Jedinstvo, December 12, 1961

              1I
i
ir
M"RANA 2 PIS M A
Drumheller, Alta. — stova-n- l
drugovl, evo u llstu vam
saljem Money order od 7 do-la- ra
za obnovu i kalendar. O-prost- lte,
malo sam zakasnio,
ne Sto bl zelio, nego su takve
ekonomske prilike, evo pod
stare dane Jedva se veze kraj
s krajem.
Ja sam stari pretplatnik
radnldke Stampe, pretpladen
sam bio na "Iskru" iz Chica-g- a,
poslije na naSu "Borbu",
"Slobodnu mlsao", "Novostl"
i sada na "Jedlnstvo". Nama
rudarima Je radnldka Stampa
mnogo pomogla u organlzira-nj- u
majnerske unije. Ona
nam Je bila savje'tnlk, uditelj
i organlzator u svim naSlm
borbama za vcdu placu 1 urn-Jeren- ijl
rad.
Ima tome vise od godlnu
dana kako Je objavljeno u
"Jedlnstvu" da su iz radnid-ko- g
pokreta iskljudeni M.
Kruzlc 1 B. Stevanov sa J 08
nekojima koji su poslije prls-tupi- ll.
U unijskom pokretu,
pa i u druglm radnldkim
progresivnlm pokretlma bilo
Je renegata, pa tome nije mo-ga- o
izbjedl i nl naS radnldkl
pokret u Kanadl. SJetimo se
samo P. Stankovida, koji Jo
nekad zauzimao vidno mjes-t- o
u radnidkom pokretu u
Sjedinjenlm Drzavama; on Jc
bio deportiran u Jugoslaviju
zbog udeSda u radnidkom po-kretu.
Poslije su ga kanads-k- e
vlasti primilc u Kanadu i
od tada radi protlv radnlka.
sio je tome po srijedi? O-portuni-zam.
Izdali su radnif-ike
Interese 1 preSli tako gdje
Je vlast, Jer se nadaju da de
bar neSto dobiti, kakvo mje- -
stance sa mekim naslonja- -
dem. Iz toga njihova oportu- -
nistldkog stava izvija "Siroka
linija" i koJeSta drugo samo
da se opravdaju.
Ja drzim i uvjeren sam da
su naSi radnlci politicki zreli
1 nede nasjedati renegatima,
Jer narod ka2e: Jedanput iz- -
dajnik, uvijek izdajnik.
Ivan Roso,
Dalmatinac.
Nelson, B. C. — Prljatelji, u
listu prilazem dek od 10 dola-r- a:
obnova, fond i kalendar.
Pozdrav svima drugovlma u
urednlStvu,
J. B.
OKUZJE ILI IIKANA
Dr. Fritz Haade, dirck-to- r
Inslituta svjctskc cko-nomi- jc
iznosi: "Jedan ato-tns- ki
nosad aviona stojl ko-lik- o
i 3 milijuna tona iita,
jedna podmornica koliko i
50.003 tona mesa, Jedna ra-kc- ta
koliko 100.000 tona Sc-lera.
NOVA 1МЕХЛ
GRADOV U SSSIt-- u
Prealdijum Ruske Federatl-vn- e
Sovjetske Socijallstldke
Republike donio Je uredbu.
prema kojoj se lme staljing-radsk- e
oblastl mijenja na vcl-gograd- sku
oblast, a ime Sta-ljingra- da
u Volgograd.
Moskovska "Pravda" saop-dav- a,
da Je ime grada Stall-naba- da
promjenjena na Du-Sanbe- ra,
Staljlna na Donjec.
staljnske oblastl na donjecku
oblast.
SALA GODIXH
List "Bratstvo", koga izdaje
i uredjuje Alija C. Konjho-dzi- d
u posljednjem broju do-no- si
dlanak pod naslovom:
"Glogov kolac HruSdovlJevom
kolonijallzmu sprema umnl 1
odludnl pretsednik Kanade
John Diefenbaker".
