje kaimirskop
pitanja na osno-- u sadalnje lintje
primirja. Rezokicija osudjuje Dag
dad ski i SEATO pakt, a nedavne
incidcnte na indijsko-pakistansk-oj
granici karakterizira kao pcwljcdicu
"imperijalistiAe tavjerc protiv slo-bod- e
Indije". Takodjer se zahtijeva
povlacnje Indije iz Commonwel-tha- .
Sto sc te unutratnjc politike
u rezoluciji zahtijeva ubrzavanje
industrijalizadje i poboljianje ii-otn- ih
uvjeta naroda kao i ukida
nje svih dosadainjih povlastica
stranom kapitalu. deposjcdnktma
i mohopetima"
puno pogreian i Jtetan".
List kaie da su Ccntralci korai-tr- t
Komunistuke i sovjetska
vlada predttdfli da de fa{istika
Njema&a "prije ili na-pas- ti
Sevietski Savei t podttztHi
praktidnc m+erc dx sc f-J-bijc napa
daj. U predrtrfer rata sevjet ska j
armtfa i mornanca м bi4e Kvabdjc-- 1
venc rujbehem opreraem i em- - . iem onoffx vremena. j
"Crvena mjezda pobifa i ev
Ule tvrdnfe "oneg Vjesnika'
4 ©phiiete ga da pod rtdem ras--
dx jc I valuje ologa Centralnojr korarreta.
pot- - sovjetske vlade ! naroda.
Ulbriht i Grotcwohl
prcdlazu suradnju
Olcnhaucru
Berlin. — Prvi sckretar Jcdirr
stvene socijalistice partije Njcma-Л- е
Demokratske Rcpublike Walter
Ulbriht i predsjednik htoifnonje-mak-e
Iade Otto Grotcwohl u-put- ili
su pismo predsjedniku So- -
cijaldemokratskc partije ZapaJnc
Njemaflcc Erihu Olcnhaucru u
kojem mu prcdlaiu sporazum iz-med-ju
diju partija.
U pismu, koje je "No-je- s
Dojiland", prcditavnici Jcdin-stven- e
socijalistkke partije Iitofrie
( Njemafke izrazili su %prcmnost da
razmjenc informacijc Socijalde- -
mokratskom partijom Zapadnc
Njcma.-- c i da prime delcgaciju
Socijaldemokratske partije Zapad-nc
Njemaflce.
Ekonomska pomoc
Kinc Kambodzi
Hanoj. — Kambodianska Iada
je saopila da jc potipsan trpjin-sk- i
sporazum i sporazum o plaanju
izmedju Kambodic i Narodne Re- - Jurou, publikc
fremi oi- -
naSU ipijuni".
odobraia
se
partije
poslije"
objavio
sa
rionalnom копдгсли. tkonomska
pomod koju je predloiila NR Kina
J dostipla bi 200 milijuna jena.
Amcricki propagandni
baloni nadlijccu cSR
Prag. — Oko stotinu americkih
balona s propagandnim lecima pro-- j
nadjeno je ovth dana u raznim dije-lovim- a
Се1ЈО1оуаЛе. Jedan takav
baton pao je na jednu od p!anih
ulica Praga Prihkom cksplozije
jednog drugog balona povrijedjen
je IVgodiJnji djeak
Indonczija poziva Ccjlon
da osudi nuklcarnc
pokusc
Kolombo — Indonczija jc poz-val- a
Ccjlon da se prtkljui ostabm
azijskim zemljama u osudi bntan- -
skih nuklcarnih pokusa. koji e se )
skoro odriati u juinom Pacifiku
Cu En Laj ce .posjetit
Kambodzu
za
Emx rf
neobine kontatarlje a vrijeme
edjenja a rtekom pr-ee- ut
u poroti je jedi farmer
Omer niKnette. francaVI Ka-nadjan- in.
Lwji nd cijrloff enxle-k- c
jeciVa nije era dm-g- m
rijecit prent! (pHn-tan- ).
5a lias znanjm t% je
portntk 5
lajioia u pale teiie pre-- o.
