Nase Novine, November 01, 1978

              №
n?№
Ttiif ( , - jtti i- -i is'.s-- s ,У'лгкга1ФжавнкЈта'У.
Dr OLGA HADZlANTONOVlC, 'ШШшШШШВш
de6jl neuropsihljatar Л ШШШЏШ'--
Mnogi roditelfi, su zadovoljnl, 'all su,
istovremeno, I tuinl I zabrlnuti kada im
dete pode u Skolu. Ima I onlh kojl imaju
nesvesrlu potrebu da hate zadrie pod
svojim okrlljem, kako bl mu I dalе bill
neophbdni; njlh zabrlnjava onaj deo dete-tovo- g
iivota u kojem onl nede u6estvovatl.
Ta potreba da dete Stite, I to suvlSeJ
nepotrebno, moie se Ispoljltl na razne
na6ine: nekl dete vode u Skolu I vradaju ga
Iz Skole meseclma I godlnama, nose mu
uilnu, sede kraj njega dok u6i, бНаји mu
lekcije, rade zadatke, prlpremaju knjlge,
povezujusveske, ltd.
S druge strane; postoje I objektivnl raz-lo- zi
za zabrlnutost i strahovanje rodltelja
zbog Skolskog programa. Od
t rodltelja
starljih u6ehlka smo 6esto sluSall: "Doblo
e zadatak iz matematlke kojl ni mi nismo
mogli da reSimo. Pozvali smo u pomod
susede I neke u6itelje u penzljj, all nlko
nije znao da Ih uradi. Kako1 takav zadatak
moie da reSi sedmogodiSnji udenlk". Hi:
"Ponovo me je op'omenula udlteljlca da
moj sin ruino piSe, a predmet lepo plsanje,
uopStenepostoji. Kada ona ne moie tome
da ga naudl, kako ja to.mogu da naudlm",
postavljaju pltanje mnogi rodlteljl. Preo-blmn- o
gradivo i teSki zadaci, Izazivaju
strah kod roditelja, a ova se, 6esto,
prenosi i na dete. ' Roditelj обекије da njihov prvak bude
dobar u6enik, Sto veoma desto znadl
odlidan Hi, StaviSe, najbolji dak. Ovakva
odekivanja optereduju dete, 6ak I ono koje
moie da bude I najbolji udenik. Jer, svakl
detetovneuspeh moie da povredl rodltelf-sk-o
samoljublfe I izazove nezadovoljstvo, a
kod deteta moie da izazove strahovanje I
napetost, a ovakva osedanja negativno
utidu na sposobnost za ибепје.
Pre polaska u Skolu I u toku celokupnog
Skolovanja, trebalo bi da roditelj Sto 6eS6e
postavi sebi pitanje: da II njegovo dete
treba da post He uspehe kako bi udovoljilo
ielji I amblclji roditelja, III onl iele da svom
detetu pruie ротоб kako bi ono паибНо da
post He uspehe, ali I da neuspehe ne
shvata kao tragediju, a sve su to preduslovl
za detetovo sre6no detinjstvo. Isto tako,
trebalo bl da svaki roditelj povede габипа o
tome da ll mu, ponekad, u razgovoru ne
promakne retenlca koja podseta na ucenu
i za vezivanje uspeha u Skoll s roditeljskom
ljubavlju. Najnepovoljnlje na detetovu
volju za ибепје utldu ucene vezane za
ипчхлЧу' ф i
'
Pripremila:
razoCaranje
Ј.;гз?§г:ззи" : н
U,
ж
&V2 .1Ж
v-Wi&- tfu.
№.
,vW
fcf wvS
— Daklc, zuto 1 me doveo ovamo da
ti okopam baStu? '
~ MUDRO
Majka : — Verice, zasto nisi
obrisala prozore ?
, Verica : — Obrisala sam,
ali samo sa unutraSnje strano,
jer sa vanjsko strano ih stalno
pere kiSa.
Ijubav rodltelja, bilo da su Izredene otvore-n- o
III na uvijen na6ln. "Ostavl me na miru,
пеби da te poljubim jer se u6lteljica ialila
na tebe", 'III "nemoj deko, da ga mazIS,
danas je doneo trojku".
Strah da 6e rodlteljl prestatl da ga vole,
negativno utl6e na njegovu koncentraclju,
ono je obeshrabreno, a ponekad I parallsa-no- ,
Roditeljska odekivanja su, Cesto, veoma
nerealna I nlpoSto nisu u skladu s deteto-vi- m
stvarnlm sposobnostima. Rodlteli
mogu da pruie vellku pomot detetu tije
sposobnost! nisu izrazito velike, all mogu
takode, da postignu i suprotan efekt I kod
veoma sposobne dece.
