Nase Novine, August 09, 1978

              шттп Miay 31 , 1978 §tasB dogada
u Zairu
Jugoslavensku delegaciju nazasjedanju u Havani predvodio je Savezni
sekretar za vanjske poslove Josip Vrhovec.
Havana (Tanjug) Seat! ministarskl sas-tana- k
Koordinafcionog biroa nesvrstanlh
zemalja zavrSlo je u Havani trodnevno
zasjedanje usvajanjem zavrSnog dokumen-ta- .
U dokumentu su Izlozeni pogledl i
ocjene vlada nesvrstanlh zemalja o aktuel-no- j
politl6koj i ekonomskdj situaciji u
svljetu, I pripremama za njihove predstoje-t- e
skupove ovog leta u Beogradu I Idude
godine u Havani. Prema Jednodusnoj
ocjeni delegacija, zavrsnl dokument u
najvecoj mogucoj mjeri odrazava stavove I
ocjene nesvrstanlh zemalja 'iznijete na
petoj konferenclji Sefbva drzava III vlada u
Kolombu. U havanskom komlnikeu otvore-n- o
su Identlfikovanl svi problem! s kojlma
se suoiava medunarodna zajednlca i,
posebno, nesvrstane I druge zemlje u raz-voj- u.
Zajedni6ki imenitelj miSfjenja vlada nes-vrstanlh
zemalja je ocjena da je pokret
nesvrstanosti uspio da, uprkos pojafianirn
pritiscima i pokusajima da se razjedini,
dokaze svoju vitalnost, snagu I zivotnu
vrijednost. Pri tome se ukazuje na znafiaj
trazenja najslre prlhvatljlve osnove za dalje
јабапје jedlnstva I solldamosti nesvrstanlh
zemalja I insistlra na pojacanju zajedni£ke
borbe protlv svlh oblika i vrsta strane domi-naclj- e.
Nesvrstane zemlje ukazuju na potrebu
da njihov pokret ne bude jednostrano
orijentisan I da se oduplre svakom mljeSa-nj- u
u unutraSnje stvari bilo koje zemlje.
Ministarskl sastanak u Havani povoljno
je ocjenio dosada§nje pripreme za predsto-je5- u
beogradsku konferenciju koja ce se
odrzati krajem jula.
(J trodnevhoj generalnoj debati minista-ra- ,
drzavnih ministara I drugih vlsoklh
funkcionera koji su predvodili delegaclje,
;u6estvovala su 32 delegate I promatraca.
ZnaCajni dlo posla pre toga je obavljen na
prlpremnom ambasadorskom sastanku i u
KAKVA PROMJENA
U AFGANISTANU?
Kabul — "U Afganlstanu smo IzvrSIII
narodnu I demokratsku revoluciju. To nije
bio nl puC ni prevrat, ve6 revolucionami akt
Siroklh slojeva pod vodstvom narodno-de-mokrats- ke
partlje.
Novi Afganlstan, njegova partija, revo-lucionar- no
vijede i vlada vodit ce sada
polltlku ukorlst naroda, za razvoj demokra-cij- e,
ekonomski progres I prijateljske veze
sa svim zemljama, striktno i dosljedno
ostajudi na pozicijama nesvrstavanja".
To je na konferenclji za Stampu Izjavlo
generalni sekretar narodno-demokrats- ke
partlje I predsjednik revolucionamog savje-t- a
Afganistana Nur Mohamad Tarakl.
NEMA RJESENJA BEZ PLO
Kuvajt — "Mirovnog sporazuma ne rnoie
bltl bez stvaranja nezavisne palestinske
drzave", izjavio je po dolasku u Kuvajt voda
Palestinske oslobodlla6ke organizaclje Ja-s- er
Arafat, javlja Reuter.
"Nece bltl tjeSenja bez prlmjene rezolu-cij- e
usvojenlh na palestinskoj, arapskoj, i
medunarodnoj razlni, a ti kojoj se trail
vracanje Palestinaca u njihovu domovinu,
pravo na samobpredjeljenje i stvaranje
nezavisne palestinske drzave", rekao je
Arafat.
radnim tljellma havanskog zasjedanja Ko-ordinacio- nog
biroa.
U zavrSnorh Izlaganju, minlstar vanjskih
poslova Kube Isidoro Malmierka ocjenio je
havanskl skup kao uspjesan, konstruktlvan
I sadrzajan. Sef kubanske diplomatije je
istakao da pokret nesvrstanosti moze bltl
zadovoljan onim Sto je postignuto posllje
petog samita u Kolombu I ukazao na potre-bu
daljeg јабапја jedlnstva I solidarnosti.
Isidoro Malmierka Je na kraju Izrazio
zadovoljstvo sto te se uofii beogradske
konferenclje ministrl vanjskih poslova JoS
jednom uskoro sastati u sjedlStvu Ujedi-njeni- h
nacija u New Yorku, prllikom speci-jalno- g
zasjedanja Generalne skupstlne o
razoruzanju.
% %
KUBA DEMANTUJE UCESCE
U SABI .
