Jedinstvo, November 02, 1956

              VELIKA
Dan koji nailazi jeste
kruna velikih napora i
irtava naiih iseljenika.
SluSao sam od mnogih ra-dni- ka
teSkoce, koje su sta-ja- le
pred njima. Bila je
teSka kriza, ali bas tada
naU ljudi ovde su uprli
sve anage da ne izostanu
za drugim'a u bcrbl - za
bolju buducnost. Ukazala
mi se prilika da saznam
cinjenice pred kojima п&Ш
radnici nisu klonull, vec su
ulagali napore, koje ml
danas moiemo teiko da
shvatimo. Nije bilo iska-stv- a,
jeaik je bio daleko
veda prepreka nego da-nas,
aaatav iseljenika —
vedlnom radno seljaitvo
dica, begposlica, poniia-vanj- e,
a usto vladaju£l
kortesi starokrajskih re-iim-a
an s pomoe ovda-iajf- it
vlastj razbijall svaku
akciju za organizovaaje
radnika Kompanije su ra- -
хОДке ц etesoj Jugoslavij:
. рзМШе su mnbg new. kao 1
03e koji su Sivjeh pod vlaicu Aikij, do nopustimo svo-- u
rodnu grudu i da e isell-- ш u sinme imlj u potrati
aa veeom korom kniha i po-mo- &
svoMm obltljima kod
kude. Tako smo e pod ko~
аоч; рсоЛод i peoetkom ovog
s4@Ueoa гоеЧгкаИ skoro po
avim 2efRlJoma 9vijkt.
Usprkoe iinteftioe- - Ito se
vee eodinama nalcmmo u
semljama koje smo vumU za
evoje neve domovine. nlkad
mo aboravili na zemlpa
sv9 redjeflla i koifevlqi
kafo} mo e odgfoioii. Ndk
su misli ovdje i tamo,
U ve6em broju poeH era
dolcaltl u Kanadu lemedju
1924 do 19% godine. Ja earn
jedan od onih koji su doAl
qvcbso 6a2 u predveerje
ekon-oraei- o krize, kada fa
dolazila mewovna beepoettca
i beda, pogotovo aa one
kao ito smo bill i sami. ТчоЦ
nieu ixnaH materifainSi sred-stav- a
aa izdrfavanj. Zanae
mi to biii teiki 1 cmi danl
lutojuci od groda do g-rad- a i troei poeoo, kao i hilfade
druglh. Nai fe poloia] bio
oteian urn vi£e, Sto nismo
Za bo$u bududnoet nulno
Je da p£exao o sadalnfoeti 1
proAostL Ureti demo trl raz-dobU- a:
predratno, ratno i
posljeratno.
Mi. koji smo otitt trbub&m
za kruhom u hidji nepoznati
svijet, bill smo u novoj do-raov- ini
suofeni teikim pro-blemi- ma.
Nafvedi problem
biia je besposlica. Mnogi
smo biH duini svoj putni tro-Sa- k.
trebaio je pomagati
svoje cbitelji. mszao роЈша-vo- li
jezik. cbi&rfa Hd. On
pak koji su radih kaaM si
dssta teiak I opascn posao. a pksfe dosta riske.
U nekirn naSa kclcnljaraa
postOfaH su ogrand CLDL
(Canadian Leber Defer.ee
League). O kulrumlm. prss--
zbijale uz pripomoc poli-cij- e
svaku borbu radnika,
da osigura pravo na rad
i hleb u bopatoj Kanadi
po kojoj su nudile mase
radnika u potrazi za ra-- ~
dom.
Danas je vec drukcije i
ral zato stanje moram o
, nelzmerno biti zahvalni
starijim iseljenlclraa, koji
se ae borili нрогио i koje
nlkakvo zlo aije mogto
skrMti u pravednoj borbi
za bolji iivot. Mi amo na-sled- ili
ogroBne koristi t
tekovim? tin napora, pa
pored svega toga imamo c#
dosta sincajeya gorka is-kest- va. Zar mnogi nisn
imdffi po rudaicima za 85
eeitti, zar mnogi aisu oa-ten
gladni 1 iedni kod
bojratih farmers raaeA
к kao marve po 14 i vi5o
sati aa pedeset do stotinu
deter raesedno? Koliko
je novih moralo po&eei od
svojlh poelndavaca, koji
NASA STAMP.
