Nase Novine, November 07, 1985

              IpfwnsHye -- чкјјг, -- ijirr. - nyi .
J UCxOSLjO w 11jN!SJK.O"xV1V1JiK1vKI festival
% '
I
Folklorni ansambl Albansko-americko- g kluba "Bratstvo i Jedinstvo"
iz Detroita.
Steve P. Jahic, podpredsednik Internacionalne unije UAW.
iipi!il i if:]ИкЧГч -- C
Harmonikasi Slovenskog kluba u Detroitu "Button Box"
Folklorni ansambl "Makedonka" iz Toronta.
v v. vw j.4%vx vWT-W-- V
!
U Detroitu, glavnom gradu americke drzave
Michigan, 6, 7. i 8. septembra 1985. godine odrzan
je Jugoslovenski festival.
Za ovu jugoslovensku manifestaciju zalagali
su se pojedinci, drustvene organizacije i fol-klor- na
i umetnicka drustva. U ovom broju objav-ljujem- o
samo neke slike sa festivala sa napome-no- m
da nemamo fotografije sa izlozbe narodnih
nosnji i radova koje je pripremila i organizovala
vredna drustvena radnica Ana Durovic. Ona,
XXSX "
%ШШ~' f v , , -
. jbkw " j j i. --— w.tiiiaw. sa,
IWJreS4-1- "
V-- 4
% vJ-ov..sJJWJafofr;-
sл y x
"Sumadija" iz Detroita.
es. ;-;-tr;---
1?11£ЖЖз
-- :: &лг- -
Deo posetilaca koji pazljivo
£!И -- .' .--
3ffi&ff3i 5 : 311
I
i
Xoo grupa
..-Si;-f'r-f-
4 - S. ,' Slj,}Ms..
slusaju izvodenje programa.
W%№'
©o © cL
njen suprug njihove dve lepe kcerke bdili su
nad urednim zapazenim eksponatima objasnja-vajuc- i
znatizeljnim posetiocima Amerikancima
nejugoslovenskog porekla krajevima Jugosla-vije- ,
odakle su dolazile narodne nosnje, vezovi
rukotvorine.
Kao ranijih godina, Durovici su ove godine
ulozili mnogo truda ljubavi da bi izlozba bila
organizovana uspesno zavrsena.
Sama izlozba na ovom kao na dosadasnjim
festivalima bila je centru paznje pojedinac-no- ,
vise nego neke druge aktivnosti, siroko upe-catljiv- o predstavljala Jugoslaviju.
Usputno treba napomenuti da je Sanja,
mlada kcerka vrednih Durovica, izabrana za le-poti- cu Festivala 1985. Njenu sliku opsirnije iz-vest- aje sa festivala objavicemo sledecim izda-njim- a
naseg lista.
ј. t ј J i . xv ' I CeJLif . '&: "жжблшв.л. ,.л.. шгхш&шж-.А- . ...л.. ---
.х . ч . :
Senator Jackie Vaughn III
.ХХШ - ч s% - SBj '
o
i
i
o
i
i i
i
i
i
u i
i
i
u
ж&ч vJSv. I.' закзз&о. '..'ч %.жжст5?
w 481 ™S
govori na festivalu.
~ ,"". ч Т1Г5!ШШ!#; ' " Tv™7 '
!- -,- & ' 'v - --
' — Љ 4 mm ШКшУ
Hor Kluba "Bratstvo i jedinstvo" iz Windsora
ZAJEDNICKI
PRAZNIK U PARIZU
uceDstegvnlroeaagvdpaaorclonaijbaancoaejsltsvnaoiirskliuehanssaviklebdocaegangnsfoirkhloiishnpttiarcri.karote—ngdibkPpiarrivijieaemkSvaUoBkcZNoiardOkaRanp-ja-aSra iirsuakSskporabog.mijeena
Godisnjica proboja solunskog
fronta — 12. septembra 1918. proslav-Ijen- a je ovih dana u Parizu i celoj
Francuskoj sa snagom i dostojan-stvo- m koje nije ostavilo ravnodusnim
nikoga od onih koji su imali prilike
da se pridruze ili da aktivno ибе-stvu- ju
u raznim manifestacijama, ko-ji- ma je ovde obelezena godisnjica
tog dogadaja kao sudbonosne prekre-tnic- e
u prvom svetskom ratu i najave
konacnog oslobodenja okupiranih ju-gosloven- skih naroda i teritorija.
