Jedinstvo, November 06, 1956

              LIST
VOL. VIII. — NO. 8G (Tog)
Poginulo 37 rudara
U SprinRhillu, Noa Sco-tia,
doRodila se te§ka rudar-ska
nesreca, u kojoj je po-Kinu- lo
38 rudara.
Nesreca se doRodila u
rudniku broj 1 Cumberland
Coal Co. Na ulazu u rudnik
doodila se eksplozija, Koja
jo usmrtila 11 radnika. U
rudniku je ostalo 113 ruda--l
ra, 21jlje zivot bio ugrozen
otrovnim plinovima.
Smjesta se pristupilo spa-savanj- u.
U prvim poku-- j
sajimn spasavanja poinuln , su dva rudara, u 61 ji a pa rat
ТЛ-££Ч-Е
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI
TORONTO, TUESDAY, NOVEMBER 6. 1956 Teska rudarska nesreca
za disanje je prodro otrovni
plin.
U subotu, 40 sati posllje
eksplozije, spaSeno je 3G
rudara. U nedjelju uvecer
spasivace grape su doprle
do druse grape zatrpanih
rudara.
Posljednje vijesti kaiu da
je do 5:30 ponedjeljak u- -
jutro spaieno 88 rudara i da
izgleda da su ostali mrtvi.
Prcma tome, ukupan broj
mrtvih iznosi 37.
Povuci sve strane trupe iz svih zemalja
(U v o d n i k)
Generalna skupStina UN na izvanrednom zasjeda-nj- u
u nedjelju 4. novembra usvojila je ameridku rezo-lucij- u
koja osudjuje sovjetsku intervenciju u Madjar-skoj
i trazi da SSSU povuee svoje trupe sa madjarskog
teritorija. Tom prilikom ameriCki delegat Cabot Lodge
je zestoko napao Sovjetski Savez. Sekundirao mu je
kanadski ministar vanjskih poslova Pearson.
Zahtjev za povlaCenje sovjetskih trupa iz Madjar-sk- e
je opravdan, n isto tako iz Poljske i Rumunjske.
To treba biti ufinjeno Sto prije rnoguce.
Medjutim, cudno je to da je taj zahtjev u UN po-dig- ao
predstavnik jedne zemlje koja drzi trupe na teri-tori- ju
50 zemalja, u vecJni slucajeva nasuprot volje
naroda tih zemalja.
Americki zahtjev za povlacenje sovjetskih trupa iz
Madjarske naiJao bi na daleko vede razumijevanje i
odobravanje da je gospodin Lodge istovremeno izjavio,
da je атпепбка vlada spremna povuci svoje trupe iz
Icelanda, Zapadne Njcmacke, Italije, Kanride i drugih
zemalja istovremeno sa povlacenjem sovjetskih trupa iz
zemalja Istocne Evrope. Govor gospodina Pearsona
protiv sovjetskih trupa u Madjarskoj bio bi daleko efek-tivni- ji
kad bi rekao, da ce biti likvidirane i атепбке
vojne baze na kanadskom feritoriju.
Sovjetske trupe se nalaze u Madjarskoj, Poljskoj i
Rumuniji na temelju VarSavskog pakta o vojnoj suradnji
Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokracije. Taj
pakt je zakljucen nakon su zapadne driave, najviSe na
poticaj Washingtona, odobrile naoruianje Zapadne
Njemacke. stvarajuci novu opasnost rata u Evropi. Zato
je smjeitavanje sovjetskih trupa u Madjarskoj, Poljskoj
i Ilumuniji bio nuzan obrambeni korak, izazvan oruia-ni- m
pothvatima zapadnih driava.
Iz toga proizlazi ovo: Tko hoce da se sovjetske
trupe povuku iz Madjarske. Poljske i Rumunije on treba
da trail i povlacenje ameriikih, kanadskih, britanskih i
francuskih trupa iz Zapadne NjemaCke i obustavljanje
vojnih priprema protiv Sovjetskog Saveza i zemalja
narodne demokracije. Jedno s drugim je povezano. Oni
koji traic smanjfvanje sovjetskih oruianih mjera bez
odgovarajuceg smanjivanja na drugoj strani ili su na-iv- ni
ili nastoje obmanuti svjetsku javnost.