KAO PONOS
znali engleskt, pa nismo rao
gli ni da se raspitamo za ne-l- u
posao.
Bo u tlm teibm danima.
1931 godiue, pojavila se rad-ntSc- a
novine na naeem Jeri-T- m "Botba". Gevni pokre-ia-§
i urednik bio Je Teo
Ca&6, sa joi nekollke dat-Џвг- т
koji su s nMme sura-djiv- o
"Borba' Je preu2ki
na he vsliku i &anu aada-Ф- & i Ho je dolje lzlazlkx tlm
je rastao i broi njezlnlh su-radnl- ka
i pomagaoa. Mi
smo "Borbu" prihvatlM vMEe
nego jednu оШг.и novinu.
Ш fate hi prthvatiH kao
evog иШеЈЈа7"1 avletnika,
kofsg nam leutim dankna
nnajvlee trebak. "Borba" Je
. pfeakx tko je kriv za beepo-sfic- u
1 traiila da vkti po-rnog- nu
bijednim i beeposle-nir- a rsdnidma u n}ihovom
rafefraom fivotu. Ne samo
to, "Borba" }e pisakx da i
on koji rade trebaju imati
vethi ркзби i boe radne tw
love, }er se 1 proJitl poeloda
voea stalno povedavaju.
Takvo pieanjo biJo Jo na
svora rofeetu, pa Je stoga i
"Borba imakx sve vHfe svo-jlh
fitaoca i prifateija- - Za-klfud- ak
'Borbe' je uvijek bio
vjetnim i sportskim aktivno-stim- a
nismo se u pofetku to-ћ- ко brinuli. Najviie smo se
interesiraH u H. B. Zajedni-cu- .
radl potpore u sfuoaju
boiesti i nesrede. Iz Sfedl-njeni- h
Driava doksHe su
razne novine, medju nima 1
"Hadnik", koji je zastupao
interese radnika.
Neito казгаје u ovu :ea-h- u
doSao je g. Petar Stan-kevi- d,
kao.novinar-- lb nje-gsvo- m
vkatitom pricanfu. en
}e bio odgevemi --urednik
"Narodnog Vaks" u Zagre-b- u.
Ovaiao ga je poskro
sera Stjepon Hodid da medju
noma Јетст I rjedju Sri se-ad-ku
ideoiogfu. Dczncii
smo, da se po dokrsku u cvu
zerslju g. Stankovid najprije
POBEDA
N
su ih izrabljivali kao rad-n- u
snagu, a u dosta slu-cajev- a
su nas pokuah
iskor&tavali "kao razbija-б- е
unija. ЗГа pored svega
toga mi smo poceli osccati
da smo deo kanacteXeg
radnog naroda i da nam
je jedini put nastaviti
njegev© veliko delo.
Kama je potrebno vi5e
sigurHoati za starost, Ka-ma
je potrebno vise xa-Iti- te
prttliv bezobziraih
poslodavaca i otpuManja
aa posia bez razloga. Mi
moramo aire jade davati
'avoj gias kroa nasti rad-nid- ku itampu, rai moraxap
ere Ле qgestvovati u И-vo- tu
onlja.. lako poslodav-e- i
i vlaati preJco tloiapt..
vanja propalih politikana-t- a
naatoje svim sjt&ma, da
ma are Ito Je radal3ko i
unisko pretstave kao r-v- eno
i ere one koji Ш
alepo ne' slniajt! da pro-glas- e
'komunistima', ipak
oRAOA
NM -- GB
da se mi, doseijenici tz Jugo-slav!
je, trebamo organizirat
zaedno sa drugtm kanad
skim radnicima i borlti za
ono Ho na svih kupa pri-pad- a. lake (e i bUo. Ha)
radni&i su e poevuda prik-Uufiva3i,un#a- ma
i ve#aa
bill u prvlm linljoma boibe
firolkaSaia boeporienih.
