Jedinstvo, June 26, 1956

              SiTRAXA 4
IZ SVIH KRAJEVA SVIJETA TELEVIZIJA K L E T V A
НРг"Ш--1- К (W i 1 1 л r г f s k i r o m a n)
Neobicne cinjenice o zivotu evropskifi naroda — A U GUST 3 E N O A —
Evropa je nesumnjivo najpro-udeni- ji
i prema tome i najpozna-lij- i
kontinent Napisanc su hi!jade
i hiljade knjiga o histonji njcnih
naroda, kulturi, njemm planma-n- u
i ljudima . . Pa ipak se joJ
uvijek nadje poncito u toj svima
dobro poznatoj Exropi, ito mno- -
ginu nije poznato.
Donosimo nckoliko nulo poz-nati- h
statistidkih podataka o tome
kontmentu, na Lome i mi itvimo
Kotor je najkiSoyitiji
grad u Evropi
Oblast oko naieg Kotara smatra
se najkiinijom u cijcloj Exropi, s
odcnim talogom od 46-- i cm na
godinu Najsuxlji je grad Astra-ha- n
On ima na godinu sxega 16
tentimctara xodenog taloga Ako
tko hole da se dobro nasunda, tre-h- a
da putujc u Madrid U oxom
gradu maksimalne godiinje tempe-rature
iznose 0L0 40 stupnjeva
Najhladniji exropski xelegrad je
Moskva, gdje se tcmperatura zimi
spusti i do minus 3) stupnjeva
Od 32 nezavisne zemlje, kohko
ih danas ima u Evropi, 20 su re
publike, a 12 monarhije U Exropi
postoje i zanimljixe teritorijalne
anomalije Tako selo Livija pri
pada Spam j i, tako se nalazi dubo-k- o
na francuskom teritoriju Exo
kako je doilo do ove anomalije.
Kada su Francuska i Spanija sklo
pile Pmnejski mir, potpisan je do
kument o opdinama, koje Spanija
ustupa Francuskoj Sludajnom o-maik- om
selo LiMja nijc uilo u
taj spisak, pa je tako ostalo t dalje
pod ipanjohkim suxercnitctom.
Trancuska jc kasnije traiila, da se
oaj propust praxi. ali Spinija je
zahtjev odbila Slidni sludajcxi te-ritorijalne
anomalije postoje jo$ u
Svicarskoj, gdje ncka scla pripa-daj- u
Italiji i Njcmackoj
LANAC
Gospic1. — Vclcbit je jedan od
jugoslaxenskih najmtcrcsantnijih
planinskih masixa Poput xisokog
hedcrru iprijct!io se izmedju mora
i hike xisoraxnt Njcgoxi mtki
xrhunci dojmili su se i stanh Rim
ljana, koji su ga nazixali — lanac
sxijeta (Katena mundi) Taj la-nac
poemje na sjexcru od planin-ko- g
sedla Vratnik iznad Senja, a
na jugu se zaxrtaxa na rijcci Zrma-nj- i
Dok je kod Vratnika xisok sa-mo
nrfto xise od 700 mctara, u
ulnom dijelu uzdiie se Vaganj-ki- m
Vrhom na xisinu od 1758
mctara Samo pet mctara nilc je
Sxeto Drdo To su dxije najxiie
1оЛе Velcbita TeJko bi bilo iz-broj- iti
sxe xrhoxc Velcbita Pastiri
kaiu, da ih ima 9 999 . .
Hajdu£Rc stubc
Tko bi pokusao brojiti xrhoxe
Velcbita. nai&io bi na niz tcikcxJa
i zapreka — ncprohodne klance
N'ajdixljn i najljcpJi je klanac Ve-hk- a
Paklcnica u ulnom Velcbitu,
koji je proglaicn nacionalnim par
kom Taj kanjom nalikuje na go-Icm- u
pukotinu i ruii se s Velcbita
na more kod Starog Grada U torn
xrtoglax-o- m ponoru s najneobi-niji- m
oblio'ma stij'cna. nalaze
takozvane Jankoxicxe Srube. za
koje pricaju. da ih e ixklcsao haj- -
Nekada u Ion. majmin, tec
i vraka iivjeli a xeliLoj nxadjl.
