Nase Novine, March 29, 1978

              ШШШЖШШШШ1ШМШШШШКШ2Ш3!Ш1ВШfWШТШ&мгжш--Г. 4.v Г-- . ч-- к ."'.'. ': 'Л '. % ?.. --: .:" пл"љ,"1 j ':?iM.i:..i ,iif.j Mi .' ,tv,:.i тт if i. a 'fft. 'if j'.tA . ч ч.зг И' n.i , .: . ' i rw v .t .r t u н , j.b' t, , ~e . л - , --j.. --
. . ,v ( и
e
чгЈж-лт- а &ж.. i-a-
'r'i
"--
wi i'-,- ' и ч-- v м "ч. . w - г љ j a -,-
-' ч r-
- л . , .. r
НШШ' ?"'"'№, Л'- - ', ',. ,л" ), ,',wrv-,Wv;-- W February 1 1978 £ШЈшШкВМ
.
Н'?Ј? .VW '"..јМА&УЛГГ .-„-
,„ 'i'i. y(j',K 41 t?'yl''-?''-'- - Л'-л-" '"''Г 'Уша™' YMJw,HV'sw''™''""""'"--- ~
W,.,w. -- . Memorial Boulevard, from Legislative Building
NASI U WINNIPEGU (5)
BHj Шг r ИИИ и и
Pise: Sevol Dedic
Kanadsko-jugoslovens- ki klub je
najmlada organizacija Jugoslovena
u glavnom gradu Manitobe. Osno-van- a
je kao neka vrsta nadopune, u
prvom redu, za one koji nisu pripa-da- li
ni jednoj od ranijih organiza-cija,
i one koje mnogo ne interesu-j- e
fudbal, a koji su zeljeli da pripa-daj- u
nekoj organ izaciji u kojoj bi
formirali svoj kulturno-zabav- ni zi- -
vot.
Okosnica kluba bio je fudbal.
_Ta6nije, po6elo se od njega.
Prete6a je bio fudbalski klub
"Balkan", koji je okupio nekoliko
desetina na§ih ljudi kojima je sport
bio dio zlvota.
Kasnije, klub je promijenio ime u
"Yugostars". Nekolicina novih lju-di
u klubu nastavila je neSto ambi-ciozni- je
naomasovljenju — i rezul-ta- ti
nisu izostali. Clanova je bilo
sve vise. Klub je raspolagao sa
nekoliko dobrih igrada, a ројабапје
kluba sa izvrsnim igra6ima iz prve
lige, donijelo je ljubiteljima fudba-l- a
i klubu pravu slavu. Bila je
dovoljna samo jedna sezona da se
Klub nade u Drugoj regionalnoj
ligi. Put do ulaska kluba u Drugu
ligu bio je nezaboravan, ne samo
za naSe zemljake, nego i za mnoge
druge nacije u Winnipegu. "Yugo-stars"
je imao svoju godlnu u kojoj
je prosto dijelio lekcije mnogim
starijim i afirmisanijim rivalima.
Svakako da je takav klub stekao i
svoju, mnogobrojnu, publiku koja
mu je davala podrsku u Prugoj ligi.
Afirmacija kluba u Drugoj ligi bila
je na domaku ruke.' Na zalost,
nedovoljna materijalna sredstva i
osipanfe tima uz nedovoljan broj
odgovarajucih zamjena, kao i niz
drugih' uzroka (o kojima bi se
mogao napisati poseban 6lanak),
doveli su do rasformiranja tima
prije nego sto je postavljeni cilj bio
postignut.
Razgovaramo o tome sa predsje-dniko- m
Kanadsko-jugosloveYisko- g
kluba, gospodinom Josipom Lec-niko- m.
(Josip Le6nik je ugledna
liznost u Winnipegu. Ina6e je
Branch Manager "Canadian Premi-er
Life Insurance Compani).
1 — Ovakav klub kakvoga mi ima- -
mo potreban je u Winnipegu. Po-goto- vo
kada se zna da ovde zlvi oko
5.700 Kanadana jugoslovenskog
porijekla.
FudBalska sekcija, o kojoj smo
maio prije govorili, prestala je da
postoji, ali to nije bio i kraj rada
Kluba. Pronasli smo druge forme
rada, okupljamo se na zabavama I
piknicima, a docek nove godine
postala je паба tradicionalna i naj- -
masovnija zabava.
Kanadsko-jugoslovens- ki klub
ima dobre odnose sa ostalim
nasim organizacijama u Winnipe-gu.
Uostalom, klub je I formiran u
dvorani Slovenaca, u kojoj i danas
odriava skoro sve svoje zabave.
Svi mi imamo izmijeSano 6lan-stv- o.
Redovno posje6ujemo jedni
druge na zabavama i tako se neor-ganizovan- o,
ali ipak, uzajamno
pomazemo. Uostalom, zaSto i ne.
