Jedinstvo, April 13, 1956

              рнишотрпичрл 1ШЈЈИКЦ11-- 1 iiiwwuuij ш!ттчттттштт ијчцрцдарии in илицриирцЈ шшшшт ИРМргчрндц mi. длршрц
STRANA 2 Sa seste konvencije SJK
SVRSETAK IZVJESTAJA GL. SEKRETARA B. STEVANOVA
IV.
U izveStaju se takodje istidu i
nedostaci u naSem radu. Kritidki
se osvrce na nedovoljnu paznju
sa eznog rukovodstva prema
mnogim problemima organiza-cij- a
Nije data dovoljna inicija-tiv- a
za vecu aktivnost organiza-cij- a,
a narodito nije posvedena
dovoljna paznja organizovanju
omladine i zena. U vezi toga u
izvestaju se navodi:
"Sto se tide rada na kulturno
i politidko podizanje na§eg dlan-stv- a
i kadrova, kako smo to pred-vide- h
na Petoj konvenciji, osim
nekoliko javnih skup§tina i pre-daan- ja
u Torontu i okolici To-ront- a,
vi§e od toga nismo udinili.
Mnogo krupnih promena i doga-djaj- a
se odigralo u Kanadi i u
svetu za koje su naSi iseljenici
bili zainteresovani, osim onoga
§to je u naSoj Stampi zabelezeno,
druge mere se nisu poduzimale
da se te dogadjaje objasni naSim
iseljenicima u pravom svetlu.
"Svi ovi i drugi nedostaci su
posledica pesimizma koji se pri-lidn- o
zacario u naSe rcdove. A na
drugu ruku treba priznati da ru-Kovods- tvo naScgSaieza nije pru-2iI- o
potrebnu pomod, bolje ruko-vodstv- o
i inicijativu naSim orga-nizacija- ma da se pote§kode ot-stra- ne
i da se sve ove zadace iz-ved- u.
sa boljim uspehom. Buduce
rukovodstvo treba da pruf i bolju
pomod i inicijativu na§im orga-nizacija- ma
i da kolcktivno otklo-n- c
sve nedostatke i prepreke, da
se obezbedi veda aktivnost u
svim naseljima i bolji uspeh u
nasem radu." "
U izveStaju se dalje govori o
form! i sastavu naSih organiza-cija,
koje su i po formi i po sa-stavu
organizacije "Kanadjana
srpskog, hrvatskog i slovenadkog
porekla". Govori da njihova svr-h-a
i dalje ostaje da "Sire bratstvo
i jedinstvo medju naSim iseljeni-cima
{ da pomazu borbu za mir;
da usko saradjuju sa svim demo-kratski- m organizacijama kanad-skog
naroda koje se bore za inte-res- c naroda, za nczavisnost Ka-nad- e".
Dalje se istide da organizacije
moraju imati vedu samostalnost u
odredjivanju svoje dlanarine i
drugih pristojbi, tc u razvijanju
samoinicijativc na sim poljima
svojih tlelatnost! prema prilika-m- a
u njihovim naselijma.
Z KONVEClJSKOG Z P .V K Л
Na koncncii $e u)C
Jtaja Irtrinop odbora Saxcza i u
rcdni{ta i upfae Jcdmna ra-2i- la
Jiroka diskusija u kojoj su
uestoah si dcleati i predsta-nic- i
orpanizaci)a Oni se Kticali
pozitixne uspjehe naieg pokreta i
inticli su osrtah na nedosta-tke.
Tako je na primjer. drug Ua
Prtbuntf. deicgat ii Vancouxera.
govoreii o irjcitau sekretara izja-io- .
da se on "slaie u pnncipu
iivjeJtajem, medjutim ima u irije-Jtaj- u
manjkavosti" On matra da
%c u izeitaju ne gmon o tome
koltko imamo organizaaja, koliko
ie Лапта i какле u perspekme
ха росапје naJih organizaaja"
Danas je vrlo pogodna situiaja
JcdInStvO
Nase buduce zadace
koncu izvestaja glavnog sekretara Sa-ve- za
preporucene su sledece buduce
naiih organizacija :
— Prva i glavna briga svih Saveznih orga-nlzacija
treba bude pojacanje svojih redova
i izgradnja organizacija; aktivizacija svih sta-rt- h
i podizanje novih kadrova; kulturno i pro-svetn- o podizanje celokupnog dlanstva i
nasih organizacija; izgradnja jake itampe.
