Jedinstvo, July 27, 1956

              m. Wi+&—— Оте godine slarimo 25-£tdiinj- icii jucoelaTenV.o-kanadk- e procresirne J tamp.
Prri brej "BOB BE" — Hta radnika i ]jaka iz JugoslaTije u Kanadi — izaSaoje
2. novembra 1931. godine a Toronto.
"BORBU- -j 1936. ruudijediLa "SLOBODNA MISAO- 4- lit progrivnih
kunacUkih HrraU -i- "PRAVDA", list progrnhrnih kanadnkih Srba. "SLOBOD-NA- "
MI SAO" 1 "PRAVDA" u bile zabranjene u Julu 1940. zboe antiratnos
tanovUta.
U decembru 1940. potto je ialaiit proffreeiTni list Lanadskih Hrrata "N O V O ST 1"
a maju 1941. list progrreirnih kanadekih Srba "SRPSKI GLASXIK", a u Julu
JUGOSLAVENSK O- -K A N A D S K I DEMO KRATSKI LIST 1942.Vlit--jtunpuro1g94r8e.irn"ihXkOanVadOtkSihTS1lo"t,ena"cSa R"EPDSIKXI O GS ГL.ASXIK" i -- EDI-N
O S T u e ujedinili — otada izlazi "JEDI XSTVO".
VOL. VIII. — NO 39 (681) TORONTO, FRIDAY. JULY 27, 1936 PRICE oe PER COPY
Prvi muskarac Knnndjanin koji jc prcplivao
me. Slika jc uzcta prilikom izlaska iz. jczcra
mc jc kanadski Ukrajinac. Gradska uprava
Zahtev za hitan sastanak
federalnog parlamenta
U vezi izjavc da je Mas-se-y Harris Ferguson, zatvo-ri- o
svoj plent za proizvod-nj- u
poljoprivrednih maAina
u Torontu, uznemirilo je ra-dni- kc
i narod Toronta uop-St- e. Torontovska organizn-cij- a
Radnidke progresivno
partije poslala je telegram
ministru trgovine Howe-u- .
Telegram je u Isto vreme
poslan George Drew.u, vo-d- ji konzervativne partije ;
Coldwellu, vodji CCF i na-celni- ku grada Phillipsu. U
tclegramu se kaie :
"Duboko smo zabrinuti sa
z,atvarnnjcm fabrike Massey
Harris Ferguson, koji je te-z- ak udarac za hiljade zapo-slcni- h radnika i dobrobiti
njihovih porodica. Urgiramo j hitan sastanak federalnog
parlamenta za §to brie i
I potpuno otvaranje iste".
Potpisan je Harry Hunter,
pretsednik organizacije Ra-dnidke
progresivne partije.
KomentnriSuci u vezi tele-gram- a. Hunter je izjavio:
"Tri stvnri parlament tre-b-a
da udini:
1. Da pruii dugorocni
kredit sa niskom kamatom
farmcrima koje bi im omo-guci- lo
da kupuju poljopriv-redn- e
marine;
2. Da da poklon kombaj-n- a
i drugih poljoprivrednih
maSina u vrednosti 100 mi-lio- na dolara nerazvijenim
zemljama Azije: Indiji, Pa-kistan- u, Indoneziji, Burmi i
dmgima. Kada je kanad
ska vlada mogla da pokloni
75 Sabre jet u vrednosti 40
miliona dolara Zapadnoj
Nemadkoj, za£to ne bi po-klon- ila poljoprivrednih ma-sin- a
za 100 miliona dolara
Pearson za
nuklearnih
Kanadski ministar spolj-ni- h
poslova Pearson izjavio
je u proSli utorak u parla-ment- u,
da ce Kanada disku-tova- ti
o ogranidenju nukle-arnih
, probnih eksplozija sa
vladama Velike Britanije. !
Sjedinjenih Driava i Fran-cas- k I
e.
CoHn Cameron, ilan par-lamenta
ed CCF. govereci o
razIKitesti gledBta o ogra-ni3en- ju nuklearnih eksplo-zija
izmedju Velike Brita-nije
J
i SAD. potavio je pita-nj- e
na Pearsona. da li c
narodima Azije, koje bi bilo
od mnogo vede koristi i za
Kanadu i za te narode;
3. Da podigne trgovadke
restrikcije i otvori moguc-no- st
nasoj poljoprivrednoj
masineriji na svetskom trzi-st- u.
