Jedinstvo, January 24, 1956

              in i ...lull, н- - i iiimi цј iiiwiii, i чтчттЈрџЈшттџтттгттг"
PREPOROD TIBETA
LHASA, (Tibet) — Njiho poloiaj kao jedne na-rodno- sti
u Narodnoj Republic i Kini osigoirava Tibetan-ciin- a
napredak. AH nitko nece za njih uciniti napredak.
Oni moraju sami idi u svoju buducnost. Eto zasto su no-va
nauka i nove ideje toliko vazne.
Cak i prije nego smo stigli na put za Lhasu, u ured-n- oj zgTadi jutrozapadnog instituta za narodne manjine
u Cangtu, govorio &am sa nekolicinom od ttsuca tibetan-ski- h studenata koje je put doveo da ude u unutraSnjosti
Narodne Republike Kine.
Jedan od njih bila je Cunda,
ljcpotica djcvojka od 20 godina.
Ona je kdcrka Gjaba, siromajnog
najamnog radnika kojcga sam ka-sni- jc
sastao u dalckom Sigace. Od
doet godina, ona jc ved vodila
ovce i koze na paiu; od 11 godina
pravila je zemljane cigle, zanat
njenog oca, a od 16 gradila kude,
koje se u Tibctu vedim dijclom
prave po icnama.
Tada jc doJla narodna armija.
Cunda se je upoznala sa dlanovima
kulturnog odjela koji je dosao sa
trupama da irvadja priredbe za
Tibetance. Ona im je pomogla da
naude ncke Stgacke pjesmc i pie-sov- e.
Oni su njoj pomogli da udi
svoj vJastiti jczik, kojega nije poz-naval- a.
kao i kineski. Naknadno jc
podcla raditi kao prodavadica u no-vo- m
driavnom trgovadkom druStvu
i ponudjcna joj je prilika da ide
na institut. Mjcscc dana jahanja
dovelo ju je do konca puta, gdje
e je sjela u prva motorna vozila
koja je u svome iivotu vidjela. Ona
mi je rckla:
"U starim danima, radeti ditaog
soga iivota ncbi dovoljno zaslu-zil- a
za putovanjc i mali dio udalje-nosti- ,
a i ncbi bila slobodna da
idem i onako."
Sada ona ne placa niJta, a kada
jc doSla u Ccngtu svi njeni troikovi
za Skolovanje i druge potrebe su
pladcni po vladi.
Vidio sam Cundu u njcnoj dru-go- j
godini na institutu, gdje je
ona podasni student. Ona je dobila
poJtofanje i kao Tibetanka i kao
radnica, a njeno ozbiljno, pouz
dano drianje ne pokazujc ni trunka
poniznosti koju sam kasnije vidio
kod njenog radom istroScnog oca,
Jcdnoc drugog studenta, Djasi
Lobo, prvi put sam vidio na istom
institutu kada je pjevao za nas,
On je otvrdnuti 3 4-godU-nji
j%tir
rodjen za brda i scdlo.
Njegovi zemljaci sjedati de se da
je on bio izbaden iz svoga klana t
pamjaka za ncko manje nepoko-ravanj- e
kratko vrijeme prije oslo-bodjenj-a.
U proilosti ovo bi zna
dilo iivot bjegunca, kojcga se je
rnoglo ubiti bez suda ili se jc morao
ubiti u samoobrani, ili postati rob
bilo koga tko ga uhvati.
Ali novi iivot je otvorio druga
fiji put njemu. Djasi Lobo mole
ditati i pisati i ima veliko mnoStvo
ideja o tome kako se stvari mogu
poboljtati. Njegov ogromni yitali-te- t
(c Ш u izgradnju zemlje, a on
je zadovoljan dovjek.
Djcvojka Jumei Dajan, stara 25
godina, pomogla je izgraditi ccstu.
2ivahna. sa dugadkim pletenicama
j --.csdim oCima, ona potide od se-os- ke
obitelji. Kada su oslobodiladke
snage proile kroz njeno sclo 1950.,
ona se je dobrovoljno jivila da im
pomogne. Ovo je bilo zbog dinje-nic-e
da su kuomintangske trupe,
koje su ranijc tu bile, do smrti iz-radi- le
njenog oca na prisilnom ra-d- u
bcz ikakove nap lite ili hrane,
шргко dinjenice da je bio bole-sta- n.