"Najvise nas je ipak uzbudilo pri-kaziva- nje tonskih filmskih dokume-nat- a
sa solunskog fronta u Francu-skoj
vojnoj akademiji", kazu nam vod
delegacije SUBNOR-- a Srbije gene-ral-pukovn- ik Milorad Jankovic, i 92-godis- nji ucesnik operacije proboja
solunskog fronta Petar Paljic, starina
koja se drzi i danas uspravno i Sije
oci gledaju sagovornika oslro i nad-mocn- o.
"Francuski general David, li£ni
predstavnik francuskog ministra od-bra- ne Sarla Erni-- a — Erni je bio od-suta- n, pratio je Mitterrana na put oko
sveta — nije krio uzbudenje i licne
privrzenosti tradiciji prijateljstva i
savezniStva koje evocira u njemu pri-kazivan- je
ovih filmova i tonskih sni-maka- ".
Iako je геб o filmovima, snimanim
u doba kada je tehnika "slike koje se
krecu" bila neuporedivo skromnija,
izrazi lica starih ratnika, clanova ove
delegacije u kojoj su zastupljeni, po- red ucesnika operacije proboja so-lunskog
fronta 1918. godine i visoki
predstavnici boraca i ucesnika naseg
narodnooslobodilackog rata, kao i
njihova srca, otkrili su snazno uz-budenje
prilikom prikazivanja ovih
ratnih filmskih dokumenta.
Nekad i sad
Ponovo su se u sali pariske Vojne
akademije u blizini Ajfelove kule,
zaorile i reci francuskih i nasih pat-riotsk- ih
pesama, medu kojima su bile
i pesme "Tamo daleko..." i "Mars na
Drinu". To je docaravalo atmosferu
pobede placene tada mnogim zivoti-ma- ,
na Kajmakcalanu i citavom du-go- m putu oslobodenja, okrenutom
prema severnim krajevima danasnje
Jugosalvije.
Jedan od ucesnika ovogodignje pro-slav- e
koja je odista izvanredno uspe-la- ,
poznati i dugogodisnji profesor
Medicinskog fakulteta u Beogradu,
doktor Mihajlo Andrejevic, urucio je
u rezidenciji jugoslovenskog ambasa-dor- a
u Parizu, ambasadoru Snuderlu
i kopiju jednog clanka koji je odmah
izazvao bogate reminiscencije kod
clanova delegacije SUBNOR-- a i sta-rih
solunskih ratnika prilikom pri-jem- a
kod jugoslovenskog ambasado-ra- .
"Ovo je clanak koji je u "Politici"
15. septembra 1968. godine povodom
proslave 50. godignjice proboja so-lunskog
fronta, napisao Vas otac po-koj- ni Maks Snuderl, jedan od istaknu-ti- h posleratnih jugoslovenskih parla-mentarac- a"
— rekao je profesor An-drejevic,
obracajuci se ambasadoru
Snuderlu. "Taj clanak opisuje heroj-stv- o
srpskih dobrovoljaca godine
1918. koji su se odmah pridruzili slo-venacki- m patriotama u borbi za se-ver- ne granice Slovenije i Jugoslavije,
ne zaleci svoje zivote na slovenackom
tlu. To je bio tadasnji primer bratstva
i jedinstva, a povodom toga je i posla-ni- k Maks Snuderl i napisao ovaj cla-nak
u "Politci". Kopiju smo Vam do-nel- i,
a salje Vam je naS istoridar i pu- -
blicista Slobodan Nesovic".
