000600 |
Previous | 2 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
2— NASE NOVINE, November 24, 1982. IZ SUDBURY lira Ш "I (Nastavak 5) Vecina naSih ljudi zaposlenih u dvema velikim rudarskim kompani-jam- a Inco i Falconbridge zive famili-jarni- m zivotom. Neznatan broj je neozenjenih. Covek koji zivi kao samac teSko moze izbeci osecanje usamljenosti, jer nema mnogo izbo-r- a u pogledu druStvenog zivota, bar Sto se etnicke zajednice tifie. ReSe-nj- e za pojedince je prividna asimila-cij- a u kanadsku sredinu. Tu se misli na osobe koje su ve6 formirane doSle u ovu zemlju, pa ne mogu nikada potpuno istisnuti iz sebe vezu i psiholoSku potrebu za mati£-no- m kulturom. Nostalgiju i intereso-vanj- e za izvorima oni posredno prenose i na svoju decu koja se табе prlrodno poistovecuju sa ka-nadsk- om sredinom u kojoj su rodena, ili odgajena. U kontaktima i druzenjima sa tim naSim ljudima koji su decu izrodili ili kao veoma malu doveli u svoju novu domovinu, zapazamo da je psiha te dece prevufiena takode nekom Ceznjom, njihov unutrasnji zivot je natopljen maglovitim vibracijama za jednom nedoku6ivom dimenzijom detinjstva koju im duguje njihovo etniCko poreklo. Oni postavljaju pitanja svojim roditeljima o njihovoj mla-dost- i, spontano prizeljkuju6i da deo maternje kulture prisajedine profilu svojih N6nosti. Dimenzija usamlje-nosti u njihovom mladalafikom zivo-t- u nastaje iz te neispunjenosti etni6kim aktivnostima, tamo gde ih nema. A to je slufcaj u Sadbury. Zbog nedostatka druStvenih i kulturnih aktivnosti u okviru etniCke grupe, usamljenost, izolovanost su izrazi koje ce nasi ljudi najpre upotrebiti da objasne nekome svoj nafiin zivota. Istovremeno izrazena je ten-denci- ja da se neSto pokrene, da se ozivi njihova druStvena sredina. Pri6edveju porodica Katica i Rade Rodic (poreklom iz Vrginog mosta, u blizini Petrove Gore) su doSli u Kanadu 12. jula 1970. godine, sa dvoje dece, a tre6e dete — sin — rodilo se u Sudbury. Ve6 u januaru 1971. Rade se zaposlio u Falconbridgu, i celo vreme radio u rudniku, s prekidima zbog "Shot-dow- n" kompanije, kao Sto je slu6aj sa ovim poslednjim od 27. juna o.g. Njegova trenutna ут-дттдцш- дд.. ЈЈЈ 17г177лк:тШи'мдпглк'И];;М1С1шиг-.-:.7Ј,ј- Д P ill Ш Ц @ 1 ML Pise: KATARINA KOSTlC primanja su kao i vecine drugih radnika zaposlenih u rudarskoj in-dust- riji Sudburya $200.00 nedeljno od Unemploymenta. Rade nam je pokazao pohvalnicu u bakru "Safety Award" koju je dobio zato Sto godinu dana nije izostao s posla, niti je u torn periodu bio povreden u rudniku. Budu6i da u ovom momentu ima vremena "na pretek" jer ne ide na posao, Rade pomaze svojoj zeni u porodifcnom biznicu — u prizemlju sopstvene ku6e imaju malu radnju — "Confectionary", otvorenu pre 6etiri godine. — Pre otvaranja ove radnje, radila sam kao kuvarica u "Home for age", rekla nam je Katica o svom poslu. — Imati sopstvenu radnju koja treba da je opremljena svim artiklima za svakodnevnu u potrebu, ргјИбпа je odgovornost i rizik, ali olakSavajuca okolnost za nas je Sto ne pladamo odvojeno kiriju za du6an. Sem toga, tu je i praktidna strana. Iskoristim kad nema u ducanu muSterije da pripremim neSto za jelo, da pospre-mi-m kudu i slifino. Neprimetno, Katica promeni temu: Sta da se radi, moramo