Dckkw. kod skivimo 25
godiinjtcu no radnWfte
ftaispe, ieiim ovdje ШтШ
lednu stvar koja Џ tefka
djelovaki na no i naeu
бЧашри. To je onaj dogadjaj
1948 scxikie. kad je objav-Ijen- a
reeolucija o pom Se-me- dju rukovodetva Jugoeki-vij- e
na jednu. te SSSR I ae-nw- ija narodnih demokrocija
na dragu strcmu. Mama J
lo prouzroiilo veliku Itetu
kako u Stampi. tako 1 u pro-greeivn-om pokretu. Nemam
namjere da ovdje ukaeujem
na onog tko je kriv. Jer ttee
ne bi kortetio naebj rodnt-cko- j
stvarL Neka o torae ra-dj- e
1 uvjertjiviie govort sa-ro- a budunoet. AM clnjenksi
fe, da su neki prestali oitatl
novtau. Jedni su preetaM 2to
se nieu sksgali s р+еапјет.
dok su drug! -- apustiri novi-n- u
iz nemarnoti i pomanj- -
raustavk) kod jugoekiven-sko- g
konzukx Oko 2ШЗ
mjeseca poslije toga podeo
jo cbiiaziti naSa naselKi- - U
jesen 1923. godine naJn ssk
se u NVlnnlpegu. Pripovje-da- o
je da smo mi "aostJ" u
ovoj :emii i da de vkati de-portir- ati
komuniete. a "Had-nik- "
Iz Amerike da je ko-munisn- eka novina. Dolfe
veil, da de on pokienuti ne-vt- eu na nciem jeriku i pre-peru- da da stupcrmo u Hrv.
Siogu, jer ne znamo Ito-- naza.
se racfe dogoditi na teikem
poshi. НБ-Z- . nije tcbci le-gal-na u KanadL jednem
zgodoca zde mi xaoj dsbar
prglei ovako: "Slusaj Fra-n-e,
evo je debre stvar, dev-je- k
nikad ne ma 5to mu se
mefe dogoditi U slucaju ne
ta prozirna ira sve vise
jjubi uticaja medju novim
doseljenicima. Narodito je
postalo opasno "crveno
straSilo", kao nekada za
vlade Bennetta. Svaka nar
predna niLsao novog dose-Ijeni- ka
se krsti "komuniz-raom- ",
svaka odbrana via.
stitih prava zna6i gublje-нј- е
pesla. Vlaeti jure za
spiskovlna "komunista"
medju novima -- -' koji sa
otada pobeli, — ali to se
znati, da su spremni da
prodaju svoju 6ovedanskQ
Cast. Ima ra&ogo proble-m- a
pred nama, a sal demo
Љ reiavatt aarao, ako na-atavi- mo
dela nasih dose-Ijeni- ka
i radnUfke klase
ovde. Tako tcmo se aaj-bol- je
oduiiti кгшЦ sajed-nifk- ih
uspeha — 25-g-o tli-nji- ci
jusroslovenske isUc-nU- ke Ranpe.u Калаа1.
Keka iivi 25-jrodiaBJ- ica
iiaae Stamp!
Nov! cl&eeljenik.
'A PRME,
TA
kanja aktiva da ih obaOTl.
Uza sve &зМк&&£ I doge-djaj- e,
noea radnika Mesp9
izlazi i koraea naprijed kao
ponosna '6eta, te se sprema
za proektvu svojeg 5 godH-nje- g
iakrfenja. Ona poaiva
sve dosejjenike, bill star! ill
mladi, da se pretpkste i t-a--
ju, da se zaboravi proftoet i
krene naprijed u veeem i
dviioem Jedlnetvu. Ifoeapo-slovio-a
kale: Kad se braieles
area slole i olovo pitvat m©-£-e.
Ako se mi sloiimo, raoie-ro- o
nalu itampu izgradlti jo£
mnogo ja5u i masovniju ne-9- 0
je danac Nanva {km uvi-jek
treba еЧагора i vodkS га
ВоШ i vei stupanj vsta, aa
mlr i pcijateijsivo medju svi-m- a
koji ne fele rat, Biti de
drago i naeoj bradi na ©gin-sko- m domu, kad duju da su
Seeenici Jedinstveni 1 sk£nl
U to inie }a prilafem u
fond "Iedinstva" S dolara 1
кВбепп
Neka Svi naia radniika
АЧаара, kao i njen utemetyi-te- H, drg Tomo Собк1
Neka flvi njeni urednid,
pretpknnld I fitaodi
Neka Hvi radnHka slogal
N. M.
Saut Ste Marie
srede. ЈатШкз de ipak пејмо
primiuV
Ja sam mu odgovorto.