— Ove navriice se godina od
pokrenuca naie itampe u Kanadi i prema tome
godina je jubilarna godina naie itampe
koju treba proslaviti na nacin ak- -
tivizacijom svih faveznih organizacija i orga-nizovanje- m novih; priredjivanjem citavog niza
javnih predavanja t skupitina istoriskom
znacaju i ulozi naie itampe; organizovanjem
okruznih i mesnih Ietnjih izleta u svim vecim
i manjim naseljima; organizovanjem konce-rat- a, filmskih i drugih kultur-ni- h priredaba, sa ciljem se za jubilarnu
Odnos prema drugim organiza-cijama
i novim doseljenirima
U svom izveStaju sekretar se
osvrce na odnose na§eg pokreta
drugim organizacijama i
u vezi toga medjuostalom kafe:
"NaS odnos prema drugim
iscljcnidkim organizacijama u-v- ek je bio odredjivan prema ono-m- e
Sta su one radile, Sta su go-vori- le
i, "prema tome, naS
prema njima u buduce treba da
bude odredjivan na istoj osnovi.
Mnogo organizacije nacionalnih
iseljenika na 5ijem delu su so u
poslednje vreme popeli izbegli
propali -- starokrajski poltidari,
koji su gajili i јоб uvck gaje nadu
da 5o se u sludaju rata uz pomod
amcri6kih vojnih snaga, ponovo
dodepati kormila Jugoslavije,
pretvorile se u agencije za Sire
njo hladnog rata, makattizma i
Sovinistidkog otrova medju iselje-nicima.
NezadovoljivSi se samo
sa time su od njih stvorili do-br- o
za svoju propalu politiku,
za svoje lidne interese, prebega-vaj- u
otimanjem i prisvajanjem
drugih ustanova koje su iseljenici
svojim trudom i mukom dugi niz
godina izgradjivali. Takva sebi-dn- a
i nasilnidka politika nailazi
na otpor kod svih poStenh iselje-nika
i on se pretvara it 2udnu
borbu protiv te izbegle I pokva-ren- e
gospode".
A 1 5
I.
posliC
su
se
sa
redoa rckao je drug PribanU
Dalje je kazao da bilo do
oljno uputa i direktna od strane
tajniitva i Irr$nog odbora, koje
bi pomogte organizaajama u njiho-o- m
radu. Upute i direkmc orga-nizacijama
treba slati najmanje je"-dam-put
mjeseno'".
Govorcifi o uspostavljenim ле-za- ma
sa $Unoitim organizaajama
u Jugoslariji on je rekao- -
"Treba pojadati naie cze sa sta-n- m
krajem i nabaiti razne filmo-- e
zx kultumi rad naidi organiza-aja.
treba nahauti litcraturu
sa kojom bi se pomoglo organi-zaajama
da odriawju lekcije i iko-le- .
da pruze ти kultumu i pro-s%etn-u
naobrazbu svome ilanstru.
kako hi lakte shtatili i razumjeli
da c o tome diskusira, jef je do-- danaini inot i situaaju u Kanadi
Jlo vnjeme da $n zajedno prcgne- - i u snetu uopc To bi takodjer
mo na poao za poiafanie naiih pomoglo da porastu rule organi- -
Publish! Tueday and Fridsr
in Srbo-CrotU- n and SloTiin tanpaar.
by Jednistvo rnbhhirr Col. 479 Qj St. Weft.
Sabrlption rates iS-D-O
per JS.OO per 6 month
USA and other ewmtnes ffi.00 per year.
Editor: Stjepan Mioiic. Baines Mantctr: Iran stlmae.
Authorized as eeond class mail
Post Office TetrtTTent. Ottawa.
TeL EMpire 3-- 1 M2
Toronto 2-- B. Ontario, Canada.