Massey Harris Ferguson
u Velikoj Britaniji dobila je
dozvolu od britanske vlade
da da 100 traktorskih uzo-rak- a
N. R. Kini i data je do-zvo- la
za prve narudibe ako
uzorci odgovaraju. ZaSto
kanadska vlada ne da istu
dozvolu Massey Harris u
Kanadi?
Pored parlamentarne de-bate,
vlada treba da dim pre
sazove konferenciju presta-vnik- a
industrije, unija, far--
merskih organizacija i grad-- j
skih uprava da diskutuju o
ovoj situaciji.
E. P. Taylor i kompanijn
koji su preuzeli potpunu
kontrolu Massey Harris i
Ferguson, pokusavaju da
koriste otpustanje radnika
sa ciljcm da potkopaju te--
melje tredunijskog prava.
Radnidki pokret, farmer-sk- e
organizacije, gradske
uprave, RPP. CCF i druge
javne ustanove moraju udi-ni- ti
zajednicki pritisak na
federalnu vladu da ponovo
otvori mogucnost za otvara-nje
Massey Harris i Fergu-son
za punu proizvodnju",
rekao je Hunter.
Pronadjcnc starodrevne
ribc
Kineska novtnarska apendja ja-i- li
je da su nedakko od Ninkmpa
utnjaci pronaJli fosile od dvc
rtc ribe. loie su iivile ffe 300
miliona )dina
ogranicenje
eksplozija
Kanada uplivisati na ostale
vlade da o torn pitanju dis-kutuju
I sa Sovjetskim Save-zo- m.
Ministar Pearson, odgo-voraju- di
Cameronu na nje--
gove primedbe, izjavio je da
nepostoje razliditosti u gle-dtsti- ma
po pitanju nuklear-nih
probnih eksplozija iz-medju
Vel. Britanije i SAD.
dok je u isto vreme izbegao
da odgovori da li de Kanada
uplivisati na ostale vlade da
o tome diskutuju sa Sovjet-skim
Savezom.
Ontarijsko jczcro siroko 32 miljc, John Jare-s- a
Ickarorr. i njegovim instruktorom. Jare-Toion- ta darovala mil jc naradii od $1,000
"Tajni" sastanak pretstavnika unije i Stelco
Stampa je javila da su
pretstavnici United Steel
Workers unije i Steel Co. of
Canada u Hamiltonu odrzali
"tajni" sastanak u pogledu
spora izmedju unije i kom-panij- e. Medjutim iako je taj
sastanak odrzan niSta novo-g- a
posle njega u pregovori-m- a
izmedju unije i kompa-nij- e
nema. Posmatraci u Ha-miltonu
smatraju da su od-no- $i izmedju unije i kompa-nij- e
u vezi pregovora jo3 vi-de
zatcgnuti nego su bili
pre.
Unija traii 48 centa na
sat novisice. ukliu£iv druire
I .nni;i.in i..nf:„,'.. on -- J
Ijem da se plata i beneficije
7,200 kanadskih radnika He-llene
industrije izjedua£i sa
platama i beneficijama 5eli- -
cnih radnika u Sjedinjenim
Kanadski parlamcnat jc
u proslu sredu izglasjo noi po
ream zakon sa 120 protiv 43
glasa. Ncnim porcznim zako-no- m
fcdcralnc lide prcdvidja
sc visak bu dicta od 300 miliona
dolara. Opozidja smatra da je
vladina vctfina izglasala oaj za-kon,
kao podgotoku Zi fcdc-ralnc
izbore.
— U proJlu sredu ucic odr-ta- n
je u Totontu boksaflci dro-b- o;
izmedju Archie Moor i
James J. Paikera. Moor je pobe-di- o
Parkera u dcictoj raundi.
Moor je torn prilikom zaradio
51 hiljadu i 975 dolara, a Par-ker
33 hiljade i 412 dolara.
Samo na vratima te veccri doilo
je oko 150 hiljada dolara. Da
kl eJ svepa topa promotcri su
zaradili vile od 64 hiljade dola-re- .
Vclika buka oko toga bik je
u stvari za novae, a ne za ovaj
itxxie popelaran sport.