Kad god bi e itfeli odmah bi
capodjeli vadjo. vtkali bi. pre.
pi rail se. a teto i tnkli. To a UkoHtil grabljiTice. One bi
napadale povadjeixe Uvotinje,
grmbile i nbtjale. Stoga u Ion.
majraun. tee i avraka takljoiH
pri mirje. Od toga trenntk ii-je- li
--a e Joti. мп je Jedno
metal njihow bratntra. Nka
e mogli loliti n tome, tko je
od njih tariji. Dnro tx totne
гадргах-ljali- . dok jedanptit nisa doli pod vtoolo dro, kojega je
kronja bacala na xemlja gacta
pjena.
Skn je pogledao drro i rrkao
Vise od 500 hiljada
noraada
U Evropi —- joJ ima rise od 500
hiljada nomada — naroda koji
nemaju stalno boraviitc To su
uglaxnom Lapond, koji iive u sje-xern- im
oblastima Norxeike. Fin-sk- e,
Sxedske i SSSR, a ima dosta
i lutajudih Ogana
Najstarija evropska dinastija je
Grimaldi, koja xlada u Monaku
Potjcde jo iz 1297 godine. Pred-staxnicr-ma
ove zbilja xeoma stare
porodice ne smeta medjutim, ni
najmanje, da danas five od pnhoda
najxede i najozloglaienije kockar-nic- e
na svijetu
Osim evropskih driava nemaju
izlaz na more, to su- - Austrija,
Andora, Madjarska, Luksemburg,
Svicarska, Cehosloxadka i Vatikan.
Iako nemaju izlaz na more, Sxicar-- d
su izgradili znadajnu trgovadku
flotu Naprotiv Irska, koja je sa
svih strana opkoljena morem, go-to- o
i nema znadajmjeg brodoxlja,
osim ribarskih ladjica i manjih
brodoa za lokalnu ploxidbu.
Iako se mnoge medjunarodne
konferencije, osobito raznih orga
na UN, odriaxaju u Svicarskoj,
oa zemlja nije dlan oxe svjetske
organizacije' Treba joJ zabiljeiiti,
kad je xcd rijed o Svicarskoj, da
je to jedina zemlja u Evropi, gdje
iene joi nisu dobile praxo glasa
Brakovi najduzc traju
u Jugoslaviji
Prcma nckim statistidkim poda-cim- a,
Irci se najteze odluduju na
brak. Na 1000 osoba tamo se sklo-p- e
godiinje samo 5,3 braka U re-publi- ci
San Marino postotak skla-panj- a
brakoxa je najxedi u Exropi
— 12,4 na 1000 osoba.
Jedan poznati francuski stati-stida- r
ncdaxno je objavio, na os- -
no-- u briiljixo skupljanih podata- -
SVIJETA
! duk Stojan Jankoxi, da bi lakSe
prolazio na sxom konju Ako se
podje dalje prcma sjexcru, coxjek
ne zna. da It da se xise dixi stje-noxiti- m
Crnim Dabnma, all Dijc-lin- n
Stijcnama ill prostranoj pra-iu- mi
Stipoxai?
Zanimljivosti florc i
faunc
U xisinskim podruijima, tamo
gdje se bukoxe i jeloxe Jume z-xrsax- aju
niskim ibunjem mogu se
mix jedinstxcni primjerei flore u
sxijetu, takozxane endeme. Poznat
endem u naucnom sxijetu je de-ge- n
ea x-elebit-ika,
zatim sibirca kro-atik- a,
koji se mogu nafi u central-no- m
Velcbitu.
Kao jedinstxen predstaxnik fa
unc u sxijetu je i xelcbitski Icptir,
zxani a polo xelcbitika Njih ima u
vrlo malom broju. pa je zabranjeno
da se Joxi U xelcbitskim fumama
mole se sresti t mrki medxjed,
koji je, takodjer za?tifcn.
Start i novi putovi
Stari narodi su se probijali kroz
velcbitske fume i xrlcti na more,
ili obratno — na licku xisoraxan
To dokazuju ostaci starih putoxa.
koji se danas pronalaze u Sumama
Vefi prijclaz prcko Velcbita po--
— Najmladji brat je Ion. On : kraj oroga drvrta, niaam pod
n]im mogao пав xaklon od lar '
kog snnca.
