Nase Novine, March 29, 1978

              №W
шL --ЛПш'Ј'.ГтЧЛшН.'. ,JjV7.,'VY„' .Шлл: . tA4
вДцјиаиичшд February .1, 'M&vra"
Iznoseci trl sledeba dogadaja u pom en u-t- oj
nedelji, ne blh zeleo da se stekne utisak
kako su istl dominirall kanadskom zlvot-no- m
scenom. Kanada je vrlo dlnaml6na
zemlja. U njoj dogadaji prestizu dogadaje.
All ova trl su nekako noslla mooge odlike
onog Sto smo vec prezivljavali I noslla kllce
onog Sto ce usledlti.
Prvi dogada) je,
ZASEDANJE ODBORA
KANADSKOG JEDINSTVA
U MONTREALU.
Ovde su kao I na prethodnlm zasedanjl-m- a
u druglm kanadsklm gradovima, od
Vancouvera, preko Prerijskih provincija I
Ontarlja, prodefilovali predstavnlci raznlh
grupa I pojedinci, razgovarajudi sa 6lanovi-m- a
Odbora, izrazavajuci mISIjenja I daju6i
predloge kako da se nade odgovor za tako
zamrSeno pltanjo kao Sto je danas kanad-sk- o
jedinstvo. Na zalost, pored konstruk-tivni- h
I vrlo pametnih mISIjenja bilo je I
nerazumnlh, netolerantnlh, emoclonalnlh I
uvredljivlh. U naelektrisanoj atmosferi
.kakva je u Kebeku ovih dana, mozda je ovo
i sasvlm razumljlvo. Udceno je da su
mnogi u6esnici bill nenaklonjenl I Odboru I
njegovom zadatku, optuzujuci ga da onako
kako je sastavljen, ne moze da osigura
nepristrasno sprovodenje poverenog mu
naloga. Da uzgred napomenem da je na
celu John Roberts, bivSi Sef Progresivno--konzervatlvn- e
stranke u Ontariju i premi-Je- r
ontarljske vlade pre sadaSnJeg, W.
Davlsa, a da. je danas direktor raznlh
kanadskih korporacijajda je drug! filan J.L.
Pepin, bivSI. predsednlk Odbora za kontro-l- u
cena I nadnica; tree) po vaznosti je G.
Beaudoin, rektor Pravnog fakulteta ottaw-sko- g
univerzlteta. Odbor ima 8 filanova.
Istovremeno pokazalo se je I duboko neza-dovoljst- vo
zbog izbegavanja IznoSenja
pravihuzroka za podvojenostu zemlji, kojl
su kako nekl misle,. ekonomske prirode,
kao Sto je privredna stagnacija, veliki defi-cit,
Inflaclja, nezaposlenost, pad dolara i
da su ovi vaznlji od pitanja jedinstva, i kao
takvl izazivaju neslogu, podvojenost i pod-greva- ju
separatisti6ke teznje Kebeka i dru-gi- h
provincija.
Zbog takve slike u zemlji I u Kebeku,
mnogi su bojkotovall ovo zasedanje.
Zanimljivo je da napomenem kako na
ovo gleda jedan deo radnika Kebeka.
Jean Halle, predsednlk Saveza kebeSklh
radnika aluminijske industrlje, Izjavio je da
"kanadskl federalizam nije doprineo pu-no- m
razvoju zajednice kanadskih Francuza
I da je ovo doprinelo pojavl do sada najoz-blljni- je
politicke krize Kanade".
PredstavniStvo Saveza kebeSklh etnlfiklh
grupa smatra da bi bilo potrebno da se
ustavna reforma .sprovede od jednog
odbora saslavljenog od Kanadana engles-kog- ,
francuskog porekla I Indljanaca, Eski-m- a
i etnldklh grupa. I u samom Odboru je
podvojenost. Dok John Robarts odbacuje i
donoSenje novog kanadskog ustava i nove
amandmane, dotle J.L. , Pepin s'avetiije
umerenost, bez objaSnjenja Sta to zna6i, a
G. Beaudoin predlaze potpunu reviziju
ustava.