— Potpisan i--e рогеет ugo-vor
izmedju Kanade i Sjedinje-nih
Amertfkih Driava u popte-d- u
oporczhanja indaAtnjc ko-j- u
posedufu SAD u Kanadi. Sa tim
um-ого-ш pruia se moptnost
kanadikora kapiulu da povtifa
svoje iavcsticije u ameritVa pre-drnt- et
u Kaaadi. U Kanadi ta-vestt- rije
SAD iaosc oko IO
nhardi dolara. Saaa u kaaad-ke- -j
uljevsej iedaTiji od 2
ratlijaru delara 90J 1ммшоШе
amerifkt kapkal.
— СдннаПаа Car aJ Peeedry
a Fort Wiibanu i Fort Arther
Sh+pyard etpe fa M ad'
nAa sa pasta. Otpaitaaje je pre-uznkera- 4e
revok kod radeika i
pokrerwit pkutft огрмм2лалја
protestnih ak. tia Radnici va-l'u- :- krivca ru ci.3 fedcra ne
Drzavama. Kompanijn je
.dala kontra zahtev da unija
prihvati tri godine ugovor i
J5 i po centa na sat povi§i-c- e, ukljucujuci i druge be-neficije
u to. Na ovo su vi.se
od 5000 od 7,200 radnika
odgovorili da co radje poci
na Strajk nego prihvatiti ovu
ropsku ponudu kompanije.
Unija je takodje posta-vil- a zahteve joS i nadodatak
plate od -- 1 i po do 6 centi na
sat povisice po smeni i geo-grafsk- oj udaljenosti fabrike
zbog transportacije radnika.
Traii povecanjc besposleni-6ko- g fonda; garancija godi-Snj- e
plate;; za ckstra rad
subotom i nedeljom; plan
penzije; dobrovoljni preko-vreme- ni
rad i novi plan za
Razne kanadshe vest.
' godisnji odmor.
tladc u Ottawi Oni kaiu da
kanadska mdustrija ncma posla.
dok jc kanadska lada utczla
172 autobusa iz SAD. Svaki od
ovih autobusa zahtcva od l.KOO
do 20OO sati radnog vrcmena
dok se on napravi. Ako bi sc
ori autobusi izradili u Kanadi
na njima bi sc drialo najmanjc
160 radnika za period od 12
mescci na poslu. Radnid plani-rjj- u
mar J na Ottav,--u i protest
prtiv daljenjcp otpuitanja rad-nika
sa posla.
— Kanadski ministar trgovt-n- e
Howe na prigovore zbog u-vala- nja
amcrtfkih automobila i
drugih ozila u Kanadu izjavio
da kanadska vlada ne planira
nikakvu restrikdju na uroz amc-riCk- ih
automobila ili bik keje
druge vrste vozila. On nika nije
rekao o otpuftanju radnika it
automobt'Wee industrije u Kana-di.
Kada bi i on nosiju 'lunch
boker" potpazubom i bio otpu-fte-n
sa posla, on bi shvatio sea-sa- o
danaijc sHaadjc e aato-mebilik- oj
indFtriji.
— Opoacteni pos4anki a fe-derat- aom
рагћвмма oitro su
kritikovali federatnu vladu di je
nepraviino nepravedno orae-geti- li
rtUki profit SeVei (Уш a praizvedftfu tefova za fnor-nark- u
xa steme rata a Korefi.
Odgevoro I94S. godtee za te-pe- re
vtada je deavoiSa (oj kom-paai- ii
2 nvtena i 8S0 hftjaea
dotara za ladftavantc fabrike.
Ugevofwn I94S. gedtne za to
Kanada ptatda mnge vie za
topovc kod iste fksne nego je te
platHa araefiou momarica. Nije
m ЛкЈо. placa rata u form ratne
pore
Soujetski apel parlamentima za
smanjivanje uojnih snaga
"New York Times" ialta Sa t za i da poduzmu efekti- - podnc-- n am%rickom Kon-d- a
je sovjetski ambasador ne more da, mt'sto kampa- - gresu all se postavlja pita- -
Georgi N. Zarubin u Wash- -
ingtonu predao apel Vrhov-no- g
sovjeta SSSR-- a upuden
na sve parlamente u svetu.
Apel je predat Herbert
Hoover-- u (mladjem), aktu-jude- m
ministru unutraAnjih
poslova ; Sam Rayburnu,
pretsedniku Kongresa i Ni-xon- u,
potpretsedniku Sjedi-njeni- h
Ameri6kih Driava.