Na
zadace
da
prista-lic- a
godine 25
ova
dostojan
o
pretstava, veceri
da ovu
prema
odnos
Sto
tlo
nije
raznu
тег.
uzmu
U nova
da
svoj tim
isto vreme
da do
na jed-n- oj
borbi ratne
tih
O tome
"U takvoj nije
da de sve
ratne
te
nije
da oni toj
ratne
na
pomodi za mir, za
za
nnSc nove
O
njihov koji je, sa
Izlozcni
svim
ih da pre-ma
da
U svema tome budut'c ruko
tKtsto na{cg da
imdjativu".
on je rckao:
"Naie se misljcnje prema
se
glediite na Jugoslav iju
Sada nai narod nije tohko
da ode tamo se tamo
nastani, kao ito to bio slucaj ra-nij- Di
godioa. Nas sada ?i£c intere-lir- a
ckonomskt inot u
Stran u je rlo
shxatiti trebalo помт
diskuuju odi do
On dalje govon "tre-ba
iti nine ono ito je bilo
na rad od
interesa.
Drug Pribani je dalje
o
istakao
da je bilo клгЧи
je bda
u Vancoaveru Medtutim sa
par osebHo
pesb'je prrih
se e bm de-br-i.
Sam dng Тет1епвт e de-bt
© 14 na
Zattm je svoje
kako Hedi:
Da dalje
godinu nase itampe zainteresuje vecina nasih
iseljenika u Kanadi.
— uciniti vece napore za
organizovanje omladine u svoje omladinske
klubove, oko svojih kultumih sportskih orga-nizacija.
— Pitanju organizovanja lena, bilo to u
posebne zenske ili zajednicke organizacije, mo-ra
se u buduce veca paznja.
— Treba zainteresovati mladje
ljude organizaciju bilo to u zajednicke po-stoje- ce ili englesko-govorec- e organi-zacije.
— Savezne organizacije treba i dalje da
ucestvuju u svim akcijama koje mi-rov- ni pokret Kanade, radnicke unije i druge
demokratske i radnicke organizacije u korist
naroda i Kanade. treba da
uceica sa ostalim bratskim slovenskim
organizacijama u svim zajednickim istupanjem
za pomaganje borbe kanadskog naroda
za mir, za dobrobiti kanadskog naroda,
Kanade.
izve3tnju se istide takti-k- a
sa kojom ta gospoda zeli
udvrsti u organi-zacijama
i navode se nekoliko
primera. Medjutim u
uka7iije se mogucnost se
cventualno jedan vedi dco re-voltira- nih iseljenika nadi
liniji s naSim organizacijama
u protiv i Sovinistidke
politike starokrajskih politi-dar- a.
se kaze:
situaciji isklju-den- o
se viSe i vise raz-vija- ti borba poStenih iseljenika
protiv i Sovinistidke politike
izbegle starokrajske gospode.
iskljudena moguc-nost
ce se u borbi pro- tiv i Sovinistidke politike te
gospode naci jednoj liniji s
naSim organizacijama i zajedni-dk- i
borbu opStf
napredak kanadskog naroda,
nczavisnost
odnosima prema novim ise-ljenicima
u izveStaju se analizira
polozaj malom
razlikom, slidan polozaju stari-Ji- ll
iseljenika. nepra-vedno- m postupanju, cksploata-cij- i,
diskriminaciji i slidnim
postupcima prema njima, teraju
menjaju svoje glediSte
opUem zivotu i se
GOVOR PRIBANICA U IME SJK U VANCOUVERU
zaaje
pokreta treba
preuzme
O Jugoslav iii
izmijenilo Izmijcndo t
odLazak u
zainte-resira- n
i da
je
politicki i
Kanadi Jugoslatji
teiko Nije u
donositi koja pre-piranj- a"
dx
zaborat
i prosljediti obostranog
gevorio
radu organizacije u VatKourcru
u kampanji "Jedinstra" i
teiko pnhwtiti
kefa potatbena orgamza-cii- i
inkiftivem drwgeva.
spjeha raspeteienfe
izmjenite i renHti
nertfi prrtf+aa "Jedm- -
iznie prrporake
organlzace.