se dovijati, pronalazi poslove, pokuSa-va- ti razlifiite stvari, jer Radetov posdC u rudniku nije siguran. Svaki put je sve duze na "Unemploymen-tu"- . Nekako izlazimo na kraj, nismo u teSko'j situaciji kao drugi stanovni-c- i ovog grada. Imamo mogucnosti da pla6amo muzifike 6asove za obe kcerke. Veoma su nam obdarena deca. Starija кбегка Radmila je, bar prema dosadaSnjim pohvalnicama i nagradama, vitruoz na harmonici. Mlada кбег Biserka svira gitaru. Sin je joS mali. — Samo je velika Steta za naSu, a i drugu decu, Sto nema nikakve amaterske muzifcke ili folklorne gru-pe u naSem gradu. ViSe puta me deca pitaju gde se mogu uciti naSe folklorne igre. Gledali smo grupe iz Pittsburgha, oduSevili su nas mladi Amerikanci naSeg porekla znanjem jugoslovenskog folklora. — UopSte je za omladinu korisno i zdravo da pripadaju nekom kulturno-umetnicko- m druStvu, da se sastaju sa svojim vrSnjacima radi kulturnih i sportskih aktivnosti. Kad deca traze da im рпбат o mojoj i muzevljenoj mladosti u Jugoslaviji (nas dvoje МШ HHtM.MHB'IH1L4.llJllH™s Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANauiAN PUBLISHERS INC., 119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 593-502- 5 IZDAVACKI SAVET: MlloS Qrubid, Vojin Grbld, Jostp Kovaild, Sianko Muideka, Mllena Boild, Ivica Juniid, Ana Dutovl6, Lepa Rajnovid, Borislav NoSkovld. Rozaliia Divjakovic, Duro Maljkovld, Ivan Prlbanid, Mile ВаЦак, Шја Bubalo, Pavao Radmanld, Bota Pavkovid, Ostoja Kovadevld, Vikior Arat, Duian Stanat, Milijan Peirovid, John Soverinskl, Luis Gregurac, Mato SlauS, Martin Karavanld, Paul Kudinld, Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Mllica Miuchln, A.Gerlach, Leo Baclch. REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacid Stjepan Mioiid (druStveno-politldk- a pitanja). Daniel Ptxlades (druSlvena pitanja I knjliovnost), Katarina Kostid (poerla 1 aktuelno feme), Jalana Gavrllovld (llteralura I umetnost za decu), Boiko Mladonovli, Anka Noiinid. STALNI DOPISNICI: Duian Putmk (Chicago), Margaret Statieuld (Los Angeles), Boio Spaiek (New York), Frank Fudurli (Vancouver), Joslp Slanid — Stanlos (Rlm, ItaUJa), Dar'o TapSanji (Pariz, Francuska). Lepa Teofdnovld (Remscheld, Zap.Nemacka). SPECIJALNI SARADNICI: Piol. Vladislav Tomovii (nauka I druetvo), Prot. Ivan Dolenc (Slovenska Koruska I kulturna publlclstlka u Amerlcl), Anion Kostelac (reportaze I prlie iz lsel)eni£kog zivota). DOPISNICI IZJUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovid, Lvka Markovii, Potar Kurtic, Miloi Kordid, Aleksandar Clric. Strahinja Maletid, Novtca Mllid. FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koeii, Jordan Vasiljevld. IZ JUGOSLAVI-JE- : M. Vasiljevld — LILO. Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single coplos 50 cents. Advertising rutes on request. Second class Mall Registration NO. 0378. "NaSo novln" Izlaze srljedom. Pretplala Iznosl $25.00 godlsnje; pojedlnl primerak 50 centl. CJene oglas.a na zahljev "Nase novlne" su nasljednik "Jedlnstva", kome su prothodill listovl: "Novostl". "Sipskl Glasnlk", "Edinost", "Slobodna Mlsao", "Pravda" I L''..rhn", I un I "Noiodnl Glasnlk" I drugl napreunl listovl koji su inu prellioditl u Sjodinjonlm Drzavama Hedakclja odgovura zu nepotpisane