— A ja — rrkao je majraun
—. kada мп prl pat Upod o To-ga
drveta. гаокао am no-o- m do
taci njegor vrh.
Zee je dodao.
— Moje all bile a dale od
ovoga drveta.
Svraka t--e пама!ја!а.
— Dragi moji. ja an doni
jela zrnce. ix koga je ixraelo to
▼Hike drro.
Tada a ii rot bi}e reUet
— Najmladji brat je Ion. On
dakle trebo da noI tnajmuna.
SUriji je od majtanaa tec, to
ka, da u Jugoslaviji najduze traje
ljubav izmedju supruznika On je
do ovog zakljudka doiao, kada je
utvrdio, da se u Jugoslaviji na
svakih hiljadu porodjaja detm
djeteta rode u brakovima, koji su
zakljudeni prije xiie od 20 godina
Ako se izuzme Madjarska. gdje
crvaj postotak iznosi tri, ova brojka
je veoma visoka u usporedbi s dm
gim zemljama U Holandiji ona
iznosi sxega 1,6, Francuskoj 1 4,
Bclgiji 1,3. Vehkoj Britaniji 1,
Njcmackoj 0,9, Sxedskoj 0,8 i
Svicarskoj 0,6.
Teskc posljcdice rata
U Austriji ima najxi&e van-brad- ne
djece. Na 100 porodjaja 15
djece je xanbradno. To nije ni du
dno Ox a nesretna zemlja doskora
je bila okupirana, i tcike poslje
dice rata i duge okupacije ostaxile
su tamo mnogo bolne tragoxe U
Austriji konstatiran je i najxedi
broj teikih nerxnih oboljenja Na
sedam miliona stanoxnika oko
46 000 bolcsnika od oxih xrsta bo
lesti nalaze se u raznim dusexnim
bolnicama.
Dxije naizgled bogate zemlje
imaju najx'ise samoubica — Dan
ska 25,9 na 100 000 stanoxnika i
Svicarska 22,8 Odmah poslije njih
dolazi opct Austrija sa 22,3 samo
ubistaxa.
Prcma ratnim statistikama, naj
teze gubitke je imala Pol j ska 17
posto njenog stanoxniJtx'a izgubilo
je iixote u toku Drugog sxjetskog
rata. Poslije Poljske dolazi Jugo
slaxija sa 11 posto gubitaka
Eto samo nekoliko podataka,
nckoliko statisticlvih brojaka, kojc
de, uglaxnom, xet! za nckoliko mje-sec- i
zastarjeti, ali koje ipak daju
i po koju karakteristiYnu crtu lika
Ex rope u 1956 godini.
c"eo je tck u prvoj poloxini proi
log stoljeca, kad su izgradjene ce-st- e
za Scnj Karlobag i Obroxac.
Te ccste prolazc prcko najniiih
planinskih scdala Ta tri puta gra- -
dio je kapctan Josip Kajctan Kne-ii- .
iz Petrinje.
Poslije Oslobodjenja probijcni
su noxi putoxi prcma moru — od
PeruSica prcko Stirox-a-e za Sxeti
Juraj i Jablanac Velcbit je ispre
plctcn i iumskim putoxima, medju
kojima je najx-aini-ji onaj koji ide
od Krsnog prema Raminim Kori
tima.
Hotcli na Velcbitu
Gusta mreia putexa bit ce od
xelikog znacenja ne samo za cks
ploataciju Juma xexf i za potrebe
turizma, koji ce se u budunosti
razvijati na oxom planmskom ma
six-- u Planinari, loxci i drugi lju-bite- lji
prirode rado fe dolaziti u
oxaj kraj Osim toga, more je u
blizini.
Dul Velcbita gradit e se pla-nins- ki
domoxi, a predxidjeno je,
da se u bliskoj buducnosti podigne
hotel kod Daikih Oitarija i drugi
na predjelu Sdroxacc. Od Karlo-bag- a
do Ba&ih Oitarija ima 18
kilometara.