Ona mi je kazala:
Ponudili smo gonki jake koji
su prcnaiali zanhe za izgradn}al
ccfte. Narodna armija nam je pa
tila za svaku zivotinju po jedan
srebreni dolar za srakth 20 rmlja,
{to se nije Jogodilo nikada pfije.
Oni su platiH i гх povratak kada
nismo imali ткакота terrta. Mi smo
mis]ili da j poSnjeea pogrifeta
i pokusali novae powattti."
Na brde CaJa, g&ic cwt pfekz
rvoia пшјхИл tSm na гтгн od
1.000 ofa. Јшат Dfn j a-slu- iila
tituki hemf rda. Ола je
rekJa
"BiU yr ttken nijtina v#ica
da nra nta riSe a уеДав pk re
izjcubo tent fcet w je same nr
pdtnu Ja мт palia 2 teretam,
tako su drujQ ywofili da At se po--
klisti i sarvati n dwbtmt. Kada sffi
iz snijega a moja odjeca je bda
skroz nakroz mokra i smTznuta,'
Odlikovanje heroja rada bilo je
najavljcno na sastanku sazvanom
po armiju u februaru, 1951 . po
Janjangu Bomo, sadatajem pod-predsjedni- ku
lokalnog tibetanskog
autonomnog predjcla. Sto ste
mislili kada se je to dogodilo?"
upitao sam je. Ona je odgovorila:
"Mislila sam si, ja sam samo
dje-ojk- a i sada sam pocaJcena. Ovo
znaJi da predsjednik Л1ао Ce Tung
ne samo da je oslobodio sve Tibc-tance,
vec" i icne posebno."
lakn je radni narod napravio
najvofi napredak, novi svijet je os-van- uo
za sve. Jedan mladi aristo-krat- a
na institutu mi je rckao:
"Kada sam dosao ovdje, bio sam
zapanjen, jer kada sam siiao sa an-tomob- ila
nitko nije dosao da mi
nosi prtljagu — i bio sam ljut ka-da
sam pronaiao da moram praviti
svoj krevct te nafi. Sada shvaam
da je rad koji stvara sve. Kod kufe
smatrali smo kovaca kao niskoga,
jer je irruo zamazani posao. Ali
kada je Jkola poSla na turneju u
funking, vidio sam radnike kako
т
NaroJna poduztma itlilt sa u Tibtiu. Tibetanske
titaju
U naScm naroda sc kale: tri
puta scliti i jedamput gorjeti. U
Slavonlji, medjutim, drugacije: je-damput
svatovi ko triput
gorjeti u Slavoniji, to je лсПка
nesreca: sve je staro, raSuscno, od
dncta, i se s oskudnim
sredstvima mole neito spasiti. Eto,
kako sami misle o svo-jim
rasipni(!kim obicajima, medju
kojima i pored svega toga, treba
priznati, ipak ima lijcpih i vrijed- -
nih da se sacuvaju. No, ima i ta-kvi- h,
koji bi malne svaki mlado-ien- ja
iclio mimotfi, all se
usudjuje: Sta bi rcklo sclo? Sra-mo- ta
je.
Jcsen je doba. kada se Slavond
icne. Tada su skoro svi tcJki po-slo- vi
ved obavljcni, plodovi jedno
godiSnjeg tmda obrani, a u kwifi
obt!no nad)c neSto vise novaca.
ncgo u koje drago godi{nje
doba. Vlnoradi su obrani i groi-dj- c
prmrclo, a rakija od Iljiva je
rtpefeea.
Sa culurorxi po selu
Skveneki sraevi s, zaprave,
p©Wi ranogo pfife тјп&ва. J,
dee verert, kad mi sep p#
6eb шМ dvefica ЦН
9WOI вРМРВСМ, 1МИСж9ПР X9MCP
im$A i nrt wjt0i dobc drug Ш
otc. aaywttt м se гпм Irocl
kayof ummie bedoca nrvfeiCa. On-df- e
?er su nekm veza- -
m tzf J se prrpreraa. p k
Kfwmmmmmffi Ч Pv
STRANA 3
[ЦЦЦИНЈИВ _1BV-MMmW- K трјуГтт 5иАг. .i
" --
' 9 "r'- - 3 јш " ♦ ;, eOS "??B
PreJtjtJnik S R Kme Mao Ce Tung (u sreJini) sa fjerskim pogla-ticam- a
Ttbela, Dalaj Lamj (Jemo) i Panfen Lama.
prax nulinc koje mogu proizvesti
vise nego 100 ljudi i osjetio sam
da sa snaini 1 plcmcniti."