matorljalu. Potplaani clancl lzrazava)u mlsljenje aulora. Dopisl so no vracaju. --''Л1' 'jTTi"" ; i t',-'-" 'J' '-'- -ii'h Vn Tfj ј:д1' Porodica Enver (Sam imaunijsku bluzu saamblemom) i njihov prijatelj Dr. Okay T.Djamgouza Katica i Rade Rodic sa svojom decom i4% Jt J""t--л#ш чгтЈшттл. T.., smo po6eli da se zabavljamo joS kao srednjoSkoIci), робпет da evociram divne dozivljaje koje smo imali kao 6lanovi izvidafike grupe. Moram deci da objaSnjavam detaljno o aktivnos-tima jugoslovenske omladine iz mog vremena, jer njima je to strano, tako neSto u Sudburyu ne postoji. Katica Rodi6 je objasnila razloge izolovanosti jugoslovenskih familija u Sudbury: Ima nas koji smo raspolozeni da se angazujemo u stvaranju neke druStvene atmosfere da bi se razbilo ovo zivotno sivilo. Ima naSih zena i ljudi koji su poneli iskustva iz mladosti u Jugoslaviji kao filanovi raznih kultorno-umetniCk- ih sport-skih druStava, pa bi mogli potstaci te aktivnosti naSoj sredini ovde. Ali, jedna velika prepreka stoji na putu naSih zelja a to je Sto se mnogo potencira ko je kakvog porekla, ko odakle poti6e, stalno se istu6u nacionalne razlike. Kad bi se na_Si ljudi u Sudbury sakupljali kao Jugo-sloven- i, ne bismo imali nikakvih problema. Ne bi bilo mrznje, pakos-t- i, surevnjivosti. 2ivot je naporan dovoljno zalosno je Sto nam naSe jugoslovensko poreklo ne sluzi kao etni6ka oaza za "odmor i razonodu naSe duSe", a ne kvazi-politic- ke svrhe. Celo vreme naSeg razgovora sa Katicom i Radetom Rodic, njihova deca su pazljivo sluSala i u6estvova-l- a diskusiji. Na rastanku dobili smo kao poklon za redakciju grumen rude 6ijem sastavu dominira nikal, i jednu bakarnu pohvalnicu koju je zasluzio Rade kao dobar rudar. Interesantno je uporediti jugoslo- - - SHE'iti'Bai . i '?: . i.' t i. .... ... i ' l i — i u i u u u iJ~A vensku situaciju sa drugim etni6kim grupama koje Cine stanovniStvo industrijskog grada Sudbury. Za vreme posete Steel Workers unije upoznali smo Sama Envera koji je poslednjih osam godina veoma akti-va- n unijski funkcioner. Sam nas je pozvao na гибак u njegovu киби. Bilo je to gostoprim-stv- o u balkanskom stilu, poSto je porodica Enver turskog porekla. Zatekli smo kao gosta njihovog sunarodnika Dr. Okay T. Djamgou-z- a, profesora na Laurentian Univer-sity, Sudbury. Povremeno su se jedni drugima obracali na turskom i jedini razlog Sto se konverzacija nije vodila na njihovom maternjem jeziku bilo je prisustvo strane osobe koja ne zna turski. Primetili smo da Sam Enver i njegova zena komuniciraju sa svojom decom, rodenom u Kanadi, na maternjem jeziku. —Turska etnifika grupa je veoma malobrojna u Sudburyu. Nema viSe od desetak porodica. U Kitcheneru ima neSto viSe Kanadana turskog porekla nego u ostalim delovima Ontaria. lako nas je malo, odrzava-m- o vrlo zive kontakte, posecujemo se, u cilju negovanja maternjeg jezika i obi6aja. Vrlo lepo se slazemo, cak i kada smo razlicitih politi6kih i uopStezivotnih pogleda, jer razlog naSeg druzenja je naSe zajednicko etni6ko poreklo, — objasnio nam je Sam Enver na6in zivota turskih porodica. Slogu naetniCkoj bazi prizeljkuju i naSi ljudi iz Sudburya. Velika je ironija i nepravda da na putu ostvarenja takvih prirodnih zelja i potreba stoje prepreke, bilo koje vrste da su one.