— organizacije i osta-n- u
organizacije Srba,
Treba i pokuiaje
i
posvetiti
ozenjene
za
njihove
predvodi
.
Narocito aktivnije
opite
za nc- zavisnost
polozaj
Takodje
domovine
Kanade".
priklju- -
Jugo-sUm- ji
zajednicke
Hrata, Sloenaaf i drugih lielje-nik- a
iz JugOilavije,
— Da Staxnpa takodjer ostanc
zajednicXa i da cijena pretplare na
"Jcdinto" ostanc ista kao i do
sada;
— Da se proede jednx iiroLa
akcija za nocIanoe t pOAcdanjc
cirkuladje naJe Stamper
— Da tajmltvo Sacza. nabai
dobre literature t kortsti za kul-turno-prosTJe-tno
podizanje naiih
kadrota i flanstva organizao'ja u-op- ie.
— Da tajniito upostai s0
%latiti stupac u помш u kojem bi
se rasprarljalo o problemima orga-nizacije,
a tako isto i uprantelj no-vin- e
u kojem bi se raspratljalo o
napredku i o problemima naie
itampe;
Nakon toga drug РгЉапИ e
izjavio da se radi na kupnj-- i tit tz--
♦ rl rt t krl ПА e 1%ГЧЛЧ a V ATnii.
nasm tseifemka m
Vancouver! On kaie da hi ола
bto zajednitlci. Hnata.
Srba Sles-enac- a.
je burno pozdravljene od stra-ne
estalih dekgata posmatraca
na konrendjL
(Nastarit e'e se)
duju organizacijama koje se bore
za dobrobit kanadskog naroda. U
izveStaju se takodje istide da se
njima nije posvetila dovoljna pa- znja i da se na njih nije pravilno
gledalo od strane starih iseljeni-ka.
U vezi toga se govori
"Bilo bi pogreSno stavljati sve
iscljenike u jedan rang sa
propalim politidarima i nekim
ratnim kriminalcima. Medju nji-ma
je veliki broj dobrh poStenih
ljudi, koji sa svojim radom zara-tijuj- u
svoj svakidaSnji bleb. Ve-cina
ill je ovde izrabljivana po
raznim krupnijim i sitnijim po-slodavc- ima onako Sto su
izrabljivani, i danas se izrablju-ju- ,
stari iseljenici. su osetili
tu nepravdu prema njima i ved
so pomnlo ukljuduju u radnidkc
unije i se se viSe interesuju u
op3ti zivot kanadskog naroda.
uvidjaju da su izloZcni nemi-losrdn- oj eksploataciji, da se pre-ma
njima vrSi (h'skriminncija, da
ih so hodc koristiti za razbijanje
radnidkih unja i ved podinju da
vodo borbu protiv onih starokraj-skih
politidara, koji nastoje da ih
dvrsto privezu za kola kanndskih
bogataSa i reakcije. tra2e iz-la- za iz to situacije. Nasn je zada-d- a da im pomognemo da Sto pre
uvidc svoj pravl i da se Sto
pre ukljude u opsti zivot kanad-skog
naroda".
U IDUCEM I1ROJU OIUA-VI- T
CEMO I1EFKKAT U-UED.V-IKA
MJPDINSTA- - O
ricOIlLEMIMA ZADA6A-ЗГ- А
XAE & T A M I' E.
16., 17. i 18. marta odria-l- a
se je u Montevideu XIII.
konvencije SI a Urug-vaj- a.
Bila su tri dana slavensko-g- a bratstva koji ce ostati u
uspomeni Slavena Urugvaja
kroz mnoge godine. I je
nas Slavenski Dom proSiren,
ipak nije bilo xnjesta svima
posjetiocima i udesnicima.
Po prvi u historiji Sla-vena
Urugvaja dosle su me-dju
nas bratske delegacije
iz na§eg rodnog kraja. Dele- -
члеги. oko kojeg cjle. огн mtoat. da" Jracija SlaveeenVskeo,g .ko,m.„ite,t.a okupe vecmu
Dom Dom , i !
t
:
novo
i
isto kno
Oni
Oni
Oni
put
I
vena
ako
put
i
.
cija Slavenskog komiteta
Bugarske dosle su da poz- drave naSu konvenciju i da
posjete Slavene Urugvaja.
