Nase Novine, November 02, 1977

              "W4mHrt п lU.AvJrtW(Hii4JWWtliiWWittM('J,Urft'iJ'""%''j'S .Цгн, M.riwvi ,№
September 28, 1077 Kutaknaahpjesnika
!: Ц,' ХГГ--- TW. %?-„- ' - - ц,; ' ' ', г ~'4; L,i .4 ' "" ft Л - I .CQVEK I euvstvo:
№ 11 H s "' "---
Ц m .';.. A! -- 1 " " игд iWS'M'Witil Г-Т"ТГ-
Г'
t-""--
"n'
' t гш
.t; Cbyekje divan ;eydr,ze"riia(j9KI
(jj-- V, - W;- - ;w rJS kroz ceo 'iivbt1 maSta bludl --,,),
S3
— SURADNJA I
UPOZNAVANJE —
Jedna od posljednjih Uneskovih
akcija u kulturi jest izrada progra-m- a
19 razlicitlh zdruienih studija
zemalja-cianic- a, u Cijoj je realizaci-j- i
aktivno sudjelovala I паба zem-Ij- a.
U pet studija паба zemlja je je-d- an
od autora, a u jednoj i koordi-nato- r
prlpreme. To je znaCajna
studija o teml "Kulturnl razvoj ze-mal- ja
s vise nacija i narodnosti",
Cije se publiciranje обекије poCet-ko- m
slijede5e godine. Upravo je u
toku копабпа izrada projekta te
studije, u Cijoj izradi sudjeluju јоб I
Kanada, Belgija i Finska.
O toj i drugim Uneskovim studi-jam- a,
izradi projekta I njihovoj
realizaciji, kao i o problem I ma s
kojima se sukobljavaju autori,
razgovarali smo sa dr Stevanom
Majstorovicem, direktorom Zavoda
za proucavanje kulturnog razvitka
Srbije i predsjednikom Odbora za
kulturu Jugoslavenske komisije za
suradnju s Uneskom.
— U izradi svih pet studija u na-5- oj
zemlji su angazlrane prije svega
dvije institucije — Zavod za prou-Cavan- je
kulturnog razvitka Srbije i
Zavod za kulturu Hrvatske — kale
dr Majstorovic. — lako je za nas
najzanimljivija ova prva studija, o
kulturnom pluralizmu, s obzirom
na to da je паба zemlja i koordina-to-r
pripreme studije, i ostale
studije privlace naSu veliku painju:
medu njima su teme "Kultura rad-no- g
iivota", "Decentralizacija kul-turnog
iivota", "Kulturnl sadriaj
obrazovanja" i "Financlranje kul-turn- ih
akcija".
Razlike u prilazu
t shvacanjima
Iskustvo u pripremama tih studi-ja
u Uneskovim programima i radu
nije malo, kaie dr Majstorovi6, ali
ipak kada se rodila ideja za realiza-cij- u,
nisu pretpostavljene sve obje-ktivn- e
te5ko6e s kojima se danas
sukobljavaju autori.
— Sve su to vrlo osjetljivi proble-m- i,
a posebno u temi "Kulturnl
razvoj zemalja s vise nacija I naro-dnosti".
Jer, osim §to postoji орба
karakteristika, izmedu zemalja au-tora
— a to su Kanada, Belgija,
Finska i nasa zemlja — u okviru
njihovog kulturnog pluralizma ima
vrlo velikih razlika objektivne pri ro-de.
U пабој zemlji ima vi§e naroda,
narodnosti, jezika I tradicija. U Ka-na- di
je to vec drukdije — tamo
postoje samo dvije nacije I dosta
nacionalnih grupa imigranata I
starosjedilaca (Ukrajinci, Poljaci,
Indijanci). U Belgiji je, opet, prob-lem
druge vrate — tamo su Valonci
i Flamanci i mala grupa Nijemaca,
a u Finskoj je to jedna mnogo ve6a
nacionalna kompaktnost — pored
Finaca 2ivi jos samo sedam posto
Svedana i neSto malo Roma i Lapo-nac- a.
Dakle, vec i takav sastav sam
po sebi namece vellke razlike u
prilazu izradi studije, da I ne govo-rim- o
o ekonomskim I drufitvenim
razlikama.
U prilazu izradi studije o kultur-nom
pluralizmu bilo je, prema rije-clm- a
dr Majstorovida, dosta neusu-glasenl- h
stavova. Nije se radilo
samo o razliCitlm nacionalnim
strukturama vec i o razlikama u
орбоЈ politic!, ukljufiujuci I kultur-n- u
politiku, kao i razliclte druStve--
no-teorijs- ke pristupe pluralizmu.
— Ml u Jugoslavljl prlznajemo
sve nacije i narodnosti, dok u
Kanadi nece re6l francuska nacija,
ni engleska, onl kaiu da postoje
samo Kanadanl — kaie dr Majsto-rovi- 6.