Zivimo u istoj sredini, poticemo iz
iste sredine, imamo uglavnom iste
potrebe, kaze LeCnik. Karakteristi-Cn- o
je, da na naSe zabave dolazi
preko 50 posto Kanadana — raznih
nacionalnosti i oni su postali nasi
redovni i dragi gosti. Zato smo pri-nud- eni
da na svim naSIm zabavama
dajemo obavjeStenja na obadva
jezlka. Naovaj na6in ce Klub ispu-- j
niti jedan od svojih zadataka — da
od nas doseljenika napravi dobre
Kanadane.
V--v
Kanadsko-jugoslovens- ki klub je
jedina organizacija naSih ljudi u
gradu koja nema svoje prostorije.
To nas u mnogome koci, istakao je
Le6nik. Kada bi imali gdje da se
okupljamo bilo bi i vise rezultata.
No, radimo na tome. Prihodi sa
zabava i piknika Idu u fond za
kupovinu prostonja. Nadamo se da
necemo morati predugo da 6eka-m- o.
Cim budemo imali svoje pros-torije,
mo6i 6emo razvijati i druge
druStvene djelatnosti u sastavu
kluba. Moramo na6i svoje pravo
mjesto u mnogonacionalnoj struk-tu- ri
sredine u kojoj zivimo, i da se
uspjeSno ukljucimo u zivot sredi-ne.
Uostalom posjete Kanadana i
drugih nacionalnosti nasim zaba-vama
bolje od svega govore da se
polako i uspjeSno uklju6ujemo u
zivot nase nove domovine — nagla-si- o
je na kraju naSeg razgovora
gosp. Lefcnik Josip.
Gledajudi pregalastvo ljudi iz
Kluba ne moiemo a da ne budemo
uvjereni da 6e u svojim naporlma
uspjeti. Da ce u dogledno vrijeme
kupiti prostorije. A onda ce im se I
aktivnosti proSiriti.
Kratak boravak" u Winnipegu
pokazao mi je da, iako anonimne
za naSe ljude u drugim krajevima
naSe nove domovine, organizacije
u ovom gradu veoma aktivno rade
na oduvanju пабе stare kulture —
V iJh
T.
РТТемШШКл
. „ 7 " f J i'i 14- - ri
,v ,i iJ 7' I
% ,
Boy
uz istovremeno uspjeSno uklju6i-vanj- e
u zivot u novoj domovini.
Nadam se da 6e ovo nekoliko reda-k-a
koje sam napisao Winnipegu
podstati nase zemljake i u drugim
gradovima da nam piSu sebi, da
se predstave svima nama Sirom
sjevernoamerifckog dijela kontinen-t- a
na kome zivimo.
StoseWinnipegati6e, nadam se
da ce svaka organizacija nasih ljudi
u gradu pronabi bar po jednog
dopisnika koji ce nam se redovno
javljati sanovostima. Da nam se ne
desi ponovo da, recimo, o Folklo-ram- i,
piSemo sa vise mjeseci zaka-Snjenj- a.
Za samo nekoliko dana u Winni-pegu
sam pronaSao devet novih
pretplatnika. Mislim da ne6u pret-jera- tl
ako kazem da sada od njih
обекијет da svaki pronade takode
po devet novih — iako vjerujem da
moze i vise.
Preko stubaca "NaSih novina"
bolje 6emo se medusobno upozna-tl- ,
1акбе 6emo izmijeniti iskustva,
stedi cemo vi§e znanja jedni o dru-gim- a.
Naravno, ve6i broj 6italaca
bi6e istovremeno i veci auditorijum
za nove sugestije kako da nam list
postane zanimljiviji i boljh
Konacno, јоб jedna konstatacija.
Sa izuzetkom Slovenaca, organiza-cije
naSih ljudi u Winnipegu skoro
da i nemaju nikakvih kontakata sa
starom domovinom, preciznije, sa
maticama iseljenika Jugoslavije. A
od njih se moze mnogo toga dobiti
za uspjeSniji rad, posebno sa mla-dim- a
kojima viSe od svega treba
pomo6i da nauce Sto viSe o kulturi
svojih predaka — kulturi staroj v$e
stotina godina. Da u multikulturu
naSe nove domovine unesemo i
ono najbolje iz nase kulturne ргоб-los- ti
— duqe i boqatije nego kul- -
turna proSlost mnogih drugih naci- -
ja.
r j јохчиа јпм- - . ) ' . .?.' -- . : ?vvaM4Wi.,a,. ем.лгл: . л. к.вввлн
мттштвтжшттшт. v. - т„
'#
Golden
o
o
Kraj
Sa novogodlSnje zabave
9Ii!
f
rv
lt
Ji
&
&