Ore izlaginje druca Pr&tmca Primili su se pozdra-n- i
brfo brzojavi Slavenskih komite-ta
Poljske i Cehoslovadke,
kao i pozdravno pismo Ma-ti-ce iseljenika Hrvatske.
GLAS CITALACA
Iz Schumachera 3 nove pretplate poslije
kampanje
Schumacher, Ont. — Pro-§- la
savezna konvencija je
bila yrlo dobra. Na njoj su
se konkretno rjeSavala prak-tidn- a
pitanja u vezi sa jada-- '
njem naseg pokreta i pro5i-renj- a
na§e htampe — "Je-dinstv- a". Na konvenciji su , se prodistila i neka politidka j
pitanja koja mnogima od j
nas nisu bila potpuno jasna.
Usojena je rezolucija koja
nam otvara mnogo Sire polje
rada nego Sto je to bilo u
pro§Iosti
Jedan od glavnih zaklju-dak- a
konvencije je proslava
25-godi3nj- ice naJe Stampe.
Konencija je proglasila ovu
godinu — od podetkn aprila
pa do konca marta 1937. go-di- ne
— jubilarnom godinom
пабе Stampe. Sve na§e pri-red- bo de biti povezane sa o-v- om proslavom. Xacionalni
odbor ce izgraditi plan za
proslave koje ce se odriati
0 CEMU DISKUSIRALI NA KONVENCIJI
Uio.sam deleft пд naoj Scsto; biti da 25-goUiJnj-itu
itampe
kuja odriana 24. i dostojno
2) marta u Torontu. Bilo nas je
preko 60 dclegata i gostiju. To je
bilo prai narodni sabor na komc
se je Mjetfalo i raspmljalo kako i
na koji nadin proiiriti kulturno-pros%jet- ni
rad medju naiim naro-do-m,
zalagati se sa ostalim Kana-djanim- a
za srrtniju buCuinost sih
nas.
Drugoi iz lzrinog odbora dali
su s4Jja iri'jeia. Poslije izvjeWa
razxila se opiirna i konkretna dis- -
kusija po svim osnomm pitanjima
koja zatjecaju u iiot i buducnost
naieg pokreta i itampe Iz izjcica
moglo se je o£ito vidjeti da smo
prolazili proildi godina kroz dosta
teika wemena No pored sega
toga mi smo postigli dubrc rczul-tat- e,
sacuali i £лк proiirili naiu
itampu, a sivcznc organizacije su
odoljele naali ncprijatelja I dalje
nastal;aju sa sojim naprednim
radom u naseljima.
Na konvenciji je imojeno dosta
dobrth zakljuaka, koji su objav-Ijcn- i
u proglasu kon%encije Jedan
od tih zakljufaka jeste protlaa
2-godiin-jice
naie naprednc itam-pe
i proiirenje naiih Saeznih or-ganizacija.
Proslava 2Vgodiinjicc
te se odriati oe godine I pocctkom
iJut'e. Nacionalni odbor je zaduicn
da stori plan za prodavu naie
itampe. To fe biti jedna od naiih
najteoh akcija u desetak poshed-nji- h
godina
Kao u svakom, nasclju, kod nas
u Windsoru ima pnlifan broj pio-ner- a
narodne itampe. Zbog toga
proslava i'c biti narotito aina
za nas u Windsoru Л naia e'e dui
Veliki uspjeh XIII. konvencije
Slavena Uruo;vaju
(I I m o i a Monlri idf )
U diskusijama su se ras-pravij- ali uspjesi i nedostatci
naSega rada Vladala je pra-v- a bratska sloga i jedinstvo
medju predstavnicima sviju
organizacija.
Borba za mir { prosvjetni
rad bile su glavne tadke na
konvenciji.