I Џ +' + &# Џ f,0 01 Џ.
DA LI STE ORNOVILI
PRETPIATU?
1 1ћ rt mi limtl Ш1Г11 iiMUfiniM'i 1 11 М ?J-';fP- r i--
ST:- , :l. ф. -- ЈЧ'.чЛдв, ,.ФУ v; -- "rfjnr v- - ,;.-- ;#. -- ;,
O dobltniku ovogodiSnJe
Nobelove nagrade za knji2ev-no- st
Ivi Andridu mnogo se
govori 1 р!бе ovih dana. Sre-do- m,
i ditaladka publika u
MadjarskoJ moze da sudi 0
vrednotama toga duvenog pls-c- a,
Jer su i na madjarski pre-vede- na
trl njegova znadajna
dela: pre svega "Na Drini cu-prij- a",
zatim "Travnldka hro-nik- a"
i "Prokleta avlija". Iako
prevod nikada ne moze pru-zi- ti
ono Sto daje original, 1-- pak
bogatstvo Andrideve mls-- li
i Jednostavna lepota nje-v- a
klasldnog izraza moze se i
u prevodu osetiti ill makar
naslutiti. Utoliko smo svi ml
koji smo ditali i ditamo And-rid- a
u origlnalu srednijl i za-dovolj- nlji,
spoznavSi da Je to
zalsta pisac koji u danaSnJe
doba predstavlja znadajnu
pojavu ne samo u svojoj ze-m- lji
nego i u svetu.
(Napomcna: Pisac ovih n-d-a
ka Ivan MoKuter je suradnik
"NaSih novina", koje Ulan-- u
liudimpcMti).
Glavno i pretezno u tematl-c- i
Andrideve proze Jeste Bos-n- a
i njezlna proSlost, ditavo
to veliko, zanimljivo i egzotl-dn- o
Sarenllo obldaja, navika,
shvatanja, borbe domacih lju-- dl
— Hrvata i Srba (odnosno
katollka i pravoslavnih), za-tim
Turaka koji su tamo gos-podov- ali
nekoliko stoleda sve
do 1878. godine, kada Je tur-sk- a
okupacija bila zamenje-n- a
modernljom, all ne boljom
— austrijskom okupacijom.
U torn kaleidoskopu krede se
i Juznoslaven-sk- i
svet koji se zato Sto Je prl-mi- o
Muhamedovu veru podeo
smatrati Turdinom. Tu vldiS
pored
"pravih" Turaka, i druge ra-z- ne
doSljake, npr. Spanske 21-do- ve,
a za vreme Franje Jo- -
slpa tu se kredu i obrdu pred-stavni- ci
raznih naclja, i "Sva-be- ",
I ostale narodnostl onda-Snj- e
vellke monarhlje. Sto se
drustvenih klasa i slojeva ti-de,
ima in tu od svake ruke:
i turski vezirl, obidni "sejme-nl- ",
hodze i kadije, tu su srp-s- ki
kmetovl 1 popovi, hajducl
1 buntovnlcl, tu su katolldkl
fratrl, zatim austrijski oficlri
i dlnlvnici, zldovski trgovci i
hotelljerl, stranl diplomati:
konsull francuski i austrijski,
tu su bludnice, propali begovl
i age, izmedari, all tu Je I om- -
T'. G. — PeSa
JiDiiiiTYO
}јШшлмшшшштшшаттт шгрџ
O nekim osobinama Andriceva
sfvaralastva
pomusllmanjen
Turaka-Osmanllj- a,
ladina koja na podetku naSe-g- a
veka stvara svoje organi-zaclj- e
za oslobodjenje od tu-djinsk- og
Jarma. Narodito se
bogatstvo knjizevno obuhva-deno- g
i naslikanog zivota og-le- da
u romanu "Na Drini du-prlj- a",
koji zahvata period od
nekoliko stotina godina, od zi-da- nja
mosta na Drini kod Vi-Segra- da
pa sve do prvog svet-sko- g
rata. Ima medjutim, ako
zuatno manje, i savremenlje
tematike, np'r. iz antlfaSlstid-k- e
borbe 1 tema s izrazitijlm
obelezjima klasnih, druStve-ni- h
sukoba, npr. "Prida 0
kmetu Simanu".