All, izgleda da je rnalo onlh kojl su
shvatili da bi prvo trebalo po6l od bezrezer-vno- g
priznavanja Francuza kao posebne
kanadske nacije, rJa onda doneti I drug!
novi, potpuno kanadski ustav.
Drug! dogadaj je,
POSETA POTPREDSEDNIKA
SJED. DR2AVA OTTAWI.
Walter Mondale, potpredsednlk SAD,
posetio je Ottawu radi dogovora o razmeni
kanadskih energetski.h sredstava. Sjedl-njen- e
Drzave zele: 1 ) Da im Kanada sada da
prirodnl gas, koji bi nam one vratlle kada
bude proradio gasovod Aljaska-Kanad- a,
tamo negde srediriom sledede decenije;
-- 2) Da se u Nova Scotia Izgradl glgantskl
rezervoar za smeStaj nekollko miliona tona
sirove nafte, koja bi se prenela iz Istofinih
delova Sjed. Drzava I tu drzala kao "strato-gijsk- a
rezerva", u zamenu za kolifiine iz- -
zapadne Kanade, a za potrebe zapadnih
delova Sjed. Drzava.
Mozda ovo ne bi bilo niSta izuzetnol U
normalnim prilikama to su obicne trgovafi-k- e
transakcije. All prilike danas nisu baS
normalne. Pre svega, vellka je neizvesnost
kako mi stojimo sa energetsklm sredstvl-ma- .
Cas nam se kaie da Ih nemamo I da 6e
nam, na primer, prirodnl gas skoro nestatl
sredlnom Idu6e decenije I da 6e zbog toga
do6l do krlze u snabdevanju energljom?
Cas se javlja kao da to nije tacno ve6 "da
6emo negde u poslednjoj decenlji ovog
veka, Sto znacl devedesetih godlna, imati
dovoljno I za unutraSnje potrebe i za
izvoz", kao Sto je obaveSteno na tefevlzlj-ski- m
vestima od 22. januara o.g.
Stvarnost je takva da novootkrivena polja
prlrodnog gasa u delti Mackenzie reke I
kanadskom Arktlku joS nlsu razradena. Tek
se ovih dana govori o izgradnjl novog mm unuski
ZNACI NOVOG 2IVOTA
. IPAK SE POClNJU OPA2ATI
Kad je poCetkom prosinca (dece-mbr- a)
1977. odrzana konvenclja
атепбке unljske sredlSnjice AFL--CI- O,
u kapitalistiCkoj §tampi bilo
je vijesti da su se prvaci pojedinih
sastavnih unija sastali sa sazna-jo- m
"da nije sve u redu s radni6kim
pokretom".
Dopisnik jedne velike kapitalis-tifik- e
novine pisaoje da je Federa-cij- a
po priznanju salmog vodstva,
izgubila pol milijuna 6lanova u
dvogodiSnjem razdoblju izmedu
prethodne i posljednje konvencije.
Takoder je uoceno da po prvi put u
jednoj generaciji ima znakova zna-бајп- од
vrenja i promjena u okviru
federacije, Sto 'navodno nagovjeS-6uj- e
ve6e promjene u politic! i
smjerg.
Kao primjer promijenjenog sta-nj- a
spominje se Sinjenica da je
nekoliko prvaka sastavnih unija
javno zatrazilo predsjednika fede-racije
George-- a Meany da za dobro-b- it
unijskog pokreta odstupi s vod-stv- a.
Meany je, naime, navrSio 83
godine zivota i po miSljenju kriti-баг- а
nije u- - stanju prilagoditi se
duhu vremena i dati pokretu potre-bi- ti
polet.
KritiCari smatraju da je federaciji
potrebno novo vodstvo koje 6e biti
u stanju Izraditi program rada koji
bi mogao biti privla6iv nbvoj gene-raciji
rrJadih radnika i stvoriti novi
polet medu unijskim 6lanstvom.
