Nase Novine, June 22, 1977

              I
№4
l
"
I
t '
1 1
May
HMN HIIIHIUHJIIIUUUJJIHUIIIIIIIIIIIHIIIIIUIUIIIIIIIIIIIIII
-'-'-i IZ JUGOSLAVIJE
SnillllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllMIIIIIIIIIIIU±
гП111111111Ш111111111Ш11111111111111Ш1п:
Iskopavanje
antickog
teatra u srcu
Ohrida
Skoplje — 2lvoplsni grad Ohrid,
na obali fstolmenog jezera na jugu
SR Makedonije, odavno je poznat
po brojnlm kulturno-istorijskl- m
spomenicima iz raznlh epoha.
Zbog toga je on stalno meta puto-van- ja
mnogobrojnih gostiju Iz zem-- I
je I inostranstva, naro&ito u let-njl- m
mesecima kada se odrzava I
muzifiko-scens- ki festival "Ohrld-sk- o
leto'VVeci broj prlredbl Leta
odrzava se na prlrodnlm ohridsklm
pozornlcama — na Samullovoj
tvrdavi, u crkvi Svete Sofije, ltd.
Nedavno je podelo Iskopavanje јоб
jednog Izuzetnog kulturno-istorlj-sko- g
objekta — antickog teatra.
PozoriSte je locirano us red starog
dela grada, ispod Samullove tvrda-v- e.
DosadaSnja saznanja upuduju
na to da je objekt veoma dobro
o&uvan Jer je na dva mesta ve6
otkrlveno devet redova Izvanredno
ocuvanih sedista. Pretpostavlja se
da teatar moze da prlmi 3,500 do
4,000 gledalaca.
Za otkrivanje antickog teatra I
radovlma na iskopavanju brine se
poseban Odbor, a prakticno, ceo
grad pomaze ovaj znaCajan poduh-va- t.
Gradevlnska preduze6a su
ustupila svoju mehanizaciju, a
ostala su uplatila u poseban fond
jer su zainteresovani za to da
antlckl teatar u srcu Ohrida sto pre
Izade na videlo dana.
Racuna se da bi u leto 1980.
godine sa scene antlCkog teatra
mogle da se Cuju prve re6i iz neke
drevne drame ill akordl koncerta.
Taj rok tesko da bl se mogao
skratlti jer, prema proceni struft-njak- a,
treba iskopatl preko 28 hllja-d- a
kubnih metara zemlje, a zatlm
predstoje veoma slozeni i flni
radovi na konverzacljl I adaptaciji
objekta.
Regulacija
rijeke Save
Skupstlna Jugoslavije podrzala
je projekte svih republika I pokrajl-n- a
da se do kraja ovog vljeka obave
grandioznl radovi na definitivnom
reguliranju toka rijeke Save sa pri-toka- ma.
U pitanju je zajednldkl
posao svih Jugoslavena, iako ne-posred- no
ovaj pothvat najviSe zani-m- a
republike BIH, Hrvateku, Srblju
I donekle Slovenlju.
Za regulaclju Save treba da se
utrosl astronomeka suma od 57
mllijardl dlnara (po sadaSnjim clje-nama- ).
Sllv Save inaie obuhvaca 37
posto terltorije Jugoslavije, III
podru6je na kome zivl oko osam I
pol mllijuna ljudl. Oelguranje od,
izlivanja rijeke zahvatalo bi podruc-jeo- d
preko 2 mllijuna Jutaraobradl-v- e
zemlje.
Racuna se, takoder, da se na
clJGlom toku Save moze Izgradlti
oko pedeset elektrana, dok Ih sada
Ima tek desetak.
4, 1977
SSSR
Delegacija Moskvi
Moskva (Tanjug) — Studijska delegacija SKJ,
koja IzuCava aktualna privredna kretanja I
druStveni razvoj Sovjetskog Saveza vodila je u
CK KPSS zakljuCne razgovore.