Havana (Tanjug) — "Kuba јоб jednom
potvrduje da nlje u nlkakvoj vezl sa snaga-m- a
koje se bore u Sabi protiv ret ima Mobu-tu- a.
Vlada Kube tzriilto izjavljuje da ne
postoje, niti su ikada postojale bilo kakve
veze vojne suradnje Izmedu Kube i tlh
snaga" — istlfie se u sluibenom saop6enju
koje je ovdje podeljeno novinarlma od stra-ne
kubanskog Mlnistarstva vanjskih pos-lova.
U kubanskom saopdenju se dpdaje da
tim snagama "Kuba nlje IsporufiJIa vojnu
opremu, nitl Ih je uvjeibavala, nltl je, pak,
na bilo koji na6in ucestvovala u njlhovim
akcijama". "U Zalru иорбе nlsu prisutni
borci ill specialist! iz Kube", kaze se u
saopcenju.
CARTER PRIJETI
Americkl predsjednik Carter je pomogao
posljednju francueku I belgijeku Interven-clj- u
u Zalru, a sada prljetl otvorenlm poma-ganje- m
porazenlh snaga pokreta FNLA,
koje predvodl poznati imperljalistickl agent
Sawimbi, a koje napadaju Angolu Iz Zalra.
AmerlCkl kongres je prije nekoliko
godina zabranlo amerliko mljeSanje u rat u
Angoli I Carter trail da se ta odluka ukine.
Pomo6rasizmu—
opasnostzamir
Alzlr (AFP) - Predsjednik afr№-ko- g
Naclonalnog kongresa Juzne
Afrlke Oliver Tambo, u Snfervjuu
alzlrskom dasoplsu "Revolution"
ostro je osudlo Sjedlnjene Drzave,
SR NJema6ku, Francusku, Veliku
Britanlju i Kanadu zbog njihove
stalne pomodl raslstldkim re2imi-m- a
na jugu Afrlke.
Tambo je rekao, kako navodl
agenclja JANA, da ove zapadne
zemlje, iako su se Izjasnile kao
protlvnici rasne diskrlminacije, I-- pak dine sve da ојабаји rasisti£ke
rezlme. Zbog toga Ih je Oliver
Tambo okarakterlsao kao najvecu
opasnost za mir u AfricL
ттгжукввшв&втша ШШгчШШ ШчШШш МШ ШшШШвШШШЧшк
BORBE I NEIZVESNOST U ZAIRSKOJ PROVINCIJI §ABI (BIV§OJ
KATANGI). — POVRATAK GERILACA NATANIELA MBUMBE. -
NADIMAK-"SKAND- AL"
Duhovi u Zairu ne mlruju: u Sabi
(biv§oj Katangi) ponovo se puca.
Ko se probija da svrgne predsedni-k- a
Mobutua — Combeov ill Lurnu-mbi- n
duh? Sadasnjost u ovoj
zemlji kao da je samo presek izme-du
proSlosti i bududnosti u cljim se
burnim sudarima vrada ono sto je
nekad nestalo, a nestaje ono sto je
planirano da tek dode.
U demu su ta vradanja I nedola-zenja- ?
Pri рокибаји otcepljenja Katan-g- e
(sadasnje Sabe) pristallce Moi-z- a
Combea su ublle Patrisa Lu-mum- bu,
prvog premijera nezavls-no- g
Konga (Leopoldvil) koji se
zalagao za punu nezavisnost i
duboke drustvene reforme u mla-d- oj
drzavl. Combe je postao pred-sedn- ik
vlade, posle puda koji je
izveo Mobutu, koji je dosao, kasni-j- e,
na delo drzave — novim drzav-ni- m udarom. Tako, posle svih bura
1961 — 1962. nijedoslo ni do sece-sij- e
Katange, koju je trazio Combe,
all ni do socijalnih reform! za koje
se zalagao Lumumba.
KatanSkl zandarml su posle po-ra- za
u sukobu sa snagama UN
(1962) prebegli u Angolu. Prvo su
pomagali Portugalcima da odrze
svoju vlast, all su se vremenom
zbllzlll sa bslobodiladkim pokre-tor- n
MPLA, usvojill "socijalistidku
orijentaciju" i osnovali Nacionalni
front za osiobodenje Konga
(FLNC). Osiobodenje je istaknuto
u znadenju — "od eksploatacije i
nekolonijalizma" za sta su optuzi-va- ll
zairsku vladu, koja je i sama
uodavala mnoge nepravilnosti u
razvoju drustva (korupcija i nepra-vedn- a
raspodela dohotka), predu-zimaju- di
mere koje su nosile epite-t- e
ill "nove" ill "neuspele".
Voda FLNC je general Nataniel
Mbumba, koji je od 10 hiljada Izbe-glic- a
iz Katange stavio pod koman-d- u
dve hiljade boraca I s njima
proSlog proleda napravio dar-m- ar u
Sabi. Povladedl se pred trupama,
cljl su najsnazniji deo dinill maro-kans- ki
vojnici i francuski oficiri,
Mbumba nije priznao poraz, rekav-s- i:
"Menjamo taktiku. Povladlmc
se, all demo se vratiti". I — vratio
se.