Medu kriti6arima se isti6e Wil-liam
W. Winpisinger, novoizabrani
predsjednik Unije maSinskih rad-nika
(International Association of
Machinists and Aerospace Wor-kers),
jedne od najve6ih filijala
federacije. On je izabran kao jedan
od pet novlh 6lanova Glavnog
odbora federacije. Time je broj
novih odbornlka izabranih od pret-hodne
kowencije porastao do 15.
Tako je odbor donekle i pomladen
pa se u nekojim radnl6kim krugovi-m- a
pretpostavlja da ce biti agresiv-ni- ji
i samostalnije misleci, kao i
donekle liberalniji od dosadanjih.
Ozbiljni problem!
Dok je prlje 6etvrt stoljeca u, unij
gasovoda kanadskl Arktlk — juina Kana-da.
Glavni snabdevaC je danas Alberta, a
poznato je da to nije tako slgurno. I ko zna
Sta ce se sve deslti kroz nekoliko godina?
Pitanje kako da se obezbedi vracanje zajma
ostaje uvek otvoreno? A poSto federalna
vlada joS nema sveobuhvatnu energetsku
politiku, to bi se ovakvoj transakciji moralo
pristupatl sa dvostrukom opreznoScu, da
bl se prvenstveno zaStitlli kanadskl inte-rest.
Podizanje pak rezervoara za naftu sadrzi
i probleme druge prirode. Istina Je, da bi se
Nova Scotia pomogla prlvredno, jer bi se u
samom pocetku zapoalilo nekoliko stotina
radnika. Ali ne bi smelo da se zaboravi da
je u pitanju sigurnost, zagadenje prirodne
sredine u sluCaju pozara, oStecenja, pro-sipan]a,.b- ilo
u toku prevoza bilo za vreme
cuvanja. Radi se o ogromnim koli6lnama.
Tree! dogadaj je,
skim redovima bilo organlzlrano
kojih 35 posto radne snage u zem-lji,
sada se racuna da je tek kojih 25
posto radne snage za6lanjeno u
unijama. Broj radne snage stalno
se je povecavao dok je broj orga-niziran- ih
razmjerno opadao. Ra6u-n- a
se da je danas uposleno kojih 90
milijuna radne snage Sjedinjenih
Drzava. Prema statistici federalne
vlade, besposlenih Ima oko 7 mili-juna,
ali unijskl pokret tvrdi da je
taj broj mnogo veci i da bi mogao
biti oko 10 milijuna.
Jedan od najve6ih problema uni-jskog
pokreta Sjedinjenih Drzava je
organiziranje neorganiziranih rad-nika.
Federacija i mnoge nj'ezine
sastavne unlje nlsu""'posve6ivale
dovoljno painje tom problemu.
Vodstvo je umjesto agresivne orga-nizacio- ne kampanje smatralo va?.-niji- m suradivati s vladajucom kla-so- m
i pomagalo vuci njezina impe-rijalistiC- ka kola.
Usluge koje je vodstvo davalo
vladajucoj klasi, nisu bile od bilo
kakve koristi federaciji. Zakoni koji
su bili usvojeni da se oteza organi-ziranje
neorganiziranih radnika, is-koriSta- vani su po poslodavcima.
To je dovelo do oslabljenja mnogih
unija, osobito u gradevnoj indus-trij- i.
Neunijski kontraktori preuzi-maj- u
sve viSe poslova na gradev-ni- m
projektlma. Casnici gradevnih
unija priznaju da i jedan broj njiho-vi- h
besposlenih clanova pristaju na
neunijske uvjete da bi dobill priliku
zaraditi koji dolar.
Sefovl, gradevnih unija spadaju,
medu najnatrazniji dio unijskog"
pokreta. Tu je takoder dosta rake-tirst- va
i polltlCkog oportunlzma.