. WETAC
ga neka e on popne na majmu
noTi ledja. hrraka je najtarija.
Ona ce jeti na ze!era ledja.
Otada nita nije tnutilo logo
оте etrorire. i tvi a ih nativati
"retna obitelj. Svagdje. gdje
bi e pojavila ta retna porodi
ca xladali n tei-elj-e i rJoga. il
votinje i ljudi aximali a ih kao
prirnjer.
Zbog toga n arakoj tibetan
koj keel rM na xido lika na
kojoj e mole tidjeti Ion, kako
noi majmana. na kome toji
tee. a na njemn svraka. Ta lika
svakoga podjecca da bratatvo.
mir I nradnja vakoj obit el ji
donoi istinka refa.
СГЊНахмка narvdna prica)
O SRETNOJ OBITELJI
Not! televliijekl prom СПС
zove ве The Barrie Keat po
imenu kolumniote Alex lUrrie.
Na programu pjera Ilettjr Jean
Ferguson, bir&a MUh Canada.
НД1В
ЛУаИг Koater na llci na nvojim
itlnficem — pada medju itak
nute kanadiiVe pjexafe. Nastupa
na СПГ" proxramu Canada Hit
Parade.
— СПС Picture Service.
SPORTSKE VESTI
NOGOMET
Nacionalna liga u Torontu
16 June
Trident-s- Italia 3 2
Ulster — Hungana 1 2
18 June
Italia— Ukraina 3.1.
19 June:
White Eagles—Sparta 2:0.
Na eclu tabclc jc: Italia, zatim
White Eagles, Tridents ltd
Srednjeevropski kup
U takmiccnju za srednjecxrop
ski kup Jugoslaxiju (c prctstaxljati
Crxcna zxczda i Partizan Takmi-fenj- e
poCinje 24 juna
Kvalifikacije za ulaz
u Prvu saveznu ligu
Vardar — Morox--o 3 0.
RAZNO
РапссхаЛ.1 Dmamo" (ruko-mc- t)
je pobedio u Utrchtu (Ho-landij- a)
rcprczcntaciju Holandijc
sa 1311.
Biakhsticlu trku oko Italije
dobio je Lukxemburianin Karl
Gol'
Montexidco. Urugx-aj- . — Ko-Jark- a
SSSR—Urugxaj 91 68
— P P
Zgrada sa 9 apadmana
na prodaju
Prodajem xgradu a dtret
apartmana koja e nalaxi u rcu
niklene indnMrije. Tri apart
mana a po tri obe; tri po ce-ti- ri obe; i tri po pet oha. KtI
apartmani imaju kuhinji-k- e ka
binrte: elektricna tmja xa petfi
i fridjiretore; centralno grijanje
i neprekidno topla voda: rliki
pod mm a 110 topa dniine, 35
topa irine i 11 topa iine.
V tgradj je pored apartmana
knelana a dtije Ilo-li- ng Alley
kSi oebcailjijejaerdottaokaintecmlratienrldiienxoanudkrverariaa.doa-dtteax- e.t godina. Godiinji dohodak
je vrlo debar.
Prodajem oaj pojed ex trio
emjerena cijeno. ipod original-n- e rijene knitanja xa vrlo main
gotovino. Cijena ce biti utvrdje-n- a na xadoTo!jtvo oxhljnog
Vopca. Rok iplate mole biti darorocan. a dat cu xa 20% jftinije xa gotov novac Uxrok prodaje povjeda a go-di- ne taroti i odiaka vlaniVa
da e porrati a Stari kraj.