— U Finskoj Je sllCno — ne
postoje Svedani, ve6 finski Sveda-n- i
ltd. I §to sad odredlti kao zajed-niC- ki
predmet studija? Da I ne
govorimo o razlikama u metodolo-gij- i
prouCavanJa — Izmedu ostalog
i na to smo utroSill dva dosadaSnja
sastanka, jedan u Beogradu, drugi
u Zagrebu. Bilo je dosta nesklada i
u videnjlma 6to treba napravlti od
ove studije, ali smo se suglaslll da
to ne bude promatranje kulturnog
pluralizma samog po sebi, ve6
njegovodubinsko sagledavanje, ne
zaboravljaju6i i na ekonomski,
dru6tveni, politick! polozaj pojedi-ni- h
nacija.
U Belgiji se, prema rijecima dr
Majstorovica, problem svodi na tre-nut- nu
borbu oko formiranja federa-cij- e
i prava i duznosti zbog Flama-nac- a
I Valonaca, a u Finskoj je
problem kulturnog pluralizma do-bi- o
neke svoje speclfifinostl koje
su u neposrednoj vezl s problemom
druStveno-ekonomsko- g polozaja
Svedske i finske nacije.
— Na jugu Finske iive vrlo
bogati Svedani i nije rljetkost da u
nekim sredinama onl ekonomski
domlniraju. Fincima je, u torn
slu&aju, problem da rijese kulturnl
pluralizam u takvoj sredini, pa ce
onl u ovoj studljl obraditi problem
ekonomskog faktora kao preeudan
u neklm manifestacijama njihovog
kulturnog pluralizma.
Bolje medusobno
upoznavanje
Ovlh dana u Zavodu za prouCava-nj- e
kulturnog razvitka Srbije u toku
je detaljna Izrada programa studije.
Jugoslavia ce obraditi temu razvo-j- a
nacionalnih kultura u okvlrima
plurallstifike kulture, posebno ce
Canada North Now, od Farley
Mowata, podnaslov The Great
Betrayal. U prevodu: Kanadskl
sever danas — Vellko izdajstvo.
Knjlga nije bad nova, jer je izaSIa
krajem 1976, ail Je zbog aktuelnos-t- i
sadrzine vise nego nova. Naro6l-t- o
posle zamrsenosti razvljanja
kanadske onergetske krize, IzveSta-j- a
sudlje Bergera, najnovljih doga-daj- a
oko zaklju6enja ugovora ojz-gradn- jl
gasovoda Aljaska-Juz- nl Ju-kon-Brltan- ska
Kolumbija-Alberta--SA- O,
i spora i nemlra medu Eski-mlm- a
sa provincijskom vladom
Kebeka oko jeziCnih i kulturnlh
pitanja u oblasti Ungava poluostrva
I naselja Chimo.
U stvarl ova knjlga je preradeno i
dopunjeno izdanje ranije pod nas-lovo- m
Canada North koja je bila
1габ1а 1967. U sada§njoJ, Mowat
oplsuje kanadski severnl deo,
kanadskl Arktik, na izvanredan
naCin, i istorijski i geografskl, sa
ekonomskim motivlma, razbijaju6l
blti obraden razvoj madarske knjl-ievno- sti
u пабој zemlji i njen svoje-vremen- o
provlncijalnl karakter u
odnosu na matlcnu zemlju I knji-zevno- st,
I jedna nova sltuacija koja
se danas stvara. Podto je slicna
sltuacija bila i s albanskom knjliev-побс- и,
i o njoj ce u ovoj studiji bit)
rijeci. Studija ce obuhvatitl I temu
razvoja makedonske kulture u
okviru kulturnog jugoslavenskog
pluralizma, zatim razvoj kulture
talljanske narodnosti u Istri, i niz
drugih tema.
— Cilj je Uneskovih studija da
omogu6i bolje medusobno upozna-vanje
razlicitlh kultura I naroda,
kao i da napadnu neke od
najaktualnijlh tema suvremenog
svljeta — kaie dr Majstorovic. —
Svakako, паба ce studija blti upo-treblji- va
i u drugim zemljama, kao
zbroj iskustava I eventualan prlm-je- r
za vlastlto djelovanje. Prva ver-zij- a
tekstova, kao priprema za pos-Ijedn- jl
finalni sastanak pred 6tam-panj- e
studije, izaci ce u januaru
iduce godine, a studija 6e bitl vrlo
brzo uobli6ena.
O pripremama za izradu ostalih
studija dr Majstorovic kaie da su
zahtijevale vrlo mnogo rada, a
najviSe razlika bilo Je u pristupu
izradi studije "Kultura radnog
zivota". Kod Svedana je kultura
radnog iivota tako i oznacena
upravo zato Sto podrazumljeva Is-klju6- ivo
udobnost I komfor na
radu, estetiku radnog mjesta i pro-stor- a,
ali ne i kulturu odlucivanja,
za Sto se borlla паба zemlja. Bilo je
vrlo mnogo razlicitlh stavova u
pristupu Izradi ove studije i izmedu
пабе i nekih Istoinlh zemalja, ali je
na kraju proces pripreme ipak
rezultlrao prvlm tekstom. Izrada
svih pet od ukupno 19 Uneskovih
studija u kojima ce I паба zemlja
blti jedan od autora обекије se do
kraja slljede6e godine.