Unijski poloiaji iskori§6uju se za
li6no boga6enje. Iznudivanje novca
od poslodavaca postalo je obi6na
praksa. U tim unijama ima malo ill
nikakve demokratske procedure.
Radnici su uSutkani prijetnjom i 6esto puta fizidkjm ozljedama ako
se usude postavlti kakvo ozblljno
pitanje o poslovanju i nov6anim
izdacima.
DugoroCni zastoj u gradevnoj
industriji takoder jedoprinio potis-kivan- ju
gradevnih unija. Neunijski
kontraktori postal i su agresivnlji.
PROTIVRECNOSTI u izjavama
FEDERALNOG MINISTRA
TRGOVINE I INDUSTRIJE.
U Intervjuu odrianom izmedu federal-no- g
ministraza trgovlnu I Industriju I radio
IzveStaCa CBC radija, razgovaralo se je o
stanju zemaljske privrede, spoljne trgovine
I znacaju pada vrednosti kanadskog dolara;
I kako sve to utifie na izvoz i nezaposlerfost
III zaposlenost?
Minister je rekao da je pad dolara sada
"pozitlvno" uticao na zaposlenost, "jer da
je izvoz poboljSan i trgovinski deficit sma-njen- ?"
Kada je radio izveStafi primetio da se to
ne slaze sa sve vecom nezaposlenoscu,
koja je u decembru 1977. dostigla 882.000
radnika bez posla, da vecina ekonomista i
drugih struCnjaka predvida pogorSanje, i
pitao zaSto preduze6a, delovi amerlikih
korporacija, napuStaju Kanadu, minister je
objasnio da su to ona preduzeca koja su
bila doSIa Sezdesetih godina "zbog preve-liki- h
zahteva ameri6kih radnika i visokih
prolzvodnlh troSkova. Tada je raspoloze-nj- e
kanadskih radnika bilo drugoja6ije; bili
su "posluSniJi", manje su traiili. A danas,
nadnice kanadskih radnika su vece i kanad-.s- ki
radnik je sve borbeniji. I sada se proces
okrece: preduzeda se vra6aju u Sjed. Drza-ve",
zavrSio je minister.
D. Jovanovic
Kakvo je stanje u toj industriji
moze se vidjeti po izjavi predsjed-nika
Vijeda gradevnih unija u Kali-forn- iji
koji je na konvenciji AFL--CI- O
kazao: "Вгабо, vjerujte mi,
oni su nas podeli gutati".
Robert Georgine, predsjednik
Odjeljenja gradevnih unija AFL--CI- O,
kazao je svojim kolegama da
je vrijeme povesti koordiniranu
organizacionu kampanju. I pred-stavni- ci
drugih unija izraziSe sli6no
miSljenje.
Alan Kinstler, organizacioni di-rektor
AFL-CI- O prlznao je da je bilo
manjkavost: u organizacioriim rias-tojanji- ma
u proSlosti, ali tvrdi da je
problem u tome Sto se radnici sada
boje izgubiti posao, a poslodavci
su u stanju da ih zastraSuju. Stvari
6e se, veli, izmijenitl ako Kongres
usvoji predlozene promjene u Na-tional
Labor Relations zakonu kako
je predlozeno po predsjedniku Car-ter- u.
Zastupni6ka ku6a je ve6 odo- -
(Nastavak na st. 6)
шШШлјЈш&ШШЈлк' ''јуж7ндмИ1 mi mllll i ЈДДГ Ј ТПцТ
КЗШ_ћЈ!Р лИнНВн РташИтж
Ц__г чЈ1_________________ш1НвН1 Р '1____________Ш__КЧ
§ШШ!' ' г' ЈНН "1_9№ l________№lL чј i ________с!_____В _£___в__и__________К.С
_H____B№________N__I____9! fc ј!ј9ВН__Ио~~'
AmeriCki rudar
i
%
&'!
г
џ,
Vт'
I
&W
Ч
if¥l
I
к
4, i
ft
1
Шi
.1
Ш