Medjutim, kako se izrazio
Jedan kritidar, Bosna i njena
proSlost Jeste "kao prostor i
vreme tu samo izmiSlJeno sre-dst- vo
. . . da bl pisac smestio
svoju Integralnu mlsao o do-vek- u"
(Voja IUJaSevld). To Je
miSljenJe i drugih kritidara.
Tako Antun Barac u svojoj
"Jugoslavenskoj knjizevnos- -
ti" tvrdi da Je Andrid "uzimao
gradju iz Bosne, all Je u njoj
trazio ljudske elemente". Za-ist- a,
Andrid nije u svome sli-kan- ju
Bosne iSao za time da
prikaze ono narodito, specifi-dn- o,
privladno i interesantno
tursko, bosansko, lstodnjadko,
nego Je kroz obilan mesni ko-lo- rlt
trazio opSteljudske oso-bin- e,
karaktere, 1 prl tome Je
mnogo filozofirao, trazedi op-denit- ije
zakljudke, nalazedi se
u vednoj potrazi za lstinom 0
ljudskom zlvotu , 0 dovedjoj
sudbini.
U sllkanju bosanske stvar-nos- ti
Andrid Je udinio velikl
korak napred. Nije se nl u
svojoj mladostl poveo za 0-n- lm
raspolozenjima i shvata-njlm- a
koja su tada gospodo-val- a.
Radi se, naime, 0 nacio-nallstidkl- m
shvatanjima hr-vatsk- og
i srpskog gradjanst-v- a,
koje Je s prezrenjem gle-da- lo
na musllmanskl bosans-k- i
svet, videdi u njemu odna-rodje- ne
otpadnike, "Turke",
(a u duhu romantidnoga na-cionaliz- ma
dak se 1 u Skola-m- a
predavalo 1 udilo da Je
Turdln kao takav rdjav). Me-djutim
"Andrid Je prvi pisac
iz Bosne 1 Hercegovine koji u
literaturi tretira sve tri vere,
1 to sa podjednakom simpati-Jo- m
i dovednim razumeva-nje- m,
sa ljubavlju za sve Sto
Je u njima ljudsko" (Milan
bogdanovld). U torn smislu
Deset godina pokret stampu
21)
Pre nego Sto sam otlSao sa profesorom u Windsor, do-laz- lo
sam JoS iz Fort Eriea na koncerte koje Je davala naSa
omladina u Torontu, Wellandu, Hamlltonu. O tlm koncer-tim- a
plsao sam u "Jedlnstvu", ne sedam se viSe pod kojim
imenom. Koncertl su odrfavanl Slrom Kanade u znaku
proslave 20-godlSn- Jice pokreta i Stampe 1951.— 1952. go-dine.
Plsao sam 1 o Sveslovenskom koncertu u Torontu, gde
je I naSa omladina udestvovala u izvodjenju programa.
Takodje podetkom 1952. godine, pomagao sam u radu za
Sveslovensku izlozbu, gde su naSa zemlja i naSi lseljenlci
bill zastupljenl sa sllkama prirodnih lepota, slikama 1 ume-tnidki- m
radovlma iz narodnooslobodiladke borbe, domadim
rukotvorinama, novlnama, knjigama. Izlozba Je odrzana u
UkraJInskoJ sail 1 tu sam video mnogo naSih a i ostalih
Slovena-iseljenik- a. Moje grudi nadimale su se ponosom
Sto sam sam Sloven, Sto se nalazlm medju bradom, medju
drugovima koji vode borbu za lepSl zlvot i za sredu svih
ljudi na svetu. Na toj izlozbl JoS viSe Je udvrstllo uverenje
u menl da J a nedu propastl ako ostanem sa naprednlm Slo-venl- ma,
sa naprednlm lseljeniclma, sa radnldkom klasom
Kanade.