Konxencija je jednoglas-n- o
usvojila rezolucijc po ko-ji- ma
se izrazava naa rije-Jeno- st
za borbu potpune
pobjede mira i pnjateljstva
duboki utisak u naSim
po svim naSim manjim i ve-2i- m naseljima.
Proslava 25-godiinji- ce ' treba biti u znaku borbe
za proiirenje naie novine.
Naii delegati iz Porcupine
Camp doili su na konven-cij- u
sa dvije nove pretpla
te i sada ialjemo jednu
novu i jednu obnovu. Ovo
su tri nove pretplate po- slije kampanje. I u budu-ce
mi e'emo nastojati po-rad- iti
za nove pretplate.
Mi smatramo da je to du-zno- st
svakog naselja u
ovoj jubilarnoj godini na- ie itampe.
Ovdje mi je napomenuti
da su naSi delegnti bili vrlo
zadovoljni sa konvencijom.
O tome ce vi3e napisati nas
tajnik.
Primite svi na§e drugar-sk-e
pozdrave
Mike.
SMO
. nost
konvenciji )e proslaximo.
do
Poslije koncncijc sastao sam se
sa nekoliko litaoca 'Jcdinstva".
Dili su radoznali kako jc uspjela i
proila konvencija. Postaljah su
pitanja. Odakle su se bill dele--
gati, o ccmu se diskusiralo ltd To
je r!o doljra pojava. Lad se naii
pretplatnici lnteresiraju za uspjch
naie kons encije. Ja sam im ispricao
tok naie konvencije i zakljuclc
koje su ci proJitali u "Jcdinstvu"
Naroc'ito su se intcrcsirali ito se
goxordo u pogledu Staljina i XX.
kongresa Komunisticl.e partijc So-vjetsk- og
Sa eza Drugovi 6taoci
"Jcdinstva" ne slaiu se da se ncito
piie protiv Staljina, i kaiu, ito su
radih drugi rukoodioci prije smrti
Staljina, zaito onda nisu iznosili
njegove grijcike, sad najednom
preko noci svu кпмси prcpisaju
Staljinu, a drugi svi isprani
0dje mogu kazati da mi na
Vonvcnciji nismo rjeiavali proble-m- e
Sovjctskog Savcza i pitanje
kulta he'nosti i Staljinove grcike
To su politifka pitanja, koja u
pn-o- m redu rjciavaju u Sovjetskom
Savczu kroz njihovu Komunisticu
partiju i druge radnilkc i komu-nistic1- e
partije u svijctu Mi smo
samo rjeiavali naia goruca pitanja,
kao na primjer kako i na koji na-i- n
uc'vrstiti i povecati brojano
naie savezne organizacije. razviti
kultumo-prossjet- ni rad u naiim na-seljima,
proslaviti ito dostojnije
25-godiinji- cu natc itampe i, ko-nat'n- o.
nastojati da dobijemo ito
0c novih itaoca na nalu novinu
"Jedinstvo"
Шјл Pehi.
(Windsor)
u
nijama.
i Stvaranjc medjudruhtve-- I
nog hoordinacionog
1 odbora u UrugAaju
U petak 13 aprila ce se
odriati prva sjednica pred-stavni- ka
sviju nasih druSta-v- a
u Urugvaju za konadno
uspostavijanje ledjudru-tveno- g
Jugoslavenskog Od-bora
u Urugvaju.
Udestvovati de drustva
koja su zajednldki organizo-val- a prolu proslavu 29. no--
medju svima narod ima na , vcmbra i koja imaju u evo-svije-tu Izglasala je pozdrav jim redovima 95 T organi-narodni-m vladama sviju sla- - zovane kolonije u Urugvaju
venskih xemalja i destitni ' i sa potpunim pravom mogu
pozdrav viadi FNR Jugosla-- , da govore u ime cijele na?e
vije zbog bratskog sporazu- - kolonije. Уа svakom koraku
ma sa ostalim slavenskim 1 se opaia oduSevijenje zbog
narodima. I us postave sloge i prijatelj- -
Boravak bratskih delega- - stva medju jugoslavenskim
cija, i ako kratak, ostavio je i iseljenicima.
kolo-- i fNartarak niit J)