Nase Novine, February 04, 1981

              v- -, I, t
,r v ,„ _
, ;i r' K ,i i j
" M'-.MlA'f-t-
Sl
s-a-
4i i " ,
4 I
'.
10-N- ASE NOVINE.November 25, 1981
"SLOVENES IN . Г ,
THE UNITED
99
A Bibliography
(OD NASEG SPECIJALNOG SARADNIKA)
V zalozbi ustanove Immigration History
Research Center pri univerzi v Minneapoli-s- u
je izSIa ta slovenska bibliografija kot
tretji zvezek "EtniCne bibliografije". Zbral
in uredil jo je D.Dwyer z univerze Stanford
v Kaliforniji, pomagala mu je Maurycy
Czerwonka iz Minneapolisa, uvod je napi-s- al
Joze Velikonja z washingtonske univer-ze.
Kot sodelavci so omenjeni бе Janez
Stanoni, Vladimir Klemencic, Matjaz Kle-тепб- јб
in Mila Senk, vsi iz Ljubljane.
Knjigo uvajata faksimila noslovnih stari
Anton Kristanove knjige "V Ameriko in po
Ameriki" iz leta 1928 in F.S.§u§teriCeve
knjige "Poduk rojakom Slovencem, ki se
побејо naseliti v Ameriki" iz leta 1903. Na
196 straneh so zbrane monografije in
filanki, serijske publikacije in rokopisne
zbirke, kolikor jih je тодобе najti pod
streho IHRC v St. Paulu ali pa v Ljubljani.
Bibliografija slovenskih tiskov seveda ni-kak- pr
ni popolna — raziskovalec si bo
moral pomagati s prirocnikom Jozeta
Bajca ("Slovensko izseljensko casopisje
1891-1945- ), z zbranim gradivom v Sloveniji
in drugimi viri, ki so delno, zal, бе vedno
docela nedostopni, vsaj kar se dostopa
javnosti do njih tice.
Dwyerjevo delo pa ze prinaSa celotno
vsebino AmeriSkih druzinskih koledarjev
(1915-1950- ), Ave Maria Koledarjev (1913--197- 8)
in Slovenskih izseljenskih koledar-jev
(1954-1980- ), kar je menda prvi pokaza-te- lj
boljSega sodelovanja ameriSkih in
jugoslovanskih zgodovinskih centrov. Prav
v tern delu knjige preseneca obilica
slovenskih leposlovnih naslovov oz. avtor-je- v,
ki jih je za prozo ve6 kot Sestdeset, za
poezijo vefi kot Stirideset in za dramo
kakSnih Sestnajst.
. . (Kanadsko slovensko leposlovje je ko-m- aj
zastopano, je pa v knjigi na drugih
mestih upoStevanih priblitno deset naSih
avtorjev, ki so v novejSem 6asu napisali to
in ovo v Slovencih v Kanadi).
Prvi del na veliko opozarja bralca, kako
malo je zbranega, kaj §ele obdelanega
gradiva o nash ljudeh na tern kontitentu.
("Sledovi Srevilnih priseljencev so veliko
bolj vidni na grobnih kamnih krajevnih
pokopaliSc, v velikih cerkvah in skupnih
dvoranah, kot pa v tiskanih in dokumenti-rani- h
zapiskih"...)V odelkih za bibliografi-jo- ,
statistiko in sploSno атепбко sloven-sko
zgodovino (tudi regionalno) smo pri
samem zafietku velikega dela, ki Se caka
raziskovalca. Relativno skromne so prav
tako objave o sloveqskih ameriSkih in
kanadskih organizacijah (politickih, kultur-nih- ,
podpornih, verskih, indr.). Zato se mi
zdijo uvodne besede profesorja Velikonje,
ki zivo in zavzeto spodbuja k nadaljnjemu
preiskovanju пабе tukajSnje preteklosti in
sedanjosti in nazorno pokaze na nemogo-c- o
prakso bosidi posameznikov bodisi
druStev v zvezi z dragocenim zgodovinskim
gradivom, vredne posebne pozornosti.
Med drugim poziva bralca te knjige, da bi
pregledal svojo zasebno knjiznico in poslal
slovenske tiske (ali druge informacije) na
naslove omenjenih raziskovalnih centrov,
katerih zbirke so nam vsem na razpolago,
kadar koli bi se radi z njimi pomagali.
SirSemu ameriSkemu in kanadskemu
obfiinstvu bi bilo v veliko ротоб, ko bi
sestavljalci nekje povedali pri limenih
avtorjev iz Slovenije (I.Lah, A.lngolic, I.Po-tr- 6,
A.'Cerkvenik itd.), da tu ne gre za
izseljence, ampak za pisatelje iz пабе stare
domovine. (Vsi so pod zaglavjem "Sloven-sk- a
ameriSka knjizevnost"). Naslov "Slove-nian
American Language" je ocevidno
tiskovna napaka, saj takSne jezikovne
kategorije ne poznamo.