Za daljnje informacije piite
na POVRATNlKj co JEDINSTVO
479 Qneen St. W„
Toronto 2R. OnU
" ф v'v w ; Ф Ф'фГ-0%- 0
Ona sitna Iu2 na visokoj kuli
Noxograda treptjcla je o zidu ok-rug- le
dx-ora- ne gradskoga tomja
pod shkom blaiene djexice Marije
Cist, al cudan, strahotan bijaie
taj prostor, bijelim xapnom pri-kriven- o
mrtxo zjalo. U kolo na-okol- o
лшко se kao krug xjecnosti
debeli, kameni zid, od dna do
x-r-ha
pobijcljcn. Po podu prostirale
se mrke drxene pIo!e, a nad gla-xam- a
sklapao se txrrd, kamen sx'od
Mala Siljasta okanca, izrezana po-vji- e
&xieije glaxe, propuitahu za
xednh dana suncane zrake oxamo,
xiie nije moglo uljesti od krutih
gxozdcnih J'ba unakrst slozcnih
A {ta bi i oxamo doSlo' Mozebit
lasta Strm, okomit je kits, pod
njim bui duboko more Ptica mo-gl- a
bi odaxle utcc"i, Coxjek ne moie
Amo ulazi se samo na jedna xrata,
gx'ozdjem okoxana prcko roosta
visoka ko toranj. uzana, da jedxa
prodje c"ovjck. Slabo sxijctlo tre-pe5- e
na Bogorodiiinu kipu, na bi-jelim
zidinama, a dalje na spava-jui- m
kraljicama, jer tu dux a Iiga
suznjicc sxojc, Jchsaxu I Manju
Ponoj dodje i ponoi prodje. Sxe je
tiho u dx-oran- i, samo izxana cujrf
urlanjc bure. Na mekoj loinia lcii
Manja blijeda, umorna, gotoxo di
jcte Spaxa ncmirno O sxijctlu
lampe xidiJ, kako joj hca katkad
zadrhtnu, kako ispod noknvala
izvude asomicc bijclu ruku I uz-dah- ne
duboko. Na drugoj postclji
poCiva Jelisava Pod glaxv je saxila
jake laktox-e- , lcii na Icdjima, zinu-l- a
je Pomalo diiu joj se jaka prsa,
blijedo lice smrkne se ccsto, i iena
2astcnje, goxori iz sna. Samo Dogo-rodic- a
bdije, gleda na plamccak
noine svjcthke, na prazno klecalo
pod sobom Da, gospe spaxaju, ni-Jt- a
ne muti njihoxa mira I kanda
su istom Icglc Na stolu joi im sto-j- i
xcccra, hljcbac bijela kruha, pc-itn- x
rebra, smokxe i staklcn xl
pun rujna xina, a kraj toga crna
knjiga sa bijelim krstom Hilo je
bhzu prxoga sata po polno6 Hura
bjesni ace i c, udara u prozorc,
al one ne iuju, po bun spaxa se
sladje
Ujcdamput ncita zaruii Vclika
plot'a u podu otklopi sc, a ispod
njc niknu. pristar cbxjck. Zuto, go-toxo
crno mu je lice, bijela kratka
mu kou, koju pokrixa modra kapi- -
ca Mornar je, misliS, u modro pla- -
tno oujexen, samo oko struka ije
mu sc сглсп pojas Coxjek izidjc
iz otxora, erne male oti okrecu sc
amo, tamo, zapmju na Jclisaxi nak
na Mariji Nasmjchnc xe, poscgne
za pojas.
— Koju bi najprijc' — upita se
i stoji, oklijcxajuci — ut, sxa-kak- o
stari j u, jat'a je i kako jaka —
naxtavi, nagnuv sc nad Jclisax-- u
--—
Drugu smotah brie — rede, poSav k
Manjinoj postclji — slaba je, go-toxo
dijetc Ej, cj — izbijcli zubc
— dobro (e mi platiti Kir Sime
Sta cu im ja, mo ram ga slusati,
njcgoxo sam pscto. Ja sam noi on
je ruka. Kir Sime xaljda zna, xli su
to xclike grrfnice, ja percm ruke,
ja sam pscto, pscto, xelc, ncma
duie Pak stq cckina, nije to iala
Pedcset xcf imam Jcsu li praxi, da
xidimo — Grk pnstupi klecalu
— Haha' Rcci, Bogorodice' jcsu
li praxi cckini — nakesi se, zagrabi
u diep i pruii na dlanu hrpicu
zlatmka prema sxijctlu — jcsu,
Doga mi, praxi mlctadki iutaci. Ej.
sxcti Marko' Poznam toga sxeca.
Da nema on ruke u torn pos!u
Ha' Ha!