Udltelj je u stanju da brzo Izdvoji bistro
dete I da od njega s pravom обекије
odredene rezultate. Ukoliko ih dete ne
postlgne dovoljno brzo, na njega se vrSi
pritisak (prekorl, zamerke, kazne), all se
pritlsak vrSi I na rodltelje. "VaSe dete je
bistro, ali se ne zalaie dovoljno, zahtevajte
da vISe u6i", III, "vaSe dete je veoma inte-ligentn- o,
ali je vellki problem u razredu,
пебв da sedl mlrno, neprestano neSto
zapltkuje, smeje se, ne pazi, odjednom se
digne I saopStl da ho6e da ide kuti. Na
odmoru tr6i po dvorlStu, oznoji se, furl
devoj6lce, I ni na pamet mu ne padne da
ude u razred kad se zvono oglasl".
Roditelj! zahtevaju od deteta da se smiri,
a rezultat njlhovog prltlska je sasvlm
suprotan. Kod deteta se javlja otpor,
obeshrabreno je, sve je manje zalntereso-van- o
za ибепје, u Skoll I kod кибе se sve
upadljlvlfe rdavo pon'aSa. Umesto da posti-i-e
uspehe, dete sve manje u6i.
Treba se, takode, Cuvatl od poredenja
deteta s drugom decom, a takode I sa
starljlm bratom III sestrom. Valja Imatl u
vidu da ne postoje dva deteta sa Istlm
sposobnostima I Istog temperamenta.
Svako dete u6i na svoj na6ln I prllazl
Skoll na svoj na6ln. Cak se I deca koja su
sasvim zrela za Skolu, razllkuju u brzlnl
prilagodavanja, ибепја, shvatanja I prlhva-tanj- a
obaveza,urednostl, ltd. "Sto se ne
ugledaS na brata, vidlS kako on lepo piSe,
kako su mu sveske uredne", III "svl tvojl
drugovl ved znaju da 6ltaju, a ti jedva
sr!6eS".
U ovakvlm prlmedbama se Ispoljava
nezadovoljstvo rodltelje (u6itelja) onlm Sto
je dete postlglo, I nl u kom slu6aju пебе
Zena kaze muzu :
— Idude nedjelje jo dvadesoto-godisnjic- a
naSega braka. Kako da
to proslavimo !
— Po mom miSljenju, draga, mi- -
nutom Sutnjo ! ,
Gost koji so tok probudio zastane
u predvorju hotola :
— Portiru; pozovite mi taksi I
— Ja nisam portir, ved pomorski
oficir! — odgovori uvrijodeno uni-formira- ni
covjok.
— U redu, onda mi pozovite
brod !
zagrbbaCke vim
t
Ivica : — Japa, znas li mi
roc zaSto su u Zagrebu'svo ure
na uglu?
— Japa : — Ne znam I
— A ja znam ! Kada bi bile
iza ugla ne bismo ih mogli
vidjoti 1
'УШШШтШШШМ
utlcatl da se dete popravi. One ga, napro-ti- v,
obeshrabruju, zbog njih ono postaje
neslgurno, zastraSeno. Detetu se moie
u6lnltl da Je cilj, to jest ono Sto se od njega
обекије, sve daijl i dalji, a kad mu se taj cllj
udinl nedostiinim, dlie ruke od svlh
pokuSaja. Jer, zbog беда bl nastojalo na
пебет Sto ne moie da postlgne; pa, HSeno
samopouzdanja, ono se zadovoljava mini-malni- m
uspehom, III se privikava I na
neuspeh.
Savjeti
Tijcsto zu teSki, jjuslJ koIuS sa suhim
vofcem (koleilnik) stavite najprljo u
hladnjak. Tako 6etc sprljcfciti sulio vo6o
da popada na dno. Vo£e najprijo uva-Ijaj- te
u SoC'cr u praliu, a lek onda ga
dodajt n tijcsto.
Salalu od krumplru bit 6o softnija ako
JoS vru6 Icrurapir omilite, nare£ete u
zdjclu i zalljcto zncom-dvij- e kipu6o
vodo HE Julio. Tok poslijo za&nite uljcm
i octom.
Uz Izljov umivaonika i kado Iako se
nakupi kamenae koji djclujc ruZno.
Odstranitc na zagrijanim octom.