Ono £to svijet treba. i za dim zudi je — mir. AH
mira ne ce biti ako se nastavi putem kojim se lllo po-sljed-njih
godina — i kojim se jos uvijek nastavlja. Taj
put vodi u rat.
SadaSnja medjunarodna situacija je veoma ozbilj-n- a.
PrUedkzi i akcije arnerWkih vlastodriaca nisu
usrajereni na pobeljJanje vec pogorsanje. Pelaliti je ste
se teme prikljuJio kanadski ministar vanjskih pesleva.
Mir je u opasnosti. Njegev spas leii u rukaraa na-red- mh
masa svih zemalja. koje trebaju nepesredno
traiiti da se ©bustavi invazija Egipta, kraj ratu u Aliiru,
likvidaciju vojnih baza na teritoriju drugih zemalja i
povlacenje svih stranih trupa iz svih zemalja. Treba
traiiti i kraj trki u naoruianju, obustavu H-bo- mb pokusa
i svih vojnih priprema To je put osiguranju mira.
RANIJE NESREXE
Krupne ncsrece u kanadskim rudnicima
ugljena su bile:
1873. — rudara ubijeno u rudniku Dru-mon- d,
Nova
1880. — ubijena u rudniku Albion, Stel-larto- n,
Nova
1887. — 147 ubijeno u rudniku broj 1, Na-naim- o,
B.C.
1889. — ubijeno u Wellington B.C.
1903. — 125 ubijeno u Coal Creek, B.C.
1914. — 193 ubijena u Hilcreast, Alberta.
1917. — ubijeno u New Waterford, N.S.
1818. — ubijeno u Stellartonu, N.S.
1930. — 45 ubijeno u rudniku Blakeburn,
B.C.
1952. — 19 ubijeno u Stellartonu. Invazija Egipta
covjecanstvo osudjuje Veliku Britaniju,
Francusku i Izrael
ЛгеНка Britanija i Frnncu-sk- n
su ignorisale zahtjev
Ujedinjenih Nacija da odu-stan- u
od svojih napadadkih
namjera protiv Egipta. Iskr-cavan- je britanske i francu-sk- e
vojske poCelo je u pone- djeljak ujutro u Port
Saida. Iskrcavanju trupa
predhodili su zracni napa-da- ji
na strategijske todke u
Egiptu.
Britansko-francusk- oj in
vaziji predhodio je napadaj
Izraela na Egipat. Izraelska
vojska je prodrla duboko u
egipatski teritorij i priblizila
se Sueskom kanalu.
Britanija i Francuska su
izjavile da je njihova na-mjera
da zaStite ka-n- al od izraelske vojske.
Medjutim, opdenito se sma-tr- a da su Britanija i Francu-ska
potakle Izrael da napa-dn- e
Egipat i "иетогГ' Sue-s- ki kana] kako bi ga one
mogle "braniti". Drugim
rijecHma, izraelski napadaj
je bio podgotovka za bn-tans- ki
i francuski napadaj.
Izraelski vlastodrSci su odi-grn- li jednu sramnu ulogu,
bez primjera u historiji.
Posljedice napadaja na
Egipat ce biti tcSke Egi-pat
je odlucan da se brani.
— Govorecj na zboru
viic stetina hiljada Var(a%Iana
novi skretir Poljske ujedmjene ra-dni- ke
partije Vladislav Gomulka
je naglasto odanost socijakzmu i
icifu za dobre odnese sa So% jet-ski- m
Sarezem.