Menl Je, kao 1 mnoglm neiskusnim, moralna podrSka
zaista trebala Jer su vremena bila teSka. Reakclja je na
ovom kontinentu upotrebljavala sve snags da zastraSi, da
razjedini napredne organizacije, da stvorl pometnju u ra-dnidk- lm
redovima, da prikaze socljalizam kao neostvariv
san 1 da zavede faSizam. U tome Je ovdaSnJa reakclja do-blj- ala
svestranu podrSku od ostataka faSizma, koji su se
rinspiHi n nvn Timlin Tlk-r.THns- kl ftiSistl i faSisti iz baltidkih
IIIIMlltlUtlltlllllltllllttllltMIIIIIIIIIItltllltltlltlllltllltltf lIIlIIIlllttlttltlltlllinitllllllllllttlfllllllllllltlltltlllllllllltMllttllt
Published every Tuesday and Friday. In Serbo- -
Croatian and Slovenian languages, by Jedinetvo
Publishing Company, 479 Queen Street West,
Toronto 2B, Ontarie, Canada, telephone
EMpire 3-1C- 42. Editor Stjpan MioSU, Busi-ness
Малагег Iran Stimac Subscription rates:
ЈГ..00 per year, USA and other countries 7.00. Authorised at Second Class Mail, Poet Office Dept„ Ottawa, and for payment of postage in cash.
zaista je dlrljlvo mesto u ro-manu
"Na Drini duprija" ka-da
predstavnici ViSegrada,
"zakonoSe i prvi ljudi" zvanl-dn- o
dodekuju austrijsku voj-sk- u
pri svedanom ulasku u
grad, ujesen 1878. g. na mo-st- u.
Tu su sad u nevolji svi i-zjed-nadeni,
i "Turd", I Srbi, i
Zidovi, i niko ne odekuje niSta
dobra. I tako posle dodeka
"Mula Ibrahim i pop Nikola
su iSli zajedno sve do podno- -
zja Mejdana. Cutali su oboji-c- a,
iznenadjeni i porazeni Iz-gled- om
i ponaSanjem carskog
pukovnika. Obojica su hltall
da Sto pre stignu kudi 1 da se
vide sa svojlm ljudlma. Tu
gde su im se putevi rastajali
zastadoSe za trenutak 1 pog-leda- Se
se dutke. Mula Ibrahim
Je kolutao odima kao da Jed-na- ko
zvade Jednu lstu red ko-J- u
ne moze da izusti. Pop Ni-kola,
naSavSl opet svoj osme-Ja- k
od zlatnih iskara kojim
Je hrabrio i sebe i hodzu, iz-gov- orl
1 svoju 1 hodzinu ml-sao:
— Krvava rabota ova vojs-k- a,
Mula Ibrahime!"
Ima ljudi koji smatraju da
Je Andrid opisujudi proSlost
beiao od savremenostl, ne
dotidudl njene probleme i ne
odgovarajudi na njena goru-d- a
pltanja. Tadno Je to da se
u torn pogledu on ne moze
meriti npr. s komunistom Ce-carc- em
koji se dltavlm svojim
bidem kao pisac, publicista,
propagandista zaronio u sav-remen- ost
i borbeno istupao
da se ono u pozitivnom smis-lu
izmeni. Za to moze davatl
povoda unekollko 1 dlnjenlca
Sto Je Andrid za vreme rata
2iveo povudeno u Beogradu,
daleko od borbehlh napreg- -
nuda one Jugoslavenske Inte-ligenc- ije
koja Je zajedno s ra-dniStv- om
i selJaStvom dava-l- a
zivotc u borbi protlv faSlsti
dkih okupatora 1 njlhovih do-ma- dh
slugu. Mnoge iznena-djuj- e
kako Je baS tada, usred
grozota ratnog vremena, is-pu- nio
glavni i najznadajnljl
deo svoga stvaralaStva — na-plsav- Si
tri romana: "Na Dri-ni
dupriju", "Travnldku hro-nik- u"
i "Gospodjlcu", od ko-Jl- h
se prva dva odnose na re-lativ- no
dalju proSlost bosans-k- u.