"Dragi moj Frane. men! ovo
izgieda kao Jranka Zetuja
banka" fa nfeam prietupfo
u Hrv. Siogu. JCasne su svi
Hrvati u Kanadi i Sed. Dr-Scnrax- aa,
pa mnogl I u Sta-ro- ci
kraju. doznaM da je Hry.
Skga bikx kao i Zcitijeva
banka.
Kao jedan od takozvanih
"goetilu', koji smo u ovu
гетђи doSi trbuhom za km-he- m.
1929. godine ncsao
sam se na grcdnH feijezri-dk- e
pruge no. ddekcm Sfe-re-m.
Trajalo je kratko i eto,
pekrerst je "Kanadsli Gias".
d odgovomi urednik je P.
Stankovid
(Nastavck zta str 22)
LUC KOJU JE TOMO CACO ZAPALIO
JOS" UVIJEK GORI ...
STRAXA 21
ZA RUDARE ALBERTE TO
JE BIO NAR9CITI OOGADJAJ
Evo se navrSuje 25 godina od kada je prvi radni£Id list
na hrvatsko-srpsko- m jeziku u Kanadi ugledao svijetio. Za
rudare Alberto to je bio naxoiiti dogodjaj. jer su po prvi put
mogli da u svom matermskom jeriku citaju pisanu rije£ o po-tre-bi borbe za svoje radni£ke interese. I zbllja rudari su obje-гиИс- е
prihvatili svoju novinu — 'Borbu. Odmah nakon po-krenu- da
pokojni drug Sulnjar je sam dobio preko 50 novih
pretplata. I tako kroz 25 godina naia napredna Itampa imala
je jaki oslonac medju rudarima u ugljenim rudnicuna Alber-t- e.
Nazalost, naia rudarska naselja pomelo nestaju. rudnici
se zatvaraju. a rudari, iiradjeni. ostarili i iznemogli, raziiaze
se po farraama ili dolaze u veca mjesta.
Prodjimo malo kroz slavnu proSIost naie Stampe u ovom
di}elu provincije Alberto.
Svo do pred nekoliko godina. Edmonton je bio prolazno
mjeeto za naie radnike. poito u njemu nije bilo industrije. IT
posljednjih nekoliko godina neilo ve se naiih obitelji naeta-nii- o
s4a!no u Edmontonu. Coal Branch je bio srz naieg na-predn- og pokreta u Alberu. Na svakom mjeetancu Coal Bran-ch- a
poetojakr je naia organizadja. Iako nieu bile brojdano
velike Ipak su bile duhovni i polirikl vodja naiih radnika.
Sve kampanje sa naiu itampu bile su iepunjavan. Za
pomoc naioj rodnoj domovini za vrijeme rata i poslije. rudari
Coal Broncho, ukljuujuci i radnike Edmontona. nieu biH poe-Ijed- ni
od ostaHh naiih radnika u Kanadi. sta vkle sfedem
se da smo- - biii prvi na tabHci u kampanH "Skabodne Mieli".
Nije ked ae bio kulturae-prosvjet- ni rad na takevoj vMni kao
u veiikim naeljima. zbog toga ito su naia naselja bikr mala.
aU kucne priredbe smo odriavali i tako smo svoju dulnoat
iepunfsvali. kao i radnici u veWdm павеЖта. Oeebite smo
biH ekupiH naie radnike oko Vijeca Juinih Slavena se po-mo- d
staroj domovini.
Ali naialoet bilo ee uvuklo i policij#kih agsnata u noi
pokret. koji su nastojali da unlite radiudku ualanovu. Ш. smo
ih na vrHeme raektlnkali i lime oevjetiali svoje ime. Mi koji
smo oetaH vjerni radnifkom pokretu i itampi. moiemo sa
ponoeom reel 1 ucviiene gkive da smo svoju duinest, prema
evojim moguenoetima revno i poiteno isvriavali.
Naia je proiloeJ sjajna i casna. Naia je borba urodila
piodom. Naia ideja je zahvatiia vedinu naieg iseHenMHva.
pa bill oni pretpiatnici naie novine ili ne. jer su njihovi inte-re- ei
povezani sa interesima radnicko klase Kanade. Ali sva-kak- o naia je dulnoet da iirimo i radimo za nalu novinu —
Jedins-tvo-" — jer samo radom i naporima moiemo ju pro-iiri- ti
i tako povedati broj radnika koji ce uzeti aktivnog u£eS-c- a
u predetojecim borbama za Ijepiu buducnost.