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, February 03, 1982 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1982-11-24 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000179 |
Description
Title | 000600 |
OCR text | 2— NASE NOVINE, November 24, 1982. IZ SUDBURY lira Ш "I (Nastavak 5) Vecina naSih ljudi zaposlenih u dvema velikim rudarskim kompani-jam- a Inco i Falconbridge zive famili-jarni- m zivotom. Neznatan broj je neozenjenih. Covek koji zivi kao samac teSko moze izbeci osecanje usamljenosti, jer nema mnogo izbo-r- a u pogledu druStvenog zivota, bar Sto se etnicke zajednice tifie. ReSe-nj- e za pojedince je prividna asimila-cij- a u kanadsku sredinu. Tu se misli na osobe koje su ve6 formirane doSle u ovu zemlju, pa ne mogu nikada potpuno istisnuti iz sebe vezu i psiholoSku potrebu za mati£-no- m kulturom. Nostalgiju i intereso-vanj- e za izvorima oni posredno prenose i na svoju decu koja se табе prlrodno poistovecuju sa ka-nadsk- om sredinom u kojoj su rodena, ili odgajena. U kontaktima i druzenjima sa tim naSim ljudima koji su decu izrodili ili kao veoma malu doveli u svoju novu domovinu, zapazamo da je psiha te dece prevufiena takode nekom Ceznjom, njihov unutrasnji zivot je natopljen maglovitim vibracijama za jednom nedoku6ivom dimenzijom detinjstva koju im duguje njihovo etniCko poreklo. Oni postavljaju pitanja svojim roditeljima o njihovoj mla-dost- i, spontano prizeljkuju6i da deo maternje kulture prisajedine profilu svojih N6nosti. Dimenzija usamlje-nosti u njihovom mladalafikom zivo-t- u nastaje iz te neispunjenosti etni6kim aktivnostima, tamo gde ih nema. A to je slufcaj u Sadbury. Zbog nedostatka druStvenih i kulturnih aktivnosti u okviru etniCke grupe, usamljenost, izolovanost su izrazi koje ce nasi ljudi najpre upotrebiti da objasne nekome svoj nafiin zivota. Istovremeno izrazena je ten-denci- ja da se neSto pokrene, da se ozivi njihova druStvena sredina. Pri6edveju porodica Katica i Rade Rodic (poreklom iz Vrginog mosta, u blizini Petrove Gore) su doSli u Kanadu 12. jula 1970. godine, sa dvoje dece, a tre6e dete — sin — rodilo se u Sudbury. Ve6 u januaru 1971. Rade se zaposlio u Falconbridgu, i celo vreme radio u rudniku, s prekidima zbog "Shot-dow- n" kompanije, kao Sto je slu6aj sa ovim poslednjim od 27. juna o.g. Njegova trenutna ут-дттдцш- дд.. ЈЈЈ 17г177лк:тШи'мдпглк'И];;М1С1шиг-.-:.7Ј,ј- Д P ill Ш Ц @ 1 ML Pise: KATARINA KOSTlC primanja su kao i vecine drugih radnika zaposlenih u rudarskoj in-dust- riji Sudburya $200.00 nedeljno od Unemploymenta. Rade nam je pokazao pohvalnicu u bakru "Safety Award" koju je dobio zato Sto godinu dana nije izostao s posla, niti je u torn periodu bio povreden u rudniku. Budu6i da u ovom momentu ima vremena "na pretek" jer ne ide na posao, Rade pomaze svojoj zeni u porodifcnom biznicu — u prizemlju sopstvene ku6e imaju malu radnju — "Confectionary", otvorenu pre 6etiri godine. — Pre otvaranja ove radnje, radila sam kao kuvarica u "Home for age", rekla nam je Katica o svom poslu. — Imati sopstvenu radnju koja treba da je opremljena svim artiklima za svakodnevnu u potrebu, ргјИбпа je odgovornost i rizik, ali olakSavajuca okolnost za nas je Sto ne pladamo odvojeno kiriju za du6an. Sem toga, tu je i praktidna strana. Iskoristim kad nema u ducanu muSterije da pripremim neSto za