U srorae govora GomJka je
nagtasto. da je н proteklom periodM
Pelf ska tmala uspfeha, ali da je il
ctnfen® ranejo grifeUka Zbeg
topa i ma peMtgflwti otekivani
rezvfejti. GeflM&x je ukazo, th
pestofc vW.e pf©dktTne toof&t-bo4- l.
ak d eae devad nini debro
koriiteae. Zbeg te# k pezrao
radaAe. da pni i vla-di.
kako cm se sUnfe polkot pn-re- di
popravilo time postigfo po-vecan- je
realnih placa i
standard.
GocnalLa je da je ossu
PRICE 5c PER COPY
60
Scotia.
44
Scotia.
60
65
88
blizini
Sueski
Varsava.
pemecn
ijrotnoc
izjavio,
Sigurno je da се mu pornod
pruziti ostali arapski narodi.
Prema pisanju dnevne Stam-p- e,
vec je doSlo do napadaja
na britanska uljevna postro-jenj- a
u raznim arapskim ze-mljn- mn. Gdje ce se to zau-stavi- t?
Na strani Egipta je sva
Azija, sve miroljubivo cov-jedanst- vo.
Britanska i francuska in-vazija
je naiSla i na osudu
naroda samih tih zemalja,
U Londonu su bile velike
demonstracije protiv Edeno-v-e
vlade.
Jedan rezultat invnzije je
pocjep zapadnog vojnog
bloka. Sjed. Driave su se
otvorcno ogradile od britan-sko- g
i francuskog postupka
i u UN glasale da se Velika
Britanija i Francuska osude.
Kanada je u podetku ta-kod- jer
istupila protiv. ali je
poslije ublaiila stav. Prili-kom
izglasavanja rezolucijc
u UN koja osudjuje Veliku
Britaniju i Francusku Ka-nada
se sustegla od glasa-nj- a.
Poslije je predloiila da
se stvori jedna medjunarod-na
oruiana sila od 7.000
vojnika, koja bi duvala mir
izmedju Izraela i arapskih
zemalja.
plenum, koji je izabrao novo ruko-Td$tv- o,
obiavio rat svemu tto je
smetalo demokratiiaciji. "Ljudi.
koji su se kompromrtirak, ne mogn
da ostanu na odrovaraiucim гчк
ајкти" — rekao je on. Takodjer
je nagtasie. da se sada mora eba-vczn- o
rarvijati radaitka demekra-cija- .
Gorauika je zatun nag}afe. da
je ptenuffl j©i jedampwt pekazae
pewzaaest Peijske sa svim хвпЦа-m- ,
kfe izgradifti sedfafeam. a
narecite sa SevjeUiuea Savezera.
OJoesi izmedjM ovdi аедааЦа ne
xwj da dju poved гл nesfera- -
2VHvC Л1СОмпгВ13па SOWwbXc999C
poTjerenfe. pornoc i kri-tik- a.
kada fe ooa potreboa, to su
nait prindpi — rekao je on
Svala zrm}a — nastano je Go-mulka
— - treba dx ima praro dx
Dogadjaji u Madjarskoj
Pobuna ugusena i uspostavljena nova vlada koja se obavezala
braniti narodno-demokrats- ko uredjenje i zadovoljiti opravdane
zatitjeve madjarskog naroda za slobodu i bolji zivot
Pobuna u Madjarskoj je skrsena.
Vlada Imre Nadja je rastjerana i uspo- stavljena nova, koja ce braniti narodno-demokrats- ko uredjenje. Na celu nove
vlade nalazi se Janos Kadar, prvi sekre-ta- r Partije madjarskih trudbenika. Ka-dar
je ranije bio zatvoren kao "titovac".
U vladi je i bivJi madjarski ambasador
u Beogradu Fercnc Muennich.