Sxijctlo zatrepti jade. Grk se
strcsc, i nckoliko cckina pade sa
dlana na pod Od Jtropota sunu
Jchsax--a uxis, izxali oOi, kriknu,
opaziv muikarca
— Sto, gospodjo — Sapnu Grk
staviv prst na usta i poce nagnute
glaxe okoliiati prema postclji Jeli-sax- a
skodi tz postelje Jaka icna
proxirixahu snaini laktoxi, krenke
noge Digla glix-- u xixoko, slijeaeffi
crnima oArna sxaki mig Grka, a
rasplctena kosa Ictjcla joj oko gohh
ramena kao griva bijesnoj laxici
Talo postaxi se protiv mutkarcu
i xiknu:
— Su hodel, Sta hodei ti oxdje
— Sta. dobro hocu, gospodjo.
— Poito si dotb?
— Da te spaMm.
— Ti . . . ti . . da me spasiS
— zacudi sc icna i odmicuci se od
Grka, pnslanjatc uz zid. da se za-Iti- ti
— Da. da. dodjoh da spas
tcbe i tvofu kcer
— Spasiti. spasiti — kKkmi ra-dosn- o
Jelisava.
Na taj klik probudi se Marija.
digrm glax--a. al stisnu pod mglav-Ije-.
opazhr muilai glaru
— Tdil h to zlato — nastaxn
Grk. pokazav joj na dlanu ccktnc
— To su mi zlato dali tvoji krmia
Iranil, Parao Horrat prior, da
smaknem tebe i tx-oj- u kecr.
— Da smakneS? — kriknu od
straha Jelisaxa, uzmicufi dalje uz
zid.
— I mogo bi vas Iako smaci
Jcr tko me vidi, tko me cuje' Vi
Zacas mogle biste mrtxe, nijeme
biti. No ja ne cu — rede, smije-ded- i
se Grk, Suljajudi se dalje —
nisam krxopija Evo, tajna vrata u
podu, tude idu stepenice k moru
— K moru, na slobodu? — smi-jal- a
se Jelisaxa, uzmidudi.
— Da, na slobodu! Bit cu ti
xodja Znam sxaki put i svaki ka-men'
Izx-e-st du te — potxrdi Grk,
napredujudi.
— Izvesti me Bole! Boze!
— Koliko mi dai, a
— Koliko? Koliko vazem zlata'
—- dahnu Jelisaxa Sad bjese uz-midu- di doJIa do klccala. Grk se
zaustavi, umuknu, i Jelisava stade
— Koliko azci hocu — istisnu
kao razmiSljajudi Grk sagmite
glaxe.
— Da, da, tzxcdi nas u une
Boga Izxcdi! Marijo! Kderi Slo-bod- ne smo' — khknu Jehsax-a- ,
pruiiv ruke, al u ta; trcn okrenu sc
Grk na peti, ncita zxiidnu zrakom
zamka pade zeni oko vrata, joJ kri-knu,
dignu ruke, klonu, i zadas
klcdaie gusar pod ma j kom boijom
na njczinim prsima, stiSdudi u2e ko
bijesan i xicudi:
— Ja pscto 1 Pscto' Reci xragu
ih Bogu, da me podmitiSe Horxati'
— Majko! Majko' — udan
Manja xnskati, skodiv na postclji
Zdxojna od straha zaboraxi zenski
stid Boa, raspuitcne kose u lakoj
haljt uze lamati rukama. i dok sc je
snaina Jelisava na podu rvala sa
krxnikom sxojim, skodi mlada na
pod i uze bijesno traiiti u£c zxo
nila na zidu xidudr
— U pomod' U pomod!
— K xragu' Miruj' — iknpaJc
Grk, — proklcto zvoncc zabo- -
raxih! Suti' Sad du te zaklati.
I skodi da se zalcti na Manju,
al Jclisaxini nokti bjese se zako
u njcgoxo meso, Iclisaxini
aktox'i grlih ga kao gxoidje.