jelo, da pospre-mi-m kudu i slifino. Neprimetno, Katica promeni temu: Sta da se radi, moramo se dovijati, pronalazi poslove, pokuSa-va- ti razlifiite stvari, jer Radetov posdC u rudniku nije siguran. Svaki put je sve duze na "Unemploymen-tu"- . Nekako izlazimo na kraj, nismo u teSko'j situaciji kao drugi stanovni-c- i ovog grada. Imamo mogucnosti da pla6amo muzifike 6asove za obe kcerke. Veoma su nam obdarena deca. Starija кбегка Radmila je, bar prema dosadaSnjim pohvalnicama i nagradama, vitruoz na harmonici. Mlada кбег Biserka svira gitaru. Sin je joS mali. — Samo je velika Steta za naSu, a i drugu decu, Sto nema nikakve amaterske muzifcke ili folklorne gru-pe u naSem gradu. ViSe puta me deca pitaju gde se mogu uciti naSe folklorne igre. Gledali smo grupe iz Pittsburgha, oduSevili su nas mladi Amerikanci naSeg porekla znanjem jugoslovenskog folklora. — UopSte je za omladinu korisno i zdravo da pripadaju nekom kulturno-umetnicko- m druStvu, da se sastaju sa svojim vrSnjacima radi kulturnih i sportskih aktivnosti. Kad deca traze da im рпбат o mojoj i muzevljenoj mladosti u Jugoslaviji (nas dvoje МШ HHtM.MHB'IH1L4.llJllH™s Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANauiAN PUBLISHERS INC., 119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 593-502- 5 IZDAVACKI SAVET: MlloS Qrubid, Vojin Grbld, Jostp Kovaild, Sianko Muideka, Mllena Boild, Ivica Juniid, Ana Dutovl6, Lepa Rajnovid, Borislav NoSkovld. Rozaliia Divjakovic, Duro Maljkovld, Ivan Prlbanid, Mile ВаЦак, Шја Bubalo, Pavao Radmanld, Bota Pavkovid, Ostoja Kovadevld, Vikior Arat, Duian Stanat, Milijan Peirovid, John Soverinskl, Luis Gregurac, Mato SlauS, Martin Karavanld, Paul Kudinld, Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Mllica Miuchln, A.Gerlach, Leo Baclch. REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacid Stjepan Mioiid (druStveno-politldk- a pitanja). Daniel Ptxlades (druSlvena pitanja I knjliovnost), Katarina Kostid (poerla 1 aktuelno feme), Jalana Gavrllovld (llteralura I umetnost za decu), Boiko Mladonovli, Anka Noiinid. STALNI DOPISNICI: Duian Putmk (Chicago), Margaret Statieuld (Los Angeles), Boio Spaiek (New York), Frank Fudurli (Vancouver), Joslp Slanid — Stanlos (Rlm, ItaUJa), Dar'o TapSanji (Pariz, Francuska). Lepa Teofdnovld (Remscheld, Zap.Nemacka). SPECIJALNI SARADNICI: Piol. Vladislav Tomovii (nauka I druetvo), Prot. Ivan Dolenc (Slovenska Koruska I kulturna publlclstlka u Amerlcl), Anion Kostelac (reportaze I prlie iz lsel)eni£kog zivota). DOPISNICI IZJUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovid, Lvka Markovii, Potar Kurtic, Miloi Kordid, Aleksandar Clric. Strahinja Maletid, Novtca Mllid. FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koeii, Jordan Vasiljevld. IZ JUGOSLAVI-JE- : M. Vasiljevld — LILO. Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single coplos 50 cents. Advertising rutes on request. Second class Mall Registration NO. 0378. "NaSo novln" Izlaze srljedom. Pretplala Iznosl $25.00 godlsnje; pojedlnl primerak 50 centl. CJene oglas.a na zahljev "Nase novlne" su nasljednik "Jedlnstva", kome su prothodill listovl: "Novostl". "Sipskl Glasnlk", "Edinost", "Slobodna Mlsao", "Pravda" I L''..rhn", I un I "Noiodnl Glasnlk" I drugl napreunl listovl koji su inu prellioditl u Sjodinjonlm Drzavama Hedakclja odgovura zu