Studljsku delegaclju, koju vodi sekretar u
lzvr§nom komitetu PredsjedniStva CK SK Hrvatske
Petar Flekovi6, primio je sekretar CK KPSS Vladi-mir
Dolgih. U duzem razgovoru, u
kome je sudjelovao i ambasador SFRJ u Moskvi
Jo2e Smole, Dolgih je upoznao delegaciju s
osnovnim pravcima ekonomske politike KP Sov-jetskog
Saveza i rezultatima u izvrSavanju zadata-k-a desete sovjetske petoljetke.
U razgovoru je bilo rijeci i o suradnji izmedu
SKJ i KPSS.
Privredni
planovi u BiH
Najveda bosansko-herce-govack- a
privredna organ iza-ci- ja
UNIS izgradit ce do
1980. 22 nove fabrike u ovoj
republic!, uglavnom u nera-zvijeni- m
podrucjima. Neke
od fabrlka se grade, a
sve zajedno ce, kad budu
gotove, moci da zaposle
12,000 radnika.
Rafiuna se da ce joS u toku
ove godine bit! dovrsena
nova fabrika akumulatora u
Brckom, fabrika za preradu
2ice u Fo6i, fabrika savitlji- -
vih cijevi u Bljeljini, zatim
fabrika elektriCnih pisadh
maSina u Bugojnu i druge.
Izloiba
Vojvodani ce ove godine svecano
obiljezltl 75-godlsnJ- icu rodenja na-rodn- og
heroja I organizatora ustan-k- a
u Vojvodlnl 2arka Zrenjanlna--UC- e.
Obiljezavanju tog jublleja prl-dru- zlt
ce se I najvedi banatski grad
koji po Zarku Zrenjaninu nosi ime.
Narodnl muzej je vec organlzlrao
izlozbu o zlvotnom putu revolucio-nar-a
2arka Zrenjanlna-Uce- . Izlozba
vec obilazl zrenjanlnske radne
organizacije.
Г
&ж
ta
m
' Tt
Ш tts 1 KV '
' .& Њ SSarvj-- 2
♦ ; 'i zttiHл:
Л.. 'TT.
, -- l Vy
%', i ''V
- £
1Ц, A
vy 1
r.Vfr'i "1Л2!. r
V
..
Ш
- JUGOSLAVIA
SKJ u
prijateljskom
ve6
i-titn-
M" .чмжтч
Novi putevi
uBiH
Konacan plan izgradnje i
rekonstrukcije mreze puteva
u Bosni i Hercegovini do
1980. godine, koji je nedav-no
prihvatila Skupstina te
republike, osigurava moder-n- e
puteve u duzini od 834
kilometara. Od magistralnih
puteva, koji su ovde na
prvom mestu, vredno je
pomenuti izgradnju autoputa
za Jadran, preko Sarajeva i
Mostara. Ovo je u sustini
prosirenje i modernizacija
sadaSnjeg puta, koji je u
letnjoj sezoni veoma optere- -
cen saobracajem.
Ovih je dana izlsao novi Zbornik
zagrebafike slavlstl6ke skole (knjl-g- a
3, 1976) koji sadrzi predavanja i
materljale s Cetvrtog semlnara
zagrebaike slavistlCke skole koji je
odr2an od 20. VII do 10. VII1 1975. u
Dubrovniku i Zagrebu.
Zagrebadka slavistidka Skola
znaiajna je kulturna
kojoj je osnovnl cilj
hrvatske i drugih
knjlievnost! I kultura inozemnoj
slavlstlckoj Javnosti. su
strani I domacl slavisti, a princip
rada je tematekl: rad Skole zamls-Ije- n
je kao sustavna obrada svih
vaznijih razdoblja povijestl hrvat-ske
knjlzevnostl I hrvatskoga knjl-zevn- og
Jezika, s akcentom na
ш& џ
att
i&.'
iL
S3
[V ", . ,?гл
. Wm ,
4v J'
$. 54K;tk
:' ч
t'T &h .'!'