Apel je uavojen na nedav-no-m
zasedanju Vrhovnog so-vjeta
(sovjetskog parlamen-ta)
u kojem se apeluje na
sve parlamente sveta da sle-d- e
primer Sovjetskog Save-z- a
u rcduciranju vojnih sna-ga
i vojnog budzeta, kao
prvi korak za razoruianje i
za zabranu atomskog i hi-drogens- kog oruija. Sovjet-sk- a
vlada je za poslednju
godinu dana smanjila svoje
vojne snage za 1 milion i
840 hiljada vojnika.
U apelu se kaie da je doSlo
vreme da i "druge zemlje
slede ovaj korak Sovjetskog
0 debati u britanskom
parlamentu
U britanskom parlamentu
se ovih dana vodi debata po
spoljnoj politici Edenove
vlade. "New York Times"
ka2e da u ovoj debati vlada
stanovita saglasnost opozi-cij- e
i vladinih poslanika. Po
svim pitanjima, osim situa-cij- e
na Cipru i o naoruzanju
Izraela, vlada stanoviti spo-razu- m. Istide se da jc Hugh
Gaitskcll, vodja laboritske
J opozicijc otvorio debatu sa
izjavom da se siaze sa pre-mijero- m
Edenom, koji je u
svom ekspozeu rekao "da je
udinjena krupna promena u
medjunarodnoj politici, i,
zahvalivAi Sovjetskom Save-z- u, rat je danas izvan sva-ko- g
pitanja i engleskn spolj-n- a
politika treba dn bude
elastidnija kao rezultat tih
promena".
Gaitskell smatra da bi se
pitanje Cipra trebalo resa-va- ti
u okviru Ujedinjcnih
nacija i da bi britanska vla-da
trebala pomoci Izraclu u
naoruzanju.
32S japanskih ratnih
zarobljcnika puStcno
na slolwdn
Vlada Narodne Republike
Kinc pustila je jo5 328 ja- -
pansKin ratnm гагооцетка,
javio jc l.aciio-i'eKin- g. uni 1
da
de ostati. kaie radio, od 3
do 4 nedelje dana sa svojim
Maroko prijem
u Ujcdinjcnc
New York. — Maroko
zvanidno zatraiio prijem
dlanstvo Organizacije
Ovo for-mal- no
udinio marokanski
ministar inostranih poslova
Ahmed Balafrej u pismu do--
stavljenom se-kret- aru UN
nje za naoruzanje, smanje nje kakve akcije tc kongre-svoj- e
vojne snage i ufine poduzeti prema apelu N Ki
svoj vredan doprinos za po-јаба- пје mira medju narodi-ma".
Prema istim izveStajima I
izglcda da su pretstavnici
vlade i Kongrejsa SAD pri-mi- li
vrl6 hladno ovaj apel.
Occkujo se da de apel biti
Bulganjin i zukov na
Prilikom proslave dvana-estogodisnji- ce Poljske na-rod- ne republike, (22 jula),
prisustvovala je i sovjetska
na delu sa pret-sedniko- m sovjetske vlade
N. A. Bulganjinom. U dele-gac- ij
i je bio i Georgije K.
Zukov, ministar odbrnne So-vjetskog
Saveza.
Gostima je poljska vlada
priredila svedani prijem u
Domu kulture u Varsavi,
kojom prilikom je u ime so-vjetske
delegacije govorio
N. A. Bulganjin. U svom go-vo- ru
on se dotakao i nedav-ni- h
izgreda U
vezi toga on jc rekao da me-djunarod- na reakcija poku-§av- a
da iskoristi stanovite
razlike proizasle
stvorenom "kultom lidnosti".
Kada nisu mogli da direk-tni- m
akcijamn uniSte socija-liza- m,
oni pokusavaju
odvoje jednu po jednu soci
j.....l-u-ttk-i-i rirZnvu od sociia- - -
listidkog i miroljubivog ta-bora.
"Udinili bi krupnu pogre-Sk- u
kndn ne bi primetili
ovakvu situaciju ne koriste
samo neprijatelji, nego je
koriste i razni oportunistidkl
i razgolitani subverzivni e-lem- enti koji se sada izvladc
iz svojih spilja", rekao
Bulganjin.