Nava vlada je objavila slijedefi
program:
(1) bezuslovna nezavisnost i puni
suverenitet Madjarske, (2) obrana na-rodno-demokra- tskog uredjenja, (3) mi-roljubi- va suradnja sa svim zcmljama bez
razlike na politicko i ekonomsko urs-djenj- e, (4) podizanje zivotnog standar-d- a
i bolji stanovi za radnike, (5) odstra-njivanj- e birokracije i proiirenje demo-kratski- h metoda, (6) davanje vece vlasti
lokalnim organima u upravljanju indu-strijo- m, (7) pregovarenjc sa SSSR i
drugim clanicama Varsavskog pakta o
boravku sovjetskih trupa u Madjarskoj
nakon uspostave mira i rcda.
Kraj meteiu i anarhiji u Madjarskoj
ucinila je sovjetska armija nakon je
vlada Imre Nadja potpuno kapitulirala
pred reakcionarnim elemcntima tako da
je i sama dosla u opasnost od likvidacije.
Ocevidna namjera reakcionera je bila
obnova kapitalizma i prikljucenje Ma-djarske
imperijalistickom taboru.
je
Ovjj Jopis objJttla e "Botha"
26. oktobra. Mi ga preitosimo
da bi tltaoci JobiU tto jasniju
slilu onoga Sto st Jogotlo u
AlaJjartkoj. — UreJtuUfO.
Borbe jenjiju. Pobuna je ugu-Jen- a,
Manifestacije nisu. Jutros su
pofcle s noim iarom. Parola jc
jutros bila: Gere treba da ide! Gere
je u podne otisao. Zamijcnio ga
je Kadar — dojuferaSnji zat%ore
nik. Por-a- o je, da se istaknu ma-djarske
zastae. U Гсгепсл-aroi-u i
Cepelu narodno eselje. I ne samo
tamo, nego Sirom Madjarske. Za-sta- ve
su izvjeJcne — crveno-bijclo-zelen- e. Dakle madjarske. Do jutros
to jc bilo nacionalistifki, kontrare-oIudonarn- o.
Danas ne. Danas je
situacija korjenito izmijenjena.
VJada je tck danas gotrodar sirua-cij- e.
Molda jo! ncmam prava da to
tvrdim. Jutros sam nadomak PcJte,
zapravo u predgradju clike Bu-dimpei- te
slusao plotune t pnao
s izbjeglicama. Po Budimpciti se
joS puikara. Pobunjenici drie tak
i radio-studi- o. Dok sam cekao doz-%o!- u
za ulazak u Budimpeitu. slu- -
fao sam pozhe Radio-Koiut- a, koji
je iz pomocnog otprcmnog centra
javljao: "Kome god ntje prijeko
potrebno. neka ne izlazi iz kufe.
Opasno je. Puca se. Prolaznid nisu
sigumi, iz koje kuc"e, iza kojeg
ugla, izx koje barikade rebaju
zlonori.
JaIjam se, kao Sto vidite, iz
Kefkcmcta. U Budimpeitu nisam
uspio u!i. Taj izvjeitaj trebalo je
prenijeti cak na na{ teritorij. Iz
Situacija u Poljskoj
'OBJAVIU SMO RAT SVEMU STO JE OMETALO DEMOKRACIJU" — GOMULKA
nzajasma
odredjuje svxju sudbmu i to mora
da respektira;u druge zemlje. Chi
prindpi su vfk zna£ajni. jer smo
primortni da djclujemo zajedno
na medhmarodnoj areni, kako bts- -
mo oJiivali mir u svijeta. Zbeg to-ga
je nase sarezmitv© sa Sorjet-ski- m
Savezofn, prvera zenrffffl kefa
je izgrad4a sedfaKxam u svijeta.
te¥k vaino.
Zattm je GonmBca ©bavijestio
prtMtae. da KPSS priiifaea evakve
priedpe.
partite deieadfe i sevjetsk —
nasUTio ie Goraulita — de ie
drwpovima iz Sovjetskog Saveza i
vecu mogacnost da raziatnira nalu .
poljska smtaaja Prri sekrrtar
KPSS HraJccr rekao ш ic di ne
(Xaitavak na strani 3)
Protest madjarskog naroda protiv
politike koja je sprovodjena posljednjih
godina —— dok je glavnu rijed imao Ma-c- ai
Rakosi — bio je opravdan. Radni
narod Madjarske je zelio da se stanje
popravi. On je trazio vise slobode i bolje
zivotne uvjete. Nazalost, njegovo neza-dovoljst- vo
i proteste iskoristili su reak-cionar- ni element! i zapoceli oruzanu
borbu.