All valja znati staru istl-n- u
da Jedan pisac, pa kad bl
to 1 hteo, ne moze se odvojitl
od zivota koji ga okruzuje.
ved mora bitl s njim u ovak- -
voj, posrednljoj ill neposred-nlj- oj
vezi. Ja mlslim da je
Andrid u te teSke i nemirne
dane sa Jedino njemu svojst-veni- m
mlrom u svojim delima
odgovarao 1 na pitanja savre-menostl,
doduSe umetnidki
posredno, all Je odgovorio ta-ko
da se njegov odgovor —
Slra i dublja misao ovaplode-n- a
u umetnidki konkretne
ljude i dogadjaje u istoriji —
moze primeniti i na goruca
pitanja danaSnJlce.
PiSudl romane u doba rata,]
u relatlvnom mini svoje rad-n- e
sobe, on Je svakako duo I
zivo se interesovao za doga-djaje
u svojoj zemlj!, prven-stven- o
o svome zavidaju Bos-n- l,
0 ViSegradu 1 njegovoj du-ven- oj
"duprijl". Ta nlsu 11 I
tada bill tamo "Svapskl" oku-pato- rl
o kojima Je tollko pi-sa- o?
Ta nisu li upravo oni ra-spiriv- all
tamo mrznju izme-dj- u
vera, tj. lzmedju narod-nostl
— izmedju musllmana 1
Srba, katolika (Hrvata) i Sr-ba,
nisu 11 oni zverskl istreb-IJiva- ll
Zldove? Nije 11 u gore
navedenom detalju iz roma-na
i misao na savremenost:
"krvava Je rabota" Svapska
vojska, a dva popa, predstav-nici
dveju nacionalnostl, ne
slmboliSu 11 oni slogu, zajed-nic- u
koja Je u teSke dane pod
tudjlnskom Cizmom neopho- -
dno potrebna?
Koliko Je Andrideva osnov-n- a
mlsao u njegovu remek-del- u
"Na Drini duprija" bila
nadahnuta j prozeta tadaS-nji- m
teSklm pitanjima, to
nam moze pokazatl krada a-nal- lza
glavnog junaka tog ro-mana
— mosta, "duprije" na
Drini kod ViSegrada. Oko mo-sta
i na mostu se u toku tri
stoleda isprepllde zivot ljudi,
re21ma, dobre I zle godine, a
most sve to nadiivljuje, stojl
"vedito Jednak", "kakav Je
bio Jude 1 oduvek", "tvrd i ne-ranlji- v",
stoji "skladno sre-za- n"
od bela kamena, "vltkih
lukova", "glatklh 1 savrSenih
svodova", "skladnih srazme-ra- ",
"Jak I trajan", "savrSeno
lep", stoji to "dudo od kame-na"
iznad brze i plahovite vo-d- e
"zelene Drine" kao "dudna
arabeska", kao "neobldni
djerdan u dve boje koji tre-p- ti
na suncu". Most kao gla-vni
junak opevan je u razli-diti- m
delovlma knjige, 1 to
(Nastavak na str. 4)
uz i
zemalja bacali su bombe u progresivne sale. Amerldka via
da Je podetkom 1952. godine, bez ikakvog stida i srama,
usvojila predlog da se za podrivadke 1 dlverzantske akclje
u zemljama socijallzma odobri svota od sto millona dolara.
To Je prvi put u istoriji civlllzacije da Jedna vlada otvore-n- o
odobrava budzet za podrivadke delatnostl u druglm ze-mljama.