nepotpisane matorljalu. Potplaani clancl lzrazava)u mlsljenje aulora. Dopisl so no vracaju. --''Л1' 'jTTi"" ; i t',-'-" 'J' '-'- -ii'h Vn Tfj ј:д1' Porodica Enver (Sam imaunijsku bluzu saamblemom) i njihov prijatelj Dr. Okay T.Djamgouza Katica i Rade Rodic sa svojom decom i4% Jt J""t--л#ш чгтЈшттл. T.., smo po6eli da se zabavljamo joS kao srednjoSkoIci), робпет da evociram divne dozivljaje koje smo imali kao 6lanovi izvidafike grupe. Moram deci da objaSnjavam detaljno o aktivnos-tima jugoslovenske omladine iz mog vremena, jer njima je to strano, tako neSto u Sudburyu ne postoji. Katica Rodi6 je objasnila razloge izolovanosti jugoslovenskih familija u Sudbury: Ima nas koji smo raspolozeni da se angazujemo u stvaranju neke druStvene atmosfere da bi se razbilo ovo zivotno sivilo. Ima naSih zena i ljudi koji su poneli iskustva iz mladosti u Jugoslaviji kao filanovi raznih kultorno-umetniCk- ih sport-skih druStava, pa bi mogli potstaci te aktivnosti naSoj sredini ovde. Ali, jedna velika prepreka stoji na putu naSih zelja a to je Sto se mnogo potencira ko je kakvog porekla, ko odakle poti6e, stalno se istu6u nacionalne razlike. Kad bi se na_Si ljudi u Sudbury sakupljali kao Jugo-sloven- i, ne bismo imali nikakvih problema. Ne bi bilo mrznje, pakos-t- i, surevnjivosti. 2ivot je naporan dovoljno zalosno je Sto nam naSe jugoslovensko poreklo ne sluzi kao etni6ka oaza za "odmor i razonodu naSe duSe", a ne kvazi-politic- ke svrhe. Celo vreme naSeg razgovora sa Katicom i Radetom Rodic, njihova deca su pazljivo sluSala i u6estvova-l- a diskusiji. Na rastanku dobili smo kao poklon za redakciju grumen rude 6ijem sastavu dominira nikal, i jednu bakarnu pohvalnicu koju je zasluzio Rade kao dobar rudar. Interesantno je uporediti jugoslo- - - SHE'iti'Bai . i '?: . i.' t i. .... ... i ' l i — i u i u u u iJ~A vensku situaciju sa drugim etni6kim grupama koje Cine stanovniStvo industrijskog grada Sudbury. Za vreme posete Steel Workers unije upoznali smo Sama Envera koji je poslednjih osam godina veoma akti-va- n unijski funkcioner. Sam nas je pozvao na гибак u njegovu киби. Bilo je to gostoprim-stv- o u balkanskom stilu, poSto je porodica Enver turskog porekla. Zatekli smo kao gosta njihovog sunarodnika Dr. Okay T. Djamgou-z- a, profesora na Laurentian Univer-sity, Sudbury. Povremeno su se jedni drugima obracali na turskom i jedini razlog Sto se konverzacija nije vodila na njihovom maternjem jeziku bilo je prisustvo strane osobe koja ne zna turski. Primetili smo da Sam Enver i njegova zena komuniciraju sa svojom decom, rodenom u Kanadi, na maternjem jeziku. —Turska etnifika grupa je veoma malobrojna u Sudburyu. Nema viSe od desetak porodica. U Kitcheneru ima neSto viSe Kanadana turskog porekla nego u ostalim delovima Ontaria. lako nas je malo, odrzava-m- o vrlo zive kontakte, posecujemo se, u cilju negovanja maternjeg jezika i obi6aja. Vrlo lepo se slazemo, cak i kada smo razlicitih politi6kih i uopStezivotnih pogleda, jer razlog naSeg druzenja je naSe zajednicko etni6ko poreklo, — objasnio nam je Sam Enver na6in zivota turskih porodica. Slogu naetniCkoj bazi prizeljkuju i naSi ljudi iz Sudburya. Velika je ironija i nepravda da na putu ostvarenja takvih prirodnih zelja i potreba stoje prepreke, bilo koje vrste da su one. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000600