Koliko je to potpireno iz inozemstva
teiko je reci. Cinjenica je da je zapadna
propaganda stalno huskala Madjare
protiv Sovjetskog Saveza i sovjetskih
trupa. To su radili i poslije odstupanja
sovjetskih trupa iz Budimpestc i izjave
sovjetske vlade da je spremna rcvidirati
svoje odnose sa zemljama narodne de-mokracije
i razmotriti pitanje boravka
sovjetskih trupa u Madjarskoj, Rumunj-sk- oj
i Poljskoj, koje se tamo nalaze po
Varsavskom paktu, koji je stvoren kao
odgovor na naoruzavanje Zapadne
Njemacke.
Ocevidno je da imperijalistickom
Washingtonu, Londonu i Parizu nije do
slobode madjarskog i drugih naroda
Istocne Evrope. Njihov glavni cilj u
sadasnje vrijeme je stvoriti sto vcci ne-re- d
u tim zemljama da bi svratili po-zorn- ost sa "oslobodilackih" akcija u
Egiptu, Cipru, Aliiru i drugim zem- ljama.
Zasto prolivena krv?
PcJte su prekinute sc telefonske
linije s mo2cmstom Javljam se
zabvaljujud zaprau usluzi novina-r- a
kolege u Kedkemetu i lastima
u Keclcmetu.
Ali, da pocnem od poctka. Tre-balo
je, da iz Beograda putujemo
avionom. Avion medjutim nije do
bio dozvolu za slijetanjc u Dudim
peJti.
Cckali smo dva sata, a zatim smo
odlufili da podjemo automobilom.
Preili smo granicu jue'er u 4 sata
poslije podne. Prvi susret bio je
s madjarskim carinicima.
Pitamo, {to se deSava u Dudim-pcit- i.
Coxjck se samo cudi. Kazc:
— Nije mirisalo si dobro. Vc£
nckoliko dana ovdje se ne zna, tko
gsopodari. Ne sluti na dobro.
Imamo utisak kao da je vlada
izgubila kontrolu. I zamislite joS
bune se radnici, koji ustvari imaju
vrlo lijep iiot".
Рол-czl- i smo jednu icnu sobom
Pitali smo je. sto ona misli o do-gadjajim- a.
Kale: 'Dobro je, ito je
Nadj dosao. Samo, moglo je biti
bez krvi. Ovako nije trebalo da
bude. Zaito nam je trcbala krv".
Poslije nckoliko kilomctara ulli
smo u Segedin. U Segcdinu su ljudi
uzbudjeni. Stoje na kuchim vratima
i komentiraju. Opazili smo i prve
vojnike s puikama. Afedjutim vla-da
potpuni red i mir. U toku јисс
ralnjeg dana bilo je nekih demon- -
stradja, uglavnom djaka, ali sve je
pro?!o mirno.
Susret s prvim
tenkovima
Kad smo izaili iz Segedina, naiili
na prve tenkovc Uzbudjeni smo
i sami videci tolike tenkovc. Cinilo
nam se, da je to i kraj. Medjutim
uskoro nam se finilo, kao da putu-jemo.
preko krovova tih velikih
tenkova. Tenkove prdazimo ftta-vi- m
putem, gotovo o predgradja
Budimpeitc. Bio je to neobicno
opasan put. Jedva smo se prob)Ii.