Ilijeli ocat dodajte vodi kojom ispirete
staklo, pa 6e postati sjajno. OsvJc&It 6o
bojo llllma, svile i drugih obojonlh
tkanina ako ga dodate vodi za ispiranjo.
Suite kola£16o Cuvajte u dobro zatvo-ren- oj
posudl. JJoIJe Co so saCuvatl ako u
Istoj kutiji drZite i jabuku. Kad so ja-bu- ka
navora, stavito novu.
Roditelji i deca
Savromoni otac, to je ne§to sasvim
drugo nego sto jo' bio otac nekada u
davna vremena. Muskarac je najzad
postao svestan da svojoj drugarici
kroz zivoi, svojoj zeni treba i mora
pomodi u svim poslovima. Danasnja
zona- - radi, privreduje, zaraduje i
ravnopravno deli svo teskoce, pa
zasto bi joj se onda u najvaznijem
poslu, u. odgoju dece uskratila po-mod?
Sve je vise mladih o5eva koji
sa najvodim zadovoljstvom, sa mno-go
ljubavi i paznjo prihvataju te
poslove. Samo u nekim porodicama
se јоб uvek smatra „smosnim" da so
muskarac, prihvati takvih poslova
kao sto jo pranjo pelenica, povijanje
bebe, pripromanjo hrane za bebu.
Neki se toga posla tude, a njihove
zene se no trude da ill u taj posao
uvedu, da im objasne kako se tu ne-ma- ju
6oga „stideti", kako je to
dote isto tako njihovo. Kad se njime
ponosi, kada ga neizmerno voli, zas-to
mu onda iiskraduje tu radost da
osoti koliko mu je i, otac blizak. No,
malo je o6eva me- -
шпп
У£ seAiГГћ :,i'",lV,7"".
, la Valll lAlllvUIICIIIU ir '"7
;С
-
,i
', " U nncln
v_,
""'
JVIrljo sa prcdmota od koze mogu se
oClstltl i mlijekom za' СШспје lica od
Sininko (dobija so u svakoj drogcriji).
Treba iijimc namoCitl krpu i trljati
uprljano mjesto.
Ako vara je posteljina dugo stajala
u ormaru i pozutjcla, operlte jo u vodi
koju sto stavili dvc-t-ri kaSike bcuzina
i malo sodo bikarbone.
Ako vatn se u kuhinji pojavo mravi,
operitc sVu drvenariju, police i ostalo
poku6stvo jakim octom. Naravno, pa-zi- tc
da u tome ne pretjerate, jer se inoc
oStctiti politura. PoSto stc to uCinili
(najboljc jc uveCc), zatvorite prozor u
kiiiinji. Poslijc dva-t- ri dana mravi, 6c
iSez'auti iz vaSe kuliinjc.
Alrijc od jaja s bijelih tkanina skida-j- u
se hiadnoin, a nikada vrclom vodom.
IJUJke u loncima zalijevajte ljcti poslije
zalaska sunca.
' Sjaj kosi daju i kuhano jabuke. Uz-m- ite
dvije nozrelo jabuke, skuhajte ih i
ostavlte neko vrijemo u toj vodi. Nakon
toga isperite kosu hiadnoin vodom.
Da torta ne prigori, namaite dno
kolupa u kojem se.. ребе maslacem i
pospito mrvicama hijeba umjesto braS-no- m.
mm . . '4V'~ f!-- ЛГ-.- ~ -
iiii in. in.—, ' i i trm i wii """ J-- f ft 4i. 'JVC( Mill i.i CCV
osaljluKagtrutal,tsetubivi6ajooc5, mdoondkogkjoeogcaueok2usestlnaitivojilt,enaaupkrzoidjveigltuai
sa mlekom da stoji najmanjo jedan sat. Micko moXcte malo noSe6oriti na 6e ukus biti joS bolji.
Savremeni otac
npzamterosovanih.
кђаЈДКдјДВ! 1ИВЧИИИВ УВз: 2
шш
Ж!& ?1Ж5 8SS?tJ2S
i&ft¥sfi?CN "б-- ?5 ажвп?1
du mladima, to je cinjenica. Svuda i
u gradu i na selu ocevi se interesuju
za sve sto jo u vezi sa bobom, rado
рпзкаби u pomod i rado uce najdeli-katnij- e
poslove u vezi sa ishranom,
negom male bebe. Zato, kao dokaz
evo i jedno slike o torn savremenom
tipu oceva.
м'?ДГит1''ТтаСТТОУ№1м1'а TJtin tlTTW.MiWtXM H'.iJ' wt)-- i i (JS4W 'ф£ I
4,''t