Tibctanski studeni upravljaju
sami sa svojim svakidanjim iHa-rim- a;
jcduli i iivcfi na svoj naim
i propovijedajuii soju vjcru. Po
prvi puta oni se nalaze u atmosfcri
narodne i druJtvene jednakoprav-nost- i.
Oni naucavaju razliite prcd-met- e
u Tibctanskom jcziku a nrkt
od njih ostaju dalje da postanu in-strukt-ori.
Veina, medjutim, odlazi
kutfi da radt 2a vladu, ckonomiju
i izgradnju, naobrazbu i jano
zdravlje.
Problem dobivanja vodja za
nove razvoje rijeiava se na mnoge
nomine i brzo. Ima jo5 Tibe-tanac- a
koji su se pridruiili Cncnoj
'итт ''i'r- -
~
tlast mjere V siici- -
na jeziku.
vatra. A
rijetko
Slivonci
ne
bilo
d
упџевл,
%
vrlo
gurmanluka i pica. Dugo u nol
jede se i pije, a tada mladoicnja
alt njegov otae, svecanim
zaprosi ruku domacinove ke'eri.
PoJinje vaSarsko pogadjanje i na-tezan- je
oko onoga "Sto mlada so-bo- m
nosi", a kaJ je pogodba, ko-joj
mlada nc prisustvuje, skloplje- -
na. gosti polaiu kaparu,
povcliku svotu novaca, kao Jto se
to cmi prilikom svake
Iako se sve zbito nocu, najrani- -
jim jutrom fitavo je sclo vec oba- -
vijeSteno. A uskoro dolazi i pot
vrda: s okie'enom cuturkom vtna
ilt rakije mladoicnja obilazi sclo
i poziva u svatove.
Pripreme traja vtlo dugo, &to
pa i Spe-daln- -ч
se hrani nekoliko kraprvih
svina, ili uzpja telad, a
nerijetko se tovi л-e- l. KetaS se pe
tal u kca, a konji, kji
e veriti svaleve Ce vi$e kek
tn tHfyeitfi svaevt") пагеЗм se
ћгаве.
Uoci
UOu TmuAfA fC JVC ftpfCfiMMl- - Nhb od bodeci 'rratevi rWe ne
nii. Arraiwcl tw xa wtor4e na--
porr (u ce se too her
Armiji Kine u njenom duga&om
maxJu 1935. Ali njihov broj je
malen; mnogi su poginuli u kine-sko- j
rcvoludji.
Ima starog tipa Tibetanaca 6ino-vnik-a
i administratora u Lhasi i
drugdje. Iako su izrasli u potpuno
razli'6'tom druJtvu, mnogi su bili
na posjetama Kini gdje
$u im se oil otvorile prcd novim
Glavna stvar je da porno! dolazi
odasvuda ali nikakovog diktiranja
ili pokrovltcljstva.
"Ovo je naie sopstveno", osje-c- aj
je pos-ud- a u Tibctu danas. A
"njihovo sopstveno" je Jto imaju
zajedniclct sa narodom Kine.
(. E. u amerifkom ijeJuiku
"Sational Canadian").
ИННш' "'jar- - т
izs. ииитш &BiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiBiefisii
FBHHKflM4aMB
UkviJaciju nepismtnosti Jjerojk
tasopue tlastitom
еМгај.
glasom
najfeSce
kupovine.
nedjcljama. rajesedma.
kupuje
пекеШге
vjencanja
STrovicM
dugaclcim
perspektivama.
tavu nod prosvirali, opraJtajudi
mladoicnju od scoskih momaka.
Kontrolira se, da Ii je sve spremmrt
nekoliko stotina vezcnih rucnika,
potod vina i rakije, brda kolaca i
ditave rukoveti ruimarina, koji се,
medjutim, prodavati s-ak-om
svaru
po vrlo visokoj djent, obicno tisucu
dinara strjcalc.
Odlazi se s tamburaSima po ku-тол- г.
2a to vrijeme djever, obicno
mladoienjin brat ili najbolji prija--
telj, priprema svilenu maramu, ko-jom
(e xczsiti mlidoj ruku i tako
je iitxv dan voditi. ICumovi o?e-kuj- u
dolazak sratova, koji pola-gan- o
krecu prema njihovim kuda-m- a,
sa dra-tr- i becara ispred tarn-buras- a.
koji. kako je t red. natra-Jlc-e
hodaju i divlje podvmkaiu.
prisiljarajbcl svakoga kog na ulki
sasretnu, da dobrano potegne iz
njibovih, maramama okjcemh boca
raklfom. "Cave, osobi, kefoj je
: н svatovima sve dezroleno. sdara
! fwofim okicenlm drvenim batera po trbfrk i raxbtf protore. Nitko
me to i ne zamterz.