бТА CE UClNITI FRANCUSKA? '
I oro§logodi§nji I sada§nll suko--
bi u Sabi prethodili su jednom
istom dogadaju: "francusko-afrld-ko- m
samltu", kojim Pariz nastoji
da udvrsti veze s biv§im kolonija-m- a
I "garantuje bezbednost prlja-teljskl- m
vladama". Francusko-ma-rokans- ka
intervencija u Zalru uveri-l- a
je, lane, da to obedanje nije dato
naprazno.
No, kako je Zalr bio belgijska, a
ne francuska kolonija, Brisel je
tada udinlo nezapamden potez u
medunarodnoj dlplomatlji i otvo-ren- o
optuzlo Pariz da mu se ume-sa- o
"u interesnu sferu". Sta de
sada udlnitl Francuska, kada je
zajedno sa Zapadnom Nemadkom
za dugo vreme zakupila deo Zaira
— "za isprobayanje raketa" (sto je
izazvalo u sumnje i demantuje da
de probe biti nuklearne, all I asocl-jacij- e
na davnu proslost kada je
belgljski kralj Leopold kupio veliko
prostranstvo u Afrlci, proglasio ga
svojim posedom, a posle su njego- -
ye gran ice postale granice drzave
Konga — sada Zaira)?
Odnosi sa NR Angolom, koju
Zalr i ovog puta optuzuje za "inspl-rlsanj- e" Mbumbunih boraca, nikad
nisu bill primer dobrog susedstva.
Sa zairske teritorije upade u Ango-lu
su vrslle trupe FNLA, porazenih
protivnika Agostinja Neta. Iako su
angolski i zairski predsednik potpi-sa- li
sporazum visokih principa o
miru na granici, privrednoj sarad-nj- i,
nepomaganju vojnih akcija sa
svoje teritorije koje su uperene
protiv druge zemlje i planskom vra-dan- ju
izbeglica u domovinu, ono
Sto je prihvadeno na papiru nije
sprovedeno u zivot.
PUC ILI "ClSTKA"?
U samom Zairu dogadaji su od
proslog sukoba u Sabi imali svoju
nemirnu evoluciju. Odmah po zavr-setk- u rata — 26. maja 1977. — sef
zairske diplomatije je.osuden na
smrt da bi na intervenciju iz inos-transt- va
bio kaznjen samo dozivot-ni- m zatvorom. Usledili su izbori
koji su predsedniku Mobutuu pot-vrd- ili
polozaj, u sta niko nije sum-nja- o.
Medu vojnim staresinama
bilo je, izgleda, dosta podozrivih
pa je, podetkom marta ove godine,
ubijeno izmedu 400 i 2,000 ljudi.
"Zbog pokusaja puda!" — obraz-lozi- o
je Mobutu. Opozicija, medu-ti- m, smatra da je red o obidnoj
distki medu onima koji imaju
suprotno mlsljenje od zvanicnog.
Saba (Katanga) ved p'oodavno
nosi nadimak "skandal" — zbog
kongoanske tragedije 1962, ubistva
Patrisa Lumumbe i generalnog
sekretara OUN Daga Hamarselda,
all je u upotrebi. i izraz — rudni
skandal. Provincija je prebogata
bakrom, uranom, dijamantima. Va-zn- o
je da rudnici rade — parola je
ovde okupljenog stranog poslov-no- g
sveta, koji izvlaci basnoslovne
profite. "Prosedni" Zairac, medu-ti- m,
godinu dana zivi od stotinak
dolara, a dugovi zemlje procenjuju
se na oko tri milljarde dolara. Raz-lo- zi
za nezadovoljstvo, dakle, nisu
mall.
Ciji se duh vrada — Combeov ili
Lumumbin? Hode li pobunjenici
seceslju ili druStveni preobrazaj?
Jesu li osiobodiladki pokret ili, pre
svega, orudo u medudiiavnom
sporu? Sta su sredstva, a Sa cilj?
Hode li opet dodl do spoljne inter-vencij- e?
Menjaju li nemiri nesto u
stavu krupnog kapitala? Da li de
predsednik Mobutu fzdrzati I ovo
iskusenje? Ne predstojl li pritisak
na Angolu i sa severa, Iz Zaira, kao
Sto Je s juga ved ucinila Pretorlja?
Nije If Saba samo zamka koja treba
da skrene paznju sa re§avanja
problema Namibije, odnosno da
upozori kako "crvene opasnosti"
na jugu Afrike ima previse da bi joj
se dozvolllo sirenje, ili — da je
Afrlci dosta "korumpiranih rezi-ma- "?
Pitanja idu "do neba". Odatle,
opet stizu protivrednosti. Zairski
televizijski dnevnik podinje "bli-co- m"
u kome sef drzave silazi s
neba u domove svojih podanika. U
Kolveziju, rudarskom centru Sabe,
s neba padaju — padobranci i
bombe.
M. Pantelid
("Politika", Beograd)