DANICA RADOVlC
јоб uvek vladaju6i mit, mada danas
ne6to Izmenjen, da je to "ve6ito
smrznuta zemlja", skoro beziivot-na- ,
pokrivenasnegom i ledom, gde
five samo bell medvedi, druge
dlvlje zlvotlnje sa flnim krznom,
irvasl i Eskiml u svojim kollbama
od leda I snega, "zemlja", koju su
ranije opisivali da je bila pogodna
samo za "lude trapere", "bell
pakao, krajnja pustlnja, zemlja
koju je Bog dao Kalnu".
All, "Iza svega ovoga", р1бе
Mowat, "lezi Jedan stvaran svet...
Jedna vell6anstvena stvarnost..."
Kao I u svojim drugim poznatim
dellma, kao §to su: People of the
Deer, Lost In the Barrens, The Des-perate
People, Never Cry Wolf, The
Snow Walker, Siblr, I drugim,
Mowat je uspeo da na majstorski
naCIn doCara lepote ovog dalekog
dela Kanade, njegova bogatstva,
njegovu vainost za sadaSnjost I
buduCnost cele Kanade, njegove
stanovnlke Eskimo i Indljance,
podvlaCe6l nerazumevanja i nezna-nj- a
koja vladaju kako kod Kanada-n- a
kojl five na jugu tako i kod nad- -
ђк' М'' : PrevremehaTostarcest;td'6e.t!ia6'bitl'- -
"' " ?, . '
. ,
i~t £
h"- -
fir- -
-- '' '{.',
,dl
Ј--Ш
Zatoriastoju iivotu sebi dru2e. ugbditl
j :a
JESEN STI2E
Jesen
.
etlie, Иббе zuti L j.. -
i na zemlju pada, t
RAKILAKACHANSKYj. £',
u ,бН.И"# kraj 'potoka, ',.,.,
t
--
,t
-
w ШгУ :#.„#;t .;-;;c6banlca;Ra-da.'
"X'L- - &'-'- ; -- rt:&"''i$p:
ШШшшшшшшшштттш
Џ'$№&£&$Ж№2Р. '.v£i4iifeii44T--"iH¥'-''t- "
"
--
г- лллг r-sv-- 5& rft??S'' ЖЖ' . дг fntlll .the'tlmevcame.; ; Ш£:ЛНЉ:$
чх№ -- Wti - My,(relatlve8; and frierid8Jwere{thefe%Ah',-- V
... t,was;dur Jast.time1 together, 4 :- - Ikj, ;.. :..-?.- -.
.
%
we ail Degan ш cry.
My mother was first, with tears in her. eyes;
Son 1 Good luck in the new promised land,
and don't forget to write, f
she kissed me and shook my hand.
Oh, I felt so. sad,
I; did, not know,1 what to ;say: ,.
; : чк v,; . leaving. everything Denind, wasn't easy,.
.Ж?:Ж.:;..1'ћаај;по;сћо coi l"couldn't.3tayi: "..': --. .-
-. . ,3
%ШШ &rt--&tf-ki"4-
k ':.i-
- GeorgetPhUllpiTheddore, ;
leinlh administratora Federalne I
provincijsklh vlada.
Mowat takode optuziije korpora-clj- e,
viSenacionalne korporaclje,
koje su pod okrlljem federalnih i
provincijsklh odobrenja navalile da
lskori66avaju otkrivena razna bo-gatstva,
u fosilnim gorivima i
raznim rudama I da ih, kako Mowat
р1бе, "Iscede u pravcu kanadskog
juga", ne obzirudi se mnogo ako i
uopSte, na zaStitu I prava urodeni-k- a
I prlrodne sredlne.
Kada 6ovek ргобИа ovu knjlgu,
гагитебе mnoge stvarl I shvatl6e
brlgeonlh kojl kritlkuju postupke u
vezl sa dosadaSnjom politlkom
lskori66avanja prirodnlh izvora na
Detroit)'.; ,;.-.у-
л;:
Џ1
kanadskom Severn, vide6e da pro-test!
i Esklma I Indijanaca nlsu
samo prazne re6i.
Farley Mowat je ne samo pozna-t- i
kanadski knjizevnik nego je i
kompetentna H6nost da o ovlm stva
rlma govori, jer je ove krajeve
proputovao, ilveo je u njima,
i8pltuju6l geografiju i iivotne prili-k- e
urodenlka, flore i faune Arktika.
Zato Canada North predstavlja
zna6ajan doprlnos za razumevanje
problema na Severu I toplo se pre-рогиби- Је
svlma.
Knjlga se moze uzeti na бИапје Iz
svih biblloteka, a Stampana je u
mekom povezu i staje $5.95.
D. JOVANOVlC