Kod kuraova pocinje
Kod Vi. sacra p©5eje џвЉл: aa}--
rriie zatim "бл. se
HISTORIJAT ARAPSKO-IZRAELSKO- G
SPORA
Stara iidovska drzava prestala
je postojati 586. godme prije naJe
ere. 2ido%i su djelomicno prognani
iz Palestine u II. vijeku poslijc
ncuspjclih pobuna protiv Rimljana.
Ouda su bili cesto proganjani. Fe-udal- ci,
razni evropski vladari,
crkva, nacisti, poduzimali su protiv
Zidova najsurovije mjere.
S progonima poiinje sc radjati i
ideja o ponovnom zasnivanju zi-dovs- ke
driave i njiho-- u povratku
u svoju staru postojbinu. Vec" po-ifetko- m
druge polovice XIX. vijeka
stiiu u Palcstinu, najprije iz car-sk- e
Rusije, zatim iz Poljske pne
grupe Zidova.
Arapi, koji su vetf nekoliko vi-jeko- va
ranijc nastanili teritorije
tadaJnje Palestine, primali su use-Ijeni- ke
bez podozrenja i bcz re-zer- vi.
Cionisticka orpanizacija
Poznatiji evropski i amerifki
Zidovi stvorili su tokom XIX. sto-Ijcc- a,
— usporedo sa poja!anim
intivemitizmom u E%ropi, koji jc
u Francuskoj rnxfeo uzimati ma-h- a
— donisticlcu organizaciju, s
dljcm da se u Palestini ponovo
stvori iidovska driava. Oaron
Edmond Rotschild osnovao je po-5etko- m
XX. stoljea "Udruicnje
za kolonizaciju Zidova". "Keran
Hayeshad", jedan od organa orga-nizacij- e
starao se za pruianjc prve
pomoffi iidovskim kolonistima, a
"Reran Kayemeth" za kupnju tc-rcn- a
od Arapa u Palestini, na ko-m-e
su trcbali da sc smjcitaju usc-Ijcnic- i.
Uo?i Ргл-o- g svjetskog rata bile
su u Palestini stvorcne 43 fidovske
kolonije na preko 40.000 hcktara
zemlje.
Ideja o ponovnom nascljavanju
Palestine i Jtvaranju iidovske dr-iave
na njenom tlu, potcla je to-ko- m
Ргл-o- g svjetskog rata dobivati
i svoje odredjenije forme. O'oni-stitf- ki
pokret, da bi dobio priznanje
za svoje aspiracijc u Palestini, za
vrijeme Prvog svjetskog rata, kada
je nastala borba oko nasljedstva
otomanskc impcrije na Dliskom i
Srednjcm Istoku — vrJio je priti-sa- k
na britansku vladu, koja je ta-kodj- er
bila zaintercsirana za po- -
djclu turske imprije.
Izjava Balfoura 1917.
KonaJno Balfour, tadaSnji mi-nist- ar
Vfelike Britanije, oktobra
baronu
UN asi svatovi
raiima bacaju prcgrJt banknota,
koje ovi grarnzljivo hvataju. Po-la-ze
u kucu mladoienje.
Ondje je xed poielo. Iako je
rano jutro, neki su vec"
pijant. To su oni, koji imaju rutine
u opijanju i trijeinjenju, u mahm
vremenskim razmaama. Cim su ku--
nxni stigli, da bi opet neJto sva
tovi zaloiili "slistf se nekoliko
pedenih praWica. dok icne ubtru
$л-ој-
е daie, jer se u slavonskirn sva-tovima
sve, apsolutno ss--e plada.
Oko sredine prijepodne%-- a pokzi
se po mladu. vratima nevje-stin- e
kWe nastaje pogadjanje, pot
plxdvaaje i liciiadja, tobeie zbog
nckin prastarth obJcaja, alt w e se
na izvlaenje para.
Vjencanje treba obavki tote u
podne. takav je ©biiaj. U raatid
nem uredu ved fe ranifd sve efeav.
tfeno. bez ikakvih (cremema, ona-k- e
ssput, tiz esfeafe" polovc. To ei
uvek SkvefMC ne smetra potpe- -
ntm vjencanfera. mora pd-amt- ti
плрг&е 4м£афет м
crfcvi niye bio bar petnacitak gedi-nti- M
ј+ЛлЛсш џл хфЛјгго 1фо-гвма- ја
"da ne okrade zrwtce."