On sc u isto vreme osvrnuo
na stanovitu kritiku nekih
Naser o odbijanju
Egipatski radio je saop-Sti- o
odluku vlada Sjedinje-nih
Ameridkih Driava i Ve-like
Britanije sa kojom od-bija- ju
obecanu pomod u iz-grad- nji i visoke Asvan brane
na reci Nili. U odlw i pome-nuti- h
vlada istide se slabost
egipatsko privrede koja ne
moic garantovati isplatu
njihovh ui0£aka za izgrad
AfVan branc j elcktrid- -
on najostrije osudjuje ovu
odluku Velike Britanije i
SAD. Prema izveitaju Asso
ciated Press iz Kairo, Naser
izmedju ostalog rekao i
sledece:
"Mi nedemo uzeti u obzir
fmperijaliste i agnjetade koji
hode da kontrolis eredstva
za dobrobiti na$eg naroda i
njegove slebode. Mi nedemo
uzeti u obzir ni njihev uda-rac
noia u ledja. jer veru-jem- o
u пад penos i na$u sna- -
gu", rekao je Naser.
Govoreci dalje o snazi I
su u prosn тогак preaau , nJh etanlca na NIH. Japanskom Cncnom krstu u
Tientsin. Radio-Pekin- g tako-- Pretsednik Egipatsko re-d- je
javlja su 18 rodjaka 1 publike Gamal Abdel Naser,
nekih japanskih ratnih za- - [ prilikom otvaranja nove fa-robljen- ika
stigli u Kinu da brike gozdenih cevi, u vezi
nosete svoje u logorima. Oni I toga dao je izjavu u kojoj
t
rodjacima
zatrazio
Nacijc
je
u
Uje-dinjen- ih
nacija je
generalnem
Dagu Hamar-Seld- u
'
delegacija
u Poznanju.
situncijom
da
-
da
je
je
ameriCki senatori. naroito
oni koji su zainteresovani za
trgovinu oruijem, vec su iz- -
javili da je to "joS jedna so- -
vjetska propaganda". Bilo
bi dobro da i oni u£ine -- a
svoje strane takve vrste pro- -
pagandu.
proslavi poljske republike
listoa u pojedinim zemlja-ma
pa i u Poljskoj. "Nepri-jnteljs- ki elementi kornte o-- vu
priliku da poseju seme
neprijateljstva", rekao je
Bulganjin, "a urednici tih
listova naseli su uplivu tih
elemenata".
"Svaka zemlja treba da
ide svojim sopstvenim pu-to- m
u socijalizam, ali mi nc
smemo dozvoliti da se to ko-risti
u krScnju solidnrnosti
zemalja miroljubivog tabo-ra- ",
rekao je Bulganjin.
"Zndaca Stampe", nastavio
je on, "treba da igra ulogu
kolcktivnog propagandiste
marksizma-lcnjinizm- a i or-ganiz- ujc
mase prema ta-kvo- m
udenju".
U vezi odnosa izmedju
Poljske republike i Sovjet-ssko- g
Saveza Bulganjin je
medju ostalom rekao:
Poljski narod mo2e biti
siguran da je Sovjetski Sa ........ f_l I J ,vcz njesov wmi "„„„„.lo- - ni pnjaicij. avc uokh ovo
prijateljstvo postoji, svi po-kus- nji
da uniste socijalizam
osudjeni su na propast". Po-sled- nji
izgredi u Poznnnju,
mogu nam posluziti kao pri-mer
takvih pokuSaja", rekao
je Bulganjin. U zakljudlcu
svoga govora on je izjavio :
"Zadada je socijalistidkog
sveta da se bori protiv svih
ngenata koji planiraju rc-torac- iju
kapitalizma".
pomoci Egiptu
porastu egipatske privrede,
Naser jc rekao :
"Ako je ova buka u Wash-ington
u stvorcna pogresnom
zavodljivom izjavom bez
stida 1 obzira prema princi-pim- a
medjunarodnih odno-sa
izmedju naroda, da jc,
toboze egipatska ekonomija
nostabilna i badena senka
sumnjc na istu — ja poru-duje- m
onima po zadi te bu-k- c, neka vas ta va5a mr±nja
davi dok vas potpuno ne u-da- vi.
Vi necetc nikada dobiti
kontrolu nad nama, jer mi
znamo nas put".
Osudjujuci tu iznevcru
ameridke vlade i umnju u
stabilnost egipatske privre-de,
kao i istidudi apsolutnu
mogucnost da Egipat izgra-d- i
taj velikij projekat, on je
idalje nastavio:
"NaSa preizvodnja je o-gro- mno povedana. 19S5. go-di- ne nala preizvodnja je po-ras- la
za 204. Nas budiet
ove godine je mnego vedi.
Sve eve dinjenice su falsifi-kova- li
i skrivili ovi zavod-ni- ci
dija politika ima cilj
eksploatacije i dominate