Ra&mali smo, da (cmo u Budtoi-peSt- u
stili za svega tri rata. Pet
je trajao mnego vtie Srraldi mo
u Kefkemet. da se edtnerimo. Do-s- 4i
smo u jednu restiuradfu. Na
naie naj vece iznenadfenfe, u H
je svirak muzika Dva4eseta4: pa--
rova se r+eo To ic nto venko
izneaadfenfe ZnaA. neawfi su je-dt-ne
u BedtfBpefei
Pred Uudimpestom
Krenali vno u Budimyelm. iako
fe put bio rlo tefak- - Ka4 me de--Ш
do predgradja ustanwili smew
da je nunogute defi de gfd-Lfud- t.
koji su nas sretali govonb
su nam, dx ne cesno ospjeti, i dx
te najbolje. da irratlmo u nelo se-k- .
PokuCali sxao razgorarati sa so-Tjetski- za
vcjniclTna. Ooi su Dcofci- -
Ino umorni i praini. jedan mladic
nam se iali: "Eto, ne daju nam da
budemo mirni, ne moicmo se ni
odmoriti".
Kad smo ustanovili, da ne mo
femo ud u BudimpcStu, svratili
smo u jedno sclo. Ali nismo mogli
dobiti prenofi{tc. Ljudi su bill za-straic- ni
hukom tenkova. Sreli smo
jednu djevojku, koja nas je na jed
vitc jade odvela k sojoj baki na
ргспосЈШе. Nije htjela vjcrovati, da
dolazimo iz jugoslavije i da smo
novinari. Rckla je: "Znam ja vas.
Bjefe gospoda iz Budimpeitc I
treba vam tako. Ako vas intcrcsira
situacija u Madjarskoj, ja cu vam
je red: teiko iivimo. Osobito kod
nas seljaka nije lako. Eto, moja
baka ima jutro i pol vinograda, a
mora dati obavczu od 200 litara
vina. Pa ccmu to vodi? Tako se ne
mole iivjeti."
"Bit cctc ргла mc(aM
Ujutro smo nastavili put probi-jaju- d
se ponono kroz ncprcglcd-n- e
kolone tenkova. Kad smo vec"
doiti nadomak Budimpeitc, zapra-vo
u predgradje Budimpcite, bilr
smo zaustavljeni. Traiili smo da
nas puste u Budimpeitu na nalu
odgov4rnost. Sovjetski oficiri m$u
mogli na to pristati. Rekli su 'Mi
ne moiemo snositi odgovomost Za
vas je u Budimpciti opasno po ii-v- ot.
Kad vide vala luksusna kola,
vi lete biti prva meta."
Pric'ali su nam sovjetski vojnicv
da je toga jutra izginulo u predgra-djim- a
Isudimpcite oko sto soviet-ski- h
vojnika. Pric'ali su nam osim
toga, da ustanki napadaj u na ten-kove.
Nismo mogli vjcrovati. Je-dan
Madjar nam je to potvrdio i
rekao, da jt on rvojim vlastitim
ocima vidio, kako su ustania s jed-ni- h
oklopnih kola pucali na sovjet-ske
vojnike NaiJao je jedan izbje-glk- a
iz Budimpcite. Bio e ofKir,
рогипПс Pricao nam je o doga
djajima. On se vraiao u svoju je-dtnic- u.
Naime, treba zrvati. da je
danas madjarski mtrmtar obrane
porvao sve ofidre. da se vrate od-ma- h
u svoje jedintce. Pri£o je o
zapa]en£a kucama. o oruiju. na
koje cevjek naikai na svakom uglu,
e петтнгн. netzvjesAoi i gladi u
Budimpciti.
Budud da se mtmo mofsL pro- -
. bM и centar Bttdimpefcc. odiuciU
smo da se .ratuao u Keckemrt. L-ake
su nam savjevli sovfetvki
efid-ri- . i dx ttxSmo tam& posebnu
donalu. Madfnld dnspen su nas
vrle prtjatc4jki рфтЛ u Kecke
raetu i pe4je rzguera s Budim-peltor- n
odtufili м da nans daju
spedalnu. propusnicu. ali su nas
upoTorili da mnogo risluramo t dx
iden na nalu vlastltu odgcrsr
nost
(Nastavak na strani 2)