Treba pokazati
Spcr tzmedju Izraela i arapshb zemalja preJftjjл o p as no s t
za mh u siijrtu. O torn sporu Uampa Jntvno Jonost t-ije-sti,
teste
itIq jiznemirujute. TJbog i ai.no sti tog problema Jonosimo bistorijat
spora, kako bi titaocima bili joint motif, koji Jathaju oJ samog
potetka.
i dr. Isaku Wcizrrunnu, tvorcima
cionistickog pokxeta, o sprcmnosti
da prihvati ideju, da sc u Palestini
zasnuje nacionalno sjediitc za ii- -
dovski narod. Ust-ari- , ta
bila jc diktirana taktidkim intcrc-sim-a
Velike Britanije, kojoj je bilo
stalo da u rat na strani saveznika
udju i USA. gdje su americki Zi-dovi
u svojim rukama imali znatnc
pozicije u politiifkom i privrcdnom
iivot u zemlje.
Medjutim, britamka Iada igra-l- a
jc i na arapsku kartu. Ona je,
da bi pridobila Arape protiv Tur-ske,
dab slicno obecanjc i Arapi-ma- ,
t.j. da se u Palestini stvori a-raps- ka
drzava.
Mandat Britanije nad
Palcstinom
Poslije zavrictka Prvog svjetskog
rata Vclika Britanija dobila je
mandat nad Palcstinom. Ona sc
obavezala da pripremi i DruStvu
naroda podncsc statut, prcma obe-anjim- a
koja je dala i cionistima i
Arapima. DruJtvo naroda je statut
definitivno prihvatilo tck 1922.
god inc. Prcma statutu, mindatoru
se stavljalo u duinost da primijeni
deklaradju koju je Balfour dao
1917. godine, kojom sc prcdidja
da se u Palestini osnujc "Nacio-nalno
ognjiite za iidovski narod".
Zidovima sa priznata prava na sa-moupra- vu,
a iidovskoj agenciji da
suradjuje sa mandatskim v last ima
u Palestini u svim poslovima unu-traJnje- g
uredjenja.
Vclika Britanija vjcJto je igrala
fa$ na strani Arapa, cas na strani
Zidova, Jto je dovodilo do vrlo
teikih i ?estih medjusobnih suko-ba- .
Arapi su se suprotstavljali i
Velikoj Britaniji i useljavanju Zi-dov- a
i traiili formiranjc samostal- -
ne arapske driae. Britanske man-datsk- e
vlasti da bi sacuvale pozicije
na tome podruifju — i zbog priti-sk- a
Arapa — bile su prinudjene
1939. da ogranic"e daljnje uselja-vanj- e
Zidova.
Za vrijeme Drugog svjetskog
rata jo? su se vise zaoStrili odnosi
izmedju Arapa i mandatskih vlasti
s jedne stnne i 2idova i Arapa
s drugc stnne. Dolazilo jc vrlo
ifcsto do sukoba. Kod Arapa je sve
1917. godine, saopCK) je odlukulviie dolazila do iaraiaja svijest da
britanske vlade Rotschildu losnuju sxju driavu. Tada je doJlo
potpuno
Prcd
svodi
premda
da
selu
odluka
??
se ditavo sclo da vidi sve to bogat
stvo, koje iza scbe desto skriva
brigu Sto de sutra jesti. Ali u sva-tovima
se treba pokazati. Nekoliko
najpoznatijih becara, koji su nedje- -
I jama smiSljali koje de tm pjesme
tamburaSi u svatovima svirati, Ii-je- pe
primaSu hiljadarku na delo,
dok istovremeno druge drije paraju
u nijsknije komadide. To djcluje.
S vjencanja polaze u kudu mJa-dozenj- e.
Bit de to prvi put da mla-da
prekoradi prag kude u kojoj de
od sada stanovati. No, i tai prt
jclaz preko praga treba piatki. I
ne samo ona, ncgo svi osiali sva-tovi,
koji toboic pokidavaju izbfeci
pladanje. pa obilaze ktadu. provale
negdje proeor ili zaklfudana vrata.
Cesto se zna dogoditi da zbog
efekta probijiju nedfe tzz kude
ref u z4d i na sveefde knna-djwif- e
poavtjitfw se м Imfi. No,
tfiK &n pvaftyv, 9#авмка e ne
pfetki.