Over pata obrana traiila
1
Pornka vodecih organizacija
Jugoslavije
Beograd. — Prigodom 1
maja jugoslavenskn Stampa
je objavila proglas Central-no- g komiteta Komunistidke
partije, Saveznog odbora
Socijalistickog saveza rad-no- g naroda, Centralnog vije-c-a Saveza sindikata i Ccn- -
i tralnog komiteta Xarodne
omladine U proglasu se
'medju ostalim ka2e:
"Radni ljudi socijalistid-k- e
Jugoslavije proslavit ce
ove godine medjunarodni
praznik rada 1. maj s uvje-renje- m da ce svojim stvara-laeki- m snagama moci da u
miru produze izgradnju svo-je
sretne i velike buducno-st- i
Tamni oblaci nove
opasnosti, koji su joS nedav-n- o lebdjeli nad dovjedan- -
I stvom, podeli su nestajati.
I Pojavili su se ponovno zna-- ci vedrine i stvorila se vjera
j
kod ljudi, da de mir biti sa-duv- an
i udvrscen. Mirolju-biv- i
narodi svijeta dolaze
sve vise do saznanja da fa-talistid- ko dekanje 5to de nam
dbnijeti sutraSnjica i pasivno
promatranje dogadjaja u
svijetu predstavlja ozbiljnu
opasnDst. Danas se jasno vi-de
putovi koji vode miru i
mirnoj prijateljskoj surad- -
nji medju narodima. Zato jc
potrebno da miroljubive
snagc prisile svojom upor-no- m borbom one odgovorne
faktore, koji ne vide ili ne
de da vide nuznost medjuna-rodn- e suradnje — da idu
putovima koji vode miru i
spokojstvu svijeta.
S pravom mozemo redi,
da se nalazimo na pragu no- -
i epohe u kojoi konstruk- -
tivna medjunarodna surad-nj- a
i mirnn i aktivna koegzi-stenci- ja zemalja sa razlidi- -
tim sistemima postaje ne sa-mo
moguda, nego i objektiv-n- o
nuzan uvjet drustvenog
progresa. Podjela svijeta na
blokove, stvorena u periodu
hladnog rata, predstav-lja
izraz teinji dovjedanstva
ZNAcAJNI VSPJESI R. ALBANIJE
Tirana. — Predratna Albanija
je bila najzaostalija driava u Ewo-p-i.
Faktiiki ona je bila kolonija
U Albaniji nije bilo industrijskih
poduzofa, prua, kulturnih mtano-v- a
i pozori{ta. Skoro potpuna nc-pismeno- st,
straSna primitbnost o-ru- dja
rada, bljeda, ncznanje. epi-demi- je
— to su bile karaktcristike
oe zemlje poslije detiris'jekosne
"civilizatorske djelatnosti turskih
i talijanskih kolonizatora u njoj.
Danas je Albanija zcmlja, koja
je poila putem socijali stiVkc indu-strijatizaci-je
i preobraiaja poljo-privrtd- e.
Na tom putu onacostva-ril- a
velike uspjehe.
U pxlinama narodne vlasti obim
Prcdstavnici Pupar.skc,
Grckc i FNRJ za
prosirenje vcza.
U Atcni jc potpisan sporazum
izmedju N. R Ougarske. Kralje-vin- c
Grcke i FNR Jugoslavije o
sprcdatanju i borbi protir zaraznih
bolesti u rogranicnim rajonima.
Pnompenh, {Cambodia. — ! Prilikom potpisivanja sporazuma
Kineski premijer Cu En Laj 1 glavni sckretar gnTkog ministarstva
ce posjetit Kambodzu ovoga ' socijalno staranje i predsjednki
su
Vo
bi
zemlje
da cvaki ilxn porote pobne
izjasai. obracloienjenv. da li
je ratloRa za odnoit
prtir prijedloRa driavrtoc taii-me- m. 51 paretnici redom da-v- ali
izjave, vel пм
— Ui prat v.
nd poljednjih bi je nihotiette.
Kad je aa voj ime, je
viknaa: preentr Na
pataljena pitanja adcavaraa
STRANA 3
koje u miru, u ranopravnoj
suradnji malih i velikih dr-zav- a, jedini put napret-k- a
i blagostanja. Xa svjet-sk- oj
pozornici pojavile su se
nove snage, olicene u mili-junski- m masama Azijc i A-fri- ke, koje danas kredu pu-te- m
sve samostalnijeg raz-vitk- a.