U lietu ialjem S10.00. od toga Je S5.00 za obnovu. a dm-gi- h
S5.00 za fond "Jedinstva". Ja cu nastojati da dobijem
koju novu pretplatu I poradim za fond.
J. DRAGIC
Edmonton, Alta.
SPOZNflVAJMO DELAVSKI
MAPREDNI TISK
Dovolito mi da se Vam predvsem zahvalim za rcdno po
iiljanjo Vaiega lista "Jodinstvo". Ob 25 obletnid naprodno-g- a
tiska in jubilejni izdaji Vaoga lista pozdravljam !n izra
iorn toplo simpatijo vsem sodelavcem pri listu, vscm пагоб-niko- m in vscm naSim rojakom v iirni KanadL
Odkritosrcno ielim da bi "Jedinstvo" 5o bolj pripomoglo
k nadaljnl poglobltvi medsebojnega prijateljstva, pravega
tovariStva In rcsnlcno spoznavanje naio rojstao domovine.
Iskreno obzalujmo da je priilo do nezaleljeno prekinitve,
da smo bill nekaj let odtrganl drugi od drugih. O vzroldh in
krivdi za to preldnitov, jo dancs ie odved pisatl in govoriti.
List MJedinstvo je fo mn&go pripomogel za ponovno
vspostavitev medsebojnega zaupanja med naiim narodom v
KanadL Prepricani smo da se bodo taksni odnosi ie bolj
razvijaii tudi v prihodnje in da bodo rodili novo koristno
sadove.
Zato so pa zdaj tembolj vesclimo da jo priilo do odstra-nitv- e vseh napak in nesporazumov, in res smo srccnl ko vidi-m- o
V0J0 In naie uspehe. in da nai narod v Kanadi iskreno
goji pravo prijateljstvo in tovariStvo do naie novo in svobod-n- e sodalisticno Jugoslavije.
S zadovoljstvom lahko ugotovimo da Jugoslovansld na-ro- di y Kanadi nimajo vec nobenih intercsov in nobenih ciljev
da bi so medseboj nasprotovalL Res je da smo ml Jugosla-van- !
zelo nagnjeni h kriticnosu in da vsako star slrogo pre-sodim- o.
Izmenjavo mnenj. prijateljstva in spoznavanja. kako
zamotana jo izgradnja socializma za katero nimamo nobenih
iablon in vzorcev, nam cedalje bolj kale, nas uci in usmerja
list "Jedinstvo Id Je mocna vez med naiim narodom v Kana-di
id mislljo enako in imajo isti dlj. List Id zagovarja sodali-re- m Je odkritosrcno vdan veliki ideji mint in bratstva med
vsem narodi In toil za noviml oblikami slonedih na velikih
idejah, na podlagi spoStovanja in enakopravnostl vseh na-rod
or.
2ivahno zanimanje za 25 obletnlco in Jubilejno izdajo
"Jedinstva" med nnSIm narodom v Kanadi je razumljiro, saj
vsi vemo da medsebojno prijateljstvo med naiimi narodi ne-s- me biti in tuJi na bo pozabljeno. Z medsebojnim poznava-nje- m,
z navezavanjem stikov, bomo samo povedall medna-rod- ni ugled sodalizma, za mir in resnicno svobodo vseh
narodov.
Vsl vemo da Je Kanad a visoko razvita .jdustrijska delela
in da Je na visold stopnjt dvilizadje. Vemo tudi da je Kanada
deiela z mocnizm silaznl sodalizma. Id Irnajo ugodne pogoje
za hitrejio sodalisticno preobrazbo.
Z globoidzn zadovoljstvom se pridruiujem proslavi 25
obletnice in velikim uzpehom naprednega lista "Tedinstvo"
Id mu je prijateljstvo vseh narodov globoko zakorinjeno.
Cimbolj ga bomo spoznavali in obenem tudi pomagalL tem-bolj
ga bomo tudi vzIjubilL
LOJZE ZDRAVIE.
Ljubljana dne 10 septembra, 195S.