Knjigo je тодобе пагобШ na naslovu:
IHRC, 826 Berry Street, St. Paul, Minneso-ta
55114 (za 9 dol.). Zeleti je, da bi jo
dobilo v roke 6imve6 naSih ljudi. Njenim
sestavljalcem in izdajeteljici smo lahko
hvalezni za to impresivno zbirko zgledov iz
bogate dejavnosti naSih tukajSnjih pionir-jev- .
IVAN DOLENC
iz i iz .
i
Pre deset vlada je .
razlike ove velike naSe
kada je
'
Ovo je bila nova prema
i
koja su паби
Canada
Kanadani. Oni poti6u raznovrsnih pozadina
mnogih delova Kanade. Oni zive rastu zajedno kao
ponosni gradani ove пабе divne zemlje.
godina formalno
priznala kulturne
zemlje formulisala multikulturnu
politiku.
obaveza
rastucem razvitku unapredivanju
odnosa razunrievanja izmedu mnogih
nasleda izgradila naciju.
UN: GENERALNA SKUPSTINA
NEW YORK (Tanjug) — "Odgovornost
Generalne skup6tine je da poduzme kon-struktiv- nu
akciju za ostvarenje novog
medunarodnog ekonomskog poretka.
Ostaje da se vidi da Ii su sve strane
podjednako odLu6ne u6initi taj napor."
Tim je пјебјта otvorio raspravu u
Generalnoj skupSttni o globalnim prego-vorim- a
alzirski ambasador govoredi u ime
77" zemalja u razvoju. Isti6u6i da se danas
уЈбе nego ikada dijalog Sjever-Ju- g nalazi
na raskrsnici, on je upozorio da stvaranje
novog svijeta zahtijeva priznavanje svim
zemljama prava na progres.
"Grupa 77" vjeruje u vrijednost dijaloga
medu zemljama na ravnopravnoj osnovi,
duboko uvjerena da takav dijalog mora
zamijeniti "dogmatizam i metodu naredi-vanja- ",
rekao je on i podjsetio da je
Generalna skup6tina vei potvrdila potrebu
univerzalnog dijaloga na osnovi jednakosti
i integralnog prilaza pregovorima. Da bi se
5' 9 ј
8И
GROWING TOGETHER
ANNIVERSARY
viRAl7
i. mmi .4 .&
ANNIVERSAIRE
4£:
S'EPANOUIR ENSEMBLE ф
sa6uvale fundamentalne karakteristike
globalnih pregovora, bitno je da se prizna
potreba o univerzalnosti dijaloga, da
Generalna skup6tina ostane centralni
forum za sve faze pregovoranja i da to
pregovaranje sa6injava dio dinami6ke
perspektive k uspostavljanju novog medu-narodnog
ekonomskog poretka, istakao ja
alzirski ambasador.
Upozoravaju6i sadaSnju generaciju da бе
se o njoj suditi u odnosu na uspjeh ili
neuspjeh uskladivanja interesa razvijenih i
nerazvijenih zemalja, Australia se zauzela
za ve6u elasti6nost obiju strana. Svedska
je ргерогибПа da se vise obrati paznja na
bit problema, nego na proceduru prego-varanj- a,
Austrija je apelirala na konsenzus
"o osnovnim elementima za jedan am-bicioza- n,
all real istidki proces pregova-rania- ",
dok je NorveSka insistirala da se taj
posao obavi Sto pnje kako bi globalni
pregovori mogli po6eti po6etkom idu6e
Na§a obaveza multikulturalizmu je јаба
u ovoj desetgodiSnjici negoStoje ikada
bilaranije.
Zato se priklju6ite пабој proslavi
proSlosti, sadaSnjosti i budu6nosti —
buducnosti којабе nam i daljedonositi
bolje razumevanje nas samih i naSe
zemlje.... rastuczajedno.
Minister of State Mimstre d'Etat
Multiculturalism Multiculturalisme
godine.
lsto6noevropske zemlje, бјје je glediste
iznijela Poljska, smatraju da пебе biti
razloga za optimizam u pogledu globalnih
pregovora sve dok "imperijalsitifiki krugovi
budu nastojali zadrzati zemlje u razvoju u
zavisnom polozaju". Istotnoevropske
zemlje takoder misle da se гјебепје
problema svjetskog razvoja ne moze
odvajati od uklanjanja prijetnji nuklearnim
ratom.
9ff в n fl o
PISA (AP) — Talijani mogu odahnuti — joS
dugo te modi ubirati prihode od radoznalih
turista koji dolaze da vide £uvani krivi toranj u
Pisi, Istraziva6ki tim strudnjaka koji se brinu o
zaStiti ovog vrijednog povijesnog spomenika
saopcio je da se u razdoblju od proilog srpnja
do danas 807 godina star toranj nagnuo za
samo pola milimetra, dok se pnjaSnj Bi godina
u istorn razdoblju naginjao za ditav milimetar.
Strudnjaci smatraju da je glavni razlog
naginjanja tornja splet podzemnih vodo u
zemljiStu oko njegova podno2ja.