— Zxoni, zxoni — disaie Jeli-saxa
Vcd se du5c u tri i emu koraci
oruinika, xcd zaruii u bravi kljud
— Spaicne smo — khknu Ma-nja
— brani se, majko
— Bar tcbe da zgazim, rmijo'
— ruknu Grk, trznu sc uvis ko ris,
baci sc ikripljudi na icnu, pritisnu
joj grlo k zcmlji. Jelisava za ruk-nu.
zakonana norama. Grk skodi.
kliznu u zjalo, i kad se xrata tarn-nic- e
otxonie, zaklopi sc ploda u
podu
Sxijctlo buktinje raiari tamnicu
Na dclu straie unidjc Bcnslav no-sc- di
lud i gol i mad Zadrhta od pre-past- i Na podu prcd Bogorodicom
Iczasc razderana ruha, krxaxih ru-ku,
nabuhla, modra hca, izx aljcnih
odiju Jelisaxa, a do postelje klonula
bez sx i jest i kraljica Manja.
Za xiknu Bcn-slav
— imc Boga? —
— ita sc tu zbilo? Cija je to
zlotx-orn- a ruka? Ljudi, poloiitc
gospu na postelju.
PA priskodi k Manji
— Kraljicc! Kraljice' — sapnu,
diiudi mladicu — digni se, osxije
tti se Rea mi, ita jc — Manja,
Icicdi u njegox-- u narudaju, otvori
odit stisnu ih opct Groza je strcsc
Skodi ko mahnita, pogtcda klecalo
i pokaza prstom.
— Tu, tu, tu ubi jc, zadavi jc,
majku. O majko. majko moja' —
kriknu u demcran pi ad i pokri si ru-kama
lice M lad id pnstupi i posadi
je njczno na postelju lila je ko
mrtxa, nije se branila.
— Goxori za ime Boga, kraljice
gospo, ita se tu zbi?
Л ona de sumrtxa kroz-- suzc
laptati
— Probudih se na majdin krid
Kod zida stoji ona, prcd njom mui-kara- c,
xai tamnidar, Grk Stisnuh se,
sluiah Dodje, rede, da nas spa si
Horxati ga podrmtili. da na sma-kn- e
On da to ne de, da de nas
tzxcsti pod zcmljom iz grada Al
jao, oh grozote. majko majko!
— St dalje. Ita dalje
— Zadax--t je, zadaxi je sakama,
tu, tu preda mnom' Oh' Oh —
kriknu Manja. stisnu v lake prcd
odi, i produlji odajno jccati.
— Proklcti tiic' Horvati g--a
podrmtili rede — Laic, laic i sto
puta laic Cija je to zlotvoma
ruka'
— Al ti ni pntera two? Ti ne
zna J zato. gospodine Bertslare, je
li ' Rea, rea — iapnu Man ja u pol
groze, u pol straha. uhvatrr mia-did- a
za ruku.
— Tako rm Boga, mvam. nisu
ni moj-- i drugovt. Al kud je doto.
laid otiib zlotvor' Straiar ne ndie
nikora uliesU. I
— Ne znam. Najcdnom bio jc
tu, cuh gi, %idjeii ga, kako mi dart
majku, pak propa u zcmlju, ondjc
ondje. na onom mjestu.
— Ha! pod brijeg niz stepenice!
Rasijeate pod! Za njim' Na mu-kam- a
de redi, dija je tovraija ruka!
Sime dignu glax-u-, skodi Iz nu
trine ipilje odjcknuSe koraa Zx
nckoliko dasoxa izidjc iz spilje Grk.
— Napokon! — viknu Sime,
koraknuv prcma Grku. — Jest It
oxriio, Atanasije?
— Jesam i nisam — promuca.
gusar, dridudi, jedxa diiudt
— K Tragu Sta je Goxori'
— Tu ne du niita redi, ne cu go-xo- nti — odxrati Atanasija hrla —
Bjczimo' Cuo sam lupanje, mogli
bi potjera dodi za nama
— Ne luduj sred bure
— Bcnslav je vrag Bjefmo.
Podji samo za mnom uz kraj Idi
demo putcm, za koji samo gusan
znaju.
— Ah k vragu' Rcci prije, ito
jc bilo
— Ne du — iknnu Grk — me
ni je moja glaxa milija Ajde.