Takodje, podetkom 1952. puSten Je iz kanadskog
zatvora ratnl zlodinac Kurt Meyer, koji Je ubljao kanadske
zarobljenike 1 koji Je bio osudjen na smrt. U Koreji su
Amerikancl upotreblj avail bakterioloSko oruzje, nezapam-de- n
krimlnal protiv civilnog stanovnIStva. Zverstva su
dinlli 1 Britanci u Malaji. Obelodanjene su fotograflje bri-tansk- lh
vojnlka koji su driall u rukama otsedene glave
zarobljenlka. Zverstva slldna ustaSkim 1 detnldkim. 1952.
godine histerija rata uzimala Je sve viSe maha 1 zahvatala
slojeve koji do tada nisu bill uvudeni u nju. Reakclja Je vo-dl- la
prljavu borbu protlv unija na dljem su se vodstvu na-laz- ill
naprednl i slobodoumni ljudi, a narodito protiv Mine-Mi- ll
unije. Sest muzidara iz Toronto Symphony Orchestra,
koji su Jalll ukrajinskog porekla, otpuSteni su. Zabranjeno
Je Izvodjenje preko CBC Gogoljeve "Majske nodi", muzika
Rimski-Karsako- v. Ford Je u to doba ved podeo priprematl
likvidaclju zarade hlljadama porodica u Wlndsoru. Radnlci
su izaSli na Strajk. O tome sam napisa6 Jedan dlanak u
"Jedlnstvu". Ne znajudi za drugi nadin pomaganja borbe za
mir, napisao sam pesmu "Radimo za mir".
Iako su se nad covedanstvom nadvill crnl oblaci rata,
a pustoSenja u Koreji, Malaji I drugde uzela uzasan mah,
verovao sam, kao 1 mnogi nasi naprednl lseljenlci, da de-mo
oduvati mir, da te narodi sveta pobedlti ratnohuSkadke
klike ImperiJalistiOkih drzava . . .
U Kanadl se podela Siriti neka zaraza rogate stoke.
Farma na kojoj Je bio otkrlven prvi sludaj te zarazne bole-st- l,
upoSlJaYala Je Jednog novog doseljenlka. Ontarljski ml-nist- ar
zdravlja, M. Phillips, naSao Je za shodno da povo-do- m
ove sludajnostl napadne nove doseljenlke, tvrdedl da
novi emigranti donose bolesti i da su ateisti. Vcoma nez-dra- va
logika od strane mlnlstra zdravlja!
DRU3U U TAMNICi
Na gleznje tvoje pale su negve,
i re2e,
ste2uci
gnjati.
Pale su negve, koraci stall,
al putevi tvoji,
putevi granati,
putevi su nam ostalil
Ruke Je tvoje HsiSina stisla,
urasta
u krv
i krastu.
Klonula ruka — beo2ug stiska,
al stotine ruku
rastu i rastu,
Јоб topic od tvoga stiska!
Nad pleca tvoja spustilo se zvono,
kamena krleta
roba.
palo je zvono — pod zvono si pao,
al киба je ostala,
ostala soba,
u kojoj si nodu 6itao.
Ostala je киба u granju nad sclom,
tvoj prozor,
i ti kod stola.
No6.
lampa trepti nad knjigom,
pod 6elom.
I bore slova, crnih si ova bola
penju se knjige
na 2e1o . . .
Ostala je kue"a,
iznad drvoreda —
nad celom streha ko ruka.
Kosimo li kosom,
oremo li plugom,
2itamo li knjigu,
u5imo li s drugom, —
odsvud je vidna,
igleda!
Na gleznje tvoje pale su negve,
i re2e,
ste2udi gnjati.
Pale su negve,
koraci stall,
al putevi na§i,
putevi granati,
putevi su nam ostali!
R. Zogovic
1939.