"Rekao sam Mitterranu..."
Delegaciji nasih starih ratnika sa
solunskog fronta prireden je ovih
dana svecani rucak i u zamku "Fon-tenblo- ". Vrhunac proslave godiSnjice
proboja solunskog fronta zabelezen
je na vrhu pariske avenije Jelisejskih
polja nad Grobom neznanog junaka
Francuske pod 6uvenom Trijumfal-no- m
kapijom. Tu je prireden veliki
ceremonijal kojem je sa jugosloven-sk- e
strane, pored clanova delegacije,
prisustvovao i Sef jugosiovenske
vojne misije u Francuskoj pukovnik
JNA Blagomir Marie u svecanoj uni-form- i.
Obilasci groblja srpskih vojnika u
prvom svetskom ratu, odavanje poca-st- i
uspomeni na zajednicke zrtve u ta-dasnj- oj borbi za slobodu i oslobode-nj- e
nasih i drugih evropskih naroda
od nasilja i okupacije u prvom svet-skom
ratu — samo su deo odista ubed-ljiv- e
atmosfere, paznje i prijateljstva
kojom je okruzena delegacija SUB-NOR- -a
i starih boraca iz prvog svet-sko- g
rata, ovde u Francuskoj. Neki
naoko obicni "ljudski detalji", vezani
za odnose medu ljudima, cije grudi
krase razne medalje i odlicja, sa sja-je- m
koji ne zastareva, blago receno,
nisu manje ubedljivi svedoci prija-teljstva
zacetogtada izmedu dveju ar-mij- a,
francuske i srpske, potom i fran-cuskog
i nasih naroda. Francuski ge-neral
i visoki oficiri slusali su sa
paznjom, koja nikako nije samo kur-toazn- a, nekoliko detalja koje je pred
njima ispricao 92. godisnji Petar Pa-ljic
o svom susretu sa predsednikom
Mitterranom decembra 1983. godine,
prilikom njegove sluzbene posete Ju-goslav
i.
"Rekao sam Mitterranu — prica
stari solunski ratnik Palji'c — da smo
mi tada, u vreme prvog svetskog rata
bili gotovo isto toliko Francuzi, ko-lik- o
i Srbi..." Kako to? — upitao me
je Predsednik. Odgovorio sam: "Tako,
mi smo pripadali istoj armiji, cinovi
su nam vazili u obema!" Mitterran se
nasmejao i rekao mi: "Hajde da ispi-jem- o
zajedno jednu casu. Ispili smo
je kao braca i zemljaci, onako kao ne-kad- a.
Posle, Mitterran vise nije hteo
da popije bilo sta, dok nije prethodno
svojom casom dodirnuo moju!"
Delegaciju starih ratnika i SUB-NOR-
a primiojei pariskigradonacel-ni- k
i danasnji lider degolistiCkog po-kre- ta
Zak Sirak.
A. PRLJA
"Politika"
KAUNDA NOVI
PREDSEDAVAJUCI
Na sastanku lidera sest zemalja cla-nic- a
prve linije fronta borbe protiv
aparthejda, kojem je prisustvovao i
predsednik Juznoafricke oslobodi-lack- e organizacije Oliver Tambo, za
novog predsedavajuceg izabran je
predsednik Zambije dr Kenet Kaun-da- .
On je zamenio predsednika Tan-zanij- e Julisa Njererea, koji je pred- - vodio grupu od njenog osnivanja 1975.
godine.
Na sastanku u Maputu pozdrav-ljen- a je sve odludnija osuda apar- thejda u svetu i pozvane su su za-pad- ne zemlje da prosire sankcije i
pritisak na Pretoriju, kako bi se likvi-dira- o sistem podele ljudi na osnovu
pripadnosti rasama. OdbaCena je i
osudena marionetska, tzv. interna
vlada u Namibiji, koju je sredinom
godine postavilaVindhukuPretorij a.