Ne dekav odgoxora, nagnu se
Atanasije i pode sigurnim korakom
stupati po strmom kriu obalc, sad
skaguji, sad se xerudi, sad se proti-skuju- di uz stijenu kao ptica, kao
zmija, a 5or Sime, xitlan burom i
zadaliden, jedxa je dostizao njego
xe slope.
— Pomalo, Atanasije! xiknu, —
zar te xrag nosi? Ta bura me zau
staxlja, izdaje me sapa.
— Bjeii, xchm ti. Ako nas uh-xat- e, zlo Ne dujci li zdalcka
kriku? Samo dasak, onda smo si-gu- rni
i od samoga vraga
Za dasak zakrenu u jaz mcdu
gndem i dodju na xeliku kamenu
plodu, zaklonjcnu od mora razdr.
tim pedmama Kako je jaz duboko
bio, a stijene xisoke, nijc tu bura
imala silc
— Sjcdni, Kir-5im- c' — rede
Grk, uzdahnuv duboko i spustiv se
na kamen — Tu nas ne de nan ni
xrag Za taj kut ne znaju ncgo
zmije, orloxt i gusan
Sime stisnu sc pod pedinu, Cauk
je iutio, da pnbere malo daha,
zatim rede:
— Goxori, Atanasije. Jcsi li
ox riio ?
— Napol, Kir-Sim- e, xrag se
umijeio
— Kako? i
— Zadaxio sam Jelisaxn.
— A Manju?
— Nisam dospio Jelisava чс
rxala, xraika icna, imala jake mi
iicc, oitre noktc, joi me sad peku
ogrcbotine na xratu Dok sam sc
rxao, dozixala Manja ko bijesna
pomod, trzala zxoncc.
— Do xraga' Nisi ga znao odre
zati?
— Eh, tako je' — lupi se Grk
C)zbkuonlijcsneu st—taiax, radgolcmtiek ptoammumtioa,
a ja iuk pod zcmlju i stubama k
tcbi. I to je dobro, jc h' A Hor
x-a- ti su krivi Na odlatku doxiknuh
Mariji, da su me podmitili brada
Horxati.
— Jcsi li barcm je neito' Sam
pakleni duh pokxario ti je pamct
— Jest. Sta dci Nu ti miruj
Za txoje imc ne zna nitko mm
mene Ja te ne du izdati Ncgo duj,
Kir-Sim- c, ja te xaie zemlje xiie ga-zi- ti
ne smijem, jcr mi tu glava
xisi na xlasu. Marija me poznaje.
pa de redi sxijetu Poxratih se med
gusare u rodni kraj na Samos
Onamo ne siie xaia nraxda te
budc li ondje posla, pod j oh u Mlct-k- r
zx uhodu I u to se razumijcm
Obcdao si mi za dxije glaxe sto
cckina, ja zadaxih samo jednu, al le
bilo tohko posla, da sam za nju za
sluiio to Imaj duie Daj mi jot
onih drugth pedcset na put
— Niita nisi zasluiio. gusarska
huljo — rasrdi se Sime — ta Ma-nja
je prax--a kraljica.
— Nemoj, Kir-Sim- e — Skriknu
Grk — xazda sam ti psetom bio,
rea, da nisam Imaj duie, xchm
ti. jcr da samo zinem. mogla bi i
tcbe zaboliU glaxa. , Grk izbjclt zubc na prokuratora
a odi mu za vijcxnuic u polumraku
toll straino, da je Zadraninu duU
protrrrala
— No hodei Ii — zapita Grk
otrije.
— Dat du ti tridcsct cckina.
— Ncka budc tetrdect. Kir-Sim- e Znam te, dobra si duia, ne
dci ni mrxu odgrixti od krxaxc za-sta- ge нготака
— Neka ti budc pedcset, da c
ne tuiii na me
— Hvala ti, hvala, dobri gospo dine Da)'
— Nisam pomo zlata, x-e-d dodji
sa mnom u Zadar Ondje du ti od-mah
dati nox-ce- , pa onda bjci!
Grk se ncita zamtsli.
— Dobro je — rede, dignur sc
— Ajdmo Bura popusta. Moicmo
Iako ici uz kraj Tu nema za nas
pogibcJjt
(Nastant de se)