Pokraj Iierlina pronarijeni ostaci
slavcnskc nascobinc
Berlin. — Arheolozi zapad-noberllnsk- og
Instituta za 1st-razlva- nja
historljskih ostata-k- a
iskopall su u rajonu Span-da- u'
Jedan zid koji svjedodl 0
postojanju slavenske naseo-bin- e
na torn mjestu Izmedju
8. 1 10. stoljeda. Kao Sto Je lz-Ja- vlo
direktor Muzeja za pre- -
dhistoriju Frledrih Gandert,
ostaci zida dozvoljavaju pret-postav- ku
da Je u pltanju gra-djevl- na
koja Je sluzlla u svr-h- u
zaStlte od napada. On Je
takodjer dodao, da je posto-jan- je
ovakve naseoblne dosa-d- a
bilo spomlnjano u legen-dam- a.
Besposlica u zimu 1952. narodito Je pogadjala nove do-seljenlke.
Jedan Jugosloven, koji Je dugo bio bez posla,
uguSIo Je sebe, zenu I detvoro dece pllnom u odajnom sta-nj- u,
kada su deca, nekoliko dana pred tragedlju, zahteva-l- a
hleba, samo hleba 1 niSta vise! . . .
U to doba podell su stlzati povratnici u vedem broju.
Mnogl su bacali drvlje 1 kamenje na rukovodstvo naSe or-ganizacije,
all Jugoslovensklm konzullma nije poSlo za ru-ko- m
da organizuju od ovih razodaranlh ljudi neku znat-nlj- u
organizaciju protlv nas. Reakclja svih boja sipala Je
mrznju i otrov protiv naSe organizacije all svesnl ljudi nisu
se odricall odgovornostl pred Istorljom I bududnoSdu. Nap-rotl- v,
malo po malo, medju sledbenlclma reakcije podelo se
Siriti interesovanje prema zlvotu, podinjalo Je odbaclvanje
fantazlje 0 povratku u Jugoslaviju I uspostavljanju stare
vlasti. NaSa organizaclja I dalje Je bila svetlo u iseljenistvu
koje Je mnogim 1 razlldltim nodnim Insektima smetalo.
Ovl lnsektl naletall su na svetlo da ga ugase all oprzivSl
svoja krlla, povladlll su se u mrak. Gadno Je ziveti livotom
nodnlh kukaca, koji uvek nastradaju u borbi bio sa svetlom
svede, vatre ill elektridne sljallce, a cto, Ima ljudi koji vo-de
takav zivot! Zlo, medjutim, nije samo u tome Sto oni vo-le
takav zlvot, nego u tome Sto oni hode da prlslle 1 druge
na zivot u mraku 1 blatu.
NaSe organizacije, Slrom Kanade, 1 list "Jedlnstvo" za-la- zu
se za okondanje rata u Koreji, protestvuju protlv zlo-dlnsta- va
koja se vrSe u lme hrlSdaneklh i demokratsklh
ideja. Mirovni pokret sazvao Je konferenclju u Torontu, na
kojoj udestvuje 2.800 delegata. Po prvi put u Istoriji Ka-nade,
postavljen Je za guvernera podetkom 1952. godine
KanadJanln, Vincent Massey. Vreme Je bilo oiblljno 1 na
stranl mira 1 progresa ostajali su oni naJdvrSdi, nepokole-blv- l,
prekaljenl i najodludnlji. All 1 medju reakejom nasta-J- u
glozenja, svadje, tude. Cetnicl i ustaSe iskupljaju se po
crkvenlm salama i pokazuju se u pravoj boji. U crkvi sve-to- g
Nikole u Hamlltonu, bilo Je viSe dctnldkih medjusobnih
tuda, nego verskih obreda. Reakclja Je stala slabiti. Istlna,
svi su oni bill protiv naSeg pokreta, all ved su se podele po-Javljl- vatl
zasebne grupice medju njima, koje su se narodito
ukraSavale zastarellm polltldklm pitanjima da bl koketl-ral- e
Jedna prema drugoj.
(Nastavice se)