Slaveci ove godine 1. maj,
mi vidimo snazno ja-da- ju teinje radnidke klase i
radn ill ljudi uopce da ujc-din- e
svoje napore u borbi za
razvitak socijalizma. Xaro-d- i
Jugoslavije, nnSe druStve-n- e
politidke brganizacije
ulozit ce i u budude sve na-pore,
da se Sto prije prebro-d- i
jaz koji je dijelio progre-sivn- e
snage u svijetu i da se,
u dnljnjem razvitku, uklonc
one pojave, koje su kodile
socijalistidki razvitak so-cijalisti- dku misao.
X'arodi Jugoslavije poz- -
j dravljaju sve napore na Is- -
toku, prije u Sovjet-sko- m
Savezu, za brzi i sna-zni- ji
socijalistidki razvitak.
Mi se iskreno radujemo sva-ko- m nastojanju miroljubi-vi- h demokratskih i socijali-stidki- h
snaga na Zapadu, da
se otklone prepreke za siru
i plodniju suradnju izmedju
Istoka i Zapada, da se nadju
putovj za rjeSavanje
nerijeSenih medjunarodnih
pitanja, u duhu razumije- -
vanja suradnje. Mi visoko
cijenimo doprinos naroda
Azije i Afrike jadanju mira
i medjunarodne suradnje.
Xjihova samostalna uloga u
svjetskoj zajednici naroda
doprinosi uspjeSnom гјеба-vanj- u
dannSnjih aktuclnih
medjunarodnih problema.
Parola aktivnc miroljubive
koegzistencije prestaje da
bude parola i pretvnra se u
praksu, u jedino mogucni
put razvitka suvremenih od-nosa
medju narodima i dr-iavam- a."
N.
proizvodnje atbanske industrije u
odnosu na prcdratmi proizvodnju jc
pocan 1) puta, proizvodnja clck-tridn- c
encrgije je povecana 31 puta,
proiztdnja pctrolcuma 5 puta,
a bitumina —18 puta. Izgradjcno
je desctine modcrnih poduzeda, niz
novih rudnika. prupa cesti, prcko
sedam hiljada kilomctara kanala za
navodnjas'anje odvodnjavanje,
zatim hiljade stambenih zgrada,
stotinc ikola bolnica. indu
strijskih radnika povedan je na
90.000 Albanski narod je izvrfio
pravu revoluciju u oblasti kulture.
U bisoj Albaniji 8377 stanovnika
bilo jc nepismeno. Nije bilo vilili
i srednjih Skola. Sada u zcmlji je
medeno opc obavezno sedmo.
goditnjc ikolovanje. postoji (est
instituta, 13 tehnikuma, stotinc pu
nih i ncpunih srednjih Ikola. U
Tirani je izgradjen studio za filme.
osnovana filharmonija u zcmlji
radc vise pozorilta, bibliotcka i
klubo%a.
Uspjesi albanskog naroda na
udvrk'cnju svoje driave, svoje cko-noms- ke
politicke nezavisnosti su
cliki i odevidni. je ne
davno dobio priznanje od strane
kompetcntnih medjunarodnih lak- -
Ijeta, saopcio je kombodian-- 1 delcgadja izrazili 2e.tju da seltora. Decembra 19)) godine AI-s- ki ministar vanjskih poslo--' protirc i udsrste vcze izmedju trilbanija je bila primljena xx ilxnx
va
l" cradiii je
poveem
nita
im
vec
ranijih prere-- f.
je
ratne
ve
ne
+
11
i i kojih
prema a-vjer- eaja t i Jedan
pa-ko- ia
I
,
vidi
kako
i
i
svega
novi
i
—
i
i
i Пгој
;
i
Taj faka:
Ujedinjcnih nacija Neobican porotnik
je mimikam. Na kad u ca pofrli
„pitati fracaki. ipotavile +
da mi nema pojm prorea.
jer ne na enxleskL fJ tiantalaj dikaiji proRlaSen je 2itav pra-c- ea
i aadjenje Cava I ranijih pet)
xa cakanki oevaieee. L'pitan
xaSla e je prirai parotnittva
im) ravaria je. da ae neodaziva-nj- e matra kakavMlakam, te da
a ma rekli da je dovolj na da
na praceaa avijek ikne "pre-аеМ- Г"