Sad poSnc yeba. fcej de pe--
КГавП JVC 9VK с bwwi пе јв
rrc. Sm Нк fek i ptft, to m
ииЈрђв, ratvMtf pe с11а9вв mm.
Ml- -- TSriirS-T-- X ie Iriput wrldo-h-lr-- -
naJla teret raerala im ga kopati s4mfa ргернод najrazsomnittb dan stigli so tamfcutall koji w di-- mah predstavili svaiOTima, tatnba- - posfcni svatovi zabavljajo Okupilo Poslije redere podmje prikazlva
t .ev vtrnivu inictt:oj.- - i sovjetaKi aavcz.
i do tjcJnjc suradnjc izmedju man-datsk- e
vlasti i postojecih iidovskih
organizacija u Palestini.
Svjetska cionisticka organizacija
i druge fidovske organizacije u
samoj Palestini, kao i utjecajni ii-dovski
krugovi u drugim driava-ma- ,
naroJito u USA, traiili su od-ma- h
po zavrietku Drugog svjetskog
rata, da se bcz odlaganja pristupi
ispunjenju obdfanja koje je dao
Balfour 1917. godine. Ti zahtjevi
su se podudarali i $ potrebama
zapadnih sila, jer je na terito-rijim- a
arapskib zemalja zahtjev
za povlatcnjem stranih trupa bivao
sve glasniji.' Vclika Britanija stra-hova- la
je za svoje pomorske puto%-- c
preko Sueza za Indiju i za izvore
pctroleja, Francuska za utjecaj u
SirijI i Libanu, a USA za planove
koriitenja ogromnih pctrolejskih
bogatstava toga podruja. Njihovi
interest prcd arapskim nacionaliz-mo- m
bili su dovedeni u ozbiljnu
opasnost. Bilo je potrebno stvoriti
jednu sigurrm bazu i protiv tezu
Arapima.
Arapska liga, koja je stvorena
odmah po zavrfctku Drugog
svjetskog rata, traiila je — poziva-ju- i
se na brojeani odnos Arapa
i Zidova, koji je iznosio 68:32 —
da se na ten' toriju mandatske Pa-lestine
obrazuje nova arapska drza-va
u kojoj bi Zidovima bila zaga-rantira- na
manjinska prava. Ona jc
osporavala svako historijsko pravo
Zidova na Palcstinu.
U medjuvremenu Palestina je
postal a pravo rat no popriitc. Oru-ia- ni
sukobi izmedju Arapa i 2ido-v- a,
te jednih ili drugih protiv bri
tanskih jedinica — !inili su situ
aciju krajnje zategnutom. USA su
poslije Drugog svjetskog rata, zbog
posebnog interna za bogata petio-Icjsk- a
podruifja dolazile takodjer u
oJtrc sukobe s Vclikom Britanijom
o pitanju Palestine. Bcvin c po-fctko- m
1917. kao r-- -:- -
skih osJova traiio da sc ♦
ski problem stavi prcd Ujev ,cne
narode. I tako je maja 1947. go-dine
obrazovana posebna komisija
UN od 11 tlanova, medju kojima
je bila i Jugoslavia, sa zadatkom
da ispita situaciju u Palestini i
predloli rjrfenje.
(Nastavit te se)
nja darova, sve same skupe stvari,
koje svatovi moraju poklanjati
mladcndma, opet je sramota ako
to ne dine. Mlada plcse sa svakim
svatom po pola minute, a i to se
mora platiti po odrcdjcnoj tarifi.
Djcer s vrcmena na vrijeme pro-vod-a
mladu, koja je sada povczana
"{amijom" — po prostoriji i ona
Jjubi rcdom sve svatore, muSko i
icnvko, ali i to ijwbijenfe se mora
platiti.
Sratova je, htina, sve manje, jer
ostara samo oni natotpemiji. Ko--
nadno i oni kapkuliraj. Kada lidi
na prazno raabojWte. Po zakuoma
leic pifani svatori ubladcnth sve-dani- h
odije'a i razdefanih vezenih
kofalja.
PosKje sratova oi se nekobke
dana prida kako je bite. No, tide
snki sada trifezne ганмДаЈи:
kako modi nevac da si тн&нт rm-J- o
potrebne ©ptnk ! vfiH de-gor- e,
kefe je пЛпт da vale,
vmta rtefe pefcasati kHko je n u
ммум efftf bofc .
Ол} die tela м kern м h#U m
fon. i Imce ie feofni w bHi nttie'i
desnki. zavio se erne. Kao da
O.--.- . a
I cij a U.
. K.