W.it'
Њ
PredavaCI
&Ч2&:
шнитпшшпш iiiitiiiiiiifiiiitiiiiiiiitiiiiiittitiiiKumiiiititiU4iiHitiitiiiiHHmifiuiuutHiiiHiuitiiiiiiiiiHtiij в t
I Spomen-do- m u Krupnju
s U povodu proslave 70-godlSnJlcebeogra-dskog
dnevnika "Poli- -
tike" I Izlazenja Istog u Jugoslavljl
1974. godine rodila se Ideja za podlzanjem u nekom
1 ustani6kom mjestu Srbije. A 1975. je deflnitlvno odluceno da se
takav dom sagradl u Krupnju u kojem se je u vrljeme proslog rata
nalazlo prvi partlzanskl dom kulture. Sa gradnjom doma treba da se
W ', , ,},"', Шж&{''
Novi Zbornik zagrebafike
slavistifike Skole
manlfestacija
prezentlranje
jugoslavensklh
"шгшрш
£4
30-godlsnj- lce socijalistl6koJ
spomen-dom- a
zapocne u julu ove godine.
j§ Na sllci: maketa buduceg
fe 'VHHHk ДДиДЖа
Marksistifika
biblioteka
Mostar — Pokretanjem male
markslsticke biblloteke "Misao"
mostarska Prva knjizevna komuna,
najmlada medu 160 jugoslavensklh
Izdavackih kuca, postigla je vellk
uspjeh. Prve dvije knjlge ove bibll-oteke
"Principi komunizma" I "Ma-nifest
KomunistiCke partije", raz-grablje- ne
su za samo nekoliko mje-sec- l.
suvremeno knjizevno i Jezlcno
stanje.
Uvodnu rljec naplsao je voditelj
Zagrebacke slavistlCke skole dr
Franjo Grcevlc.
Oslm tema o hrvatskoj knjizev-nos-ti
i jeziku, u Zbornlku se javlja-j- u
i teme Sire jugoslavenske i slavl-stlik- e
orljentacije.
Teme ovog najnovljeg Zbornika
su: Hrvatska knjizevnost i hrvatski
knjizevnl jezlk u 18. stoljecu;
Suvremena hrvatska knjizevnost
(roman, kritlka, Jezik); Druge jugo-slavenske
knjizevnost!; Angaiirana
knjizevnost; Slavlsticka Istraziva-nja- ;
Kulturna bastina I Dokumentl.
Zbornik su urediii dr Franjo
Gr6evid I M laden Kuzmanovic.
№sdvi
ШШШ
m
iy-S-- i".
f
m
doma.
'''"',%
Krozdve godine
novi
jugoslovenski
automobil
Po svemu sude6i, novo "Zastavi-no- "
vozilo "102" pojavifie se na
Jugoslovenskom ' triiStu u 1979.
godlni. Sve prlpreme za pocetak
njegove prolzvodnje teku po pred-videno- m
planu I u torn roku realno
je ocekivati da be jugoslovenski
kupci modi da nabave novi model
kola iz Zavoda "Crvena zastava" u
Kragujevcu sa motorom od oko 900
kubika (neSto Izmedu "fi6e" I "sto-jadina"- ).
Obezbedena su i flnansij-sk- a
sredstva — to je izjavio
generalni direktor Zavoda "Crvena
zastava" iz Kragujevca Milenko
Bojanic.
U HERCEGOVINI CESE
ZAPOSLITI 7700 RADNIKA
Mostar — U ovoj godlni u Her-cegovini
ce se zaposlltl 7717 radni-ka
od cega 6212 na neodredeno
radno vrljeme. Takoder Je predvide-n-o
strucno osposobljavanje I prek-valificlran- je
2400 nezaposlenih rad-nika.